Писмо подршке Митрополита Пирејског Епископу Артемију


Преносећи ово писмо Митрополита Пирејског Епископу Артемију, са сајта Епархије Рашко – Призренске и Косовско Метохијске у егзилу, дајем пуну подршку Епископу Артемију и свим оним свештеним лицима који су заједно са њим устали у одбрани изворног Православља и српског Светосавља, јер јасано је било и пре, да су високи Епископи који управљају Српском Православном Црквом, у случају Владике Артемија, прекршили своје сопствене Каноне и Црквене законе, што потврђује и Митрополит Пирејски.

Аутор превода са јелинског: Архимандрит Симеон

Писмо  Митрополита Пирејског Епископу Артемију

РЕПУБЛИКА ГРЧКА
МИТРОПОЛИЈА ПИРЕЈСКА
Бр. Прот. 115
Пиреј 31-1-2011

Митрополит Пирејски

Преосвећеном Епископу
рашко-призренском и косовско-метохијском
Господину г. Артемију
С Р Б И Ј А

Преосвећени, Многопоштовани и Љубљени Брате,

Са неизрецивим болом, горчином и патњом примио сам и прочитао дописе које сте ми послали, како онај упућен Светом Архијерејском Синоду СПЦ, тако и други упућен свим Православним Јерарсима широм васељене, који заједно са својим стадима сачињавају Једну, Свету, Католичанску, Апостолску, Недељиву, Неизмењену Цркву Христову, и такође веома пажљиво прочитах Одлуку Шестог Кривичног Одсека Врховног Суда Републике Грчке (Арео Пага) под бр. 1410/2010, и са великом смерношћу и побожношћу хитам да Вам поручим следеће:

1.

Непоколебиво верујем и са смирењем јавно објављујем, имајући 20-годишње искуство бављењем Црквеним Правом као Црквено-судски истражитељ и Секретар Великог Црквеног Суда Грчке Цркве, да је Ваше Цењено Преосвештенство, сагласно Божаственим и Свештеним Канонима Светих Седам Васељенских Сабора, као и Помесних које су они потврдили (25, 74. и 75. Светих Апостола, 6. Другог Васељенског Сабора, 9. и 17. Четвртог Васељенског Сабора, 12, 87. и 96. Картагенског Сабора и 1. Кирила Александријског), као и сагласно Еванђелском Божанском Закону, Канонски Епископ Најсветије Епископије рашко-призренске и косовско-метохијске, и поред постојања против Вас донетих Одлука, од стране Светог Архијерејског Синода као и од стране Светог Архијерејског Сабора, без Канонске оптужнице и прилагања стварних чињеница, Канонских истражних радњи и испитивања оптужнице, Канонског суђења и Одбране, и могућности правних лекова, и то:

  • а) Одлуке Светог Архијерејског Синода од 11-2-2010 о Вашем привременом удаљавању са Ваше богомчуване Епархије

  • б) Одлуке Светог Архијерејског Сабора од 2-5-2010 о наметању Вам казне коначног уклањања са Ваше Канонске службе

  • в) Одлуке Светог Архијерејског Синода од 18-9-2010 о наметању Вам казне неограничене забране свештенодејства

  • г) Одлуке Светог Архијерејског Сабора од 18-11-2010 о наметању Вам казне рашчињења са високог Архијерејског Достојанства и Вашег враћања у ред монаха, с обзиром да ове Одлуке флагрантно крше сваки појам Канонског Права и Канонског процесног поретка, и да у канонском смислу немају валидност, са непосредном последицом да су поменуте Одлуке неважеће, неосноване и непостојеће, и да непоправљиво и грубо повређују Канонску веродостојност наведених Управних и Судских органа најсветије Светосавске Српске Цркве, као и Канонско Начело адекватних казни, које важи у Аутокефалним Православним Црквама.

    2.

    Као што је несумњиво потврђено снагом Одлуке Шестог Одсека Врховног Суда Републике Грчке (Арео Пага) под бр. 1410/2010, која се односи на одбацивање Налога за хапшење, издатог од стране Истражног Судије Вишег Суда Србије под бр. Ki.Br 1181/01, и изручењe Високопреподобног Архимандрита Симеона (Виловског), Вашег Архијерејског Заменика, који је такође антиканонски рашчињен и одлучен, Светосавска Српска Црква и Српскa Државa, будући потчињене наредбама демонског Америчко-ционистичког фактора, који угрожава колевку Православног Српског Народа на Косову и Метохији, и ради на Исламизацији Европе кроз слабљење њених Хришћанских темеља и њене особености, ради постизањa, по његовом мишљењу, лакшег прихватања од њега очекиваног „Месије славе“, који се препознаје у лицу најсрамнијег Антихриста, и који ју је предао у окрвављене руке Шиптара исламиста, који у 21. веку у Европи промовишу лажљиву слику света Теократског Ислама, који контрадикторно проповеда да је, са једне стране Исус Христос истински Месија и Логос Божији који је оваплоћен од Бога и Приснодјеве Марије, али који изопачује и поништава Његово спаситељско дело – кроз Крст неизрециву кенозу и кроз Васкрсење славно саваскрсење људске личности, са мамцем учешћа у Евро-атлантским интеграцијама и под претњом „контролисаних“ Међународних Судова, исконструисалe су против њега, и следствено томе против Вас, злобну и опаку оптужбу тобожње злоупотребе службеног положаја и крађе и проневере суме од 27.640.125 динара тј. 349.857 евра, те се испоставља да је већ поменуто кривично гоњење и оптужба исценирано са циљем „да би се погоршао положај траженога (о. Симеонa Виловског) због његових верских и националних убеђења, на такав начин и у толикој мери да у случају изручења поднесе флагрантно кршење свога права на праведно суђење у држави која га тражи (Србији)“, као што наведена Одлука Арео Пага у свом образложењу на 8. страни износи. Уза све то и пуштање из притвора прошлог децембра, због недостатка доказа, од стране српских органа г-на Предрага Суботичког, грађевинског предузимача, оптуженог као тобожњег саучесника Високопреподобног Архимандрита г. Симеона Виловског у тобожњој злоупотреби и проневери већ наведене суме, још јасније потврђује подмукли и злочиначки план Ваших гонитеља, по налогу антихристовских сила, против Вашег Цењеног Преосвештенства и Вашег Високопреподобног Архијерејског Заменика.

    3.

    Горко и болно изненађење доживели смо као чланови Најсветије Православне Католичанске Цркве, због уочене, и свакодневно појачаване, трагичне путање Светосавске Српске Цркве, према којој смо се у прошлости сви односили са дубоким поштовањем и поверењем, јер је у злокобним годинама и смртоносним временима, Устројитељ Цркве и Њен Промислитељ Господ Наш Исус Христос послао свога ангела, Вашега ментора и васпитача, дубокоумног теолога и непатвореног хероја, васељенско светило Тросунчаног Божанства, међу Светима преподобног и Богоносног Јустина Поповића, чијим су списима смртно рањени „угојени“ беси синкретистичког Екуменизма, Папизма и антихристовског Просветитељства. Сагледавање догађаја изазива у свима нама ране и бол.

    Као људи у немогућности смо да схватимо како је могуће да потомци преподобног Оца нашег Јустина и Ваша духовна сабраћа учествују у безаконим заједничким молитвама и скупљањима са непокајаним и непреумљеним злославним и јеретичким Папистичким кољачима, џелатима и погубитељима свога Народа, који су током фашистичке окупације њихове отаџбине искасапили, преко Римокатоличких Хрватских Усташа, 800.000 Српских Новомученика, и недавно прогласили за „светог“ духовног и моралног подстрекача злочиначког геноцида, Римокатоличког Кардинала Загребачког Алојзија Степинца.

    Присуство познатих Архијереја са блаженопочившим Патријархом г-ном Павлом на лажној и непостојећој „литургији“ јеретичких Паписта у Загребу, ради проглашења за „светитеља“ поменутог суровог злочинца, који се налази у Паклу у друштву са демонима, не може се оправдати разлозима пристојности или екуменистичког надахнућа и диригованог заборава, већ само разлозима претходно наведеним.

    Уз то, пре неколико дана, 27-1-2011, позив и молитва у капели светога Јована Богослова на Богословском Факултету у Београду, Надбискупа Станислава Хочевара и папског Нунција Орландо Антонинија, уз присуство Сватјејшег Патријарха Иринеја, недвосмислено и јасно показују и потврђују истините разлоге Вашег антиканонског прогона и безаконе осуде, јер се urbi et orbi показујете као продужени глас преподобног Јустина (Поповића) и, коначно, једини његов истински ученик.

    4.

    С правом призивате светог Златоуста и његово страдање и сведочанство, јер се показујете ‘и нравом причастник и престолом намјесник’ Светих Отаца и Исповедника.

    Целивајући Вашу најцењенију десницу и просећи моћне братске молитве Вашег Преосвештенства, остајем Ваш у Христу брат.

    Митрополит Пирејски
    + Серафим

    Превод са јелинског
    Архимандрит Симеон

4 реаговања to “Писмо подршке Митрополита Пирејског Епископу Артемију”

  1. JERONIM Says:

    Je l preveo ovo pismo isti onaj Simeon koji je digao pare i pobegao u Grcu. A to sto podrzava artemija neki jelinski mitropolit je isti onaj koji je odstupio od puta istinskog kao i Artemije vodjen licnim interesima i pohlepom. Vama bi Nebojsa bilo bolje da budete ateista ako vec prenosite ovakva saopstenja i pisma nego sto verujete nekom rascinjenom vladici Artemiju i jelinskim mitropolitima koji idu sektaskim putem.
    Redovan sam citalac vaseg bloga i od svih stvari koje mi se nisu dopale samo sam za ovu morao reagovati. Duhovne stvari ostavite duhovnim licima drzite se sveta nauke.

    • Небојша Says:

      JERONIM,

      На имену преводиоца са јелинског, архимандрита Симеона, је и линк да се види његова фотографија, и ако ви нисте препознали по тој фотографији ко је тај Симеон, значи да сте ви овде дошли само да етикетирате. Што се тиче Симеона Виловског, да сте читали текст видели би да је пуштен из притвора због недостатка доказа. Не ради се да ја верујем неком, истртаживао сам целу ситуацију око Владике Артемија, и јасно се види да су Епископи који су га кажњавали то урадили противно црквеним канонима, није било процеса, и није му дато прописано право да се брани, па да се после црквеног судског процеса, како су прописали Канони СПЦ-а, донесе легитимна одлука, ево јшта је рекао Артемије о томе:

      Са тим је шира јавност упозната, о томе сам детаљно писао овде, о целој генези кризе Православља, па прочитајте мало то и информишите се, све је поткрепљено аргументима, чињеницама, доказима.

      Изгледа да ви нисте неки духовњак, јер кршење црквених Канона не тичу се само духовности у Православљу, ту је једини судија Бог, већ се ради и о кршењу Канонских црквених закона који служе за уређивање овоземаљских ствари, не само духовних, Небеских. Подсећате ме на неког из брозовог времена, где је једини „аргумент“ био:

      „Кад вам ја кажем“

      Не ради се да се ја мешам у духовне ствари, да ли сам ја атеиста или духовњак, то око Владике Артемија су световни ствари, које се тичу сваког коме је до истине, а то радим због народа, верника, којима је потребно дати све информације, а не само црквено-режимске које успостављају медијски мрак не пружајући другој страни равноправни медијски простор. Ради се о идентитету српског народа, цква без народа и верника није црква. Православље је српском народу било једино идентитетно уточиште, јер га је држава већ издала, но сада се по први пут у историји дешава да је српски народ истовремено издала и држава и црква, и то у најтежем тренутку, изгледа да је пажљиво биран моменат. Наравно, није сва нада изгубљена док је Владике Артемија. Ево како се кабадахијски понашају неки Епископи СПЦ-а, уводе новаторије противно вековној црквеној Православној догми, и кад их верници упозоре на то, Епископ Ваљевски вређа вернике и виче на њих, као да су робови:

      „Ако нећете да слушате, напоље!“

      Ваше је право да се не сложите са неким информацијама на мом блогу, моје је да дам информације које нема на режимским медијима, поткрепљено аргументима, чињеницама, истине ради. Ви нисте овде дошли да полемишете аргументовано, то се види из вашег речника када за Митрополита Пирејског говорите:

      „тамо неки“

      Као да је он неки клошар са улице који је на брзину обуко мантију, а не да је свој духовни чин заслужио својим духовним подвизима и напретку по духовним вредностима Православља, а поврх тога, има 20-годишње искуство бављењем Црквеним Правом као Црквено-судски истражитељ и Секретар Великог Црквеног Суда Грчке Цркве.

      И без њега се зна да су у случају Владике Артемија Епископи који управљају српском Црквом прекршили црквене Каноне, о томе може најбоље да са сазна из беле књиге Зорана Чворовића.

      Бела књига о случају Владике Артемија. Приредио мр Зоран Чворовић:
      Случај Владике Артемија (382 стр. 1.8 мб.)

  2. Ivana Says:

    Nebojsa samo hvala na svemu, ja mislim da smo na pravom putu!
    Ne znam da li je dozvoljeno da ostavljam linkove , ako nije izvini ne odoleh:
    http://bit.ly/gEkGTE

    • Небојша Says:

      Ивана,

      Дозвољено је постављати линкове, ја их само скраћујем када су дугачки, због техничких ствари, да те не замара с тим сад. Ето, и из тог текста којег си линковала, види се ко је ко у српској цркви, ко је вера, а ко невера.

      Прво је као Владика Иринеј, садашњи Патријарх, дао благослов да се у Нишу направи велики католички крст, унутар кога би био мањи Православни, цитат из текста којег си линковала:

      Blagoslov
      Inicijativu za podizanje najvećeg krsta na Balkanu pokrenuo je Nišlija Dragan Milošević, vlasnik preduzeća “Master sekjuriti”.
      – Moja ideja bila je da Niš, rodno mesto cara Konstantina, dobije najveći krst na Balkanu koji bi dominirao gradom. Tu ideju predstavio sam tada vladiki niškom Irineju (sada patrijarhu) i dobio blagoslov da pokrenem inicijativu.

      А сада целу ствар релативизује да нема разлике суштинске, а ту је и изјава Епископа Артемија:

      Извор

      ******

      Патријарх: Нема суштинске разлике између православног и католичког крста

      26. јануар 2011. | 09:33 | Извор: Срна

      НОВИ САД – Патријарх српски Иринеј рекао је да Српска православна црква још није одлучила какав ће крст поставити у Нишу и да је начелно разлика у крстовима само у стилу, односно грађевинска.

      „Не постоји суштинска разлика између латинског, католичког и византијског, православног крста, као и између било ког другог крста кога у служби користе хришћани“, рекао је Иринеј реагујући на тврдње рашчињеног владике Артемија да ће се у Нишу поводом обележавања 1700 година од доношења Миланског едикта градити велики католички крст .*

      „У суштини, сви крстови су исти, разлика је само у форми“, рекао је патријарх за новосадски лист „Национални грађански“.

      Рашчињени владика Артемије рекао је да ће се, према његовим сазнањима, у Нишу градити велики католички крст, у коме ће бити један мањи, православни крст.

      „Ако то заиста тако и буде, а нема разлога да у то не верујем, симболика је јасна. Она каже да ће велики латински прогутати мањи православни крст, односно народ“, рекао је Артемије за новосадски лист.

      Крст у Нишу, висок 80 метара, биће постављен на брду Виник, одакле ће се видети са свих страна града у коме се родио први хришћански цар Константин.

      Планирано је да овај, највећи крст на Балкану буде постављен до 2013. године, када се обележава 1 700 година од доношења Миланског едикта, којим је римски цар Константин признао хришћанство као државну религију.

      ******

      Владика Артемије је добро рекао, није поента у разликама код крстова које постоје ма колико да су незнатне, већ у симболици психолошког дејства у потчињавању православних срба католичанству. То је магијска операција која разбија подсвест и идентитетни смисао код Срба, доводи их u аморфну безличну робовску масу, која је потчињена католичанству. Патријарх Ириније овом изјавом потцењује људску интелигунцију, није поента у малим разликама између православног и католичког крста, већ у томе што се врховни примат даје католичком, а Православац си, јер, ако су православни и католички кст „суштински исти“, зашто се не изгради већи православни крст, унутар кога би био мањи католички? Или само православни, зашто уопште идеја мањи крст унутар већег?

      Дакле, симболика је очигледна у процесу екуменизма и подчињавања Православне Цркве Католичкој, у питању је разбијање религиозног идентитета српског народа, јер ако се такав крст изгради, то је порука верницима и народу српском, биће покорени католичанству.

      Сада се Патријарх као нешто нећка за који ће се крст одлучити, али он је већ одлучио као Владика и дао је благослов католичком крсту, и чак да сада и одустане од католичког крста, претходни благослов га детерминише код Срба ко је он. Позвао је и папу Ватиканског да дође 2013-те баш у Нишу, а знамо да се Ватикан још није извинио Србима за Јасеновац, а Алојза Степинца, католичког надбискупа који означава да су у НДХ под окриљем католичанства клани срби, претходни папа је прогласио свецем. Патријарх Иринеј то зна, али се не либи да зове папу Бенедикта у посету Србији, вероватно ће СПЦ и ту срамоту и самопонижавање жртве пред кољачима, прогласити „традиционалним српским гостољубљем“, поpут посетe Бајдена.

      А сад иде прилог…

      Овим речима је 3-ћег октобра 1998. Папа Иван Павао II-ги надбискупа Загребачког Алојзија Степинца, који је био најодговорнији за реализацију духовног геноцида над Православним Србима путем присилног прекрштавања у НДХ, прогласио за свеца:

      „Нашом апостолском влашћу, допуштамо, да се, слуга Божји, Алојзије Степинац, од сада назива блаженим“

      Папа Иван Павао II проглашава  Алојзија Степинца блаженим…!

      Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
      Скини видео прилог путем овог упутства.

      Још о томе…

      Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: