Др Јован И. Деретић о првој „Српској Енциклопедији“


У свим сферама људске спознаје једино врховно мерило је истина и моралност, али сувише се много прича о томе у овој нашој незрелој цивилизацији, а мало тога се истински живи у пракси. Елите које воде народе, највише треба да се држе смерница истине и моралности, међутим, када видимо у ком су тешком стадијуму довели човечанство, видимо да код њих од истине и морала нема ни „И“ ни „М“, све сјајне идеје изокрену и злоупотребе. Без те две водиље, образовање, стручност и научност је у служби разних злоуптреба, према човеку, према народима,  према животу, према ИСТИНИ.

Шта се у вези са овим догађа на нашем српском плану, чућете од доктора Јована И. Деретића. Никако да ухватимо корак са прошлишћу, са садашношћу, а самим тим и са будућношћу.

Аутор: Др Јован И. Деретић, руски академик

Др Јован И. Деретић, академик: Ко смо ми, Срби?
„Српска“ Енциклопедија

7.519.год.србска

Већ петнаест година најављивана и рекламирана, два пута од државе финансирана, појавила се коначно „Српска“ енциклопедија, али само један том који обухвата слово А и делимично слово Б.

Назив енциклопедија је кованица из грчког језика коју су направили у западној Европи, и значи подучавање деце. Без обзира на назив, та књига треба да буде извор знања за све генерације, зато се њеној изради морало прићи озбиљно и одговорно.

За тај посао треба ангажовати најстручније и најумније људе у нашем народу. При изради енциклопедије не сме да буде секташтва нити партизанштине, јер то треба да буде лична карта нашег народа!

Ево, Академија и Матица заједно су изишле пред нас са првом књигом, и нажалост, то није то што би требало да буде. Сам назив „српска“ не одговара ни по намени ни по имену. Па побогу људи, ми се не зовемо Српи него Срби. Ту је гомила некаквих професора, доктора и ко зна шта још, а научни ниво те књиге је ниво ђака из основне школе. Верујем да би то основци боље урадили. У тој књизи је сијасет некаквих шушумига, назови историјских личности. Али ту нема, на пример, једног Александра Великог, личности која је ударила печат људској историји, култури, и цивилизацији. Зашто га нема, па зато што се о њему данас зна права истина, а та истина њима не одговара. Нема помена ни бога Бака, који је био најшире поштовано античко божанство, и из чијег је обреда настало позориште и низ других културних манифестација. Ако им боде очи његово србско име Бак, могли су га приказати под грчким изговором Бахос или римским Бакус. Без Бака, цела античка митологија је обезглављена.

Да сада на пар примера видимо научни ниво наших клоакара. На првој страници почињу са словом А и кажу:

„Старословенско ћирилично слово А води порекло од грчког слова алфа… а ово од феничанског алеф.“

Значи да су они преспавали све догађаје на пољу науке последње деценије. Игноришу ДОКАЗ на Првом Петроградском конгресу 2008. године, да су Грци примили писменост од Срба и да је Србин Лино прилагодио србску азбуку за грчки језик. Па није Аз настало од алфа него обратно. Али наравно, све што је србско њима се не рачи да превале преко језика.
Друга ставка је реч аба. Они једноставно кажу да је то турцизам, а не знају да је то назив у аријевском језику за видљиво, наочито сукно. Србску титулу бан изводе из грчке речи „воанос“ и кажу да је то код Константина Порфирогенета титула за владара „крштене Хрватске“, па то све доводе у везу са аварским именом Бајан. Они појма немају да се на старогрчком србски бан назива пан. Да се титула бана налази у Асирији, и да је у Персији синоним за бана чувар, што се у том својству налази и у србском, у називу чобан. И тако све даље, у истом маниру, беда од науке.

Није само у питању беда од науке, већ и морална беда у односу на изношење истине, одговорности за јавну реч, и обавеза према своме народу. Ставка о Албанији се не приказује као што је то случај у свим енциклопедијама, него се манипулише са албанским језиком, да би се провукла већ добро позната лаж о њиховом античком пореклу:

„Албански језик: индоевропски језик старобалканског порекла. Албански језик је попут грчког и јерменског, изоловани индоевропски језик, а уз то, као и грчки, аутохтони балкански језик…. Чињеница да се албански језик данас налази на територији коју су у античко доба насељавала илирска племена, подстакла је већ пионире албанологије да у њему виде наследника илирског језика..“

За ове наше клоакаре Шиптари су староседеоци Илири, а ми смо варвари који су се доселили у њихову земљу. То се и дословно каже:

„Насупрот латинизмима, словенски елементи, који су почели улазити (у шиптарски, наша примедба) најраније од седмог века.“

Иако признају да у шиптарском језику има свега око 2000 шиптарских речи, све остало су туђице, и да се први траг тог језика налази тек из 1462. године, они га проглашавају за један од античких језика! Онда кажу још и ово:

„По својим основним морфосинтетичким одликама албански језик је члан балканског језичког савеза…“

Ја нисам знао да постоји и некакав „балкански језички савез“…

Србску енциклопедију могу да ураде само Срби, а не ватикански клоакари и швабски коњушари.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: