Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, децембар 2002 – Олимпизам и фашизам


Овим видео прилогом започиње серијал Дуцијевих емисија на „СОС“ ТВ каналу који је започео да се емитује децембра 2002-ге. Тема ове емисије је била „Олимпизам и фашизам“. Емисија је ишла уживо тако да су се јављали многи гледаоци постављајући Дуцију разна питања. На самом почетку емисије пуштен је Дуцијев филм „Олимпијски пламен“, има и потресних сцена.

Кликните на задњи квадратић жуте командне линије плејера, да би видео прилог гледали преко целог екрана.

Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог (234 мб.)

У случају да због прекорачења протока у мегабајтима, линк за скидање привремено не функционише, користити ово упутство за скидање видео клипова.

Због различитости питања Дуци нијер говорио само о спрези олимпизма и фашизма, већ и о спорту као чистој политици, о злоупотреби младих од стране власти путем спорта где се њихова стваралачка и мењалачка свест и незадовољство „угурава“ у стадионе, стварајући од њих хорде зла, а све с циљем да своје незадовољство не искористе да се боре да мењају свет у коме живе, и пре свега режим владња који непрекидно генерише њихово незадовољство и беспосленост. Дуци је говорио како је фашиста Хуан Антонио Самаранч дошао на чело Олимпијског комитета, о слободи медија, и томе да се већ једном отпусти слободна народна реч у јавни медијски етар, да људи проговоре путем оваквих емисија! Говорио је да људи треба да се боре против ове домаће окупационе власти, да је смене на ванредим изборима. Од тада је прошло 7 година, и… и даље се ништа не догађа, нама је још горе, а битанге и даље владају овом земљом, односно нашим умом!

Шта хоћу да кажем…?

Хоћу да кажем колико људима недостаје оваква ослобођена и слободна реч, попут Дуцијеве, да разбуди људе из апатије, јер Дуци и прича оно што обичан човек мисли, човек који можда не уме то да артикулише, али кад чује ту „своју реч“ када је Дуци изговори, или неко други сличан њему, он одмах живне и добије вољу за живот, за активизам, за промене! Е, зато Дуција и забрањују на великим електронским медијима, јер су властодршци свесни да је „бунтовна реч истине“ нешто најопасније за њих, зато константно и заглупљују масе, јер ослобођена реч истине је најпотребнија „храна“ данашњем огладнелом човеку, човеку који је више „гладан“ истине него ове хране натопљене хемикалијама коју сваког дана једе. Поводом тога испричаћу нешто шо се мени десило, јер има контекст са оним што Дуци ради.
За време покушаја пљачке РТБ Бора путем приватизације, у медијима је било толико лажи, а и та пљачка се није ни крила, врло се брзо открије, али у медијима нико не прича то! И мени тако прекипи и пожелим да одем на ТВ Бор да их питам могу ли ја као грађанин Бора да кажем коју реч о ситуацији са РТБ Бором, јер коначно ТВ Бор се и финансира из средстава грађана, тако да је ред да они понекад самоиницијативно проговоре коју реч на ТВ коју финансирају. Баш они, јер доста им је њихових „представника“, све лажов до лажова. Наравно… знао сам да су ми шансе никакве, али рекох себи:“барем покушај“

Одем ја до уреднице ТВ Бора, она ме прими лепо и културно, и ја јој рекох мирно, кратко и сажето да би имао шта да кажем око ове пљачке РТБ Бора ( то је било када је „необавештени“ Коштуница био премијер, а радило се о великој фарси приватизације са „Купрумом“ ) и она ме наједном пита:

„Ко вас шаље…?“

Одмах сам схватио како све то функционише. Требао сам да кажем да ме шаље лидер неке странке на локалном нивоу, па би га она назвала да провери, и евентуално ме пусти на ТВ. Међутим, пошто никад нисам био члан ни једног страначког клана, ја јој рекох онако шаљиво:

„Ја га шаљем…“

… затим јој лепо и мирно бјасних да као грађанин града Бора имам права да кажем коју реч, јер из средстава грађана се и финансира ТВ Бор, ради се о нашој судбини, судбини овога града, али ови што причају стално, слабо причају о томе шта се заиста догађа.

Уредница ми онако фино рече, нешто попут:

„… да, да… грађани су незадовољни, разумем вас, али грађани се изнервирају па почну да псују…“

И све у том стилу….
Ја јој рекох да да нисам дошао да псујем, већ да причам, нека снимају прво све, да чују како причам и да ли умем да причам, па онда нека одлуче… итд… али наравно није вредело.

Зашто ово кажем…?

Па зато јер се милиони људи у Србији осећају овако као ја, сада је још горе, не могу више да слушају те идиотске „еу-приче“ и остале интегративне-глупости преко малих екрана, а немају пристум јавним сервисима да кажу своју реч. Сваки овакав покушај попут мог био би изврнут руглу, јер као: „ко је сад па овај“ , будући да сваког грађанина ови који владају и контролишу све, сматрају за ретарда коме стално треба да пуне главу идиотлуцима и глупостима, манипулацијама, лажима! Али зато, када се појаве угледни и доказани слободољубиви људи попут Дуција на некој мањој али храброј ТВ станици… такве се емисије брзо укидају, јер су велики мењалачки и будилачки импулс за грађане, за народ!

Једно је сигурно… када би дали Дуцију да само три недеље свакога дана по сат ипо има своју емисију на РТС-у, затим да се то репризира попут ових разних мамутских серија, верујте ми да би људи са моткама у руци почели сами да излазе на улцие да се буне и траже промене…!

Људи су „гладни“ речи истине, сити су ове затроване хране и затроване медијске сфере, но ето имамо „прозор“ зван интернет, па се Дуциејва реч може чути свакога дана, 24 часа дневно, 365 дана у години. Људи… покрените се већ једном, све су продали и опљачкали ови страначко мафијашки кланови, сад продају и нас, нашу прошлост, садашњост и пре свега будућност…!

Одупримо се…!

2 реаговања to “Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, децембар 2002 – Олимпизам и фашизам”

  1. Peđa Says:

    Narod je sam kriv za sve što mu se događa! Glasa, a da prije toga nije zrelo razmislio ili uopšte ne upotrebljava sopstveni mozak.
    Fukara se doćepala na taj način vlasti i veoma je uspješno održava. Taktika je ista ili veoma slična.

    A i veoma uspješno su ga „uškopili“. Sve nekim besmislicama o EU i boljem životu.

    A da je to šuplja priča pokazaće vrijeme. Evropi prijeti sindrom ex velike Jugoslavije, koja je bila država bez državljana. Postojala je Jugoslavija, ali nije bilo jugoslovena!

    Trenutno postoje razne Solane (bio pacifista, pa komandant NATO-a, a zatim komesar za bezbjednost) koji uspješno prodaju maglu i sipaju nemilice laži, al’ za velike pare.
    A narod nije ni svjestan svoje snage. Ne razmišlja kao „njegovo visočanstvo“ poreski obveznik, već kao snishodljiva gnjida.

  2. GordonFlashSTAR Says:

    Jedno od psiholoških oružija agresora protiv srpskog naroda za njegovo(samo)uništenja je LOBI,NABACIVANJE OSEĆAJA KRIVICE RADI OKRETANJA ŽRTVE AGRESIJE PROTIV SAME SEBE !Zatim iz toga,uvredom ljudskog dostojanstva napadnutom narodu koji „neume dobro da misli“,“uopšte ne upotrebljava sopstveni mozak“je FORMIRANJE INFERIORNOSTI KOMPLEKSOM NIŽE VREDNOSTI !Na taj način se fukara(i belosvetska i evropska i jugoslovenska i srpska) do(ć)epala NADVLASTI NAD SVAKIM OBLIKOM VLASTI U SRBIJI !

    Evropi preti „bumerang račun“ za NATO podršku FAŠISTIČKOM POROBLJAVANJU I ŽRTVOVANJU SRBIJE i SRPSKOG NARODA !
    Pretnja iz pesme:“..Jugoslavijo,Jugoslavijo..ko ne sluša pjesmu SLUŠAĆE OLUJU..“ je ostvarena,a bratstvo i jedinstvo jugoslovena kao takvih,dokazana !

    .. Peđa ne vidi da se je takav svet već okrenuo protiv sebe i da mu takvom nemože pomoći ni sva srpska žrtva..!

    .. Stramputicom EU nemože rešiti problem,a NATO ga nemože ubiti ubijajući Srbe.

    ..Problem se nemože ubiti,
    problem se mora rešiti..!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: