Глобална империја зла – Преломни догађаји XX-ог века


Наставак превода књиге: „Глобална Империја зла“, Светска превласт САД, и нова геополитичка прерасподела снага у свету. Аутори су: Лисичкин и Шељепин (Лисичкин, Шелепин).

Преузми текст:
Глобална империја зла – Преломни догађаји XX-ог века
Аутор:Пајо Илић

Поглавље 4.   Преломни догађаји XX-ог века
4.1.   Прелазак на нови поредак света – Рубикон

Глобална криза се надвила над човечанством, захватила је буквално све стране живота – еколошке, економске, социјалне и информационе. Свуда постоје њени критички параметри, уз које стоји визија катастрофе. Истина, остало је још резервног времена за анализу ситуације, научних и практичних припрема, да би предухитрили или одгодили настанак критичних појава. Међутим крајем XX века десили су се преломни догађаји, који су означили заоштравање ситуације у свету и приближавање рока тоталне катастрофе. То је формирање глобалне светске Империје под влашћу САД – Империја Зла.

Као што је познато, пре пола века били су положени темељи одрживог светског поретка, усмереног на ублажавање противуречја, усклађивање позиција различитих држава, постизањем консензуса. Они су издржали полувековни испит, спутавање два опозициона лагера, локалним ратовима, пријетњом тоталних атомских ратова, деградацијом животне средине. Треба приметити на да је важну улогу на том плану одиграла Организација Уједнињених Нација  (ОУН), у коју је ушло више од 150 држава. Свака оружана интервенција у ствари других држава могла се проводити само по одлуци Савета Безбедности, где су САД, Велика Британија, Француска, СССР (Русија), Кина (КНР), располагали правом вета.

Установљени поредак је сачувао стабилност и обезбедио јасне правне односе међу државама, а после пораза СССР у информационом рату и формирања униполарног света постао препрека на путу ка неограниченој светској хегемонији владајућој врхушки САД. И ево, на самом крају века десила се квалитативна промена успостављеног светског поретка – руководство САД је „прешло Рубикон“, Рубикон је река у северној Италији. Средином И века п.н.е она је била граница између Италије и римске провинције Цазилпинска Галија. 49 г п.н.е Цезар је донео неопозиву одлуку. Из Галије је војском прешао Рубикон и, нарушивши закон, почео грађански рат. У суштини то је био прелазак ка новом поретку света – стварању Римске Империје. Израз „прећи Рубикон“ постао је заједнички после два миленијума почетком 1999 г. била је извршена агресија против Југославије, започета блоком НАТО на челу са САД Савета Безбедности, ОУН. САД је себи присвојила право да самостално доноси одлуке, кога кажњавати а коме опраштати. Судбина Југославије може задесити сваку земљу. Наступио је преломни моменат у савременој историји. Слично  Гај Јулију Цезару,  председник САД  Бил Клинтон је прешао критичну границу, иза које судбине људи и држава решава владајућа врхушка глобалне светске империје – САД.  Као резултат тога је био разорен пола века опстали одрживи светски поредак, и проведен је прелазак ка моделу устројства света који се теоретски разрадио и почео релизовати А. Хитлер. Југославија је требала постати полигоном у разради методика успостављања и подршке неограничене светске хегемоније САД.

Југославија као полигон технологија новог светског поретка

Догађаји у  Југославији имају битан значај за разумевање стратегије и тактике САД у успостављању светске хегемоније. Баш на Југославији је проведено испробавање технологије, припремане да се у будућности разори Русију, Индију и Кину. Југославија  је по становништву неједнонародна земља у којој постоји цео низ потенцијалних тенденција ломова. Југославија се састојала од 6 република: Србија, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Макединија, Црна Гора и две аутономне покрајине Војводина и Косово, са три матерња језика српскохрватски, словеначки и македонски. Главнина становништва говори на српскохрватском језику. По конфесионалном опредељењу становништво Југославије се дели на православце (Србија и Црна Гора, БиХ), католике (Хрватска, БиХ) и Муслимане (БиХ). Релегиозне различитости унутар Срба вуку своје порекло од покушаја освајања Европе од стране муслиманске Османлијске Империје тада је освојена Црна Гора остала православна. У Југославији такође живе релативно компактне групе албанаца (Косово) и мађара (Војводина). Језгро Југославије су чинили православни срби, који поседују менталитет отпора. Баш срби су у своје време спасли Европу, зауставивши најезду Османске Империје. У Првом светском рату срби су дали достојан отпор надмоћнијим снагама Аустро-Угарске и Немачке. Срби су се херојски борили против Хитлера у Другом светском рату, без обзира на страшне репресије хитлероваца којим су се на њих обрушили. Као такви су представљали препреку глобалној америчкој Империји, и њихова држава је требала бити уништена. У годинама два супротстављена лагера Југославија није припадала, Југославија није улазила, ни у западни ни у источни блок, нашавши се међу несврстаним земљама.

Тих истих година на зараду у Западну Европу је отпутовало око 1 милион људи, од којих је део, изгубио национални менталитет,  давши предност вредностима потрошачког друштва. Као резултат тога се формирао значајан проамерички друштвени слој, који је на изборима за председника  Југославије подржао кандидатуру америчког милионера Панића.

Постојала је потенцијално и спољна линија раскола између Југославије и суседа, пре свега с Албанијом. После краха СССР у Албанији су на власт дошли „демократи“ на челу са Беришом. Они су помоћу целокупности лоповских метода, нарочито финансијске пирамиде, реализовали пљачку народа. Запад је подржао „демократу“  Беришу – ватреног борца против тоталитаризма. Али је народ, доведен до потпуног осиромашења и очајања, устао, и режим демократског тирана срушио.

У Југославији су албанци, живели у компактној групи на Косову, где су се они први населили после рата по наређењу Јосипа Броза Тита, који су бројали 70 хиљада људи.

Међутим крајем XX века, њихов број почиње преовладавати, што је условљено високим наталитетом, а такође емиграцијом (великим делом нелегалном) на Косово, пошто је животни стандард у Југославији знатно више него у Албанији. Већ 90-их година на Косову је настањено око 300 хиљада илегалаца. Сва та противуречија су у коначном резултату прерасла у конфликтне ситуације. У складу са принципом Ле Шатлеа, истовремено са интеграционим процесима уједињења људи у регионе крупних размера иду и споредни процеси диференцијације, повезани са продубљивањем националних и религиозних противуречија. Овладавање методиком управљања тим процесима открило је пред Америком нове могућности за тлачење других држава.

Конкретни циљеви САД

Агресија САД против Југославије има у себи неколико узрока. Први узрок је условљен задатком ојачавања хегемонистичког положаја САД над целим светом. После разбијања СССР  Сједињене Државе су по свим показатељима добиле претежно преимућство, укључујући ту и нове врсте наоружања. Пре свега то је оружје прецизног навођења и тачкастог дејства, уништење маркираних објеката може се остварити некажњено за агресора.

Други узрок је везан са испробавањем нових видова утицаја (информационих, еколошких, финансијских)  за ликвидацију потенцијалних претњи за позицију САД. То је претња стабилности светске валуте – долару, његова необезбеђеност и појава нове валуте – евра. То је такође нагли пораст улоге земаља Источне Азије у производњи високих технологија и још бржим растом продуктивности у Јапану и Западној Европи. После ликвидације претње комунизма коју су САД надувавала у свакој групи земаља у први план излазе сопствени интереси. У целини могуће је говорити и о нарастању тенденција слабљења улоге САД на светској арени. Стога је настала потреба да се испроба стратегија и конкретан метод поткопавања противника изнутра.

Трећи узрок је условљен тиме, да је унутрашњи положај владајуће групације САД захтевао „хлеба и спектакла“ – подржавања високог нивоа потрошње и демонстрације америчке могућности.

Сви ти узроци (постојећа надмоћност, потенцијалне опасности, унутрашња ситуација) условљавају следеће конкретне циљеве агресије:

  1. Уништити земљу са менталитетом супротстављања, испробати то провођењем на Југославији.

  2. Засвагда завршити са Европом као са конкурентом и, пре свега, с Немачком, ликвидирати претњу од стране евра.

  3. Испитати нове врсте наоружања прецизног дејства у бојевим ситуацијама, непосредно на људима.

  4. Показати моћ САД, њихову беспрекорност и некажњивост, што има битан значај за предизборну кампању.

  5. Супротставити Православље и Ислам.
  6. Испитати еколошко оружје. Ово је по свој прилици, један од главних момената до сада који није добио довољно тумачења.

  7. Испробати информационо оружје.
  8. Ставити под контролу САД богата налазишта мангана на Косову.

  9. Разорити инфраструктуру Југославије и паралисати економски живот, пошто је чак у условима сурових ограничења и притисака од стране САД њена привреда  продужила да се развија, пружајући опасан пример другим земљама.

  10. Испробати конкретне методике стварања и распиривања конфликта и разбијања земаља изнутра.

На тај начин, агресија против Југославије је омогућила да се једним пуцњем убије десет зецова, због тога би се она извршила под свим условима, независно од позиције југословенског руководства. У датим околностима акција југословенске владе и председника Милошевоћа у суштини није играла никакву улогу.

4.2. Агресија – Прелиминарна етапа

Да би реализовали предвиђање у односима у Југославији у целини, САД је провела велики прелиминарни посао који се састојао из неколико етапа. Пре свега, решили су задатак поделе Југославије. Још на граници 90-их Запад је био инспирисан да подели земљу, са формирањем пет малих држава: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Савезна Република Југославија (која је укључивала Србију и Црну Гору). При том православни срби практично испали бесправна мањина у новоствореним државама. Са одређеним циљем је био организован отпор различитих друштвених сила, пре свега по конфесионалном опредељењу. Нарочито су се супротстављали једни другима католици, православци и муслимани иако су по пореклу и историји они сачињавали један народ.

Крајем 80-их година са активним учешћем Запада почели су братоубилачки конфликти, хајка на србе, гушење покушаја њиховог отпора, а после распада Југославије – масован излазак избеглица у Србију са територије, на којим су они и њихови преци живели вековима. Унесрећен  истеривањем из родних места, народ подвргнут дискредитацији у СМИ Запада.

И више од тога, дешава се са одређеним циљем кампања демонизације срба, која је умногоме подсећала на пропагандну кампању Хитлера против јевреја. Први акт те трагедије одиграо се у Српској Крајини насељеној у претежној већини србима, али остали у саставни део  Хрватске.  Конфликт је оставио за собом разорене градове, од којих је нарочито страшан утисак оставио Вуковар.

Други акт супротстављања Западу су догађаји у Босни и Херцеговини, где је за 4 године рата било убијено и рањено 200 хиљада људи и око 3 милиона претворено у избеглице, разорено или озбиљно оштећено две трећине кућа.

САД, која је истински виновник за створену ситуацију, сву одговорност приписала унесрећеним србима. До крајњих граница одсечена Савезна Република Југославија је средином 90-их подвргнута суровој економској и политичкој блокади.

„С мора је земља била блокирана флотама САД и НАТО. Пресечена је била свака испорука нафте, бензина, гаса и медикамената. Забрањен је био сав ваздушни, жељезнички и копнени саобраћај. Прекинуте су биле све политичке, трговачке и културне везе са спољним светом. Небо република је контролисала Сједињена Америчка авијација. Глад, хладноћа, недостатак елементарних медикамената, освајање туђег неба, освајање Јадрана, непрекидна претња бомбардовањем – то су полуге „миротвораца“ Клинтона и компаније. И при свему томе толико брбљања о америчком хуманизму, правима човека! Прикривено под неизрецивим лажним брбљаријама они су вршили своја мрачна дела стварајући једано за другим жариште крвавих сукоба, нових бомбардовања, језивих страдања избеглица, колона настрадале деце, мајки, стараца“. И све се то дешавало у центру „цивилизоване“ Европе, разбијајући Југославију.

После завршене босанске операције руководство САД је почело реализацију трећег чина југословенске трагедије. Сада је реч била о древној српској области Косову, на земљи на којој се одиграла битка срба са турском армијом, да се заустави напредовање Османске Империје у Европу. 90-их година већину становништва Косова су чинили албанци, чије су се општине непрекидно шириле на рачун вишег наталитета и емиграције ових људи из Албаније. Конфликтну ситуацију је створио Запад, при чему су је испробавали на два правца.

Као прво, на територији Косова је такозвана Ослободилачка Војска Косова (ОВК) створена средствима САД, интензивно изводила диверзантске акције. Као друго, у свим СМИ Запада су надувавала пропагантске измишљотине о етничком чишћењу, које су проводили срби, о кршењу људских права, и „зверствима“ на Косову. Наводили су језиве цифре ликвидираних албанаца – 100 хиљада. (Касније је било доказано да је то злочиначка дезинформација, која је организована под енглеским и америчким руководством с циљем да припреме агресију против Југославије и оставивиши далеко иза себе министарство Гебелса).

У истом том периоду САД води свестрану припрему за војно разарање Југославије, испробавши на Ираку оружје за прецизне ударе у реалној ситуацији на живим људима, који се користе као циљеви.

Рат НАТО  у Југославији

На почетку рата у Југославији у потпуности су огољени агресорски циљеви САД и комплетног НАТО блока у целини. У ноћи 24 на 25 марта 1999 године око сто борбених авиона САД и НАТО подигли су у ваздух, да би нанели ударе бомбама по 40 циљева у Југославији. У првој етапи блок НАТО је у акцију укључио 400 авиона, од њих 250 америчких, међу којима бомбардера Б-52 и невидљиве, које немогу забележити радиолокациона постројења авиони Ф-117. Флота НАТО је у Јадранском мору бројала пет крстарећих ракета, две подморнице са ракетним наоружањем, два разарача, два транспортна брода, носаче авиона који су укључивали и хеликоптере. Укупно у сили је било постројено 30 хиљада војника и официра који су учествовали у дејствима. Амерички генерал Кларк, који је командовао снагама НАТО у Европи, је поставио пред војскама следећи комплекс задатака: разорити, уништити, на све могуће начине ослабити војни силу Београда, док срби не прихвате услове међународне заједнице. Већ у прве две недеље рата моћ нанесених ракетно-бомбардерских напада снага НАТО по Југославији је била еквивалентна двема атомским бомбама, баченим на Хирошиму. При том је САД искорисила најварварскије методе рата, које се могу квалификовати као злочин против мира и човечанства. По целом свету се шире иступи против америчке агресије. Авион челника владе Русије Е.М. Примакова, се вратио са официјелне посете САД, пошто  се налазио за време почетка рата у ваздуху. Будући већ у обалском појасу САД, он се окренуо и полетео директно за Москву. Демонстрације протеста против агресије НАТО су се дешавали у свим градовима света. Прављене су паралеле са временом Хитлерове најезде на Југославију. У свом чланку О. Степаненко пише: „Потпуна сличност данашњих натовских неофашиста са њиховим претходницима се потврђује и документовао. Бјелоруска телевизија је навела текст две директиве, усмерене на решавање једног те истог задатка. Директива Хитлера (27.марта 1941 године): „Провести операцију војног разбијања Југославије… Удар по Југославији треба да буде нанесен са беспоштедном суровошћу. Главни задатак авијације је да што је могуће брже приступи уништавању аеродрома војно-ваздушних снага и престонице  Југославије Београда.“

Директива Солане (27.марта 1999 године). „Други део операције “Одлучујућа снага“ намерава нанети широких размера и продужене ракетно-бомбардерске нападе по целој територији Југославије укључујући и ону преко граница Косовске аутономије“. Као да су говорили један другоме. Замало реч у реч. Зар да Солана „осваја“ шире него Хитлер – не престонице у него целу територију Југославије. И средства за уништавање назива савременије – не напади авијације, него ракетно-бомбардерски удари. Уосталом, сматрају потпуно идентичним: замени у потпису Хитлера уместо Солане и Солану уместо Хитлера – никаква разлика. И чак, као што сте приметили, подудара се датум. Сама судбина, слично се насмејала над натовским генералним секретаром: не другачије него као сатана вођен његовом руком, приморао је да се потпише преступна директива баш исти дан када је и Хитлер потписао своју – 27 март. И равно кроз 58 година поновити канибалски акт умоболног фирера. Поновити, извршити наредбу и остварити планове руководства САД.“

Антијугословенска операција је дуго и брижљиво спремана. Против Југославије су дејствовале снаге најмоћнијих држава које су потчиниле себи сву Европу, окупљених у невиђену армаду против мале европске државе. О припреми и току рата подробно говори В.Шуригин:

„Приликом припреме агресије против Југославије НАТО је рачунао пре свега на ваздушну офанзивну акцију, сконцентрисавши у кругу око Југославије групацију од скоро седамсто најновијих борбених авиона. По оценама америчке команде на уништење српске ПВО и освајање потпуне превласти у ваздуху одвојено је пет до седам дана. Укупно сву војну операцију су планирали завршити за четрнаест до осамнаест дана. Главно тежиште је стављено на концентрацију примене најновијег високопрецизног наоружања – крстарећих ракета различите класе, управљаних бомби и бомби новог типа. НАТО је планирао да за четрнаест дана активне фазе рата нанесе Србији губитке. До 80% авијације, 60-70% средстава ПВО, 30-40% тенкова и артиљерије, 80% командних пунктова и станица везе, до 15%  персоналног састава. За седамдесет девет дана рата у строју код срба је остало 50% борбене авијације, 75% средстава ПВО, 90% тенкова и артиљерије, 80% командних пунктова и станица везе. Губици армије и полиције су износили петсто седамдесет људи. За седамдесет шест дана рата натовска авијација је покренула више од тридесет три борбена хеликоптера. Груписање авиона је достигло цифру од 1200 борбених машина. На Србију је било бачено више од стопедесет хиљада тона бомби и око хиљаду и по крстарећих ракета различитих калибара. Укупни трошкови НАТО на тај рат су изосили више од педесет милијарди америчких долара. Само је у једном Београду 273 пута свирала сирена за ваздушну узбуну. Нападима су изложени више хиљада објеката на територији Србије, који немају никакавог војног значаја. Око Србије је била концентрисана групација од 60 хиљада војника НАТО, која је укључивала у себе више хиљада тенкова и артиљеријских оруђа, двеста хеликоптера различите намене, педесет бродова, укључујући и три носача авиона. Без обзира на потпуно војну и техничку надмоћност, НАТО се тако није одлучио за провођење копнене операције, и само кроз преговоре и дипломатске притиске добио од Србије повлачење војске са Косова. Никакву војну победу у последњем рату миленија НАТО није постигао. Акција САД је не само грубо кршење свих норми међународног права, него се одликовала беспримерном суровошћу према људима, тровањем животне средине, што води тешким последицама како за становништво Југославије, тако и за њене суседе.“

Авиоудари НАТО нанели су озбиљну еколошку штету неким рејонима Србије, подвлачи се у извештају комисије ОУН за Балкан. У документу се указује на ниво загађености у четири рејона, која су изложени бомбардовању, и представљају озбиљну опасност по здравље становништва. Напади на резервоаре нафте у Панчеву и граду Новом Саду, а такође и авиоудари по фабрици аутомобила Застава и руднику бакра Бор довели су излива отровних материја и реке и атмосферу. О тим и другим проблемима говорило се на међународно симпозијуму, који се одржао у Новом Саду.  Нарочито се указало на то да су бомбардери у Југославији означили „масовно кршење међународног права“. Реч је у појединости, о Женевској конвенцији од 1949 г. и Протоколу N0 I у њој. Активно се примењују забрањене врсте оружја, укључујући касетне бомбе и гранате са осиромашеним уранијумом. Масовно се крше права грађанског становништва, ударима су изложени чак и аутобуси са избеглицама. Акција НАТО се може оквалификовати као злочин против мира и хуманости. Укупна материјална штета нанесена  Југославији износи не мање од 100 милијарди долара. Погинуло је више од 2500 мирних житеља, око 10000 је рањено. Разорено је више од 40 хиљада кућа, десетине цркава и историјских споменика. У Југославији су са одређеним циљем створили атмосферу страха, када је свако знао, да натовци могу уништити зграде, фабрике, институције, људе по свом избору, али нико није знао, кога ће сутра убити. Понекад  су Југославију у периоду рата поредили са концентрационим логором, у којима су Хитлерови џелати могли убијати просто из хира. Например, као резултат бомбардовања кинеске амбасаде убијено је четворо њених сарадника – САД су демонстрирале  своју неограничену власт. Без обзира на огромне снаге и средства, која су бачена на Југославију у војном погледу НАТО пакту није успело да постигне постављене циљеве. НАТО није могао за време рата нанети битније губитке југословенској армији. За седамдесет шест дана рата југословенска противавионска артиљерија је оборила више од четрдесет авиона и хеликоптера НАТО пакта. А такође више од тристо крстарећих ракета и беспилотних летелица. ПВО Србије је принудила НАТО да одустане од кориштења најефикасније за бомбардовање средњих и малих висина. Седамдесет посто напада натовци су извели без уласка у зону дејства ПВО са максималне удаљености, што је снизило ефикасност напада на 20-25%. По критерију „ефикасност плус цена“ натовска авијација је била потиснута на ниво вијетнамске кампање. На погођени један циљ натовци су били принуђени извести од десет до осамдесет летова авиона. У борби са авијацијом НАТО погинуло је више од сто четрдесет бораца и официра ПВО.

О реалним достигнућима армије НАТО пакта у војним односима пише Мајкл Еванс у листу Тајм од 24. јуна 1999 :

„Дакле, НАТО је бацио хијаде бомби на манекене, лажне путеве и мостове, оштетивши при том само 13 српских тенкова. НАТО је бомбардовао Југославију у трајању 79 дана, у току кампање је био изведено хиљаде летова авиона, примењено је најсавременије високопрецизно оружје, било је објављено да је скоро у потпуности уништена оклопно-тенковска техника срба, али, како се сада испоставило стварност се чини сасвим другачијом. Од 300 југословенских тенкова, смештених на Косову, погођено је свега 13… “

Данас су косовске снаге НАТО (КФОР) расејане по свим ћошковима те провинције, усиљено тражи трагове уништених или оштећених тенкова и артиљеријских оруђа. Успело им је само да нађу три разорена тенка. У току ваздушне кампање ми смо слушали од натовских представника мноштво изјава о уништењу стотина српских тенкова, топова, и минобацача, оклопних транспортера. Сматрало се чак да је баш то принудило Милошевића да се преда и сагласи да се на Косову разместе међународне моротворачке снаге. Сада неки натовски функционери не могу схватити, зашто се он предао. Копнена операција могла је довесто до небројених жртава у натовској армији, због тога се центар тежишта акција НАТО пакта преноси у информациону сферу.

Испитивања информационог оружја

Једна од главних улога у камапањи НАТО у Југославији припада пропагандним акцијама. Практично сва главна СМИ западног света су водила љуту антијугословенску кампању, у чијој су основи лежале лажне, практично ни на чему засноване оптужбе (узгред, касније оповргнуте).

У публикацији Козловског из Цириха, говори се о томе, да је по наредби Клинтона бомбама прецизног навођења уништена државна телевизија у Београду, погинули су не само они, који су окривљени за вођење пропаганде, него и технички персонал, обична грађанска лица која су зарађивала себи за живот. „Клинтон није хтео да искористи могућност да одустане од намера својих акција. Дешавали су се и код њега ретки наступи честитости али, он се одлучивао по примеру његових криминалних поглавица, који су  учврстили своју власт, показујући и пријатељима и непријатељима да се његов режим неће зауставити ни пред каквом суровошћу? У интервјуу насловљеном „Клинтон је изјавио да НАТО може интервенисати и у областима изван својих граница“ (Информациона агенција САД, 25 априла 1999) датом непосредно после догађаја. Клинтон је отворено признао, да су телевизију бомбардовали намерно. У преводу намерно сам сачувао черномирдински стил речи Клинтона. Председник: На основу својих сопствених запажања и информација од спољних експерата наши ратни лидери у НАТО  су дошли до закључка, да је српска телевизија битан елемент командних и контролних структура Милошевића. Он је користи да би обасипао мржњом и, тако рећи, ширио дезинформације. Он је није користио да би приказао сва села на Косову, које је он спалио, показане су масовне гробнице, показана су деца, које су војници силовали које је он ту послао“. Због тога та (телевизијска станица) није у уобичајеном смислу информациона организација. То је била одлука, они (генерали НАТО) су је донели, и нисам је укинуо сматрао сам, да сам поступио правилно, не одбацивши ту одлуку. Следећи логику Клинтона, свака грађанска активност може бити квалификована као не, у „уобичајеном смислу“, грађанска. Приметите, да чак ако су и прихватили све оптужбе за ширење дезинформација за готово, у Југославији државна средства масовног информисања нису располагала реалним монополом. Становништво може неометано пратити западне радио и телевизију. Доступност алтернативних извора информација требала би задовољити и таквог ентузијасту идеје слободе информација и „тржишта идеја“, као Клинтона. Сваки, који би хтео сазнати клинтоновску верзију истине, био је у стању набавити краткоталасни пријемник и подесити га на једну од мноштва западних радиостаница.

Што се тиче лажи и пропаганде, то их није обишло ни у том кратком одломку из говора Клинтона тврдње о силовању деце од стране југословенских војника немају основа чак ни у пропагандним саопштењима западне штампе. И ако вођење пропаганде оправдава бомбардовање, то као да смо се ми сами убедили. „Њујорк Тајмс“ заслужује бомбе ништа мање него београдске телевизија“. Бомбардовање ТВ станице у Београду је показало сво лицемерје америчке администрације и целе америчке пропаганде односно слободе ширења информација. У условима југословенског рата одлучујућу је улогу играо информациони утицај на становништво Европе и САД. Баш је масовна дезинформација, организована под руководством Запада, омогућила вођење злочиначког рата против југословенског народа. Зато је уништавање београдске ТВ станице и убиство њених службеника било једна од централних акција у том рату. Веома је занимљив садржај говора Клинтона. Посебна пажња се жели обратити на централну тачку оптужбе поднесену против Милошевића: „показивати децу, коју су силовали војници, које је он тамо послао“. Овде није само ствар у недостатку доказа и лицемерју. Изјава Клинтона, који се прославио оралним сексом на радном месту у Белој кући и подршком содомитима, по мишљењу психоаналитичара може сведочити о његовим педофилским склоностима.

У информационим ратовима САД направљено је низ стандардних метода. Можемо истаћи у појединости, кампању демонизације руководилаца тих земаља, које су изложене нападу САД, например Садама Хусеина и Милошевића.

4.3. Последице рата. Окупација Косова
Окупација Косова. Етничко чишћење срба

После потписивања споразума о Косову у земљу је уведена окупациона војска НАТО. Резултати делатности тих војски су довели до правог етничког чишћења срба. То што се чини на Косову, можемо назвати катастрофом /7/ :

„То потврђује и амерички лист „Вашингтон пост“, који у репортажи из Приштине указује: „Како констатују представници НАТО и правобранилачке организације, сваки дан од оног момента, како су миротворци узели на себе одговорност за Косово, србе и цигане убијају, муче, сакате, пљачкају или угрожавају њихов живот. Куће које припадају србима спаљују, пљачкају или присвајају за себе косовари, немајући на то права. Српске цркве дижу у ваздух, скрнаве се  њихове религиозне светиње. Последњи мирни житељи срби који су остали на Косову беже из родних места. Та тенденција је непреобратљива. По саопштењима очевидаца, данашње ситуација у престоници Косова изазива огромну бригу, што је резултат акта насиља против срба и цигана од којих је најзверскије  у складу са извештајом „Хјуман рајтс воч“ су извршили чланови „ослободилачке војске Косова“ (ОВК). Резултат су депримирајући: од 40 хиљада срба који су живели у Приштини пре рата, остало је мање од хиљаду“. 5 октобра 1999 године у емисији ОРТ о положају на Косову су примећене последице деловања снага НАТО у тој област и показано како су најпре после Другог светског рата створили гето за србе. На Косову се систематски уништавају православни манастири, на гробљима се врше скрнављења. У сваком моменту живота староседеоцима на косовској земљи прети  смрћу, о чему сведоче кадрови, демонстрирају вагони са разбијеним стаклима, у којима су срби ишли на посао“. Непрекидно се подсећа у СМИ да је то одговор албанаца на етничко чишћење од стране срба, и уништења 100 хиљада албанаца, показало се, како је расветљено да је то резултат свесне дезинформације (дело Кука), које је организовало руководство САД и Енглеске. Сви догађаји у окупираном Косову, подсећају на хитлеровску окупацију, пролазе уз директну попустљивост и саучесништво  НАТО и САД с циљем да се сломе и морално униште срби. Прошло је неколико месеци након што је Југославија прихватила услове капитулације предлоге НАТО и повукла своју војску са Косова. Али акције Запада против Југославије се настављају. У чланку /8/ се говори о последицама агресије САД и НАТО против Југославије. „Погинуло је око 2 хиљаде људи и рањено око 6 хиљада људи. У земљи од 10 милиона становника – 1 милион су избеглице, 300 хиљада њих је са Косова – срби, цигани, мађари. Осим тога, 350 хиљада избеглица албанског порекла се налази изван граница Косова. То је колосална хуманитарна катастрофа, изазвана војним акцијама НАТО. За време натовског бомбардовања на територију Југославије је било бачено 27 хиљада тона експлозива. Као резултат бомбардовања нанесена је материјална штета земљи од 100 милијарди долара, разорено или оштећено око 40 хиљада кућа, 80 жељезничких и аутомобилских мостова. Избачени су из строја сви репетитори – радио, мобилни, телевизијски. Порушене фабрике: рафинерије нафте, фабрике за производњу ђубрива, петрохемије и азота, око 200 објеката здравствене заштите. Приближно је 60  хиљада људи је због тога остало без посла. У току преговора у Београду руски и југословенски парламентарци су осудили одбијање НАТО да компензује причињену штету. Констатовано је да фактички под покровитељством цивилне мисије ОУН и миротворачких снага на Косову се настављају масовни злочини против неалбанског становништва: убиства, пљачке људи, одузимање имовине, застрашивање. Запад је задржао економске санкције према Београду. Блокира се давање Србији зајмова по линији међународних финансијских институција, на снази је забрана на инвестиције. Али најболнији за Југославију је нафтни ембарго који је већ довео до енергетске кризе што се катастрофално одразило не само на рад индустријских погона, него и на становништво. На изазивање хаоса у финансијском систему Југославије, је циљан масован нелегални увоз у земљу фалсификованих динара“.

У данашње време САД су отпочеле припрему нове терористичке операције против Југославије, с циљем одвајања покрајине Војводина, делимично насељеном мађарима. У западној штампи се већ појављују већ прве информације. Воде се активни послови подривања у Црној Гори, усмеравања на њено отцепљење од Србије. Све те акције треба показати сваком народу, свакој земљи шта ће с њима бити, ако себи дозволе  да се у нечему одрекну послушности светског господара.

Агресија САД против Југославије као корак ка светској превласти

Главни учесник и организатор рата у Југославији су САД. Ти ратови су били усмерени, пре свега, против Европе. Али њени житељи су добили информацију из СМИ, који су се налазили под контролом САД. Баш су СМИ, ширећи лажне информације, који су одредили однос људи према америчкој агресији. Посебан значај у тој вези имају оцене људи, непосредно, узевши учешће у прљавом рату и налазећи се под америчком командом. Неведимо причу шпанског пилота, који се налазио у саставу ББЦ, који је дејствовао с неба Југославије. Она је публикована у коресподенцији Мајкла Евансау листу „Тајмс“ од 24. јуна 1999 г. /5/: „Један од учесника операције, капетан Адолфо Луис Мартин де ла Оз, учествовао је у ваздушној кампањи од самог почетка. Над Балканом је он пилотирао истребљивач-бомбардер Ф-18 који је НАТО широко искористио за провођење тактике „спржене земље“. Де ла Оз се вратио  у Шпанију крајем маја, никаквог осећаја задовољства од тога још није доживио. Његове оцене су веома категоричне:“ Пре свега морам рећи, да сам ја, као и већина – подвлачимо већина – мојих колега, ако не сви, били и остали противници тог рата у целини и варварских метода њеног увођења у појединости“. По речима де ла Оза, за време учешћа у летовима и он сам и његови другови-пилоти су у потпуности изгубили веру у себе.“

„Боље од свега је да именујем главне непријатеље-допуњава га де ла Оз – то је наша команда, министар одбране заједно са  свим његовим помоћницима, чланови владе. Ништа не знајући и што је још страшније, не желећи знати о том рату, они су непрекидно лагали шпански народ. Да би донели своју лаж до свих и до свакога, они су користили новине, радио, телевизију, стране дописнике и агенције новости“.

„Стигавши у Италију, – наставља де ла Оз одједном смо доживели осећај непрекидног понижења и стида. Све наредбе су стигле искључиво од америчких генерала, нико други није имао таква права. Били смо обични пешаци, потрошни материјал. Већ овде сам дознао, да тобоже неке операције планирају шпанци. Лаж, дрска лаж. И све – до једног –летове које смо ми извели, су били испланирани  високим командовањем САД. Американци су указали све ситнице:  какви авиони треба да нанесу удар, по каквим циљевима и каквим средствима“. А ево како оцењује капетан де ла Оз информацију, која се ширила о балканском рату: „ни речи није казано ни о инцидентима, које су имали у месту Авиано, ни о ужасном обслуживању шпанских авиона, ни о сталном изругивању којим смо били подвргавани од самог почетка. Ми нисмо били чак ни топовска храна. Ми смо били ништа. Иако сте нешто слушали о губицима, чак невезано с бојевим дејствима ?

Сви ћуте. А ко је слушао о понижењима, о санкцијама које су примењивали американци према војсци других држава? О томе сви ћуте. Ни једне речи !“.

Али више од свега де ла Оза тишти чак не издаја шпанских официра. Он не може наћи оправдања самом себи. „Ми смо одлично знали, да се мешамо у конфликт, коме се противи већина шпанаца и, што је најважније, ми сами – говори он.-све информације, коментари, речи су терали један циљ – скривање истине. А истина о томе, да су и шпанци, о данци, и португалци требали само као димна завеса за америчке генерале који су командовали целим тим ратом. Ни један од новинара није имао ни најмањег појма, шта НАТО чини у Југославији уништава се држава, примењује се ново оружје, нервни гасови, на падобранима се бацају мине лете бомбе, које садрже уранијум, црни напалм, над људима се расејавају стерилизирајући препарати, а над усевима отровне хемикалије. О неким врстама оружја ништа не знају чак, ни они који ратују тамо. Американци врше једно од најужаснијих злодела против човечанства. Предстоји нам још да сазнамо мноштво страшних ствари. Истина засада из разговора са британским и немачким официрима смо разјаснили, да је главни циљ американаца је да подели Европу, не дати јој да се извуче испод контроле у ближој деценији“.

„Верујте, говорим ово не зато, да би се оправдао. Никада нећу заобравити шта се дешавало тамо, па то је највеће дивљаштво у историји цивилизованог друштва. Тај рат су организовали јенки, то је био њихов рат, и само они требају да плате за њега“. – завршава своју горку исповест шпански ратни пилот капетан Адолфо Луис Мартин де ла Оз.“.

Овај документ сведочи о томе да почињу отварати очи чак и они људи који су учествовали у догађајима. Они су увидели право лице америчких „хуманиста“.

Загонетка југословенске кампање

У опозиционом листу „Завтра“ је публикован текст В.Шуригина „Лекције рата“/9/ : „Да би победили Америку потребно је, пре свега, сломити правила „игре“, која су наметнули американци. Правила, која подразумевају, пре свега, недоступност драгоцених америчких тела и „чист“ рат издалека, када американци тела поуздано прикривају растојањем и границама. Због тога главно оружје у рату против Америке и сваке западно-европске земље треба да буде тоталност. То јест максимално могући пренос рата на територију противника или његове базе. У недостатку ракета далеког домета, подморница, далеких бомбардера и атомских бомби – диверзије, напади, терористички акти – то је оно пред чим је немоћна Америка и што је способно натерати је да одступи. Ако би са првим данима рата срби отпочели отворени рат против НАТО, и ако би сваки дан из Босне, Македоније, Грчке, Мађарске и Италије улазиле америчке трупе, и ако би дизали у ваздух кафе у Милану, Паризу и Њујорку Америка би одустала.“

Да, у том случају би скоро засигурно бомбардовање би постало беспоштедно и сурово њихови циљеви би постали и стамбени квартови, али већ би кроз месец јавно мнење сменило и Клинтона и Шредера. Не знам зашто срби нису изабрали тај пут. Сигурно би сувише високи били губици и разарања, сувише висока цена такве победе. Али свака победа има своју цену“.

Заиста зашто? Јер југословени, наглашавам нису проводили никакве акције изван својих граница. Иако је код њих, несумњиво било могућности. Неочекиван одговор је дат на митингу испред америчке амбасаде још пре писање је цитирано више текстова. У великој групи људи, који стоје око човека, који је допутовао из Југославије, постављају му то исто питање, што је и у /9/. У одговору је било речено, да никаквих акција на територији туђој Југославији неће проводити. Њима је дата информација о америчкој војсци за специјалну намену, која је спремна да изводи и диверзије по Европи под изговором да су срби, да би је уништили као новог конкуранта, нарочито, организовати експлозију атомске електране (АЕ) у Француској. Колико је тачна та верзија? На први поглед, планирање експлозије једне од Француских АЕ носи невероватан карактер. Међутим сувише много сумњивих мера су предузеле САД у последњој деценији, и, у принципу, за такве акције је све могуће. Цитирајмо записе америчког војника војске за посебе намене /10/: „Служио сам у војсци за специјалне  немене армије Сједињених Америчких Држава. А знате ли ви шта је скројено под ти називом? Једна од најстрашнијих у свету, и најнеухватљивијих организација. За неупућене то је удружење безличних, ако хоћете, невидљивих људи. Али ти људи су свуда присутни – они су у Кореји, и у Јапану, у Вијетнаму и у Конгу, на Куби и у Западном Берлину, у Лаосу и на Хаитију. Да они су свугде где   интереси одређених америчких кругова захтевају њихово присуство. То су злокобни војници невидљивог рата. „Партизани“, диверзанти, шпијуни, мајстори за јединице које примењују  отровне и експлозивне материје, које врше убиства на велико и мало. Ко ће пасти као жртва – један човек или град са полумилионским становништвом њима је свеједно. Значај има само задатак, наредба, за чије извођење они добијају плату. Машине са програмским управљањем у облику човека. Код њих је савест затрта, осећаји мртви. У сваком случају, рат се није дотакао срећних земаља континента. И, могуће је, поново, као и време Османске Империје, срби су жртвовавши себе заштитили Европу. Како се испоставило, југословенска трагедија је нарушавање свих норми међународног права, разуздана кампања у СМИ против срба на свесној лажи америчког и енглеског руководства. О конкретним чињеницама саопштавано је у више издања. Наводимо одломак из чланка /11/ : „Није прошло ни недеља после тога како су британски министар иностраних послова Робин Кук и низ његових колега у другим западноевропским земљама изложени парламентарној критици за кориштење чудновато изокренутих чињеница о такозваном српском геноциду на Косову. Никаквих стотина хиљада  албанских житеља није било ни у помену – посведочили су при отвореном заседању међународних експерата. Могуће је, да није било, и неколико стотина. А они, који су затворени, су се у већини подигли против власти на оружје у низ сепаратистичких групација КЛА“. Под притиском тих сензационалних открића, са треском су се срушила сва „морална оправдања“ антијугословенског рата. Антијугословенски рат је био, у суштини, са срачунатим масовним убиствима, која нису имала никаквог  оправдања. То је један од најтежих злочина XX века. Прави организатори покоља и етничких чишћења у Југославији, без обзира на чињенице, настављају окривљивати југословенско руководство за све смртне грехове. И, пошто они владају претежним делом СМИ, то је практично становништво већег дела света потпало под њихов утицај. Заједно с тим остају људи, који нису потпали масовној психози. О томе говори чланак /7/.

„По саопштењу радија „Југославија“, група познатих адвоката из Канаде, Француске, Велике Британије и Грчке поднела је тужбу хашком трибуналу против лидера земаља – чланица НАТО и водећих функционера западне војне алијансе у вези са злочинима, које је извршио НАТО за време агресије против СРЈ. Оптужница је поднешена и против председника САД Била Клинтона, Премијера Велике Британије Тонија Блера и још 67 руководећих официјелних функционера земаља – чланица НАТО и врхушке алијансе“.

Чак и Америци постоје људи, који су трезвено оцењивали догађаје поменимо, посебно, чланак „Нови Рим и нови религиозни рат“ уредника утицајног америчког часописа Дефенсе анд Фореигн Аффарс, у коме се даје детаљна анализа рата у Југославији. У чланку се конкретно говори о „великој лажи“, о цивилиним циљевима, о загађењу животне средине /12/, многи његови закључци се подударају са претходно реченим. Али, нажалост владајући СМИ, и владајућа врхушка САД може дискредитовати невине, бомбардовати и уништити људе у земљама, које им због ових или оних узрока не одговарају. У вези с тим треба подсетити на исказе, у којима се заједно са паралелама између Хитлерове Немачке и савремене САД, наглашавају се и њихове квалитативне разлике. Немци су се борили тада за неправедну ствар, постигавши своје циљеве сопственим жртвама, понекад по цену огромних губитака. Управо је САД у Југославији убијала, ништа не ризикујући. То је био просто лов на људе помоћу високопрецизног оружја. Управо то и разликује и агресију САД од ратова и битака прошлости.

У целини рат у Југославији разарање свих система међународних односа, који су постојали више од пола века. Откривена је нова епоха – потпуног диктата и деспотизма САД, која је користећи војна средства, се може умешати у ствари сваке земље, уништавати људе, градове зграде, предузећа, мостове, тровати земљу и реке.

Криза свести

Агресија САД против Југославије, је главни и завршни догађај XX века фактички то је граница између прошлости и будућности, почетак рачунања времена нове светске империје, чије формирање означава прелазак ка новом стадијуму глобалне кризе на планети. Догађаји у Југославији нарочито сјајно расветљавају нарастајућу кризу свести. САД су освојиле све главне центре информација на планети што им омогућује да са одређеним циљем дејствују на свест већине активног становништва земаљске кугле, управљају понашањем. Људи виде свет у кривом огледалу, њихова воља се чини парализованом, они могу  ићи против себе, против својих интереса. У нашим данима свака акција сваки злочин могу бити прикривени помоћу СМИ завесе полуистине и лажи. Као илустрацију ћемо навести изјаву водећег западног политичара, која ја садржана у публикацији новог председника Србије Војислава Коштунице. „У почетку је он говорио о чланку Дејвида Гомперта, бившег директора Европског одјела Савета националне безбедности, а данас вице-председника „РЕНД Корпорејшн“: у том чланку он је предложио на годину ако не и на деценију подвргнути Србију изолацији и сиромаштву, држати је у карантину све дотле док не буде уништен вирус који он носи у себи. Гомпарт тражи да се односе према србима, као према проказанима, и позива да се подрже санкције што је могуће дуже“. Даље се наводе изјаве Џејмса Гоу, енглеског војног експерта, који је назвао српски национализам писквом змијом на грудима међународне заједнице.

„Неможемо заборавити и Ричарда Холбрука, који је са ТВ екрана назвао србе „крвожедним вуцибатинама“ и изјавио да Србија и Црна Гора нису добили међународно признање, пошто су они недовољно цивилизовани да би приступили светској заједници“.  Затим се Коштуница позива на филозофа из Јерусалимског Универзитета Шломо Авинери: „Он говори да су после 1945 године успели да се врате у друштво цивилизованих нација не само зато што им је окупација савезника дала демократско устројство, него и због тога, што им је дошло да признају ужасе које су извршили управо према јеврејима и другима, и да таква иста судбина очекује и србе“.  Таквим информацијама је пратио масовно бомбардовање амерички ББЦ, организован од функционера САД, Енглеске и Израела, очигледно илуструјући концентрацију Зла, које се надвија над савременим свет. Међутим већина људи је, изгубивши орјентацију, засад још не увиђају постојећу реалност и чине кораке у за себе погубном правцу. О њима симболички звуче речи храброг војника Швејка у бесмртном роману Ј. Хашека /14/: „Други, освештенији сељак одео би све своје девојке у бело одело, као за сељачко кретање, дао би им у руке цвеће, разместио их на поље, заповедио би свакој да поздравља високопостављеног пана, као што то раде у Индији, где се поданице властелина бацају под ноге слону, да би их он згазио“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: