Сребреница – истине и заблуде, ово се мора знати…!


Пошаљите овај чланак пријатељима

Александар Павић и Стефан Каргановић саставили су текст и сиже најзначајних чињеница, аргумената и гоказа да је „геноцид“ у Сребреници чиста монтажа. Овај сиже, треба да нас удружи у спознаји и знању да нам се паклена игра спрема, и да резолуцији о Сребреници кажемо опшенародно не! Прочитајте текст, а ја ће га после мало прокоментарисати.
Извор: Политика
Аутори:Александар Павић и Стефан Каргановић

Сребреница – истине и заблуде
Чињенице са којима свако треба да буде упознат и питања која захтевају одговоре

  1. Једини непосредни извршилац злочина у Сребреници у јулу 1995. који је осуђен од стране Хашког трибунала јесте Дражен Ердемовић, Хрват из околине Тузле. Склопио је договор са тужилаштвом и осуђен је на минималну казну, на основу сопственог признања, чији је садржај неколико пута мењао. Кључна тачка договора са тужилаштвом била је да мора сведочити против српских оптуженика. Зашто српска држава треба да преузме одговорност за злочине босанског Хрвата Ердемовића, и то на основу његовог контрадикторног и непоузданог сведочења?
  2. Ердемовић је наводно припадао тзв. Десетом диверзантском одреду Војске Републике Српске, мултинационалној јединици састављеној од Срба, Хрвата, Словенаца и муслимана. Он је именовао још седам наводних саучесника у стрељањима – од којих су се неки борили у Африци као плаћеници западних војски. До дан-данас, ни Хашки трибунал, ни Србија, ни БиХ, ни било која друга држава нису подигли оптужнице против тих људи, иако су им доступни. Шта се жели сакрити?
  3. На Меморијалу у Сребреници стоји број „8372…“ – али тај број укључује и оне који се још воде као „нестали“, а три тачке после овог броја значе да није коначан. Како се за нестале може тврдити да су „жртве геноцида“ ако на њима није извршена обдукција, нити се зна да ли су уопште мртви?
  4. Према последњим форензичким анализама, укупан број тела ископаних из масовних гробница је испод 2000, од којих се за 442 може са сигурношћу тврдити да су жртве стрељања, јер су имала везане руке. То је скоро 8.000 мање од броја који се јавно доводи у везу са „геноцидом“ у Сребреници.
  5. Највиши цивилни представник УН на терену у јулу 1995, Американац Филип Корвин, већ годинама тврди да је тада у Сребреници убијено „око 700“ босанских муслимана – и да је разлика између тог броја и броја од 8.000 који се стално пропагира – политичка. Није ли Сребреница, кроз лицитирање бројевима, очигледно исполитизована?
  6. Комисија Владе Републике Српске никад није признала „геноцид“, већ је ту реч употребила само као цитат пресуде генералу ВРС Радиславу Крстићу. Комисија није усвојила ни број од „8.000 стрељаних“, иако је била подвргнута огромним западним притисцима; нити је изјавила да су сви на списку несталих убијени и мртви, већ да ту има и живих и оних који су страдали у борбама и пре 1995, као и оних који су касније умрли природном смрћу, док је за неке утврђено да су променили идентитет и да живе на другим местима, а за друге да су издржавали казну за кривична дела.
  7. Према пресуди Међународног суда правде, Србија не сноси одговорност за „геноцид“, нити је учествовала у његовој припреми или извођењу. Самим тим, Србија нема никакву обавезу да усвоји било какву „декларацију о Сребреници“.
  8. Ако Србија преузме одговорност за дешавања у Сребреници, она може бити изложена тужбама за баснословне одштете. Да ли је то рачун који можемо да платимо и да ли је то наслеђе које треба да оставимо потомству?
  9. Усвајање ове резолуције мотивисано је и резолуцијом коју је у јануару 2009. изгласао Европски парламент. Унутрашња противуречност те резолуције огледа се у ставу „Е“, где јасно стоји да „упркос огромним напорима… досадашње истраге не дозвољавају потпуну реконструкцију догађаја у и око Сребренице“, што апсолутно искључује самоуверено доношење коначних закључака о том сложеном догађају, а посебно олако коришћење најтежих правних квалификација у односу на државу Србију и њене грађане. Ако права истина о Сребреници, која ће кад-тад бити установљена, буде демантовала садржај евентуалне резолуције Народне скупштине – како ће се народни посланици који буду гласали за њу искупити пред историјом и пред својим потомцима?

Александар Павић*
Стефан Каргановић**
………….

Прво и основно што треба да се зна је да квалификација „геноцид“ за оно што се десило у Сребреници правно неутемељена по тртенутно важећем међународном праву и научно-стручној квалификацији геноцида. Да би се неки злочин квалификовали као „геноцид“ потребно је доказати план да је нека држава то плански спровела, што значи да је плански убијала све живо, цивиле,жене децу, а посебно најмађи репродуктивни део неког народа, најмлађу децу и бебе у колевци. Тога нема, јер је познато да је војска Републике Српске пустила цивиле да аутобусима оду на муслиманску территирију.

Велики Брат (САД) зна, да ми знамо, и да остатак света зна да је правно и чињенично гледано квалификација „геноцид“ монтажа у случају Сребренице, правно и законски није валидно и да се на базира на научним квалификацијама за геноци. Они знају, да ми знамо, и да свет зна, да су „кухињске“ квалификације за геноцид које су донете приликом пресуде нашем генералу Крстићу правно неодрђживе, бесмислене и ступидне, да ће то да траје док траје њихова сила (која је при крају) која подупре ту монструозну монтажу. А кад се кула од карата сруши, онда САД долазе на тапети многобројних оптужби од којих се неће моћи одбранити. Због свега тога њима треба наше признање за геноцид, да ми то кажемо и признамо, јер све док ми то не признамо они знају, да ми знамо, да свет зна, да је квалификација геноцида правно неодржива и да је то једенострани акт супроптан међународном праву!!!

Али… Али… ако ми допустимо да нас шачица шибицара увуче у све ово, и у име народа и наше деце призна геноцид који уопште није геноцид, ми смо готови! То ће бити наше колектовно самоуибиство и духовни геноцид над самим собом! После Великом Брату нити треба важност правне квалификације за геноцид, јер ако га ми у лудило и признамо, а знамо да то није акт стварног геноцида, онда нико неће ни марити више за правну и научну квалификацију геноцида, јер ако смо га ми признали онда је почињен:

„јер ми знамо да смо га починили… зато смо га и признали зар не?“

Онда ће то бити наша несагледива голгота, то ће бити тек почетак наших несагледивих мука понижавања и неуважавања да остваримо било које интересе, јер „ми смо геноцидан народ… ми смо то признали“. Тако тзв. „мешународна заједница“ пере своје злочине, злочин над миром, јер су растурили Југопславију, злочине бомбардовања Крајине од стране САД и НАТО, Републике Сржпске, Југославије, отимања Косова и Метохије… све ћемо то ми оправдати својим признањем геноцида, и преузећемо трајни и никад избрисиви печат геноцидности, бићемо нацисти 21-ог века, а прави монструми ће тако опрати руке са својих монструозних злочина геноцида.

И, пошто смо „геноцидан народ“ могу нам превентивно одузимати део по део територије, терен се већ припрема, јер не заборавите морбидне и монструозне тврдње два британска академика. Они су признали да је Насер Орић учинио монстрозне злочине над Србима, али је по њима, он то чинио превентивно (!??) јер је знао да смо ми геноцидан народ, па боље је да он превентивно покоље Србе колико може, да то Срби после не би чинили муслиманима!!?? Видите ли колико је то монстрзуозно, а све долази од академика!! Тај детаљ можете прочитати са странице Српских двери:

„МОНСТРУОЗНЕ ТВРДЊЕ Злочини над Србима у Сребреници и на њеним подручјима одвијали су се од 1992. до 1995. године. Злочине су вршили припадници Армије БиХ (муслиманске војске) стационирани у Сребреници, а под руководством Насера Орића. Тим поводом, два британска академика (Jan Willem и Norbert Both) изнијели су монструозну тврдњу. Они су признали да је Орић вршио злочине над Србима, али је он то, наводно, радио зато што је знао да су Срби геноцидан народ, па их је убијао како касније Срби не би вршили геноцид над Муслиманима!“

http://www.dverisrpske.com/tekst/1756201

А кој нас пакао чека само по себи не може се ни замислити. Рецимо… преправљаће се уџбеници из историје, то је више него сигурно, и ту ће наравно за српски народ стојати да је геноцидан! Тек то ће бити пакао самоуништења. Затим… апсолутно се може очекивати да ако се донесе резоуција о Сребреници, убрзо после тога шибицари ће донети закон о забрани негирања геноцида! Можете ви накнадно махати као појединац истражитељ доказима колико хоћете, можете имати сигурне доказе да то није геноцид, ви сте наравно у праву, имате доказе, али шибицари и светски монструми ће рећи:

„Шта!! Ви поричете генецид… геноцид!! Па зар га није наша/ваша влада признала!!“

… и наравно, заглавићете у затвор, више се нико неће усудити да покрене питање Сребренице, јер то ће бити забрањена и законом заштићена тема! Мрак!

Зато, време цури, али још није исцурело скроз и зато рецимо резолуцији о Сребреници једно велико општенародно НЕ!! Само шибицари и њихови полтрони то подржавају, а то је 5-6% становништва, недајмо да униште нас 95%!!

Решење

По мени постоје два решења, или да се не донесе ни једна резолуција, или да се донесе резолуција коју управо предлаже Александра Павић, да натерамо шибицаре да донесу резолуцију само о томе да се испита пуна чињенична истина о догађајима у Сребреници 11.07.1995 и непосредно после тога, као и пуна стручна истрага о злочинима муслимана над Србима у периоду 1992-1995 и да тако наступимо према свету!

То ће их шокирати, али то тако и треба, видеће да смо почели да се будимо и да смо народ који осећа дубоко самопоштовањее према себи, а стићи ће помоћ и подршка пријатеља, Кинеза, Руса, итд… јер зашто би се они борили за нас и подржавали ако то ми не чиномо, већ признамо геноцид, који и не постоји. Ми ћемо духовно да тонемо и пропадамо, генетика ће нам се мењати, постаћемо аморфни безидентитетни народ, једини идентитет ће нам бити „геноцид“, запамтите то!

Зашто ни једна резолуција о осуди геноцида, од понуђених…?

Прво и основно, то нико од нас званично и не тражи из међународне заједенице, па ни међународни суд у Хагу. Друго, то је већ продискутовано… ако једна резолуција буде о Сребреници, а друга буде осуђивала „све злочине“, ова друга биће заборављена брзо, остаће само о Сребреници. Ако опет једна буде о Сребреници, а друга буде осуђивала злочине над Србима, та варијанта је још гора, јер за Великог Брата Срби су само злочинци, и како злочинци могу да имају жртве, забога.. „геноцидни народ“.

И последње…

Највећа је замнка, по мени, када би се донела само једна резолуција, која би само осуђивала „све злочине“, само та, не о Сребреници.

Зашто…?

Наравно, нико нормалан не може да не осуди било који злочин, над било којим народом, па ни „све злочине“, али ми Срби имамо један проблем, и то велики проблем, монстроузни…! Нама је Велики Брат доделио улогу злочинаца, без обзира што и ми имамо жртве, тако да за Великог Брата и његове сателите тзв. „међународну заједницу“… „сви злочини“ су се десили само где (?), управо у Сребреници, јер сетите се само шта су рекла два британска акадермика:“… да, тачно је то, нас су клали, али превентивно, пошто се зна да смо ми геноцидни…. па да неби ми неког другог преклали, боље други нас… за сваки случај…“

И пошто су се „сви злочини“ десили само у Сребреници закачиће се за то, додуше индиректно, то није наше директно признање да смо ми починили геноцид, али рећи ће нам:

Па господо.. ваљда видите да су се „сви злочини“ десили у Сребреници, па Европски и Балкански парламенти имају само такве резолуције, нема других злочина геноцида до српских у Сребреници, какви сад злочини над Србима, јер да их је било… па побогу „цивилизована“ Европа би наравно донела такву резолуцију, па зар ви сумњате у то, па ви хоћете и тежите нама, Европској Унији, „европским стандардима“, зар не господо Срби.

Зато… или ниједна резолуција о осуди злочина, или само једна, о пуној, темељној, стручној, документованој студији и истрази шта се заправо догодило у Сребреници, као и пуној темељној истрази о злочинима над Србима у периоду 1992-1995! Па кад се види шта се заиста догодиоло, онда ћемо да осуђујемо…!

То би било једно велико НЕ Сребеници, а једно велико Космичко ДА Србији, нашем народу, нашим будућим покољењима! Шибицари су нам дали шансу да се коначно пробудимо из зимског сна, искористимо је, после ће бити касно!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: