Глобална империја зла: Финансијско – економско оружје


Наставак превода књиге: „Глобална Империја зла“, Светска превласт САД, и нова геополитичка прерасподела снага у свету. Аутори су: Лисичкин и Шељепин (Лисичкин, Шелепин). Овога пута биће речи о финансијско-економском рату.

Аутор:Пајо Илић

Финансијско – економско оружје
Квалитативна промена у светском финансијском систему

У последњој деценији су се десиле значајне промене у светској привреди. Раније је банкарски капитал служио потребама материјалне производње и фактички је срастао с њом. Међутим већ средином 80-их година почиње одвајање чисто финансијског капитала од потреба материјалног развоја. У данашњем времену он је попримио отворено изопачену форму. По различитим оценама у светској привреди на сваки долар, који се обрће у производној сфери долази од 10 до 15 долара, повучено на чисто спекулативним финансијске операције. Пошто је долар постао светском валутом, и САД располаже његовим огромним залихама, то су они добили у руке моћно оружје, чијим кориштењем се може нанети велика штета практично свакој земљи. Заједно с тим, такво одвајање ствара ситуацију потенцијалне неодрживости привреде САД. Оцена неких страна створених ситуација је садржана у брошури В.И. Скрипкина /31/:

„Финансијски капиталистички систем се ослања на три пирамиде: ефективно тржиште, светске девизне резерве, форвардни уговори на испоруку валуте. Ефективно тржиште ствара фиктивне производне моћи, пропраћајући то снажним протоком информација и реклама, које пропагирају лажне вредности и приоритете. Раст или пад котирања на берзи (индекс Доу-Џонса) нема реалне физичке (производне) основе, али тиме није ништа мањи показатељ одређењу финансијског положаја компаније, банке или земље. То омогућава да се посебним субјектом извуку фиктивни приходи – основу за повећавање фиктивних производних снага. По оценама експерата, обим такозваног „сувишног“ новца, уложеног у акције само у САД, износи 9 трилиона долара.

Привреда заснована на високоразвијеном ефективном тржишту је талац објективног разорног спекулативног процеса. Милијарде долара могу бити у једном дану направљене на закупу ове или оне компаније или напротив повучене са тржиста, што је еквивалентно колапсу привреде. Закључак: Ефективно тржиште је апсолутно непријемчива институција инвестирања и губи по свим правцима, чак и таква институција, као Госплан СССР.

Чување уштеђевина већине људи света у доларима САД прави од долара и финансијског система САД највећу финансијску пирамиду у историји човечанства. У случају изношења, мада  би део акумулације долара као платежна цене на робама у доларима  нагло порастао,  десила би се  његова неконтролисана девалвација. Данас се у сваком моменту може десити истовремено рушење доларског света инвестирања. При таквом развоју догађаја долар САД престаје бити светска резервна валута, и у свету се успостављају  многополарни валутни узајамни односи (интеракције). Форвардни уговори на решење валута фактички лебде у ваздуху, који нису одражени у балансима и постају темпирана мина под сваком банком. Сама чињеница појаве форвардних уговора међу банкама сведочи о дубокој кризи савременог западног финансијског система“.

Финансијске махинације као извор економске моћи  САД

На крају 90-их година су се десиле значајне промене у економским интеракцијама САД са околним светом. Њихови моменти који их одређују се анализирају у чланку Р. Овчиникова /32/:

“Катастрофалне последице у тој невиђено растућој алавости магната капитала већ су очигледне. Оне су нашле свој израз, пре свега, у финансијском пљачкању на међународној арени, када су збивши редове финансијске ајкуле пљачкале целе земље и чак регионе. Азијска финансијска криза, која је избила 1997 године, затим аналогне кризе у Русији и Бразилу су очигледни примери таквог пиратства.

Главно оружје тог међународног разбојништва је кориштење колосалних сувишних прихода за подривање валутно-финансијског система других земаља, које су постале његовим жртвама. Али степен тог авантуризма превазилази већ све разумне оквире. Постало је јасно, да грдни новац, игра на све или ништа на рулету могу у корену поткопати привреду које такође засада зарађују  у САД. Сва ствар је у томе, да у трци за профитом амерички монополисти, губе главу, манипулишући већ чак не реалним средствима, него често и фиктивним, вештачки надуваним капиталом.

Као резултат тога у привреди САД – тог главног казина – надувавају се огромни мехурови, иза којих ништа не стоји, и могу пући у сваком моменту, али и повући за собом у општи крах, по примеру 1929 године, америчку ефекативну берзу.

Очигледним примером  разузданости америчких финансијских шпекуланата је понашање нових пирана бизниса – такозваних хеџингових фондова „Хеџингови фондови – то су номинално реосигуравајући фондови“ то јест такве финансијске институције, које треба да путем двојног подосигурања постану непотопљиви. Уствари, међутим, како признаје, један од најмодернијих економиста сада у САД – П. Кругман у својој  књизи „Повратак депресивене привреде“, ништа слично не постоји. Пре, обрнуто.

Дати фондови, подвлачи Кругман, се баве у вишем степену рискантном „финансијском игром“. Они грабе својим рукама огромне пакете туђих акција, који сто пута надмашује њихов сопствени прописани капитал. То значи, да повећање цене на датим акцијама, свега за 1%  удвостручава његов првобитни прописани капитал отуда и произилазе директно такве патолошке страсти „хеџингових фондова“ према игри за повишење курсева акција, које се налазе у њиховим рукама. Али управо због тога показани фондови могу праснути са необичном лакоћом. Тим више, игра са надуваним курсом акција у САД се продужава, и то како сматра Кругман, ствара „машину финансијског судњег дана““.

Монетаризам служи као спроводник интереса САД. Како се указује у раду /31/:

„У монетарној привреди се ствара велики обим фиктивних производних снага. Фиктивних због тога, што су оне позване да служе интересима гигантског сектора финансијско-спекулативне сфере. Монетарно привређивање намеће грађанима целог света сувишна и чак штетна по здравље материјална добра, која доприносе стварању субкултуре потрошње. Потрошња у таквом друштву се налази под колосалном пресом реклама, које диктирају стереотипи понашања, не остављајући времена ни снаге за духовни развој“.

У целини, финансијско-економски систем Запада је неодржив и може се обрушити, последице таквог обрушавања за САД се могу испасти неупоредиво мање разорне, него за земље осталог света. У самим САД плаћање се врши углавном помоћу електронских кредитних картица, то јест долари носе у одређеном смислу речи виртуелни карактери могу одржати унутрашње финансијске интеракције. У земљама трећег света долари се скупљају и виду папирне масе, а њихова лавина уништи стотине милиона људи. Примећен је раст штампаних фалсификованих долара. У листу „Комерсант“ наведена су сведочења затвореног у Тбилисију Чеченског житеља Махаурија лидера групе фалсификатора новца /33/ :

„На саслушању он је дао сензационалну изјаву о томе, да су његови саучесници у Ичеркији наштампали више од 10 милијарди долара, које ће у малим групама бити продати у Русији, Грузији и другим земљама ЗНД. Махауријева групација је буквално преплавила Грузију фалсификованом валутом. Његови учесници су израдили банкноте од сто долара веома високог квалитета, да чак ни детектори валута их нису могли разликовати од правих, и ситне новчанице су слободно примали у свим банкама и мењачницама“.

О еволуцији савременог финансијско – економског устројства света се говори у чланку И. Андрејева /34/:

„Узгред речено сама представа о вестерн-цивилизацији као оптималном блату друштвене организације, које наступају као „сијамски близанци“ западног устројства  света – тржиште и парламент као тобоже универзалне гаранције права човека, – све више се јавно савлађују. Та есхатолошка цивилизација је све више истрошила свој животни (укључујући ту и еколошки) ресурс. Њено више оваплоћење и економски нерв је светски валутно-финансијска хијерархија – ништа конкретно не производи иако њени профити расту наводно ни из чега, или, другим речима, „из ваздуха“. Она је паразитарна у самој својој данашњој суштини, а због тога подржава потребан економски „животни тонус“, може било у партнерском савезу са остатком света (што у принципу противуречи основним интересима банкарске елите), било у улози суровог валутно-финансијског вампира, које равномерним шуштањем  хартија од вредности, велеречивим разговорима о демократији, парламентаризму, екологији и правима човека отмено – учтиво мистификовање простодушних партнера“.

Методе контроле економског развоја

САД, поставши финансијско-економским лидером у свету, су ставиле под своју контролу основне међународне, и међувладине организације. Уз њихову помоћ САД ефикасно делује на претежну већину земаља света. Значајну улогу игра међународни монетарни фонд (ММФ), који је створен 1944 године као међувладина монетарно-кредитна организација, намењена да регулише валутне односе међу државама стављајући им на располагање кредите при валутним тешкоћама везаним са неуравнотеженошћу платежних баланса. Делатност ММФ фактички контролишу САД, усмеравајући је на потпомагање валуте развијених земаља и на потчињавање земаља у развоју.

Као што је познато, повећање каматних стопа на међународном тржисту зајмова капитала 80-их година и пада цена сировина изазвали су кризу инсолвентности земаља у развоју. Оне су већ показале да нису у стању враћати, амортизовати и исплаћивати кредитне камате. Круг таквих земаља и обим њиховог спољног дуга расте. О последицама тога говори се у књизи Е. Н. Ведути /35/:

„Што је већа задуженост земље, тим већу улогу у регулацији њене привреде и стављања на располагање зајмова игра ММФ и Светска банка. Њихови захтеви се своде на либерализацију националне привреде, приватизацију државне својине, обустављање субвенција нерентабилној индустрији и провођењу немилосрдне новчано-кредитне политике, која обезбеђује стабилност националних валута. Као резултат такве делатности, усмерене на борбу са инфлацијом, снижава се животни стандард у тим земљама, расте незапослености социјално раслојавање, а проблем задужености се репродукује. Самим тим се шири потражња за доларима, који служе као залог за издавање националне валуте. За његово задовољавање платежни баланс САД има дефицит и постаје извором инфлације, што потчињава развој светске привреде стратешким интересима САД, појачава нестабилност у светској привреди и у перспективи води ка глобалној светској кризи“.

У својим захтевима ММФ се ослања на теорију монетаризма, која приписује новчаној маси, која се налази у оптицају, улогу одлучујућег фактора у процесу формирања привредне коњуктуре. У догме те теорије спада такође немешање државе у регулацију економских процеса, пошто то спречава  деловање стихијских „изравнавајућих“ механизама конкуренције и слободног формирања цена. Буквално на свим нивоима се води информационо-психолошки напад у подршку деловању ММФ и других финансијских организација, које се налазе под контролом САД. Као резултат тога почиње катастрофално погоршање положаја у низ земаља, које су се подале рецептима ММФ. Веома јасна и очигледна карактеристика деловања ММФ наводи се у раду Линдона Ларуша /36/ :

„Сада ми систематски, са сваком годином све чешће, рачунамо, колико још људи убити. Како? Веома просто. Ликвидирамо те економске факторе, од којих зависи ослонац живота: ограничимо медицинске услуге, ограничимо помоћ пензинерима ограничимо помоћ онима, који се налазе у економски неповољним условима. У болницама се користи мање медицинских сестара, лекаре стављају под контролу компјутера, а не сопствене савести и квалификација. Тако се повећава смртност, слично ономе, што је изненадило Русију у току последњих пет година, где је због услова наметнутих од ММФ десио се лавински пад дужине животног века у целини. ММФ је највећи крвожедни непријатељ од оних, који су  било када провалили на територију Русију. Њиме је убијено више народа, него свим освајачима, заједно узетим“.

Једно реаговање to “Глобална империја зла: Финансијско – економско оружје”

  1. skulja Says:


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: