Српски сабор „Двери“: Да ли је пола милиона Срба у Србији под истрагом за патриотизам ?


Као индивидуа и појединац подржавам овај писмени апел „Српског сабора „Двери“ свим грађанима Србније, а наравно прави циљ су грађани Српске националности, у одбрани Српског национално-културолошког бића које је годинама перфидно нападано исценираном игром са хулиганима, од стане однарођеног и обездушеног петооктобарског режима, уз медијску подршку неких НВО организација, као и појединих привилегованих новинара, анти-српски опредељених, који су себи дали за право да одређују шта треба радити, а шта не!

Један такав сценарио о којем причам, имали смо после тзв „Параде поноса“ где су хомосексуална питања само искоришћена да се после митинга покрене прави смисао тог скупа, медијска хајка против Српске Православне цркве нападом на Епископа Амфилохија Радовића (само зато што износи вековима свима познати хришћанско-црквени став о хомосексуализму да је то оно што и јесте, болест…) и неких организације са Српским презднаком, а циљ је наравно био „душа Српског човека“… да се у њој убије сваки милиметар препознавања Српског националног и културолошко-духовног идентитета, да се њиме надомести та гнусна лаж и неистина (!) „да смо ми ништарије, дивљаци са ножем у устима, криви за све и свашта…“ и да се тако тиме Србин понизи и стиди самог себе.

Е па неће моћи ове ноћи…!

Наравно… што нас више буду нападали тако ћемо се сви ми са здравим Српским националним одређењем бранити одлучно на интелектуално-организационом нивоу и путем грађанских протеста. Тако да ћемо се изгледа уз „помоћ“ свих тих НВО и остале камариле антисрпски оријентисане, коначно се организовати и издефинисати ко смо и шта смо, и шта нам је чинити.

Преузмите овај текст „Двери Српских“ и ширите га даље:
Да ли је пола милиона Срба у Србији под истрагом за патриотизам ?

Да ли је пола милиона Срба у Србији под истрагом за патриотизам ?

Пише: Српски сабор „Двери“

Ових дана у дневној штампи (Блиц, 18. децембар 2009) освануо је скандалозан наслов: „Држава ће испитати рад вероучитеља ултрадесничара”, посвећен Ивану Ивановићу, вероучитељу из Аранђеловца и председнику удружења грађана НАШИ. Поставља се питање да ли је под медијском оптужбом којом је изложен Иван Ивановић да је учествовао на митингу који је завршен нередима и рушењем града у овоме часу истовремено под истрагом и више од пола милиона Срба и других грађана Србије који су учествовали на митинзима у одбрану Косова и Метохије, Радована Караџића и од НАТО геноцида? Да ли су то екстремни медији у Србији постали и тужиоци и преки суд?

Српски сабор Двери који се толико пута нашао на удару разних врста медијских етикета, прећуткивања, злонамерности и цензуре добро схвата о чему се овде ради. То што извесни медији себе представљају као објективне и независне не значи да то и јесу, већ могу бити управо носиоци нове идеолошке пропаганде и пресуђивања без суда. То што одређени новинари покрећу важне друштвене теме и проблематизују табуизиране друштвене групе може да им служи на част, али само у случају да то раде на објективан начин и дајући целину слике, а не само идеолошки пожељне делове са острашћеним коментарима којима би позавидело и тоталитарно новинарство ранијих епоха.
Подразумева се, али нека буде и поновљено, да Српски сабор Двери јасно сматра да нити један новинар или било који други јавни делатник или обичан грађанин у Србији не сме због своје јавно изговорене речи постати предмет линча или било које друге врсте малтретирања и дискриминације. Овакво нешто је недопустиво и мора бити заустављено на време. Али исто тако екстремни медијски интелектуалци и медијске куће не смеју помислити да су замена за тужилаштво и судство у Србији и да имају право користећи националне фреквенције да се обрачунавају са ким хоће, лепећи медијске етикете какве им падну на нову идеолошку памет, вређајући достојанство многих појединаца и удружења, па и српског народа у целини, без аргумената и отварања неких других табу тема које им нису на идеолошку корист, а тичу се судбине српског народа и државе. Нама се понекад чини да је њихова интенција да кад не би било Срба и српског патриотизма овај свет би био савршен и да изузев проблема које ми стварамо других проблема на свету и у Србији нема.

Ко стоји иза рушилаца патриотских протеста?

Оно што смо у више наврата констатовали понављамо и овога пута: неколико највећих свенародних протеста у последњих неколико година, митинг Косово је Србија, митинг у одбрану Радована Каарџића и митинг сећања на 10-годишњицу од НАТО геноцида над српским народом, који су имали огромни опозициони друштвени потенцијал, завршени су по истом сценарију: рушењем града од стране непознатих вандала. До данас по имену и презимену нису познати они који су инспиратори и извршиоци ових нереда и рушења, а познато је да су ове ружне слике са београдских улица потпуно прекриле значај споменутих митинга који је био огроман. Зато изражавамо основану сумњу да је неко могао имати интерес да се ови митинзи овако заврше и опозициони бунт у Србији брзо компромитује и угаси, а да је за те потребе могао ангажовати старе полицијске кадрове унутар хулиганских редова. С обзиром да заиста никад нисмо сазнали пуну истину о виновницима изгреда, и да се никада нису раздвојили оправдани разлози за протесте од оних који их компромитују својим понашањем, наше сумње остају више него основане.

Држава под контролом екстремних медија и НВО

У вези са овом крајње проблематичном и опасном друштвеном појавом која настоји да у Србији под изговором борбе против криминала, насиља и хилиганства укине слободу патриотске мисли и деловања, поставља се још низ питања:
– зашто је започето гоњење једног вероучитеља и отворена дискриминација према њему по којој се настоји да изгуби радно место?
– да ли је и по ком основу вероучитељској професији у Србији забрањено да се организује у удружења грађана и залаже за патриотске вредности?
– да ли ће медијска конструкција о учествовању на митинзима који су завршили рушењем града и на којима су се певале извесне песме постати основа за оптужницу над више стотина хиљада грађана Србије који су у тим митинзима учествовали?
– од када је патриотизам забрањен у Србији?
– ко је овластио екстремне невладине организације, интелектуалце и медије да се баве тужилачким и судским послом у Србији и по ком основу државна министарства поступају по њиховим налозима?
– ко између нас више од пола милиона који смо учествовали на свим овим митинзима је следећи?
Иван Ивановић је један од нас, патриотски опредељених грађана Србије. Ако се са њим обрачунају рачунајте да су се обрачунали са сваким патриотом у Србији и немојте се изненадити ако будете следећи. Српски сабор Двери не жели да покуњено чека стварање нове тоталитарне државе и укидање патриотизма у Србији.

Наставиће се…

У Београду, 21. децембра 2009.
Информативна служба Српског сабора Двери

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: