Сеоској сиротињи


Аутор:Валентина Шекарић

“Многи су сељаци, по свој прилици, већ чули о радничким немирима по градовима. Једни су сами били у престоницама и по фабрикама и виђали тамошње буне, како их назива полиција. Други познају раднике који су учествовали у немирима и које су власти протерале у села. Трећима су долазили до руку раднички леци и књиге о радничкој борби. Четврти су просто слушали од искусних људи приче о томе шта се ради по градовима.

Пре су се бунили само студенти, а сада су се у свим великим градовима подигле хиљаде и десетине хиљада радника. Они се боре најчешће против својих послодаваца, фабриканата, капиталиста. Радници организују штрајкове, сви одједном прекидају рад у фабрици и траже повећање надница, траже да их не присиљавају да раде по десет и једанаест часова на дан, него само по осам. Радници такође захтевају и разне друге олакшице за живот радника. Они хоће да радионице буду боље уређене, да машине буду заштићене нарочитим приборима, како не би сакатиле раднике, да њихова деца могу ићи у школу, да се болесним радницима пружа како ваља помоћ у болницама, да радници станују у људским кућама, а не у штенарама.

Полиција се меша у борбу радника. Полиција хвата раднике, баца их у тамнице, прогони без суда у родно место и чак у Сибир. Влада законом забрањује радничке штрајкове и зборове. Али радници воде борбу и против полиције и против владе. Радници кажу: Доста смо ми, милиони радног народа, грбили леђа! Доста смо радили за богаташе, а сами остали просјаци! Доста смо дозвољавали да нас пљачкају! Ми хоћемо да се удружимо у организације, да ујединимо све раднике у једну велику радничку организацију (радничку партију) и да се заједно боримо за бољи живот. Ми хоћемо да извојујемо ново и боље друштвено уређење: у том новом, бољем друштву не сме бити ни богаташа ни сиротиње, сви морају учествовати у раду. Плодовима заједничког рада треба да се користе сви они који раде, а не шачица богаташа. Машине и други изуми морају олакшавати рад свих, а не да служе само за богаћење појединаца на рачун милиона и десетина милиона народа. То ново, боље друштво зове се социјалистичко друштво. Учење о њему назива се социјализам. Радничке организације које се боре за то боље друштвено уређење зову се социјал-демократске партије. Такве партије постоје јавно готово у свим земљама (осим Русије и Турске), и наши су радници заједно са социјалистима из редова образованих људи организовали такву партију: Руску социјал-демократску радничку партију. Влада прогони ту партију, али партија упркос свим забранама постоји тајно, издаје своје новине и књиге, ствара илегалне организације. И радници не само да долазе на тајне састанке, него излазе и на улицу у гомилама, развијају заставе с натписом: „Живео осмочасовни радни дан, живела слобода, живео социјализам!” Влада због тога бесно прогони раднике. Она чак шаље војску да пуца на раднике. Руски војници су убијали руске раднике у Јарослављу и Петрограду, у Риги, у Ростову на Дону, у Златоусту.

Али радници не попуштају. Они настављају борбу. Они кажу: нас неће уплашити никаква гоњења, ни тамнице, ни прогонства, ни робија, ни смрт. Наша ствар је праведна. Ми се боримо за слободу и срећу свих који раде. Ми се боримо за то да се десетине и стотине милиона народа ослободе насиља, угњетавања, беде. Радници постају све свеснији и свеснији. Број социјал-демократа се брзо повећава у свим земљама. Ми ћемо побeditи, упркос свим прогонима.”Владимир Илич Лењин сеоској сиротињи

Прави основни принципи комунизма никада дакле нису ни били у Југославији. Владао је ТИТОИЗАМ! Разлика је ОГРОМНА, а историја ће се највероватније поновити. Неизбежна је.

9 реаговања to “Сеоској сиротињи”

  1. Nebojša Says:

    Ne bih baš voleo da se istorija u potpunosti ponovi…

    Pravi i osnovni principi komunizma nigde se nisu ostvarili, pa ni u Sovjetskom Savezu. Kod njih je bio Staljinizam, a kod nas Titoizam.
    I tamo i u Yugi, partije su se zvale Komunističke, a vodeći partijci komunisti, ali od izvornog komunizma ni traga ni glasa, sve se pretvorilo u manipulativnu ideologiju za obmanu masa.

    Nije bilo pluralizma i slobode govora.

    Naravno, i pre Tita, i za vreme Tita, i danas, postojali su i postoje ljudi koji su iskreni komunisti, poput Ducija Simonovića. Ljudi poput Ducija su verni toj pravoj i suštinskoj početnoj komunističkoj ideji o viziji boljeg društva, međutim ti ljudi teško dolaza na vlast da sprovode tu ideju u čistom i izvornom smislu. Uvek se pojavi neka intelektualna i prefinjena bagra koja dođe na vlast i koja svaku dobru ideju izvitoperi i iskoristi u manipulativne svrhe, da vlada lakovernim i naivnim masama.

    Lakše je primetiti neprijatelja i manipulacije u tuđim redovima, na to su svi istorijski „naštelovani“, ali daleko teže u svojim.

    Što se Tiče Tita, on je na vreme i sistematski „raščišćavao teren“…

    Srbi su najveći gubitnici Titoizma i najodgovorniji za to su najglavniji Srpski Komunisti, ili bolje da ih nazovem Srpski Titoisti.
    Srpski Titoisti počevši od Koče Popovića, su velikii šljam u Istoriji Srpskog naroda..!
    Danas se zna, da savezničko bombardovanje samo Srpskih gradova, radi „isterivanja Nemaca“ nije moglo da prođe bez odobrenja glavnog komuniste, Hrvata Tita, a imali smo i Jasenovac i 700.000 Srpskih žrtava, a Srpski Titoisti su za račun lažnog bratstva i jedinstva i svojih privilegija kao Titovih vlastodržaca sve oprostili „bratskom“ narodui i ugurali nas ponovo sa dželatima u državi.

    S’kojim pravom, pa nismo čak ni žrtve Jasenovca zvanično kao državotvorni narod pobrojali, dok je još posle rata bilo živih svedoka.

    Prokomentarisaću malo savezničko bombardovanje Beograda 16 – og i 17 – og Aprila 19944 „slučajno“, baš na Pravoslavni Uskrs.

    Bez obzira što je sve ovo obavijeno velom tajne, ne može niko da me ubedi da saglasnost za ovo bombardovanje nije dao Tito.Dobro, Tito ko Tito, ali zašto su vodeći Srpski komunisto koji su okruživali Tita to dopustili…!

    Pa i blesav je znao da će na Uskrs puno civila da izađe u grad!

    Zašto su to Srpski komunisti dozvolili, zasto se nisu suprotstavili Titu??
    A pre toga unazad imali su i desetinu bombardovanih ostalih Srpskih gradova (Niš, Leskovac…) od strane saveznika. Šta je još trebalo da se desi da se Srbi komunisti suprotstsave Titu, da padne meteor…?
    Pa zar to taj slobodarsaki narod stvarno zaslužio?
    Malo li je što su ga ibijali Nemci i ustaše, još treba i saveznici…!

    Zar smo mi stvarno tolika stoka za vas političare?

    Dokle da se ćuti o ovome? O tim nedodirljivim partizanima. Svaka čast običnim borcima koji nisu ni znali pozadinu celog rata, ali ovde je reč o komunistima i partizanima visokog ranga, koji su dirigovali i upravljalio celim partizanskim pokretom.
    Dok se ove stvari ne izvedu na svetlo istine, večito će nas jedni te istio svađati i deliti na raznim osnovama,
    na partizane i četnike, na patriote i evropejce i šta sve ne, a naravno sadašnje „demokrate“ neće da obelodane istinu na svetlost dana, jer je su iste titoističko-komunističke sorte, sada su se samo prešaltovali u mundijaliste, evropejce.

    Dosta je bilo ćutanja o tim nedodirljivim visokorangiranim partizanima i njihovim lažima…

    Na slici broj 1 je
    prva stranica telegrama Kašea Ribentropu od 30. marta 1943, u kome on navodi da se “ pouzdanost Titovih obećanja dokazala u svim dosadašnjim događajima “
    slika br.1

    Na slici broj 2 videćete telegram Ribentropa Kašeu od 21. aprila 1943, u kome on ponovo traži da se prekine kontakt sa komunistima.
    slika br.2

    Na slici broj 3 videćete prvu stranicu zabelške o razgovoru Hansa Ota i Vladimira Velebita, vođenom 23. aprila 1943. kod Trnova.
    slika br.3

    Na slici broj 4 videćete napismeno da je najpoznatiji ustaša koji je postao partizan bio Marko Mesić, ujak Stipe Mesića. Ovaj dokument Ozne od 1. decembra 1944. godine dokazuje da su komunisti znali ko je on.
    slika br.4

    Na slici broj 5 videćete
    originalniI italijanski dokument o susretu Pape Pije Dvanaestog i Josipa Broza Tita u Vatikanu 14.08.1944, koji je pronašla dr Smilja Avramov.
    slika br.5

    Evo šta Smilja Avramov navodi u jednom svom tekstu o Titu i njegovoj poseti Vatikanu:

    „Тито је за време рата своје „посете“ самостанима у Босни, или своју посету Ватикану 1944. објашњавао „знатижељом и склоношћу према уметничким делима“.

    Šta ćete, znatiželjni bravar Joža mnogo voli umetnička dela i usred rata odlazi u Vatikan da ih razgleda, a nekoliko meseci posle toga još je klanja Srba bilo u Jasenovcu, i Tito nikako da sa svojim partizanima „poseti“ Jasenovac.

    Mnoge stvari treba da se razjasne i izanaliziraju, mnoge, inače će ovaj narod stalno biti na stranputici i neće shvatiti da mu je glavni neprijatelj ta konstantna Srpska kvazi elita.

  2. solaric Says:

    Небојша, пошто твој блог сматрам за неприкосновен извор слободне мисли мислим да би ти био добар потез у том смислу и допринос ка очувању ћирилице кроз пресловљавање имена категорија у ћирилићно писмо. Приметио сам да се појављује доста више ћириличних блогова откад сам почео да користим за називе категорија (и наслове) ћирилићна слова. У сваком случају, хвала на пажњи.

    • Nebojša Says:

      Uredu, razmotriću to, mada ja koristim latinicu jer sam naviko na njoj brzo da kucam, a na tastaturi sa ćirilicom se sporo snalazim, a na kategorijama sam stavio latinicu zbog pretraživačkih mašina i SEO.

  3. solaric Says:

    Небојша, нисам требао да те узнемиравам стварима које ме се заправо не тичу али ми је некако жао што је ћирилица сасвим деградирана а ради се о једном лепом и традиционалном писму па сам помислио, штета да се користи само у црквене, историсјке и сличне сврхе јер сматрам да би се млади више посветили кориштењу тог етсетског писма ако би постојало више авангардних пројеката попут твог на ћирилици, па макар се радило само о категоријама ( без „тагова“) јер ако нпр. погледаш на насловној страни сразмер између ћириличних категорија и броја блогова на ћирилици уочићеш крупан раскорак… и колико заправо један блог може допринети популаризацији ћирилице. Тај предлог уједно сматрај и као неку врсту „антиглобалистичког“ подухвата што је, сложићеш се – ипак концепција твог блога. А што се тиче претраживаћа, ја обично ради бољег рејтинга у смислу проналажења, кључне речи и важније појмове из текста – задебљам, што убедљиво побољша позицију и рејтинг блога.

    http://www.djordjesavic.com/

    • Nebojša Says:

      Jeste, ćirilica se zapostavlja, a ne bi trebalo. Napraviću ja jednog dana koncepciju za ćirilicu. Pokušao sam to na budućoj lokaciji za ovaj blog. Ali dešavalo se neštro čudno, u katergorijama na ćirilici uvek mi se kao prva kategorija, umesto po hijerarhijskom redosledu:„Антиглобализам“ pojavljivala kategorija „Љубодраг Симоновић-Дуци“ [ verovatno što je legenda :-)]. Verovatno sam mogao i rešiti taj problem, ali sam od premora odustao. No, pokušaću da ceo taj budući stari-novi blog bude u ćirilici, u svim side barovima…

  4. solaric Says:

    Небојша, Свака Част и Велико хвала на уважавању предлога. Свестан сам да кориштење ћирилице доноси и извесне проблеме, било техничке природе или оне „почетничке“ у виду почетног смањења комоције па бих стога поред већ наведеног изнео и једну практичну предност коју ја видим у кориштењу ћирилице а то је извесна дискреција код тема где се јавно пере прљав веш одн. „сецира“ менталитет што је доста честа тема данашњице. Веруј ми да често пута завидим Шиптарима што не разумем(о) њихов језик и то доживљавам као њихову велику предност у том смислу. Нажалост не знам шта би могло да буде у питању у вези проблема које наводиш са новим блогом али претпостављам да је ствар око WP кода јер ако погледаш азбучни распоред мојих категорија видећеш да је реч о чудној „логици“.
    Поздрав и свако добро !

    • Nebojša Says:

      То са WordПрессом и проблемом са категоријама у односу на ћирилицу је вероватно због другачијег хијерархијског реда азбучних слова, који није исти као наш: а,б,в,г,д,ђ,е,ж,з,и,ј,к,л,љ,м,н,њ,о,п,р,с,т,ћ…
      Не знам да ли се тај проблем може решити на WordПресс.цому, али требало би извидети да се можда нађе неки видгет програм за независни WordПресс блог који би имао наш хијерархијски редослед азбучних слова.

      Пре неки дан сам нашао један изванредан програм за пресловљавање из ћирилице у латиницу и обрнуто, као и много тога још Програм је заиста добар и зове се:

      „ТНТ ћирилица“

      Соларићу, ти и остали тај програм можете скинути са доњег линка , са блога аутора програма, а програм је бесплатан.

      http://www.todicsoft.com/opis.aspx?Id=3

  5. solaric Says:

    Ако дозвољаваш, за крај бих пренео један саркастичан и сликовит коментар са Политике на тему српског језика и (не)коришћења ћирилице:

    Џеронимо , 08/03/2009,
    ЋИРИЛИЦА запео: „Ћирилица па ћирилица!“ Каква, бре, ћирилица, коме она треба!? Неекономична је – за исти слог иде 7,3% хартијског простора. У огромној су економској предности издавачи који користе латиницу. Затим, све мање Срба чита ћирилицу, па је зато „Политикин“ тираж у опадању; очекујем да ће се њени власници опаметити и ускоро прећи на лепу и економичну, европску латиницу. Санћим, „ћирилица је писмо српског језика“! Па да јесте, ваљда би је Срби здушно користили! Није – само нам смета, мота нам се око ногу ко старо домаће псето; успорава нас на путу у ЕУ. Да је среће па да је и забранимо. Да имамо куражи и визије, увели бисмо енглески (већ имамо његово писмо – латиницу, у оптицају!), као званичан државни језик. Српски би могао бити факултативан, за заостале и тврдоглаве. Где би нам био крај да то урадимо сада одмах – да покажемо добру вољу Европи, да их „умекшамо“, да схвате да искрено хрлимо у њен космополитски, свеобухватни загрљај. А у свему томе ћирилица је само препрека!

    • Nebojša Says:

      Овај Џеронимо је или кретен који намерно ово прича или је кретем коме је испран мозак, што је још горе, јер ти кретени су после још и гори у перверзном одрицању од свог идентитета и самобитности. Пре бих рекао да је ово друго, јер пази… тип је узо ник „Џеронимо“ који је као Индијански поглавица свети узор и пример како се не треба одрицати свог идентитета, а овај се са перверзном радошћу одриче свега у Српском идентитету, и још помиње неке „визије“, а у његовим речима нема ништа смислено, већ само одрицање свега што је утемељено у Српском културно-националном идентитету.

      Међутим, приметио сам да има неких грешака у свом „правопису“, рекао је ово:

      „Где би нам био крај да то урадимо сада одмах – да покажемо добру вољу Европи, да их „умекшамо“, да схвате да искрено хрлимо у њен космополитски, свеобухватни загрљај. А у свему томе ћирилица је само препрека!“

      а кад се исправи грешка треба да гласи овако:

      „Где би нам био крај да то урадимо сада одмах – да још једном покажемо дупе Европи, да их „умекшамо“, да схвате да искрено хрлимо у њен космополитски, свеобухватни загрљај. А у свему томе ћирилица је само препрека!“

      Ето, то је мизерна суштина тих ликова…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: