Атлантис: Судбина Косова и Метохије


Пре две недеље гост радио емисије другог програма радио Београда „Атлантис“, коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић, поново је био проф. др Милан Брдар.

Преузми емисију (34.6 мб.)

Срж емисије је била ситуација око Косова и Метохије (КиМ) и методологија тортуре и понижавања овог народа, да би се довео до стања мртвила, не би ли ситуацију око отимања Косова, која је преседан над преседанима у међународном праву, схватио као олакшање, као нешто „добро“, јер „тек када уђемо у цивилизовану Европу“ која нам га отима уз здушно десетогодишње саучешће наших „демократа“ , онда ће нам „бити боље“, јер забога, наши европски „пријатељи“ то раде за „наше добро“. Стално нам говоре о Европи без граница, а од Југославије су направили осам држава, а сада би и Србију да уситне.

На самом почетку емисије водитељица и професор Брдар извели су мали сценски драматуршки наступ изведен из професорове књиге:“Филозофија у Дишановом писоару“ која је објаснила оно што нам се догађало и оно што ће нам се догађати. Професор је за ту књигу добио награду за књигу године Радио Београда II.

У емисији је било речи о симулакруму истине која важи као истина. Наравно, у тој игри моћи владара из сенке и стварању измишљене истине, истина опрва страда. Међутим, да ствар буде још гора и понижавајућа, у свему томе здушно са својим „европским пријатељима“ саучествује и наша власт после петооктобарских „промена“, а завршни чин те десетогодишње позоришне представе је чин отимања Косова, који ће се десити путем нове резолуције у Уједињеним Нацијама, на предлог текста српских власти који ће бити дат на усвајање. Наравно, тај текст ће у ствари написати „наши пријатељи“ из Брисела и Вашингтона, што је овде приказано као „консултације“ и „усаглашавање“, јер третирају нас као стадо глупака које ће у све да поверује.

За свих ових десет година „младе демократије“ није потекла никаква контра-пропаганда наспрам многобројних лажи светских контртолисаних медија, где смо ми Срби приказани као звери са ножевима у зубима, ми смо криви за сва зла овога света. Наши водећи електронски и штампани медији нису имали ни једне једине студиозне емисије о томе, да парирају лажима водећих светских медија служећи се наравно истинитим чињеницама и аргументима, којих има на претек. Новинари су посебна прича, уз част изузецима, постали су политичке проститутке! Никог од њих није брига за истину, нити за Србију, нити хоће да брани српске интересе, важно је само продати се за шаку дплара. У том стилу политичари „реформатори“ на власти су најгори и најпростији, прави скотови, јер шта друго рећи за њих имајући у виду да је током емисије професор Брдар реко да је слушао приче људи из власти у следећем маниру:

„Ми смо дошли на власт да не бисмо били држава??!“

Издаја је дошла и од стране универзитетских кругова, тако да се налазимо у најгорој могућој ситуацију у процесу издаје Србије и српског народа, сва ова три круга се спајају у издаји Србије: „медији-политика-универзитет“, објашњава професор Брдар.

Међутим, мени, а вероватно и многима од вас, јер они су „кичма“ сваког друштва и културно-националне самосвести, најтеже пада издаја ове држава од стране универзитета, од стране умних људи који врло добро знају шта нам се догађа, али они ћуте, осим ретких појединаца попут професора Брдара. Нико од њх неће да буде Србин, да брани српске националне интересе. Професор Брдар је у праву кад каже да је разлог томе дугогодишња педагогија искорењивања, кроз обе Југославије, тако да ми више немамо српску елиту која ће јавно да брани и говори у име српских националних интереса. Оних којих је и било, на време су склоњени, брижљиво, на разне начине, нема их више.

Шта рећи о нашим филмаџијама?

И ту је у праву професор Брдар кад каже да наш филм није за критику, већ за психијатрију! Они су се сврстали и приклонили слици холивудских филмова у новије време, где се Срби редовно приказују као „зли момци“, јер већ десетак година снимају филмове у којима оцрњују свој народ!

Све у свему, заиста мучна сцена , мртвило и лудило које се сеје. Путем медија се непрекиодно стварају полуидиотизоване масе по морбидним образцима понашања, све то натера човека да помисли:

„Има ли уопште смисла причати истину, да ли ће то неко чути?“

Има, хоће, постоје људи који је желе чути, само су усамљњени јер мас медији шире лудило па помисле да је то „нормално“, али ето још има „прозора“ истине попут радија, мањих ТВ станици и пре свега интернета. Кад се та истина чује, ма колико човек био у безнадежном стању, ма колико изгубио наду за боље сутра, он препозна истину одмах кад је чује, јер она је у њему. Нада се враћа… на видику је нова зора. За те људе вреди радити и писати, јер и они се све више окрећу интернету, буде се.

Попут клатна зидног сата, и клатно живота не иде само у једној страни, треба само бити стрпљив и борити се за истину, јер и клатно ових медиокрита који су у мањини и владају над нама, има два краја.

Објављено у АТЛАНТИС. Ознаке: , , , , , , , . Коментари су искључени на Атлантис: Судбина Косова и Метохије
%d bloggers like this: