Едвард Херман: „Политика Сребреничког масакра“ – предговор за књигу


Госпођа Биљана Ђоровић, аутор и водитељ емисије АТЛАНТИС на другом програму радио Београда, приредила је за вас превод предговора за најновију књигу Едварда Хермана која би требало да се појави и код нас:“Политика Сребреничког масакра“.

Аутор:Биљана Ђоровић

Предговор за књигу: „Политика Сребреничког масакра“ добијен љубазношћу аутора, Едварда Хермана.

„Политика Сребреничког масакра“ треба ускоро да се појави у САД а почетком априла из штампе ће изићи још једна студија Едварда Хермана: “Политика геноцида“, која садржи два поглавља посвећена Југославији.
Професор Едвард Херман, био је члан тима Истраживачка група за Сребреницу коју је сачињавала група академских страживача, Филип Корвин и Карлос Мартинс Бранко-бивши високи званичници УН и група новинара . Још 12. јула, 2005, овај независни истраживачки тим бацио је озбиљну сумњу на „изразито претеривање у броју жртава и лажан приказ догађаја од стране влада, невладиних организација и великих медијских кућа „у односу на догађаје који су уследили након освајања Сребренице 1995, од стране снага босанских Срба.

Након спроведеног истраживања група јесвоје закључке изнела у извештају под називом „Сребреница и политика ратних злочина“, у коме је нагласила да је америчка политика подривала УН и Европске мировне договоре који су могли да окончају рат 1992, или 1993.године, са циљем да наметне војно решење. Олакшавањем допремања илегалног оружја за муслиманске снаге, САД су помогле да се безбедне зоне претворе у простор за конфликте чиме су трасирале пут за НАТО интервенцију.

Предговор за књигу : “Политика Сребреничког масакра“

Сребреница се најбоље може разумети у контексту рата САД и НАТО-а против Србије и разбијања Југославије. У овом рату, који је уследио након распада совјетског блока и самог Совјетског Савеза (1989 – 1991), чиме је нестала и потреба за постојањем Социјалистичке Федеративне Републике Југославије као западног савезника, оне снаге које су тражиле да се сачува јединствена, савезна структура Југославије, биле су означене као непријатељи, док су они који су захтевали демонтажу: Словенци, Хрвати, босански Муслимани и косовски Албанци, сходно интересима западних сила, постали „борци за слободу.“ Уследили су грађански ратови, у које су у првој фази, најкасније до пролећа 1991 , били укључени и војска и пропагандне кампање. У другој фази, Република Србија, као главни заговорник очувања јединствене федералне државе, била је приказана у најмарчнијем светлу, са званичних позиција отцепљених република Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине, и њихових подржавалаца – великих Западних сила, што је некритички прихваћено од стране западних медија и хуманитарних невладиних организација и интелектуалаца.

У, на такав начин, веома оптерећеном политичком амбијенту, у јулу 1995, догодио се масакр у Сребреници, који је сместа описан као случај „геноцида“ и “ најгори масакр у Европи од Другог светског рата,“ са бројем убијених који се брзо фиксирао на 8.000 „мушкараца и дечака.“ Ову цифру је први пут изнео Црвени крст, али не као доказ о 8.000 убијених, па чак ни умрлих, већ је на основу броја босанских Муслимана процењено да је један број заробљен од стране Срба (3.000 ) и том броју је придодат број оних за које се у почетку тврдило да „су нестали“ (5.000). Иако Црвени крст није имао никакве доказе да је претпостављени број од 3.000 затвореника убијен, а ускоро је признао да су се многи од „несталих“ пробили кроз линије босанских Срба до безбедне територије, као и да су многи убијени у жестоким борбама током повлачења босанских Муслимана из Сребренице, број од 8.000 никада није био ревидиран наниже, већ је остао нетакнут до данас. Шта више, хитно је трансформисан у „погубљења“ и тако остао нетакнут у следећих 14 година.

Ова стабилност броја је опстала, не зато што је било шта налик на 8000 тела ексхумирано и идентификовано као жртве Сребреничког масакра, упркос годинама претраживања и значајних форензичких напора, или зато што су докази сведока подржали такав број, као што смо описали у тексту ( Поглавља 4 и 5). То представља куриозитет, не само због недостатка доказа о броју, већ и зато што су у већини случајева почињених масакара, почетне процене о броју убијених биле претеране, да би се затим, на основу прецизног трагања за јаким доказима показало да је тај број далеко мањи, те се он и званично мењао у складу са доказима. На пример, на свом врхунцу, одмах након 9 / 11, процене о пострадалима у нападу на Светски трговински центар у Њујорку, попеле су се на 6,886, да би, на крају та цифра била смањена на 2.749; а број косовских Албанаца, мртвих или несталих у српским рукама током бомбардовања, који су наводили званичници НАТО-а у пролеће 1999. спао је од 100.000 или више, на мање од једне десетине тог броја. Тврдња о „геноциду“ у Босни, са наводних 200.000 (или више) цивила босанских Муслимана убијених од 1993, на крају је смањена на број од око шездесет хиљада, на основу истраживања два различита владина извора.

Ово сугерише да је Сребреница могла бити јединствено имунизирана против смањења броја страдалих из разлога који имају веома мало или ни мало тога у вези са доказима, а веома много тога у вези са политичким интересима. Ми смо свакако уверени да је извршен значајан број погубљења у Сребреници након евакуације „заштићене зоне“ Сребренице у јулу 1995. Али, ми такође верујемо да они не могу бити бројнији од српских цивила убијених у градовима у близини Сребренице од стране босанских Муслиманских снага које су деловале из те „заштићене зоне“ у претходне три године (далеко изнад 1000), или броја Срба убијених у етничком чишћењу извршеном од стране Хрвата у Западној Славонији и Крајини у мају и августу 1995 (2500 или више). Верујемо да инфлација бројева и велики публицитет дат масакру у Сребреници, као и избегавање контекста и не обраћање пажње на акције и убијања почињених од стране других учесника у босанском рату, почива на политичком интересу. Тај политички интерес је веома утицао на фокус Западних званичника, Западно-организованог Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), УН које су такође под доминацијом Запада и Западне медије.

Сврха овог рада је да постави питања и изнесе релевантне доказе о сада институционализованим тврдњама у погледу масакра у Сребреници и да преиспита шири наратив у коме овај догађај игра највећу улогу. Ово је важан задатак, јер је овај масакр постао кључни догађај и симбол српског зла, оправданости Западне интервенције на Балкану, укључујући ратове и криминална суђења и показатељ да су „хуманитарна интервенција“ – и заобилажење наводно застарелих правила против војних напада на суверене земље –понекад неопходна и добра. Ни једна једина велика дискусија која се залагала за „хуманитарни“ рат, и сродне појмове какви су „одговорност за заштиту“ и „право да интервенише,“ од догађаја из јула 1995, није пропустила да, у циљу подупирања про-интервенционистичких аргумената наведе наводне пропусте да се спречи било „Сребренички Масакр“ било босански „геноцид“. Ако се, међутим, покаже да су владајуће тврдње о масакру у Сребреници нетачне или озбиљно надуване – као што се то показало на примеру наводних претњи од стране ирачког „оружја за масовно уништење“ 2002-2003 – један од моралних и интелектуалних камена темељаца западног интервенционизма, у овој пост-совјетској ери брзе Америчке и НАТО-блоковске експанзије, биће озбиљно ослабљен.

Ми знамо да ће наш рад бити нападан као „историјски ревизионизам“, или, још горе, као „порицање геноцида „, али такве оптужбе су у основи политичке природе, и ми их сматрамо више него јефтиним методама чији је прави циљ да се спречи преиспитивање чврсто зацртане политике. Владајући налози за реализацију политички установљених циљева (party –line) се по правилу штите агресивним нападима на личности оних који их преиспитују уместо да аргументовано одговоре на доказе које они које грубо квалификују износе.
Они који чувају врата скорашње историје Балкана – особито они који их ревносно чувају, са циљем да задрже право на ову историју за себе, и да друге истерају из свог забрана – наоштрили су неколико оружја којим ове капије бране и којим држе противнике подаље од њега.Многи од њих верују да је најбољи начин контроле Истине, да портретишеш било кога ко угрожава та врата као неку врсту варварина – и ништа више. Јануара 2009, Европски парламент је прогласио сваки 11. јули „даном сећања на геноцид у Сребреници“ када је „више од 8000 муслиманских људи и дечака… било по кратком поступку убијено од снага босанских Срба … што представља највећи ратни злочин на тлу Европе од Другог светског рата“. У светлу такве сигурности, ко би, уколико је при здравој памети, смео да „пориче“ Сребренички масакр?

Ми се нећемо најежити од ових реторичких питања, дизајнираних да конструишу политички жељену, али еминентно шупљу „истину“. Ми не мислимо да смо овим рекли последњу реч, али, ми смо базирали аргументе на чињеницама које сматрамо релевантним а занемареним и позивамо вас да пажљиво погледате нашу презентацију ради даље дебате.

………..

[1] See, e.g., Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War (Washington, D.C.: Brookings Institution, 1995); Robert M. Hayden, Blueprints for a House Divided: The Constitutional Logic of the Yugoslav Conflicts (Ann Arbor, MI: University of Michigan Press, 1999); David Chandler, „Western Intervention and the Disintegration of Yugoslavia, 1989-1999,“ in Philip Hammond and Edward S. Herman, Degraded Capability: The Media and the Kosovo Crisis (Sterling, VA: Pluto Press, 2000), pp. 19-30; Diana Johnstone, Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (New York: Monthly Review Press, 2002); L.T.C. John E. Sray, „Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware,“ Foreign Military Studies Office, Department of the Army, October, 1995, <http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm>; and Edward S. Herman and David Peterson, „The Dismantling of Yugoslavia,“ Monthly Review, October, 2007, <http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php>.

[1] Both the Republic of Slovenia and Republic of Croatia formally declared independence from the Socialist Federal Republic of Yugoslavia on June 25, 1991; the Muslim – led Republic of Bosnia and Herzegovina declared the republic’s independence on April 6, 1992.  But all of these actions came on the heels of prolonged extreme tensions between the republican and the federal institutions of state, as well as the ethnic populations then living across each of the six republics.

[1] Although political figures and the news media began using the term “genocide” in relation to ethnic Serb practices in the former Yugoslavia as early as 1992, the earliest official usage of the charge „genocide“ in relation to Srebrenica is to be found in Counts 1 and 2 of the Indictment of Radovan Karadzic and Ratko Mladic for Srebrenica.  See Richard J. Goldstone,  The Prosecutor of the Tribunal Against Radovan Karadzic and Ratko Mladic (IT-95-18), November 14, 1995, para. 47-51, <http://www.un.org/icty/indictment/english/kar-ii951116e.htm>.

[1] David Rohde, “Serbia Held Responsible For Massacre Of Bosnians,” Christian Science Monitor, October 24, 1995—one of countless occasions on which this and very similar phrases (e.g., “worst mass murder in Europe since World War II”) have been used to describe the fate of the designated Srebrenica “Safe Area” population since the second-half of 1995.

[1] See, e.g., “8,000 missing, presumed dead, from fallen enclave,” Agence France Presse, September 14, 1995; Maud S. Beelman, “Red Cross Says 8,000 People from Fallen Safe Area Are Missing,” Associated Press, September 14, 1995; “8,000 Muslims Missing,” Associated Press, in the New York Times, September 15, 1995. For the Red Cross’s own documents, see „Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news,“ ICRC News, September 13, 1995, <http://www.icrc.org/Web/Eng/siteeng0.nsf/iwpList74/7609D560283849CFC1256B6600595006>; and “Bosnia and Herzegovina,” Annual Report 1995, ICRC, May 31, 1996, para. 16, <http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/htmlall/57jmz9?opendocument>.

[1] Ula Ilnytzky, “Report drops trade center death toll by three, to 2,749,” Associated Press, January 23, 2004.  Also see David Peterson, „Counting Bodies at the World Trade Center,“ ZNet, June 14, 2004, <http://web.archive.org/web/20041101065722/blog.zmag.org/rocinante/archives/000614.html>.

[1] U.S. Department of State estimates of possible Serb killings of Albanians in Kosovo reached 500,000 in April 1999.  One Weekly Report even stated that, „Disturbingly, some 150,000 to 500,000 military age men remain missing in Kosovo”—with grim implications that no one could miss.  See „Ethnic Cleansing in Kosovo,“ April 22, 1999, <http://www.state.gov/www/regions/eur/rpt_990422_ksvo_ethnic.html>.

[1] See Ewa Tabeau and Jakub Bijak, “War-related Deaths in the 1992 – 1995 Armed Conflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent Results,” European Journal of Population, Vol. 21, No. 2-3, June, 2005, pp. 187-215, <www.yugofile.co.uk/onlynow/EJP_all.zip>.  Also see Patrick Ball et al., Bosnian Book of the Dead: Assessment of the Database, Research and Documentation Center, Sarajevo, June, 2007 <http://www.idc.org.ba/presentation/content.htm>.  Ball et al. estimate a total of 64,036 Bosnian Muslim deaths during the wars, of whom 30,966 were combatants, and 33,070 were civilians.

[1] See, e.g., „We the Peoples“: The role of the United Nations in the 21st Century (The Millennium Report), UN Secretary-General (United Nations, 2000), esp. Ch. 4, „Freedom from Fear,“ pp. 42-53, <http://www.un.org/millennium/sg/report/full.htm>; The Responsibility to Protect, Report of the International Commission on Intervention and State Sovereignty (International Development Research Center, 2001), p. vii, p. 1., p. 2, p. 11, p. 66, <http://www.iciss.ca/report-en.asp>; A More Secure World: Our Shared Responsibility, Report of the High-level Panel on Threats, Challenges and Change (United Nations 2004), para. 199 – 203, <http://www.un.org/secureworld/>; In larger freedom: towards development, security, and human rights for all (A/59/2005), Report of the Secretary-General (United Nations, 2005), para. 122 – 139, <http://www.un.org/largerfreedom/>; and 2005 World Summit Outcome (A/RES/60/1), UN General Assembly, September 15, 2006, para. 138 – 140, <http://www.un.org/summit2005/documents.html >.

[1] For but one illustration of this kind of personalized, politically-motivated attack, with its characteristic lack of resort to evidence, that greets any challenge to the orthodox point of view that we contest here, we point to a letter by 25 signatories submitted to The Guardian newspaper  in December 2005, protesting the paper’s “correction” of a misleading report of an interview with Noam Chomsky that The Guardian later retracted: See Marko Attila Hoare et al., “Protest to The Guardian Over ‘Correction’ to Noam Chomsky Interview,” as posted to Balkan Insight No. 15 (Balkan Investigative Research Network), December 8, 2005, <http://www.birn.eu.com/insight_15_8_eng.php>; see also Marko Attila Hoare, “The Guardian, Noam Chomsky, and the Milosevic Lobby,” as posted to the website of The Henry Jackson Society, February 4, 2006, <http://zope06.v.servelocity.net/hjs/sections/greater_europe/document.2006-02-04.9587987965>.  The Hoare letter was in turn answered by James Bisset et al., “In response to: Protest to the Guardian Over ‘Correction’ to Noam Chomsky Interview,” Balkan Investigative Reporting Network, no date, <http://www.birn.eu.com/lte_chomsky.php>.

[1] European Parliament resolution of 15 January 2009 on Srebrenica“ (P6_TA-PROV(2009)0028), EurLex, January 15, 2009, para. 2, para. B, emphasis added, <http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//NONSGML+TA+20090115+SIT+DOC+WORD+V0//EN&language=EN>.  This resolution not only asserts, based on no known evidence, that “more than” 8,000 men and boys were slaughtered at Srebrenica, it even claims „the rape of a large number of women“ (para. D), something that even the standard  mainstream accounts of the July 1995 events have not put forward.  Politicization has made it possible to say anything about the massacre as long as this enlarges its scope of evil.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: