Биљана Ђоровић, аутор забрањеног „Атлантиса“: Данас исписујемо историју медија у Србији


Извор текста: НовиСтандард»
понедељак, 28 март 2011 12:35 Ана Радмиловић

Чак је било речи и да емисија угрожава мањине. Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву.

Биљана Ђоровић, аутор забрањеног „Атлантиса"

Са таласа Другог програма Радио-Београда у петак је муњевито укинут „Атлантис“, култна емисија Другог програма Радио-Београда. Ни то једно од последњих места у српским медијима – које је одисало духом слободе и где су се могли чути људи попут Едварда Хермана, Ноама Чомског или Мајкла Парентија – није преживело владу Бориса Тадића. Према расположивим информацијама, емисија је укинута истог дана пошто је на састанку Програмског савета РТС члан тог савета Драгољуб Мићуновић жестоко критиковао „Атлантис“. Како ствари стоје, уредник Другог програма Радио-Београда Ђорђе Малавразић био је слаб на критику „ветерана српске демократије“ и „борца за људска права и слободу изражавања“, па је емисију истог дана укинуо и она није емитована у свом редовном термину у недељу у 17 часова.

Већ у суботу вест је објавио интернет портал „Балканмагазин“. Вест је пренео „Нови Стандард“, после чега се догодила права побуна читалаца слободних интернет портала, који су жучно протестовали против забране. Истог дана покренута је петиција за одбрану „Атлантиса“ на адреси http://www.gopetition.com/petition/44202.html

Аутор Биљана Ђоровић може да буде поносна на своје слушаоце и поклонике емисије, који су показали велику иницијативу за одбрану „Атлантиса“. Ту „побуну слушалаца“ једне емисије, која је стајала као једна од последњих оаза медијске слободе и размишљања, Биљана Ђоровић описује овако:

„Данас исписујемо историју медија и новинарства у Србији на једном феноменолошки изузетно важном и значајном примеру какав је поновно потапање Атлантиде у једном виртуелном простору слободе под називом „Стандард“. И то ‘Нови Стандард'“.

Шта се тачно десило на том састанку Програмског савета и о чему се полемисало? Које је ваше дело, за шта сте криви?

– У петак ме позвао главни и одговорни уредник Радио Београда 2 Ђорђе Малавразић. Саопштио ми је да је заседао Програмски савет и да је његов председник Драгољуб Мићуновић изнео став о „Атлантису“ – да је емисија једнострана, гости заступају непримерене ставове, нема супростављених страна и сл. Малавразић је у разговору са мном инсистирао на озбиљности изречених критичких опаски и других говорника. Један је поменуо емисију у којој смо се у негативном контексту бавили забраном уласка др Срђи Трифковићу у Канаду. Чак је било речи и да емисија угрожава мањине. Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву.

Емисија је већ једном била забрањивана пре овог случаја. Шта се тада догодило?

– Да, емисија је требало да буде укинута 1. фебруара. Реаговала је НВО за медије Амицус Јурис и цео низ интелектуалаца из света, који су осудили најаву укидања емисије. Слушаоци су протестовали на сајту Радио-Београда и главни уредник Малавразић ми је рекао да емисија остаје на програму, да он није имао намеру да је укине, већ премести у термин петком. Тада је рекао и да ће се решити питање мог платног коефицијента, који је најнижи на програму, и поред тога што сам магистар и радим једну сложену емисију. Занимљиво је како је третиран мој рад и изузетан напор, који подразумева проучавања, преводе и истраживања. Као да нашој медијској кући ништа не значе гостовања свих тих људи, који чине част и људском роду и Србији, чијој су драми посветили своју истраживачку енергију. То је, међутим, сметало и то је довело до укидања емисије. Парадоксално!?

Каже се да је овај пут емисија укинута „незванично“. Шта значи незванично у овом случају?

– Новинар „Балканмагазина“ није могао да дође до поузданих информација ко је донео одлуку о укидању. Према писању овог магазина, то се није догодило на састанку Програмског савета, који такву ингеренцију нема.

Шта је „Атлантис". Осврћући се на улогу и значај „Атлантиса", Биљана Ђоровић каже да је њена емисија настала из једне идеје која у основи припада Бориславуи Пекићу и да „по правцима реализације, тока и судбине видимо да кореспондира са митом о Атлантису": - „Атлантис" није тек радијска емисија, као што није ни географски појам нити континент. „Атлантис" је испитивао потенцијале медија и представља студију случаја засновану на идеји отварања медијског простора за испитивање истине. „Атлантис" је постао могућност да медији реализују своје најбоље потенцијале: у њему су гостовали људи за које је карактеристично одсуство жудње за моћи или владањем; отворили смо неке од најзначајнијих феноменолошких, духовних и спиритуалних, културолошких и политичких тема. У „Атлантису" сте могли да слушате о питагорејској мистици бројева, концлогорологији, историји смртне казне, злу... Направљен је цео циклус о Шекспиру, преслушавани дневници Борислава Пекића и његов разговор са Драгим Стојадиновићем, братом Милана Стојадиновића, вођен у Лондону, 70-их година прошлог века, због чега је Пекић одложио свој одлазак у болницу. Говорили смо о јеретицима, алхемичарима, прогнаницима, мистицима, логици роботске цивилизације, одговорности, смислу и истини, Дишановом писоару. Природно, наставили смо истраживања о питањима симулакрумске природе цивилизације и токова у њој која су се веома неповољно реперкутовала на нашу садашњу ситуацију. А, ако једном кренете пекићевским трагом, отварају вам се чудесна врата и почињете да се дружите са најдивнијим савременицима - професорима Едвардом Херманом, Ноамом Чомским, Мајклом Парентијем, Дијаном Джонстон, Римом Лејбоу, Джудит Рисман, затим новинарима какав је Джон Пилджер, истраживачима попут Джона Стаубера. Од наших филозофа и теоретичара ту су били покојни Никола Милошевић, затим Милан Брдар, Дивна Вуксановић, Коста Чавошки, Ратко Божовић, Лјиљана Богоева-Седлар... И, наравно, госпођа Лјиљана Пекић, која је обележила „Атлантис" и омогућила да се реализује као простор у коме је наставио да живи величанствен пекићевски дух. Када кренете тим путем, у прилици сте да испитате и сагледате димензије ужаса које су империјална политика и политичка коректност произвели широм света у великом таласу деструктивности, која прети да земљу претвори у гигантски концлогор, што се управо ових дана догађа.

Има ли шансе да емисија буде враћена у програм?

– „Атлантис“ је неуништив будући да се ради о утопијској идеји, која се и овог пута показала као веома значајан и важан корективни механизам. Ово што се са емисијом догодило утицаће и на теоријски дикурс и на ревитализацију идеала новинарства, које је нестало као мисија и претворило се у неподношљиво ништавну професију произвођача симулакрума. Ми смо на крају једног цивилизацијског циклуса обележеног деструкцијом и да ли ћемо то као врста преживети, велико је питање. „Атлантис“ ће и као емисија и као мисија наставити да постоји, и не могу је укинути никакви декрети, захтеви за политичком коректношћу и слични опскурантизми. Новинар не сме да буде слуга система, партијских интереса и произвођача бешчашћа. Верујем да је Пилджер у праву када захтева од новинара да говоре истину и када их сматра одговорним за процесе који човечанство претварају у хуманитарни отпад. Од нас новинара зависи да ли ћемо у томе учествовати или ћемо своју енергију и знање употребити како би разоткрили механизме и супротставили се злу. То је мисија „Атлантиса“.

Откуд Мићуновић у целој причи?

– Он је члан Програмског одбора, који, како можемо прочитати на сајту РТС, заступа интересе гледалаца и слушалаца у целини; разматра остваривање програмске концепције Радиодифузне установе Србије и упућује препоруке и сугестије генералном директору и Управном одбору.

Да ли сте контактирали с њим после тога што је направио инсистирајући да емисија буде забрањена?

– Не, састанак је одржан 25. марта и мене је главни уредник позвао да одмах дођем, чак су и аутомобил послали по мене. Мом састанку са Малавразићем присуствовала је уредница редакције којој припадам. Осуда емисије није трпела никаква одлагања извршења. Морала је бити укинута. Квари омладину а и остале.

Да ли сте контактирали с неким из Управог одбора или од присутних на том мрачном састанку?

– Нисам. За сада контактирам само са слушаоцима, којима није дато никакво обавештење о укидању емисије нити образложење због чега. Дугачки прсти цензуре раде у тишини и мраку. Неко је те емисије пажљиво одвајао, сатима преслушавао и смешкао се: „Ово ће бити довољно; ово ће показати да је ‘Атлантис’ опскурна десничарска емисија; ево, и ово је доказ, и ово, и ово…“ Ко је то урадио? Не смемо бити наивни па поверовати да је Мићуновић слушао сваке недеље „Атлантис“. Али има их који јесу. Један од њих је чак јавно рекао после једне позоришне представе: „‘Атлантис’, то ми нећемо трпети. Ми ћемо ту емисију укинути“. Тај исти колега је изјавио да се он лично залагао за бомбардовање Југославије 1999.

Каква је реакција колега из Радија? Јесу ли људи уплашени?

– Да, кад сам напустила просторије главног уредника, прилазиле су ми колеге којима се та ујудурма у вези са „Атлантисом“, која траје дуго, уопште не допада. Уплашени? Од кога, чега? Плате на Радио-Београду су испод републичког просека. Сада се спрема нова систематизација, нова пензионисања и отпуштања. Систем нас деценијама навикава на живот по логици – нико нам од вас није потребан. Довољни смо ми који управљамо. Ви остали сте потрошна роба и, ако неки коњ цркне, има други. Увек ће се наћи онај који ће да ради без поговора.

Да ли на Радио-Београду раде уплашени људи и шта мислите, докле ће тај страх још трајати?

– Радио Београд још увек чува своју специфичност. Већина новинара ангажована је на одбрани вредности, смисла и значаја културе и морала у култури, политици, образовању… Урушавање свих вредности, што представља водећи цивилизацијски модус операнди, чини да су људи незадовољни, резигнирани и утучени. Много је људи са нашег програма умрло током неколико последњих година.

Постоји ли слободно новинарство у Србији?

– Будући да сам теоретичар медија, могу рећи да су моја истраживања показала да слободно новинарство не постоји нигде у свету, сем у случају малог броја алтернативних медија. Медији су системски увезани са моћи и интересима, и по својој структурној позицији представљају орвелијанска министарства истине, која имају задатак да рат представе као мир, ропство као слободу, лаж као истину. Тако је и у Србији. Срећом, постоје алтернативни медији и морамо створити системска решења која ће тим медијима омогућити егзистенцијални опстанак. У Србији је много веома добрих новинара који су то на светском нивоу, али кога то занима. Колико имамо правих документарних филмова о догађајима везаних за распад Југославије? Немамо дописнике из света. Зашто смо дозволили да наш медијски простор запоседну стране корпорације. Како је Слободан Рељић отишао из НИН-а? НИН се није смео продати и предати. На срећу, одлазак НИН-а пратио је успон магазина „Печат“, „Геополитика“ и целог низа часописа у електронској форми који су окренути бескомпромисним трагањима за истином.

Шта је слободно новинарство?

– Новинарство и новинари не смеју да буду послушници система и продужене руке политике. Улога новинара и њихова одговорност је огромна будући да медији имају пресудан утицај на људе. Одговорност је на сваком појединцу. У време када медији производе логистику перцепције и чине могућим сваки рат, новинари су у великој мери одговорни за свет који настаје након интервенција и окупација. Свако ко је гледао документарне филмове Джона Пилджера разумеће о чему говорим. Пилджер је парадигма онога какав би новинар требало да буде.

Да ли ми, поред цензуре споља, трпимо и ону још гору аутоцензуру и да ли је то можда слика наших медија током последње деценије?

– Управо тако. Аутоцензура је водећи феномен: новинари често ослушкују политичке ветрове и калкулишу, прилагођавају се променама пре него што су се догодиле под паролом да имају кредите, породице, и да лако могу бити замењени неким ко је добро слушао ветар. Временом је то ослушкивање постало условни рефлекс, па новинари, уместо да ослушкују догађаје и истражују њихов контекст и суштину, заузимају „без поговора“ (драма Харолда Пинтера) угао гледања који од њих захтевају власт или интереси. То је довело до тога да се стварност и њена слика у медијима неповратно одвоје и удаље на штету сваке логике и вероватности. Међутим, упркос свему, мислим да је неопходно разумети да од самих новинара зависи. Новинари морају да буду препрека да власт и политика раде оно што није у општем интересу. Новинари морају да свет учине бољим местом, а не да сведу своју улогу на то да допринесу да нас симулакруми и спектакли забављају до свеопште катаклизме. Слобода и одговорност су нераскидиво повезани и чине саму суштину човека. Без слободе човек престаје да буде човек и постаје робот који омогућава тријумф сабласти.

3 реаговања to “Биљана Ђоровић, аутор забрањеног „Атлантиса“: Данас исписујемо историју медија у Србији”

  1. Kasius Says:

    Micunovic je preneo naredjenja koja je dobio i sitni trkaci su ih sproveli kako bi ostali na tim radnim mestima na kojima jesu.
    Pri tom je naveo hrpu glupih opravdanja posto smatra da nije neophodno da se zamisli i smisli neke bar kolko tolko smislene lazi nego je jedino bitno da se izrazi negativno prema necemu i posledice toga sto on glasno iskaze donose ovakve rezultate.

  2. ruhaia petra Says:

    Navedeni članak je korektan nikog ne vređa niti napada čak ni Mićunoviće koji je samo izvršio ono što mu je rečeno.Slušala sam samo jednu emisiju i u njoj je bio izveštaj sa sastanka svih religija.Ne vidim ništa loše u tome.Nadam se da će dotičnoj novinarki omogućiti dalje da radi ja ću ubuduće pratiti te emisije.Ja čitam novine u kojima me uzveštavaju šta radi Nataša Beklavac,Željko Joksimović,Jovana i slični.Ja živim u zemlji gde su to udarnwe vesti,znači svetski problemi ne postoje,uskoru ulazim u E U a i u Nato,i to je milina božija.Hvala Đeliću.hvala Šutanovcu a i Tadiću a na prvom mestu Miškoviću takve ljude nema niko u svetu,neka me izvini Velja on me je vodio i vodiće u bolje sutra,pa tu je i Palma napravio je zološki vrt jesu neke životinje uginule ,nema veze one i onako ugibaju a i šta će nam.Mi imamo hemijske prizvode i u farmaciji i u poljoprivredi i u nidustriji ,sve je onako kako treba da bude

    • Небојша Says:

      Мићуновић поново напада Атлантис, прочитајте то у најновијем чланку „Новог Стандарда“.

      Како је угашен „АТЛАНТИС“: Мићуновић и Ивањи отерали Чомског:

      http://bit.ly/gHrePJ

      Између осталог Мићуновић каже:

      .. Ја, као слушалац, имам право да кажем да ли ми се свиђа или не, посебно са становишта јавног сервиса“

      рекао је Мићуновић.

      Деда Мићуне, и ја сам слушалац, али нисам ко ти уједно и председник програмског одбора РТС-а, који може да утиче на програм, а да јесам члан тог одбора, одмах би те избацио, и то по основи закона наравно, закона о сукобу интереса, што ћу појаснити. Дабоме, ти си „слушалац“, али нечијих налога, налога интереса страних налогодаваца у креирању медијског тоталитаризма по принципу:

      „Наша ‘истина’ нема алтернативу“

      Где друга страна, попут Атлантиса, не може ништа да каже, поготуво што је та емисија на веома стручан начин, уз обиље чињеница, доказа и аргумената, раскринкавала сребреничку пропагандну лаж, да су Срби починили геноцид у Сребреници. Дакле, ти не можеш да будеш само слушалац, кад си уједно предсдник програмскод одбора који утиче на програм, а и као посланикм ДС-а не можеш да будеш на тој функцији у РТС-у, јер то спада у „сукоб интереса“ по Уставу, јер имаш могућност да јавни сервис прилагодиш информативним интересима своје странке и западне антисрпске пропагандне слике која каже да су „срби криви за све“… „срби су искључиво злочинци, они једу живу децу“, што ти и чиниш, и са тобом сада важи нови слоган ТВ куће РТС, а то је:

      „Ваше је право да знате све, до прве цензуре“

      Међутим, Члан 6 Устава Србије јасно каже:

      „Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима.
      Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређују се Уставом и законом.“

      И наравно, деда Мићун је ударио шаком о сто, јер је на бриљантан начин, чини ми се баш у задњој емисији Атлантиса, пре укидања, једним сјајним детаљем Стефан Каргановић раскринкао додатно сребреничку лаж. Он је заједно са Др Љубишом Симићем био недавно у Сарајеву, 14.03.2011. где је у једном сребреничком предмету пред државним судом БИХ био вештак. Описао је један детаљ, у случају „Јевић“, који је био везан за догађаје у Сребреници, прецизније… радило се о убијању затвореника у земљорадничкој задрузи у Кравици, у јулу 1995.

      Тужилаштво БИХ је извело свог заштићеног сведока, он је почео да прича своју причу, међутим, у једном тренутку он је застао и рекао, обративши се председавајућој:

      „Ја не могу даље“ и наставио:

      „Да ли могу сада да почнем да причам истину?“

      Наравно, одједном је настао шок, тајац, сви су били збуњени, но председавајућа није имал куд, па му је рекла:

      „Па добро, реците шта имате.“

      И заштићен сведок почео је да прича, а за то свакако треба храброст:

      „Све што сам до сада причао је лаж. Ја сам био престрашен уценама и претњама истражитеља тужилаштва, који ми је предочио, да ако ја не дам изјаву која се уклапа у оптужницу, да ја могу сам да се нађем на оптуженичкој клупи, да они имају доказа против мене.“

      Ето, то Мићун није могао да поднесе, лажи о Сребреници се распадају.

      Питање је сад, колико још има таквих уцењених сведока од стране тужилаштва.

      Остарели Мићун хоће да нас све закопа, под старе дане, тај „дисидент“ је показао своје право репресивно лице, репресивно у односу на истину, жели да прикрије истину о Сребреници, зато забрањује Атлантис, али неће успети, овај прилог ће их разбити, истина се шири:

      Истина о Сребреници! Алијине лажи о Сребреници!

      Све је документовано, ту је и документарни видео прилог у трајању ос 1 сат и 26 минута.

      http://bit.ly/dGSpah

      Даћу и то на блог, као чланак, а сада би о нечему другом, јер тек припремам матерјал где ће се видети право лице ДС-а, њихова противуставна и незаконита делатност, а за то су најодговорнији Тадић и деда Мићун!!! Мићуновић је знао да Тадић крши Устав, и као високи функционер ДС-а сноси огромну одговорност за нелегитимно и неуставно владање ДС-а после ибора 2008-ме!!!

      Јер…

      Тадић крши устав, пошто је на изборима 2008-ме био носилац предизборних листи („За европску Србију – Борис ТАДИЋ“) А то није мого да буде као председник Републике, јер је то противуставно, што се види из следећег:

      ********
      Неспојивост функција

      Члан 115.

      Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

      ********

      Тадић, као што је познато, као Председник Србије (поново је изабран на ту функцију фебруара 2008-ме), није дао оставку на место председника Демократске странке за време ванредних парламентарних избора који су се окончали маја 2008-ме. Будући да по Уставу Србије, Тадић не може истовремено да буде и Председник Републике и као страначки лидер своје партије носиоц изборне листе (био је носиоц листе „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“), тиме је он свесно злоупотребио функцију Председника Републике Србије ради политичке изборне користи, што значи да су све остале странке биле у неравноправном положају. Затим, у децембру 2010-те Тадић је поново био изабран за председника своје странке што нам говори да он скоро 3 године активно крши Устав! Самим тим, од 11-ог маја 2008-ме ДС спроводи власт неуставно и нелегитимно, и све одлуке у том периоду које је ДС донео у коалицији са СПС-ом су неуставне, незаконите, нелегитимне и противуставне!

      То зна и Мићуновић, и као високи функционер ДС-а, заједно са Тадићем, сноси огромну одговорност за незаконито и неуставно владање његове странке!

      О чему се ради…

      Пошто је очито да је Тадић као председник Републике прекршио устав Србије, ради политичке изборне користи, частан и стручан човек, професор Др. Љубомир Т. Грујић, потпунои сам, без ичије подршке, покренуо је поступак пред Уставним судом, да се суд изјасни, да ли Тадић крши устав или не, и поднео је с правом захтев да се забрани рад Демократској странци. Наравно, да се из авиона види да је Тадић прекршио Устав, али таква је уставна процедура, мора се затражити од Уставног суда „оцена уставности“. Међутим, уставни суд је одбио да се изјасни, опет противуставно, јер је наводно Др Грујић „неовлашћено лице“.

      Професор Грујић је све то побио, дошао сам до тих матерјала. Мићуновићу и ДС-у треба да се забрани рад, јер сви знају да је Тадић кршећи устав, злоупотребио функцију Председника Републике, да би се ДС докопао власти. Сада вам дајем само један део од матерјала Професора Грујића, што је довољно да неко овде, ко ово види, предузме грађанску иницијативу да се забрани рад ДС-у и да се против Тадића покрене пред Усатавним судом кривична одговорност за свесно кршење устава!! Имамо ми довољно богатих и часних људи који би ову акцију могли да финансирају, акцију не треба да воде стртанке, ВЕЋ ГРАЂАНИ, да се оснује грађанска организација поводом тога, јер да су „опозиционе“ стрнке хтеле то да ураде, то би се одавно десило.

      Затим, треба хитно кренути у КОНТРАОФАНЗИВУ, пронаћи др. Грујића да води ту акцију, јер све има у малом прсту, све је то већ прошао, што ћете видети из доле приложених докумената, да се покрене адекватна петиција целокупног грађанства у Србиј пред уставним судом Србије, да се тражи следеће:

      *Да се уставни суд изјасни о уставности рада председника Тадића и ДС-а

      И, наравно, пошто је и врапцима јасно да Тадић и ДС крше устав:

      *Да се покрене забрана рада ДС-а и одговорност Тадића због злоупотребе своје председничке функције и кршење Устава!

      Под хитно треба организовати грађанску иницијативу, да се формира група грађана са Др Грујићем на челу, треба позвати и Чавошког, све високоумне патриоте, да се покрене акција забране рада ДС-а, одговорност Тадића за кршење Устава, да се обезбеди петиција од 100 000 потписа минимум, колико је потребно, МА МИЛИОН!!!

      Ево вам сада део документације, ради дискусије у коментарима, јер треба разобличити то право штеточинско и безаконито лице ДС-а, као и Тадића који свесно крши устав. ДС влада неуставно и нелегитимно. Тадић често воли да каже да демократска странка, једина од свих странака, има „највећи демократски потенцијал“, међутим, све је супротно, имају заиста велики потенцијал, али за ћузу!

      Скините ово, и ширите по интернету:
      Грујић уставном суду, документ-1
      http://bit.ly/ey5RHP

      Тадић крши устав, докази:
      http://bit.ly/ihFsxN

      Закључак уставног суда, документ:
      http://bit.ly/fvVQej

      Грујић уставном суду документ-2
      http://bit.ly/hr9Gk2

      Кренимо већ једном у акцију, не дозволимо да нас ови безкичмењачки тирани униште, наше медије, истину, слободно новинарство, СРБИЈУ – АТЛАНТИС!!!
      Ево неких исечака из тих докумената професора Грујића:

      ********

      Господин Борис ТАДИЋ је као председник Демократске странке подчинио њеним интересима положај председника Републике тиме што је био носилац изборне листе коалиције „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“, чији је страначки носилац била Демократска странка. Устав не дозвољава лицу које је председник Републике да буде носилац предизборне листе (Члан 6, Члан 112, Члан 113 и Члан 115 Устава). Он је био носилац предизборних листи („За европску Србију – Борис ТАДИЋ“). Тиме су и он и Демократска странка изборе на свим нивоима, од општинских до парламентарних, учинили противуставним, о чему су и они и врховни судски органи били обавештавани, као и Народна скупштина, још у току изборног процеса, пре дана самих избора.

      Председник ТАДИЋ, који је посебно обавезан Председничком заклетвом (4. став Члана 114 Устава) да поштује и штити Устав, чини супротно, да би подчињавао положај председника Републике интересима Демократске странке.

      ********

      Тиме су Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ учинили изборе наравноправним и деловали против државног јединства кршећи Устав (Члан 111), против достојанства свих држављана који нису давали подршку њему и/или Демократској странци чији је он Председник, против остварења пуне слободе и једнакости сваког држављанина у праведном, отвореном и демократском друштву и изборном процесу чиме су кршили Устав (Члан 19 и Члан 23).

      *******

      Противуставне и противзаконите изборне листе не могу да буду, те и нису, пуноважне. Њихово оглашавање за пуноважне је противуставно. Зато је ништавно. Зато су и све Збирне изборне листе у којима су изборне листе с Борисом ТАДИЋЕМ као носиоцем такође противуставне и ништавне.

      На пример, прихватањем да у Збирној изборној листи буде изборна листа бр. 1 „За европску Србију – Борис Тадић“ с председником Републике као њеним носиоцем се крше и Чланови 111 и 114 Устава, као и Члан 42 (4. и 5. став) Закона о избору народних посланика којим се одобрава да носилац изборне листе може да буде кандидат за народног посланика или за други државни орган што је недозвољено председнику Републике (Чланови 112, 113 и 115 Устава). Закон, повезан с Уставом, такође не дозвољава председнику Републике да буде носилац изборне листе, те не дозвољава тиме да таква листа буде у Збирној изборној листи.

      Таквим својим противуставним вођењем страначке кампање су Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ учинили цео изборни процес неравноправним и противуставним (супротно 2. ставу Члана 52), те тиме и конституисање Народне скупштине и избор Владе такође противуставним. Демократска странка је то радила свесно, с предумишљајем и даље наставља да то користи.

      ***********

      Уверени у успешност, недодирљивост и неприкосновеност свог противуставног деловања, које је замагљено створеним утиском постигнутим представљањем себе као неоспорних демократа, Демократска странка и њен председник ТАДИЋ све чешће, практично непрекидно, преузимају да непосредно воде политику Р. Србије подчињавајући је себи. Устав им на то не даје никакво право (Последњи став Члана 5, Чланови 112 и 113 Устава о делатности председника Републике). То је искључиво право и обавеза Владе Р. Србије (Чланови 122 и 123 Устава). Шта више, добивши на противуставан начин велики број посланичких места, Демократска странка непрекидно непосредно подчињава себи и Народну скупштину и Владу пошто у њој има противуставно добијену већину и пошто је председник Владе њен члан. Демократска странка и њен председник ТАДИЋ су с тим добро упознати. Упркос томе, настављају.

      *******


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: