Отворите се, отпустите се, опустите се…


Мeдитативна музика вам помаже да се опустите, отворите, да плешете.
Отпустите своје стеге, ланце…
То је само почетак, остало је ваше…

Cheyenne – Bufalo blanco

Преузмите аудио mp3 фајл (974 кб.)

13 реаговања to “Отворите се, отпустите се, опустите се…”

  1. sluskinja bozja Says:

    Citala sam ceo tvoj blig i delim misljenja da vladari iz senke zele smanjiti broj ljudi na zemlji na razne nacine. Oni zele dovesti svog „Antiboga na mesto predsednika“ujedinjenih nacija. Imam primedbu na tvoje teme iz oblasti meditacije koje se ovde poturaju i siri uticaj indijskog duhovnog ucenja.SVaka cast nek oni veruju u razne Bude,Sive kome sipaju mleko itd. ali sv.oganj u Jerusalimu dolazi samo nama pravoslavnima i mi nemamo sta da trazimo u tudjim ucenjima. Znam da nam dedovi nisu mantrali ni meditirali. Mi imamo molitvu. Nijedna meditacija ti nece pomoci da budes Sv. Sava ni Sv.Vasilije. Za sve koji suprotno misle nek posete i vide mosti nasih svetaca.Brate zavedeni tudjim besplodnim ucenjima ne gubi vreme, nego umnozi molitve Bogu za spas duse jer malo je vremena ostalo.Hrist je rekao“ ja sam put ,istina i zivot“i ne trazi mir, ljubav i srecu gde je nema ni ovde ni u vecnosti.Skoro ce Bozic nek ti novorodjeni mladenac Hristos pomogne da nadjes put i neka te vodi.

    • Nebojša Says:

      sluškinjo božja,

      Нашо сам ја мој пут што се тиче духовности, то је пут медитације. Ма којој нацији припада, а у суштини човек је анационалан, јер створио га је Бог, а не нека нација ни религија, све је то створено од стране људи после Његове креције живота на Земљи. Ја дубоко поштујем наше Православље, као и остале религије, изучавао сам га, али на крају крајева нашо сам се у медитацији. Не може нико мени да каже шта је за мене најбоље, јер то је бесмислено, само онај који практикује медитацију зна благодети тога. Не може нико да говори о медитацији , а да претходно није једно време медитирао, ма колико уман био.

      А има и пуно лоших књига о медитацији тако да се о томе не познаје довољна суштина. Ошо је за мене прави учитељ медитације, но нисам искључив, то се односи само за мене.

      Постоје више путева до врха планине, односно Бога, Православље, Медитација, Јога итд… а ко ће шта одабрати то је његова лична слобода, јер ако нема те слободе, личне, као право на избор, већ „ти мораш да будеш то и то, јер припадаш томе и томе“ ( а, ако ниси то и то, онда си отпадник, јеретик) онда нема никакве слободе.

      Не можеш ти ни једном медитацијом нити молитвом да будеш Св. Сава, ни Св.Василије, ти можеш ако практикујеш молитву да будеш само ти, јединствена и оригинална особа, али можеш да постигнеш духовни ниво уз помоћ молитве, на коме су они били.

      Ја нисам искључив, да је медитација једини пут до Бога како многи православци тврде о Православљу, јер ако се тако тврди, онда је цео остали свет промашај, милијарде њих, и тако се изражава врхунска суптилна гордост, незнање, „ми па ми“. То што ја медитирам не спречава ме да се у медитацији обратим и Христу, јер он је Уиверзалан, није ничија својина, ни Православна, ни Католичка, ничија. Ако неко не верује да је то могуће, не мора да верује. То што медитирам није ме спречавало да поштујем наше свеце и да рецимо идем на похрану моштију светог Владке Николаја Велимировића у његовом родном селу Лелић 1991-ве.

      Ја ширим медитацију онако како је ја схватам у души, али никад не кажем да је то једини пут до Бога, зато се на мом блогу могу наћи и текстови о Православљу као што је „Православље је Добротољувље“.

      И наш чувени геније Никола Тесла, са којим се сви ми поносимо да је Србин и Православац, говорио је да цени Хришћанство и Православље, да је поносан што припада храбром и поносном Српском Православном народу, али реко је и да му је концепција Бога најближа Будизму. Ти подаци постоје, те Теслине изјаве, али нико то не износи, јер геније је геније, и било би незгодно то споменути, али је згодно да се хвалиш како је он био Србин и Православац…

      О томе је нешто кратко споменуо, о Теслиној концепцији Бога, најбољи познаваоц Николе Тесле, господин Велимир Абрамовић у свом врхунском делу „Метафизика и космологија научника Николе Тесле“.

      Ти слушкињо божја кажеш:

      „Брате заведени туђим бесплодним учењима не губи време, него умножи молитве Богу за спас душе јер мало је времена остало.“

      што је бесмислена его-изјава и непознавања суштине суштинске спознаје уопште, као и духовне, наравно. Јер, понављам… Бог није створио нације, нити религије, већ људе, а људи нације и религије. Но то што се духовно изражавам путем медитације ме не спречава да у текстовима браним угрожено Српство и Православље и нико не може да ми каже да нисам Србин само зато што се бавим медитацијом. Заправо, може, али то не пали код мене, јер човек се показује првенствено делима, не речима.

      Замисли да ја сад теби кажем нешто попут:

      „Сестро, заведена си, ти не знаш да је медитација једини избор могући… итд…итд…“

      Наравно, то није суштински тако и знам да би те погодило, јер како ја могу да знам шта је за тебе најбиоље у духовном смислу, није у теби мој ум и душа, већ твој ум и душа.

      Поштујем твој Православни избор ако је то и био избор или само слеђење Православне припадности, но све једно, то је твоје и ти најбоље знаш шта је за тебе најбоље.

      Схватам да си добронамерна и да добро мислиш, да су ти намере искрене, али свако има слободу да бира, иначе нема слободе уопште, тада је све догма.

      Ја немам насушну потребу да преобраћам друге у медитацију, да их уводим на „исправан пут“, ја говорим о њој кад видим да је неко пријемчив да слуша, довољно ми је да знам да је мени у духовном смисли и остварењу потребна медитација и све што ми користи, као и молитва, и то користим.

      Користим и свој блог да презентујем јавно медитацију онако како је схватам. Ко хоће да чита нека чита, ко неће нека чита Православље, има и тога.

      У једном дубљем смислу медитација и молитва као две различите стазе до Бога са на одређеном свеопште духовној вишој сфери спајају, преливају и уливају, тад све постане ЈЕДНО, али не бих сад о томе, а и ово није тема за то.

      И на крају, нека ти Христос помогне да што чвршће и јаче будеш на твом Православном путу.

      Свако добро ти желим.

  2. Hulala Says:

    Nebojša,
    Svaka čast na odgovoru, jako lepo i inspirativno napisano…

    • Nebojša Says:

      Нема на чему.
      Hulala,

      Ја се не љутим на те људе, све раде добронамерно, међутим где је ту слобода ако ја „морам“ да будем „то и то“, јер ако нисам „то“, а родио сам се „ту и ту“, ја сам вероватно „незнабожац“. Али однос са Богом и пут до њега је жив и личне природе, а свему томе је сведок само онај ко живи тај пут! Но не бих сад о томе, писаћу можда о духовности нешто више кад прегрмимо све ове проблеме, али велика је заблуда мог вољеног Православног народа, да смо ми изворно Православни. Ми смо хришћанство примили одричући се својих изворних духовних корена и путева, наши корени нису у Православљу, но сазреће једном време да се прича и о томе.

      Главно је питање ово, зашто се ми стално одричемо себе, и историјски и религијски?

      Јер по старом Српском календару сада је 7519-та година, а ми, не да само прихваћамо друге календаре већ и друге религије.
      Праву нашу историју нити знамо, већ ову наметнуту од германске школе и што је најгоре, највише се држе ње наши учени људи и Православци. Зато нам се све ово и дешава кроз историју, јер се стално одричемо себе, погубили смо корене, зато и нестајемо.

      Но то је прича за другу тему…

      поздрав.

  3. Hulala Says:

    Razumem te u potpunosti… i slažem se… greota je koliko su ljudi u stvari stegnuti nekim okovima, i ne dozvoljavaju svom biću da istinski udahne, i otvori oči. Mislim da je to strah, i beg, i površnost…

    Još jednom hvala na ovim lepim postovima…

    • Nebojša Says:

      Да, у праву си.

      То је страх и бекство од самог себе, јер велика је храброст ући унутар себе, у своје дубине, будући да су своје чисто биће људи „затрпали“ разним траумама, блокадама, фрустрацијама, итд… и што дуже то чучи затрпано у дубинама људске душе, то се све већи страх генеррише кад се те блокаде само и дотакну, а камо ли да се прочисте и трансформишу.

      Но, у страху су увек биле „велике очи“, то се спозна тек кад се човек суочи са својим страховима и „скочи“ у њих…

      Поздрав.

  4. Јелена Says:

    Исусова молитва насупрот јоги

    « – Оче љубљени, волео бих да наставите Ваше рашчлањивање оног питања које сам Вам малочас поставио, наиме, о разликама између Исусове молитве и јоге. Упутите ме у надмоћност те молитве над поступцима других источњачких религија. Уверен сам да Вам Ваш опит даје покрића за тако нешто.
    – Ствар је, оче, уистину крупна и тешка, много тога би се могло истаћи тим поводом. Нешто од тога је чак изашло на видело у ономе што смо малопре разматрали.
    Прво: Исусова молитва непоколебиво исповеда веру у Бога који је створио васељену и Који њоме управља љубећи је. Он је добропажљиви Отац који се стара да спасе своје створење. Спасење се постиже «у Богу». Ми га из тих разлога приликом молитве умољавамо, говорећи: «Помилуј ме». Самоискупљење и самообожење једнако су страни атлетама умне молитве, јер то је грех Адамов, грех пада. Он је желео да постане Бог изван Божијег домостроја и промисла о њему. Спасење се не постиже «кроз нас саме и из нас самих», како умишљају човекообразни философски системи, већ се, напротив, задобија «у Богу и кроз Бога».
    Друго: Исусовом молитвом се не бије бој за сусрет са безличним богом. Ми не тежимо уздигнућу у «савршено ништа(вило)». Наша молитва управља пажњу на личнос(т)ног Бога, Богочовека Исуса, те из тог разлога говоримо: «Господе Исусе Христе, Сине Божији». Божанска и људска природа сједињују се и сусрећу у Христу, наиме, у свеукупном Богу-Слову и свеукупном човеку: Јер у Њему обитава сва пунота Божанства телесно (Кол.2,9). Према томе, у православном монаштву налазимо блиску повезаност антропологије и сотириологије са христологијом. Ми љубимо Христа и неодступно држимо Његове заповести. Велики значај придајемо том послању. Упорно истичемо да се Христове заповести морају сачувати. Он је Сам рекао: Ви сте пријатељи Моји ако творите што вам Ја заповедам (Јн.15,14) Волећи Христа и чувајући Његове заповести удостојавамо се сједињења са свецелом Светом Тројицом.
    Треће: Непрестана Исусова молитва не одводи у стање гордости. Религијско-философска учења, која су малопре назначена, запоседнута су гордошћу. Ми пак, помоћу Исусове молитве, тежимо блаженом стању смиреноумља. Ми велимо: «Помилуј ме грешног», сматрајући себе најубогијим и најгорим од свих. Ми не презиремо ни једног од наше браће. Атлети Исусове молитве стран је сваки понос и гордост. Ко год испољава гордост, близу је малоумности.
    Четврто: Као што смо малочас нагласили, спасење није апстрактно стање него сједињење са Богом, Светом Тројицом у Личности Господа нашег Исуса Христа. Додуше, ваља подвући да ово сједињење не потире људски удео – ми не бивамо «прогутани» будући да смо и сами личности.
    Пето: Са узрастањем наше молитвене зрелости постајемо способни да разлучујемо грешке. Постајемо кадри да опазимо, предупредимо и пресечемо покрете сатане и демонâ и, истовремено, да приметимо и препознамо енергије Христа. Почињемо да запажамо обмане ђавола који се, више него често, преобликује и у анђела светла. Дакле, почињемо да разлучујемо добро од зла, нетварно од тварног.
    Шесто: Подвиг «Исусове молитве» повезан је са очишћењем душе и тела од нагризајућег дејства страсти. Наш циљ није стоичка апатија него, далеко више и другачије од тога, динамично стање бестрасности. Ми не тежимо усмрћењу страсти већ њиховом преображењу. Без бестрасности не може се поћи у загрљај Богу и спасењу. Баш зато што је ова љубав ка Господу упропашћена и изопачена, ми улажемо напоре за њено преображење. Ми бијемо љуту битку за преобликовање изопачених стања душе која у нама подстиче ђаво. Не можемо бити спасени без ове личне борбе која се води уз помоћ благодати Христове. Према увиђању светог Максима Исповедника, «духовно спознање без подвижничког живота (прочишћења срца) јесте богословље демона».
    Седмо: Ми Исусовом молитвом не покушавамо да ум одведемо у савршено ништавило, већ покушавамо да га вратимо у срце и тако доведемо благодат Божију у душу, одакле ће се, надаље, проширити и на тело. Јер гле, Царство Божије унутра је у вама (Лк.17,21) Према учењу наше Цркве, лоше је телесно мудровање, а не тело као такво. Наша намера није да се отарасимо «одеће душе», чему теже неки философски системи, већ да је пресаздамо и спасемо. Ми, дакле, не тежимо да уништимо тело, већ пружамо отпор покушајима да се оно обожава. Сходно томе, не желимо ни затирање живота. Ми не хитамо стању у коме престаје жеља за животом услед уклањања од патњи. Ми упражњавамо Исусову молитву зато што жеђамо за животом, желећи да вечно живимо са Богом.
    Осмо: Ми нисмо равнодушни према судбини света који нас окружује. Учења на која сте раније указали избегавају да се упусте у тешкоће и тегобе људи како би се, тако сматрају, лакше задобио мир и бестрашће. Ми стремимо супротном: ми се непрестано молимо за свакога и за све. Ми смо молитељи у име целог света. Уосталом, спасење јесте сједињење са Христом кроз заједницу са другим личностима. Не можемо уживати спасење сами за себе. Радост коју стичемо по цену ограђивања од других људи није, заправо, истинска радост.
    Девето: Не дајемо велики значај психотехничким методама и разноразним положајима тела. Додуше, држимо да су неки од њих погодни за усредсређивање ума у срце, које је његова суштина. Затим их, пак, сасвим напуштамо као непотребне. Понављам, ми не трагамо за бестрасношћу као негативним стањем, већ за задобијањем Божанске благодати.

    Из књиге «Вече у пустињи Свете Горе», Епископ Јеротеј Влахос, (1. Вредности Исусове молитве)

  5. galacmladen Says:

    Нешо,Нешо,па драги мој брате,послах ли ја теби књигу од Јована Деретића,отворили је ти човече.
    Знам,ниси имао времена,остави уређивање сајта,прочитај два пута књигу и онда реци да се наше Православље разликује од староставне вере Сербске.
    Веома ми је жао кад погледам како наши свештеници са народом својим разговарају са висине,мудрују овоземаљски,као да су они једини по богу. А кад причају о Богу закукуљују и замуљују да се не може разазнати истина од мућевине.
    А они би требали да говоре историју о народу Сербском и да просветљују времена староставна јер они то обимно и истинито уче у предмету Историја Цркве.
    Нажалост и штету они о томе ћуте,плашећи се световне власти,која није од Бога.
    Жао ми је њих а још више оних што их уводе у незнање.Бог нека им је милостив судија.
    Много је данас плотског мудровања а мало благодети Божије.
    Потрудимо се на спасење да нам буде и радост оца нашега Господа Бога,сведржитеља
    Остајте с Богом

    • Небојша Says:

      galacmladenе,

      Кад имам времена прочитаћу то, но ово што тврдим базира се на претходним фактима. Наведи делове те књиге од Деретрића где он наводи да је Православље исто што и наша староставна вера, односно тај претходни религијски правац, зашто смо ми онда прешли у хришћанство, које је „исто“?

      Има ли ту логике? То је апсурд.

      Треба бити прецизан, ми нисмо примили Православље, већ Хришћанство, а кад је дошло до раскола, наша црква, и остале које су биле верне изворном хришћанству, хришћанску изворну веру назива „Православље“.
      Тачно је да смо ми Срби нешто и задржали од предходног религијског правца, али је и тачно да смо пре превођења у хришчанство, односно у садашње Православље, у свом религијском правцву имали више Богова којима смо се молили, то је познато.

      У Православљу, значи у изворном хришћанству, имаш само једног Бога, а претходни религијски правац којег смо ми Срби упражњавали подразумева другачију концепцију Бога, имали смо више Богова којима смо се молили у религијским обредима… Бог Сварог, Бог Перун итд…

  6. galacmladen Says:

    Кад доспим да напишем мало опширније,појаснићу нашу староставну веру и њена божанства. Иначе Бог је био само један,Теут. Остало су били заштитници.
    Православље је ортодоксија хришћанства и нема разлике између то двоје.

    • Небојша Says:

      ок

  7. zila Says:

    Ovo je strasno sto ovde iznosite,sve prazne spekulacije. Dajte kopije o Teslinim izjavama pa muzej je u srbiji.Nebojsa,procitajte sabrana dela Sv, Nikolaja pre nego spomenete njegovo ime,evo ja sam pri kraju. Zar on nije primer svim srbima? Covek koji je zavrsio 3 univerziteta u svajcarskoj i 2 dotorirao,covik koji je ziveo u engleskoj,americi,poznavao sve religije i ostaje pravoslavac do poslednjeg daha. Kad je bio u Jeruzalemu sreo se sa nasim ljudima koji su se hvalili posetom piramida a on im je dao odgovor sta su piramide za njega.Izjasnio se i pozitivnim pogledima drugih religija i apsolutnoj velicini pravoslavlja.Kazes da si bio u Lelice ali sta ti to znaci kad nemas istu veru kao svetac i sluzis vise gospodara? Prizeljkujes stare bogove a zaboravljas da se starim bogovima svima prinosila zrtva a ljudska je bila najdraza starim bogovima-demonima!Ja zivim 30g na zapadu ali ovoliko gluposti ne cujem ovde bas, pa ni da neko smatra Oso kao velikog ucitela.U indiji samo Siks veruju u jednog Boga pa su Hriscanima slicni a svi ostali imaju bezbroj bogova-demona koji se u raznim zivotinjama nastane. Posebno je smesno otici u hram pacova gde ih kao svete gledaju a kad vide belog padaju na podove i klanjaju se.Ja nisam htela da ulazim jer se gadim pacova ali mi je muz snimio. Ti kazes da si bio u indiji pa zar ti ne vide koliko bogova nakaza ima sa slonecom,majmunskom… glavom pa sa puno glava , ruku,nogu. Kad im se dete nakaza rodi(sa vise nogu ili ruku,svet je prenosio) oni srecni jer je bozansko!!! Pa ti nama pricas ovde,ej pa ima ljudi koji vise znaju i netrebaju im tvoji stari bogovi ni gurusi.Jesi li video da sve palaste imaju cediljke opijuma i da se veselja bez opijuma skoro ne prave. Rekla sam prijatelju kako meditacija i droga gde me je samo prijateljski upitao da li stvarno verujem u bajke,pa kako bi narod izdrzao toliku bedu bez opijuma.Naivni veruju u svasta,ali nema rezultata,suvo drvo ne radja! Oso se ovde gleda kao sektas i bio je hipicima drag koji su bezali u svet iluzija naravno sa svim novcem a kad nije bilo para vratili su se nazad izleceni.Citajte obavezno knjigu KLAUS KENNETH-Dva miliona kilometara u potrazi,objavljena je od srpske pravoslavne crkve u Cirihu pa ucite nesto pametno i korisno.Da je srbija nisko pala u moralu i ekonomiji bas me i ne cudi pored takve strasne intiligencije i pored toliko bogova! Vere bez postovana 10 zapovesti nema i nije potrebno da bezboznik brani pravoslavlje,njega brani sam spasitelj Hristos,zato je i siso na zemlju. Verujte u sta vam je drago ali istina vam nije specijalitet i cilj. Neka je sveta trojica sa svima nek nas zastiti od zlih duhova i vera.

    • Небојша Says:

      zila,

      Да, страшно је то колико си ти не само табула раса за све области о којима причаш, већ си и неваспитана, безобразна, дрска и злонамерна жена! Ја сам лепо реко да поштујем Православну веру свог Српског народа, али и да имам права на индивидуалне слободе, а ти ме сврставаш у безбожнике и тиме ме вређаш, као сад ја немам права да браним Православње „јер сам безбожник“?! То само злонамермни простак може да каже. Ко си ти уопште да судиш ко је побожан, а ко безбожан, кад из своје фанатизоване перспективе ништа осим острашћености и гордости не видиш?

      Како се ти дрска и безобразна жено, усуђујеш да вреднујеш ко је вредан да иде у Лелиће, а ко не?

      Ко си бре ти…!

      Али шта друго очекивати од острашћеног фанатика као што си ти, већ само увреде и злонамерност. Такви фанатици као ти су нешто најгоре међу Србима, јер руше сваки мост разумевања међу србима, слоге и заједништва, у овим најтежим временима. Основни фронт брањења српства, је оно што је заједничко за све Србе, било да су они православни, атеисти, или можда попут мене који је одабрао пут медитације – је српска националност, то је заједничко за све! За све наше непријатеље и душманине, ми смо само Срби, било да смо православни, атеисти, или неке друге варијанте духовног одређења. Кад нас убијају и сатиру, они не праве разлике у овоме што сам навео, и уместо да се сви окупимо око националне одбрамбене идеје и линије, такви острашћени фанатици поут тебе руше све, сваки мост и траже разлике да осуђују онога ко не припада њиховој чопоративној „логици“.

      Ви фанатици уопште нисте духовна бића, вама је религија само механизам за обртање слепе послушност правилима, психолошки коректи ради очувања чопора на броју.

      Имате „снагу“ гомиле, она вас држи на окупу, иначе сте изнутра једно велико ништа, брука српска! А мото вашег самоодржања и вегетирања је указивање прстом и осуда оних Срба, који су различити од вас, јер размишљају својом главом. Ви немате везе с везом са посвећеним и благоугодним православним србима и верницима!

      Ти не само што ме ниподаштаваш да као „безбожник“ нема потребе да брани православље, већ ме и вређаш као људско биће.

      Ја се не штедим овде у писању, а ти пљујеш на то, вређаш ме тако, и наравно показујеш сву своју примитивну нискост и безчашће!

      А види се да си припроста жена, кад кажеш да ће Христ да ти брани веру, јер је тобоже „зато сишао на земљу“.

      Острашћена жено, ти немаш никакву веру, ти си голи фанатик, а Православље ти је само средство да шириш свој фанатизам и острашћеност. Није Христ сишо да брани Православље, јер је Православље настало после Христовог распећа, као и хришћанство, после расцепа хришћансатва, тако да није имао шта да брани, он је дошао да разруши старо, да раскринка тадашње манипулације свештенства и донесе нешто ново, ново учење. Христ је био учитељ, а не манипулсаторско свештено лице, није оснивао цркве, већ је људе учио и преобраћао директно кроз сусрет са њима, кроз разговор и духовно деловање.

      И када би данас сишо по други пут Христ, он не би ишо у цркве, већ од човека до човека, тако би их и учио, али би такође, као пре 2000 година, разбуцао сву манипулацију високих свештених лица, и у православљу и у католицизму, и у осталим религијама! А фанатици попот тебе га не би ни препознали, већ би га поново убили у садејсатву са тим црквеним манипулаторима, или би га отровали, технике убијања од стране манипулатора су сада софистицираније.

      Христ верницима може само да дође у молитви као високо позитивна и божанска вибрација, да њихове вибрације дигне на већи ниво, а веру од земаљских издајица те вере, бране земаљски верници, од јереси и екуменизма, попут храброг Епископа Артемија и многих свештеника », монаха, монахиња и верника који га следе.

      Да би циљано и свесно обезвредила индијскуи културу и религију, ти простачки бираш тај храм пацова, јер простаци бирају просте ствари, и све то генерализују на целу индијску традицију, културу и религију, јер за друге методе и не знаш, а о божанствима са више глава ненаш појма.

      Кад се нешто не зна, гледа се да се човек информнише и да схвати то што не зна, која је ту симболика, шта то указује, а не да се механички поводи по клишеизораним предрасудама и примитивним асоцијацијама. Али, пошто си ти припрости фанатик, све гледаш кроз ту призму. Та њихова божанства, са пуно руку, ногу, су само симболика нечега , то указује на нешто. Да би знала зашто су та божанства таква, теба да се образујеш, да читаш нешто о томе, па тек да онда судиш о томе, а не да вређаш њихове богове, да говориш да су наказе, а заправо говориш о свом примитивном и простачки острашћеном уму. Ти тиме тако шириш међунационалну нетрпељивост и причаш глупости, о стварима које не разумерш.

      Причаш лажи да прижељкујем старе богове, да их као поштујем, а све то само на основу моје констатације, из горњег коментара, да су Срби пре примања хришћанства поштовали више богова. Намећеш ми нешто што нисам реко, и тиме показујеш своју бестидност, злонамерност, поквареност и примитивизам!

      О Ошу појма немаш такође, већ по обичају цитираш друге шта кажу о њему, који такође немају појма о њему, јер исто цитирају друге. Да би знала нешто о Ошу, нужно је да бар једну књигу прочиташ од њега, па тек онда да причаш.

      Управо је Ошо највише раскринкавао лажне гуруе у Индији, али и у другим религијама. Својим ученицима је говорио да у њему не виде гуруа, јер он ниј гуру, већ само прича своје искуство, будући да је био реализован као просветљена особа.

      Управо је он говорио својим ученицима да буду своји, оригинални! Он је, што се тиче лажних гуруа у Индији, не ваома хумористички начин раскринкавао Саи Бабу.

      Значи, ти благе везе немаш о ничему, апсолутна си табула раса која „размишља“ по принципу „шта су рекли други о нечему“.

      О Тесли поготову, јер све што сам реко за Теслу и будизам, управо је он лично рекао за себе, то се налази у његовим списима које је проучавао Велимир Абрамовић, и из музеја у Београду и у Америци кад је био. Али, то све не уклапа се у ваше шеме, вас острашћених православаца фундаментсалиста. Наравно, нису сви правослани Срби такви, који духовност схватају као механизам рођења, и психолошко чопоративног коректива.

      Тај механизам се види по томе, јер схватате да је Тесла, Тесла, само зато што је православац. Дакако да није случајно што се Тесла родио у српској православној породици, али он је отишо изнад тога, и управо начин на који је стварао говори да је овладао астралом, јер је контролисао своје визије уз помоћу којих су настали сви његови изуми, то у православљу не постоји, та пракса. Ево ти Велимирових навода шта је Тесла реко кад су га питали које је вероисповсти. То дајем због других, не због тебе, јер ти ћеш сада још више да бесниш и пениш.

      Велимир Абрамовић-Метафизика и Космологија научника Николе Тесле

      „Још значајније је, наравно, да неко са више стотина научних проналазака не приписује инвентивност у заслугу себи, него експлицитно изјављује да врши улогу спроводника идеја из света науке у свет људске праксе. Све ово не делује више тако контрадикторно, ако се има у виду да је Тесла, син православног свештеника, на питање које је вероисповести, одговорио да он верује у једног Бога који није описан у религијама, али да је најближи Будизму. Касније, Тесла се Будизму све више приближавао, чак и практично: вежбао је јогу, пазио на исхрану у филозофском смислу те речи, упражњавао медитацију, а у последњим годинама пред смрт у сред Њујорка живео је изузетно аскетски, готово као индијски гуру или православни светац.“


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: