Ноам Чомски: Праведни рат? Тешко


У циљу разобличавања суштине заговорника теорије „праведног“ рата дајем један преведени текст од Ноама Чомског.

Текст са енглеског превела: Биљана Ђоровић
Khaleej Times, 9. маја 2006 .

Подстакнуте овим временима инвазија и евазија (изјаве које нису у потпуности лажне, али се пажљиво труде да не изнесу непријатне истине), дискусије о „праведном рату“ доживеле су праву ренесансу међу научницима, па чак и међу креаторима политике.

Концепти на страну, акције у стварном свету исувише често оснажују Тукидидову максиму по којој „јаки раде оно што могу, док слаби трпе оно што морају“ – која не само да је неоспорно неправедна, већ на садашњем ступњу људске цивилизације, буквално представља опасност за опстанак врста.

У својим веома хваљеним рефлексијама о праведном рату, Мајкл Волцер (Michael Walzer) описује инвазију на Авганистан као „тријумф теорија праведног рата „, који стоји раме уз раме са Косовом као „праведаним ратом „. На жалост, у ова два случаја, као и уопште, његови аргументи се ослањају превасходно на премисе какве су „чини ми се потпуно оправдано“; „Ја верујем“ или „нема сумње“.

При том занемарује све чињенице, чак и оне најочигледније. Размотримо Авганистан. Када је бомбардовање почело у октобру 2001, председник Буш је упозорио Авганистанце да ће се она наставити све док не предају људе које су САД осумњичиле за тероризам.

Реч „сумња“ је веома важна. Осам месеци касније, Роберт С. Мјулер (Robert S. Mueller III), челни човек ФБИ-а (FBI), рекао је уредницима Вашингтон поста (The Washington Post), након оног што мора де је било највећа потера у историји , „Ми мислимо да су креатори (напада изведеног 11.септембра) били у Авганистану, у највишем руководству Ал Каиде. Завереници и други – главнокомандујући – отишли су заједно у Немачку и друга места.“

Оно што је било још увек нејасно у јуну 2002. није могло бити дефинитивно познато у октобру који му је претходио, иако је мало ко сумњао да је то истина. Ни ја сам нисам, ако то ишта значи, али претпоставка и доказ су две различите ствари. Изгледа барем фер поставити питање: да ли је бомбардовање Авганистанаца било транспарентан пример „праведног рата“?

Волцерови аргументи су усмерени на неименоване циљеве – на пример, универзитетске професоре који су „пацифисти“. Он додаје да је њихов „пацифизам“ „лош аргумент“, јер он мисли да је насиље понекад легитимно. Можемо се сложити око тога да је насиље понекад легитимно (што ја радим), али „Ја мислим“ тешко да је необорив аргумент у реалним дешавањима у свету о којима овде расправљамо.

Због „праведног рата“ против тероризма или неке друге рационализације, САД себе изузимају из основних принципа светског поретка у чијем су формулисању и доношењу играле главну улогу.

После Другог светског рата, успостављен је нови режим међународног права. Његове одредбе о законима рата кодификоване су Повељом УН, Женевском конвенцијом и Нирнбершким принципима, усвојеним од стране Генералне скупштине УН. Повеља УН забрањује претњу силом или употребу силе, осим у случају дозволе од стране Савета безбедности, или, према члану 51, у самоодбрани против оружаних напада све док Савет безбедности делује.

2004. године, у панел дискусији у УН која се водила на највишем нивоу, бивши саветник за националну безбедност Брент Сковкрофт (Brent Scowcroft) закључује између осталог да „члан 51 не захтева ни проширење ни рестриксцију свог широко постављеног обима. … У свету пуном потенцијалних претњи, ризици за глобални поредак и норме неинтервенционизма на којима почива, су једноставно исувише велики да би се дала легалност превентивним унилатералним акцијама, толико удаљеним од колективно подржаних акција, да би могле бити прихваћене. Дозвољавајући једнима да тако поступају, дозвољавамо свима“.

Стратегија националне безбедности САД, из септембра 2002, углавном само поновљена у марту, даје САД право да спроводи оно што зове „превентивни рат“, дакле не пред – превентивни (pre-emptive) већ „превентивни рат“. Што јасно и једноставно значи: право да изврше агресију.

У терминологији Нирнбершког трибунала, агресија је „врховни међународни злочин који се разликује од других ратних злочина по томе што садржи у себи акумулирано зло у целини“ – сво зло у намученој земљи Ираку које је испловило из америчко- британске инвазије, на пример.

Концепт агресије био је доста јасно дефинисан од стране судије Врховног суда правде САД, Роберта Џексона (Robert Jackson), који је био главни државни тужилац САД у Нирнбергу. Његов концепт је унесен у званичну резолуцију Генералне скупштине. „Агресором се “, Џексон је предложио суду, сматра она држава која прва почини такве акције какве су „инвазија њених оружаних снага, са и без објаве рата, на територију других држава.“

Што се односи на инвазију на Ирак.

Такође, релевантне су Џексонове елоквентне правне формулације изнесене у Нирнбергу: „Ако су одређени акти повреде уговора злочин, они су злочин без обзира да ли су их извршиле САД или Немачка, и ми нисмо спремни да применимо правила о кривичном понашању на друге уколико нисмо спремни да их применимо на нас. И на другом месту: “Не смемо никад заборавити да ће записници о нашем суђењу оптуженима, представљати записнике по којима ће историја судити о нама. Пехар са отровом који приносимо њиховим устима, стављамо и на своја .“

За политичко руководство САД, претња због непридржавања ових принципа – је заиста озбиљна. Или би била, ако би се неко усудио да зачикава „једну немилосрдну суперсилу чије руководство намерава да обликује свет у складу са сопственим насилничким погледом на свет“, као је Рувен Педацур (Reuven Pedatzur) написао у Харецу (Haaretz ) у мају прошле године (2005. прим.прев.).

Дозволите ми да изнесем неколико једноставних истина. Прва је: процењујмо поступке на основу опсега његових могућих последица. Друга је у складу са принципом универзалности: примењујмо на нас исте стандарде које примењујемо према другима, ако не и строже.

Поред тога што су очигледне истине, ови принципи су и темељи теорије „праведног рата“, у најмању руку било које њене верзије која заслужује да буде озбиљно схваћена.

Једно реаговање to “Ноам Чомски: Праведни рат? Тешко”

  1. DRAGANešković Says:

    Amerika svoju „demokratsku“ retoriku zamenjuje brutalnim buzdovanom kojim nalupa ne istomišljenike i protivnike. Ustvari, Amerika je novi „treći Rajh“!

    Amrika otvoreno i konstantno krši norme međunarodnog prava, povelju Ujedinjenih Nacija, a Savet bezbednost koristi kao izvršno telo svoje međunarodne politike.
    Dok spoljna politika Amerike je katastrofalna!
    Stalno se upetljavju u nešto što nerazumeju iz čega proističe nemerljivo velika šteta, a na kraju iz svega ne umeju da izađu a da ne naprave još veću štetu nego predhodnu.

    Ujedinjene nacije su ubedljivo najkompromitovanija međunarodna organizacija u funkciji „Novog svetskog poretka“.
    OUN su se pokazale kao najveća međunarodna prevara u modernoj istoriji sveta.
    Većina sveta opravdano strahuje od ugrožavajućih dejstava njenih neprincipjelnih i amoralnih rezolucija.
    Bivši garant svetskog mira transformisao se u glavnog glasnogovornika generisanja i pravdanja globalinih kriza i ratova.
    Operativna realizacija uspostavljnja „Novog svetskog poretka“ u potpunosti je prepuštena nadležnosti trećeg nivoa globalističke dominacije, tj. velikim međunarodnim organizacijama kao što su, na vojnom planu NATO, na finansiskom MMF, a na političkom „Organizacija Ujedinjenih Nacija“.
    Njihov nesporni internacionalni karakter dao im je mogućnost da u svakom pojedinačnom slučaju zvanično istrupaju kao da deluhu u ime i za dobrobit čitavog čovečanstva, mada se zbog presudne finansiske i organizacione zavisnosti od zapadnih moćnika angažuju isključivo pri zaštiti njihovih interesa.
    Zadatak im je da, u skladu sa globalističkim planovima, samostalno ili u koordniranom sadejstvu, izazivaju krize u određenim regionima sveta, da te krize kanališu do potpune eskalacije, a zatim se direktnom intervencijom uključe u razrešavanje problema koje same izazvale i to iskoriste za stalno stacioniranje u konkretnom regionu,
    obezbeđujući dalji razvoj lokalnih političkih tokova u skladu sa voljom i potrebama zapadnih nalogodavaca.
    UN je stvorena svojevremeno kao multilateralna internacionalno telo, sa ciljem da obezbedi mir u svetu, da bi danas figurirala kao jedan od ključnih nadnacionalnih faktora zavođenja „globalističke diktature“
    u korist vodećih zemalja zapada. Kakvu su funkciju amerikanci namenili Ujedinjenim nacijama najbolje je definisao Ričard Gardner, savetnik američke administracije za spoljne poslove, u svom obračanju Kongresu još 1974 godine. Citat: “ Ako odmah ne stvorimo „Svetsko vladu“, ne izvršimo „reviziju Rezolucije Ujedinjenih nacija“ i ne opunomoćimo „Svetski sud“ da ima najvišu vlast
    neće biti progresa. Neophodno je proširiti domen oružanih snaga OUN na sve sektore globalnih ratnih žarišta.“ završen citat. Gardner je bez okolišenja izneo tezu o stavljanju Ujedinjenih nacija u funkciju „Jedinstvene svetske Vlade“. Jedino nije rekao to da pod njenom oružanom silom podrazumeva NATO, što verovatno nije ni mogao u vreme kada je pomenuto izlaganje prezentovao.
    Stoga od sada pa do preseljenja UN, nepotrebnop je uključivati se u bilo kakv rad UN.
    Zahtevam i naređujem da sva kompletna UN organizacija i operativa još danas se preseli u Ženevu, Švajcarska. Ovu naredba nije samo u moje ime već je to u ime svih ljudi širom ove napaćenog sveta, jer svi mi izdvajamo svakog prvog u mesecu iz naših zarada koje se prelivcaju u buđet UN.
    Iz toga mora i treba da se prepozna da smo svi mi širom ovog napačenog sveta poslodavci svim u UN, od vratara do samog predsednika UN.
    Ujedno svim predstavnicima-delegatima u skupštini UN prestaje momentalni radni odnos jer zašto su plačeni to ne rade a ono što rade za to nisu plačeni,
    Amerika živi „ni iz čega“ i iz tog „ni iz čega“ finasira sve, bolje rečeno podkupljuje svakog i sve. Ameri danonoćno štampaju dolar. Američki dolar nema vrednos ni običnog mehura od sapunice.
    Američko ministarstvo finasije je saopštilo da je mesečni deficit državnog buđeta SAD u oktobru 2009 godine dostigao rekord -176,4 milijarde dolara.
    Deficit u buđetskoj tekućoj godini, koja se završila 30. septembra, dostigao je takođe rekordnih 1,42 triliona dolara ili 9,9 odsto bruto domaćeg proizvoda. Oktobar je 13. uzastopni mesec u kojem je zabeležen buđetski deficit, što je još jedan rekord. Manjak prihoda u buđetu potekao je uglavnom zbog manje naplater poreza. Administracija predsednika Baraka Obame očekuje da će buđetski deficit za ovu buđrtsku godinu dopstići najmanje 1,5 triliona dolara, a predviđa se da će 2011. godina deficit biti veći od jednog triliona dolara. Ko je ovde lud?
    To je jasan znak da ameri žive na račun celog sveta i nemaju više izbora, hoće da uvedu novu američku novčanicu „amer“, mogu da je uvedu ali prvo da sve dugove namire a potom nek svoj bezvredni dolar zamene amerom.
    Zato, po najkraćem mogućem vremenskom intervalu, preseliti kompletnu UN u Ženevu, Švajcarsku da bi se izbegao tekući uticvaj, amerike administracije, američke vojne industrije i američkih banaka kao i maloumnog i retardiranog Bžežinskog koji u svim savetima kako dalje podiništava i pljuje na „10“ i „9“ – „Božju zapovest“. Po kratkom proceduralnom postupku ga izolovati i sve njegovo matertijlano stečeno da ide u raspodelu starim i siromašnim ljudima širom ovog napaćenog sveta.
    pozdrav iz sunačanog i toplog Beograda, DRAGANešković


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: