Irene Barret: Codex Alimentarius је подвала!


Преносим један користан чланак госпође Irene Barret о самој суштини значења Codexa Alimentariusa. Све је то врло забрињавајуће. Оно што је некада била научна фантастика, док је још било морала, данас је стварност. Рецимо, природни лекови попут добро нам познатих лековитих трава, мораће да иду на клиничка испитивања да би им се одобрила лиценца?!

Извор: Теће Око
Пише Споменка Милић

Irene Barret - Фото В. Данилов

У прошлом броју објавили смо интервју са Irene Barret, саветницом за природну медицину и активисткињом Еколошког покрета Новог Сада. Радило се о генетски модификованим организмима и могућности да се у Србији дозволи њихов увоз, узгој и прерада. Иако стижу уверења да се закон неће мењати и да ће ГМО и даље бити забрањен у Србији, много је сумњичаваца који (ко зна зашто…) некако нису убеђени да ће тако и бити. Међу скептичнијима су, изгледа, и припадници поменутог Еколошког покрета Новог Сада, који не престају да обавештавају јавност о штетности ГМО, а склопу те приче често помињу и фамозни Codex Alimentarius, глобални “закон о храни”.

Зашто се еколози противе Codexu – питамо Irene Barret?

-Зато сто је подвала! Не ради се о стандардима за безбедност хране, него о оствареном интересу великих корпорација, посебно фармацеутске индустрије, да потисну природну медицину која не може да се патентира – јер је свуда око нас. Упутства о безбедности хране сачинили су, између осталих, и заступници великих фармацеутских корпорација. Тако је, рецимо, председавајући Комитета за исхрану Др Ролф Гросклаус изјавио је исхрана нема никакве везе са здрављем и да исхрани нема места у медицини. Исти тај др Гросклаус је власник приватне фирме која ради као саветодавно тело за Codex Alimentarius.

Шта Вас још плаши у овом правилнику?

-Од априла 2011. сви природни лекови биће повучени из слободне продаје. Ако се за нешто подразумева да је лек природне медицине, мораће да добије лиценцу да би могло да се продаје. Такође, све би требало да прође кроз клиничка испитивања, чак и ако се ради о лековитој трави за коју се хиљадама година зна да има моћ да лечи. А цене ових лиценци у Европи су од 120.000 фунти па навише! Из свега наведеног следи да ће само велике фармацеутске куће имати могућност и финансијску моћ да испуне тражене предуслове и тиме ће оно што је дозвољено са листе Цодеxа Алиментариуса – завршити у рукама фармацеутских корпорација. Природне лекове моћи ћемо да добијемо само на лекарски рецепт и у дозама које немају терапијски ефекат.
Витамини и минерали пребацују се у категорију коју контролишу правила токсикологије, па им се одређују горње максималне границе. Зашто је ово важно? Зато што се одређују дозвољене максималне границе хранљивих материја које као такве неће имати никакву биолошку вредност по здравље. На пример, 200 милиграма је максимална дневна дозвољена доза витамина Ц, а у неким терапијама потребне су дозе и од 10 грама!

Да ли имамо обавезу поштујемо Codex?

-Codex Alimentarius је привидно добровољан, али постаје обавезан уласком једне земље у Светску трговинску организацију.

Иначе, занимљиво је да је један од оснивача Codexa из 1962. године – Fric ter Mir из IG Farben корпорације која је финансирала Хитлерову партију са 200.000 марака и имала највећу зараду у Другом светском рату. Ter Mir је по одслужењу казне због злочина против човечности отишао у УН и заједно са својим пријатељима основао Комисију за Codex Alimentarius (то је била трговинска комисија намењена међународној трговини хране). Морални интегритет оваквог човека је превелики знак питања да бисмо могли да поверујемо да је нешто што је он основао – заиста за добро човечанства.

Ако се у Codexu ради о безбедности хране, зашто се на листи дозвољених материја ставља аспартам, када је научно доказано да доводи до атрофије мозга или – зашто је дозвољен флуор, ако је познато да је коришћен у нацистичким логорима као додатак води, да би утицао на биохемијске процесе у мозгу ради стварања промена у понашању – послушности и покорности. Критичко размишљање је особина да оценимо да ли су информације које су нам понуђене као истина – заиста тачне. Можда је време да укључимо способност да мислимо својом главом?

Каква је веза ГМО и Codexa?

-Једноставна и јасна: Codex дозвољава ГМО.

Има ли европских земаља (или чланица ЕУ) у којима није дозвољено одгајање и промет ГМО?

-Одгајање је забрањено у Аустрији, Француској, Грчкој, Мађарској, Бугарској, Немачкој и Луксембургу.

Где се, теоретски, крије ГМО у нашим продавницама? Посебно у продавницама “здраве хране”? Може ли бити ГМ соје у “шницлама” и “пахуљицама” од соје?

-У свим додацима јелима, у храни која је у кесицама и кутијицама, у индустријски прерађеној храни могуће је да има соје, а зна се да је висок проценат соје у свету ГМО…. Треба припазити код производа који садрже кукурузни сируп и уља, као и на воће и поврче. Све оно сто није сертификовано органско – може теоретски бити ГМО.

Докле се стигло са кампањом против ГМО у Србији?

-Остварујемо информисаност јавности, што је веома важно, јер информисан потрошач има моћ у својим рукама. Наставља се и потписивање петиције против ГМО.

Чест аргумент против активности Еколошког покрета Новог Сада јесте – да немате стручњаке који бране ваша гледишта.

-Еколошки покрет у својим изјавама наводи мишљења стручњака и научно доказане чињенице. Српско лекарско друштво је јуна прошле године изјавило да не подржава ГМО и да захтева забрану ГМО све док се дугогодишњим научним студијама не покаже његов утицај.

Волела бих да кажем још нешто: често чујем да је у Србији колективна депресија и да је Србија сиромашна земља. Моје мишљење је да смо по старим породичним традицијама и моралним вредностима богата земља и да ће из тог старог зрна изникнути срећнија будућност.

Српско лекарско друштво: Закључци панел дискусије Употреба генетски модификованих организама (ГМО) у исхрани

  1. Апелујемо за критичко начно разматрање потенцијалних опасности од ГМО у исхрани;

  2. Апсолутно се противимо коришћењу ГМО у исхрани, све док се непобитним научним студијама, са дугогодишњим праћењем, не буде доказала нешкодљивост ГМО у исхрани;

  3. Залажемо се, да се у доношењу одлука у вези ГМО у исхрани, у далеко већој мери укључе припадници медицинске професије;

  4. Поздрављамо укључивање професионалаца других струка у вези ГМО у исхрани;

  5. Наши стручњаци, уз укључивање међународних експерата из области традиционалне медицине и органске производње, спремни су да понуде методе које на потпуно нешкодљив начин могу да обезбеде заштиту биља и природну пољопривредну производњу.

Организациони одбор:
проф. Вук Стамболовић
др. сци. мед. Нина Булајић
спец. др. мед. Злата Јовановић Игњатић
спец. др. мед. Драгана Михајловић
др. мед. Славица Аранђеловић

Београд, 23. 06. 2010. год.

%d bloggers like this: