Нови балкански ратови већ су на прагу…


Сада ћете имати приликие да прочитате одличну анализу руског интелектуалца и аналитичара Петра Искендерова око најновијих светских гео-политичких збивања и кретања која директно задиру у највиталније интересе Србије и судбине комплетног српског народа на балканским просторима, његовом опстанку као државотворног народа. Овакве анализе би требало да дођу од државних органа Србије и њеног спољнополитичког блока који сав треба да се упрегне у заштити интереса Србије и српског народа, да анализира догађаје, најновија кретања… да предузме све потезе у предупређивању неповољних догађаја и ситуација за Србију, српски народ. Али како то да раде кад су их, „инсталирајући“ их на власт у Србији да преко њих владају њом, светски моћници и америчка империјална администрација свели на ниво конобара, који им безпоговорно и послушно испоручује сваку наруџбину са њиховог прождрљивог „менија“ који се зове Србија, јер рачун не плаћају они већ народ Србије, а конобарима се дају одрешене руке да пустоше и пљачкају Србију што они једино добро раде. Има ту разних „укусних јела“, но касније ћу то мало прокоментарисати.

Чланак је преузет са руског сајта:“Фонд стратешке културе“:
http://fondsk.ru/
који је поред српског преведен и на енглески и шпански језик. Написан је из два дела и тако га преносим:

Нови балкански ратови већ су на прагу(I)

28.01.2010.
Извор:http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2735
Аутор: Петар Искендеров

Петар Искендеров је старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радио-станице «Глас Русије».

План албанских сепаратиста Косова да уз подршку САД и Европске уније угуше српски отпор на северу покрајине поприма све реалније обрисе. Изјаве власти Приштине и заоштрене међународне дискусије о косовском проблему омогућавају нам не само да изведемо закључак да албански екстремисти планирају оружану операцију, него и да представимо могући развој догађаја, расподелу улога, а и да оценимо степен међународне потпоре која је обећана премијеру Косова Хашиму Тачију и другим бившим главешинама терористичке „Ослободилачке војске Косова“.

Господин Петар Искендеров

Одржано 22. јануара отворено заседање Савета безбедности ОУН о Коосву обележено је усијањем страсти без преседана. По први пут од времена дискусија у лето 2007. године (када је Русији пошло за руком да баци у корпу разрађену од стране Запада резолуцију о признавању независности Коосва на основу плана специјалног представника Генералног секретара ОУН Марти Ахтисарија) позиције страна су сасвим јасно искристалисане. Водеће државе управо као да говоре различитим језицима. Ако су Генерални секретар ОУН Бан Ки Мун, САД и западноевропске земље које су га подржале, позвали – цитирамо извештај Генералног секретара – на „флексибилност у раду на одређивању начина деловања у погледу учешћа Косова у регионалним и међународним механизмима и форумима“, Русија и Србија су у томе видели „истискивање“ ОУН са Косова и легитимизовање независног статуса покрајине. Међутим, у центру јавних дискусија по први пут се нашао припремани у Приштини такозвани план за „коначно решење питања Северног Косова“. О том је плану неколико дана пре заседања говорио премијер Тачи, који је изјавио да се дати план припрема уз учешће међународних представника и да има за циљ „јачање суверенитета и територијалне целовитости Косова“. Ова, 2010. година, требало би да буде „година консолидације косовске државе“ – обећао је Хашим Тачи. Међу основним задацима у плану је предвиђена ликвидација српских органа власти и управе, створених у граду Косовска Митровица и српским општинама које гравитирају овом граду, на основу избора који су одржани маја 2008. године у складу са законодавством Србије. Сем српских представничких органа, основни ударац ће бити усмерен против српских полицијских органа и царинских служби, које данас колико-толико контролишу трафик преко административне границе Косова са осталом Србијом.

Размештене на Косову натовске снаге КФОР пружају албанцима оружану подршку. Према расположивим информацијама, то питање је принципијелно решено у току раније посете Приштини команданта јужног крила НАТО у Европи, америчког адмирала Марка Фицџералда. По окончању својих преговора са косовским руководством и командом снага КФОР он је органе власти косовских Срба означио као…“Опасност по безбедност“ Косова. „Сва кршења резолуције 1244 Савета безбедности ОУН ми третирамо као опасност по безбедност. Пошто паралелне структуре власти нису прихватљиве по тој резолуцији, ми изражавамо забринутост“, – подвукао је адмирал.

Посебна пажња у плану Приштине поклоњена је међународном покривању припремане операције. Тај задатак је стављен у надлежност САД и Европске Уније. Американци треба да блокирају покушаје Србије и Русије да усвоје резолуцију у Савету безбедности ОУН. Од Брисела се пак тражи да још више пооштри притисак на руководство Србије како би она одустала да подржава косовске Србе и затворила административну границу са Косовом за српске добровољце.

Што се тиче времена извођења операције, она може бити реализована већ у априлу. То ће се догодити након објављивања расплинутог саветодавног мишљења о статусу Косова Међународног суда ОУН у Хагу и стварања на северу покрајине „општине Митровица“. У њеном руководству ће бити ангажовани албанци и мањи број Срба који пристану да сарађују са Приштином. Познати по својој прозападној оријентацији председник Србије Борис Тадић је у свом излагању поводом антисрпског плана Приштине, НАТО и ЕУ био веома опрезан. Он је изјавио да „разрађено у Приштини „коначно решење питања Северног Косова не носи ничег доброг онима који тамо живе“. Још отвореније се и жешће изразио први заменик сталног представника Русије у ОУН Игор Шчербак. „Ми сматрамо да у садашњој сложеној ситуацији треба одлучно пресецати покушаје – ма од кога они долазили – промовисања штетних концепција за Косово, које не само да на најгрубљи начин крше резолуцију Савета безбедности ОУН 1244, него и провоцирају напетост у покрајини и тамо дестабилизују ситуацију“.

У разрађени план, према расположивим информацијама, умешали су прсте не само чланови косовске владе, него и руководилац Међународне цивилне канцеларије на Косову Питер Фејт, који је такође на челу косовске мисије Европске уније. Та је канцеларија отворена у пролеће 2008. године – одмах након самопроглашења независности Косова и његовог признавања од стране САД и водећих земаља-чланица ЕУ. У састав датог органа (који није предвиђен ни у ком документу ОУН) улазе представници 14 држава ЕУ и НАТО, а такође Швајцарска, која се бави практичном реализацијом на Косову „Ахтисаријевог плана“, који је разрађен у бриселским коридорима, али није одобрен од стране Савета безбедности ОУН. Карактеристично је да заступник Косова на заседању Савета безбедности ОУН министар иностраних послова у сепаратистичкој влади Скендер Хисени у свом излагању уопште није коментарисао план за Северно Косово. А када се појавио пред новинарима, он је увијено саопштио да Мисија Европске уније на Косову и Међународна цивилна канцеларија „не промовишу никакву врсту „коначног решења питања Северног Косова“.

Анализа оног што се догађа у последње време око Косова омогућава да се изведе закључак, да се разрада сценарија за угушивање српског отпора обавља на ширем нивоу, а не само на Косову. По својим основним параметрима (незадржива оружана операција уз подршку псеудомировних снага НАТО и ЕУ, њена међународна политичко-дипломатска логистика, коришћење марионетске администрације) план за „коначно решење питања Северног Косова“ кореспондира са оним сценаријем који је председник Грузије Михаил Сакашвили разрадио за војну операцију против Јужне Осетије августа 2008. године. Чак је и циљ оба документа аналоган (у приказу Сакашвилија он је формулисан као „успостављање уставне јурисдикције“).

А још раније – у августу 1995. године – аналоган сценариј је испробан у односу на крајинске Србе. Хрватска је против њих упутила регуларну армију, а САД и Европска унија су обавили политичпку логистику. Уосталом, тада се она показала сувишном, пошто ни власти Југославије, ни руководство Русије реално нису стали иза Републике Српска Крајина, која се гушила у крви. Тадашњег југословенског лидера Слободана Милошевића више је бринуло уклањање рукама међународних посредника са општесрпске политичке сцене Радована Караџића и Ратка Младића, које је он без основа сматрао главним и најопаснијим конкурентима. Што се Москве тиче, Балкан тада није био у сфери њеног нарочитог интересовања, и Москва је испољавала тек делимично интересовање само за босанско сређивање.

Како ће се развијати догађаји овог пута – веома је тешко рећи. Јер сем косовског, на мапи нових балканских ратова могуће је појављивање исто тако важног за Српство, Православље и Русију босанског фронта. Њега је већ обећао да ће отворити председник Хрватске Стипе Месић, који одлази са своје функције 18. фебруара. Он је изјавио да хрватска армија треба да изведе војну операцију против босанске Републике Српске, ако она спроведе референдум о самоопределењу по косовском обрасцу.

Нови балкански ратови већ су на прагу (II)

04.02.2010.
Извор:http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2749

У најскорије време драстично ће се заоштрити ситуација у Босни и Херцеговини. Босански Срби намеравају да у фебруару спроведу референдум о очувању свог конституционог статуса. Циљ референдума јесте да се омету власти Сарајева, САД и Европске уније да ликвидирају босанску Републику Српску. Председник Хрватске Стипе Месић, који одлази са функције 18. фебруара, обећао је да ће у случају спровођења оваквог плебисцита, или чак у фази његове припреме, регуларна хрватска армија ући на територију Босне и Херцеговине како би прекинула стратешки важан 15-километарски Посавски коридор. Он спаја западни и источни део Републике Српске у региону округа Брчко, у непосредној близини границе са Хрватском.

„Да сам предсједник Републике у тренутку када би Милорад Додик (премијер Републике Српске – аутор) у Републици Српској евентуално расписао референдум о отцјепљењу од БиХ, одмах бих војском прекинуо коридор у босанској Посавини у којој живе босански Срби“ – изјавио је хрватски председник и додао, да ће у случају успеха хрватске војне операције државна творевина босанских Срба једноставно „престати да постоји“. „Резултат референдума може бити не само подела босанских Срба, него и уништење српског дела Босне и Херцеговине“. Одговарајућа изјава дата је на неформалном сусрету одлазећег лидера са новинарима, 18. јануара у Загребу.

Војна операција против Бања-Луке може бити координирана са оружаном акцијом албанских власти Косова против града Косовска Митровица и Србима насељених општина Северног Косова. Реализација таквог сценарија омогућила би САД, НАТО, Европској унији и њиховим балканским спроводницима утицаја да окончају још једну етапу черечења српског простора. Република Српска нашла би се у окружењу непријатељских држава, што би је и дефинитивно лишило могућности да води самосталну спољну политику. Истовремено разбијање косовских и босанских Срба представљаће највећи пораз Русије у балканском региону у последње две деценије и нанети непоправљиву штету покушајима Москве да игра активну улогу у другим стратешки значајним регионима евроазијског простора.

Прва реакција на грубо мешање лидера Хрватске у послове суседне државе од стране Србије и Русије – две државе у које је, безусловно, циљао Месић – показала се чудно суздржаном. Српски председник Борис Тадић је покушао одговорити свом хрватском колеги на заседању Савета безбедности ОУН о Косову 22. јануара. Међутим, он то није учинио у основном реферату (иако је паралела између оног што се догађало тих недеља у Босни и Херцеговини и на Косову више него очигледна), већ у току дискусија, изјавивши о „неприхватљивости такве врсте изјава“. Сем тога, Борис Тадић се састао са Генералним секретаром ОУН Бан Ки Муном. Он му је на дипломатски начин саопштио да се „опасне речи“ Стипе Месића „не поздрављају у регионалном политичком говору“ и одмах уверио саговорника да Србија „не жели да квари односе са Хрватском“.

Мирољубива реторика погодовала је Загребу, па је шеф нове владе Хрватске Јадранка Косор изјавила новинарима да Србија и Хрватска треба да прекину полемику и позабаве се успостављањем добросуседских односа. „Није добро да се настави препирка“ – са наравоученијем је приметила госпођа Косор, а при том јој, разуме се, није пало на ум да дезавуише изјаву шефа хрватске извршне власти.

Реакција Русије такође изгледа прилично расплинуто. На конференцији за штампу 22. јануара, поводом спољнополитичких резултата 2009. године, руски министар иностраних послова Сергеј Лавров се у одговору на молбу да прокоментарише изјаву Стипе Месића, која је „изазовала праву политичку буру на Балкану“ ограничио на безличну формулацију: „Ми се доследно и одлучно залажемо за то, да све стране поштују дух и слово Дејтонских споразума. То искључује било какве позиве на примену метода силе у циљу минирања тих споразума“. (1)

Међутим, развој ситуације око Босне и Херцеговине током последњих месеци доказује управо супротно: Запад је, заједно са властима Сарајева, дефинитивно заузео курс у правцу минирања Дејтонских споразума. Две рунде преговора водећих босанских политичких партија у октобру 2009. године у натовској авиобази „Бутмир“ код Сарајева одредиле су јасан вектор нове западне стратегије у односу на Босну и Хрцеговину. Од босанских Срба се у ултимативној форми тражи да одустану од својих државотворних овлашћења, фиксираних у Дејтонском мировном споразуму. Што се Русије тиче, она је и уопште скрајнута изван оквира „бутмирског процеса“, иако је формално члан Руководећег савета за имплементацију Дејтонског споразума. Рачунати у тим условима да ће САД, Европска унија и НАТО изненада „прогледати“ и одустати од свог новог курса – значи начинити фаталну геополитичку грешку. А још ће исказати недопуштену немоћ у односу не само према задатку подршке босанских Срба, него и према задацима заштите руских интереса у Босни и Херцеговини, и уопште на Балкану.

Није случајно „Међународна кризна група“ , која се традиционално бави политичко-пропагандистичком логистиком западне политике у конфликтним регионима, још неколико месеци пре најновијих догађаја максимално отворено скицирала прилаз Балкану архитеката „новог светског поретка“. По мишљењу њених експерата, главни противници Запада у региону као и до сада су Москва и Београд, јер „у међународној политици у односу на Балкан доминира забринутост у погледу српске реакције на независност Косова“. Што се Русије тиче, она је по мишљењу „Међународне кризне групе“ „постала спремнија да се супростави западној политици, коју она сматра непријатељском њеним интересима“. (2)

У насталој ситуацији чини се да је сазрела потреба за преиспитивањем низа принципа и смерница у политици Москве на Балкану. Руска дипломатија требало би да одустане од подршке дејтонских одредница, јер оне немају шансе за политички опстанак у савременим условима. То ће са своје стране омогућити да се изведе аргументовани закључак о неодрживости Босне и Херцеговине као државе у њеном садашњем облику и поставити питање о њеном преуређењу. Сличан прилаз ће помоћи Москви да се ослободи испољене током последњих месеци улоге аутсајдера у босанским пословима и да се покрене механизам међународних дебата о предмету територијалних, политичких, етнокултурних и других компетенција за Србе и друге балканске народе, чији су интереси и сам опстанак као етноса доведени у опасност. Имајући у виду консолидовани курс Запада у правцу дефинитивне ликвидације на Балкану српског и православног животног простора, преиспитивање постојећих граница и унутрашњег уређења „проблематичних“ држава и самоопредељених територија, може се испоставити као једини сценариј, који објективно одговара руским интересима. Данас на балканској мапи присуствују најмање три општепризнате или самопроглашене државе, чија способност за постојање изазива озбиљне сумње: сем Босне и Херцеговине и Косова, то је такође Македонија. Њихово територијално и административно преформатирање може бити најбезболнији начин да се избегну нови крвави балкански ратови.

Индикативан је следећи моменат: власти Сарајева током последњих дана активно позивају управо Русију да помогне у „доследној и потпуној реализацији Дејтонског мировног споразума“. То је ових дана изјавио члан колективног Председништва Босне и Херцеговине, босански муслиман Харис Силајџић на сусрету са руским амбасадором Александром Боцан-Харченком. Имајући у виду да је господин Силајџић још од времена босанскогг етно-грађанског рата 1992-1995 године познат по крајње екстремистичким погледима и да неуморно позива са међународних трибина на укидање Републике Српске као „продукта етничког чишћења“, намеће се закључак да је Сарајево захватила озбиљна паника. Јер значајан део западноевропског јавног мнења не може а да не узме у обзир да управо босански Срби служе у Босни и Херцеговини као једина реална противтежа радикалним панисламистичким тенденцијама. И тај значајни фактор даје Русији основ за активнију игру у садашњој преломној за Балкан у целини етапи.

………….

У овој веома јасној и логичкој Искендеровој перцепцији могућих будућих догађаја на Балккану на основу политичког дискурса глобалне епохе новог 21-вог века, тешко је предвидети прецизно шта ће се деситио, која ће се варијанта дестабилизације Балкана и нарочито Србије покушати да реализује. О томе говори и сама чињеница да нико жив и нормалан није очекивао да ће најтежи ударац Србима у Републици Српској, и Србији, задати управо владајућа политичка класа Србије, јер конкрертно када се ради о Србима у БИХ, у Републици Српској, Резолуцијом о Сребреници и признању да су Срби одговорни за геноцид који се није нити догодио, па самим тим Срби нису ни одговорни за оно што се није догодило, задат је практично самртни ударац Републици Српској, њено укидање, као и укидање дејтонског споразума!

Јер… „како геноцидан народ може бити државотворан“….! Сви непријатељи Срба, па и муслимани из БИХ позиваће се на то. Нико није очекивао да ће политичка олигархија у Србији пасти баш толико ниско, испод свих граница елементарног достојанства према истини,  људскости и свом народу, да ће свој народ прогласити геноцидним, и све то базирано ла лажном исконструисаном геноциду! Јасно је да су у историји човечанства постојали многи квислиншки режими, али овакав какав је у Србији сада, без и мало морала, достојанства и самопоштовања према свом народу, према његовој слободарској историји, свет још није доживео, нити ће доживети!

То што су властодршци учинили свом народу декларацијом о сребреничком миту је духовни и културни само-геноцид, и највећи злочин према Српском народу који је икада учињен од некога! Властодржачки шибицари Србије знају врло добро да је сребренички мит једна обична пропагандна исконструисана лаж, нису они баш тако наивни и неинформисани, знају они све. И баш зато што знају да је све то лаж, и кад тако ту лаж употребе као „аргумент“ да се „вредносно и морално одреде према монструозном злочину“, то онда управо о њима самима гвори све. Говори да у њиховој крви не тече никакав морал, етика, правдољубље, истина… већ само похота за влашћу, макар и пали тако немогуће ниско! Да је геноцид у сребреници лаж, говори и сам муслимам, Мирсад Токача, директор истраживачко документационог центра БИХ, који је на изненађење свих присутних потврдио да се 500 ЖИВИХ И ЗДРАВИХ СРЕБРЕНИЧАНА ВОДИ НА СПИСКУ СТРАДАЛИХ У СРЕБРЕНИЦИ ТОКОМ ЈУЛА 1995!!

Дакле… овим признањем цела та конструкција о такозваном геноциду и 8000 страдалих у њему од стране Срба, руши се ко кула од карата, јер како сад било шта веровати! Довољно је да се цео тај списак од 8372 „страдалих у геноциду“ на меморијалном центру у Сребреници, стави под сумњом само да се и једно име нађе лажно на списку страдалих, а камо ли читавих 500!! О том признањи муслимана Мирсада Токача нешто ћу детаљније више рећи за који дан, али ако кликнете овде можете ту вест погледати и чути сада. Но биће још додатног материјала. Није Мирсад Токача открио „врућу воду“, о том лажном списку и лажном геноциду говори се годинама уназад од стране иностраних и наших часних интелектуалаца истраживача.

Што се тиче шиптара, нејасно је шта ће бити њихов следећи потез око разбијања Срба са севера Косова и Метохије, да би их на силу асимиловали и ставили у оквире њихове нелегалне самопроглашене државне творевине, јер о тим потезима „димне сигнале“ им шаљу њихови тутори, американци. Ово са укидањем сигнала и комуникације мобилне телефоније Телекома Србима са севера и централног Косова само је први корак.

Наравно… и Срби из Републике Српске, и Срби из Србије (укључујући Косово и Метохију, наравно), и сви Срби ма где живели, издржаће све ове недаће, то им је у генима, хтели они то или не. А и ови шибицари, та тако немогуће мала мањина која са својим камарилама тиранише, пљачка и понижава Србију, почели су да се сами од себе урушавају, питање је само времена када ће отићи са власти, не и да ли ће….!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: