Агресија на СРЈ – експеримент ин виво за нове врсте вишедимензионих интервенција


Аутор Проф. др Светозар Радишић

Нови Београд, Пеђе Милосављевића 54/13,
тел. 011-2176079, 062/448964,
е-маил: svetozarradisic@yahoo.com
сајт: http://www.svetozarradisic.com/

Српски народ никад у историји није био окупиранији, нити мање свестан своје неслободе. Није био никад изгубљенији, равнодушнији, безвољнији, безнаднији… У то стање успео је да га доведе „велики брат“ уз помоћ својих у државне администрације уграђених службеника и слуга, стварањем света дегенерика, заменом теза и свега значајног безначајним, „испирањем мозгова“, излуђивањем медијским манипулацијама и осталим неоружаним облицима агресије. Будући да већ више од четврт века изучавам теорију ратова, не желим да се помирим с начином размишљања политиколога, који непрестано користе клишее из претходних векова, научене школске фразе, учења из радионица „великог брата“ и размишљање туђим мозгом. Када то кажем мислим на чудесну истину да умни људи још успевају да изговоре синтагме као што су „амерички интервенционизам“, „представник међународне заједнице“, „председник Америке“, „ставови и захтеви Европске уније“ и сл.

Чињеница је да ниједан од наведених феномена не постоји, или постоји условно, а то указује на неозбиљност оних који легално, кроз школски систем, шире своја схватања и уче друге неистини, у времену када више нико нема право да се игра судбином људског рода. Уче нове генерације шта је шта у школским системима, у којим још нису дефинисане мисли, емоције, нагони, психа и душа, а научно су оспорене основне теорије на којима се заснива договорна стварност. Последица „неоружаних облика агресије“ је схватање чак и научника, да су агресију на СРЈ извеле војне снаге из 19 и више земаља, што није истина. Агресор је био војно-политичка организација названа НАТО алијанса, коју не финансирају земље чланице, него финансијски магнати, а ти финансијери преко својих устаљених механизама постављају политичке олигархије у свим земљама света. Учинили су то и у Србији. Треба коначно да се схвати да је наводни амерички интервенционизам природни начин остваривања глобалистичких циљева финансијских магната на размеђу информатичке и нанотехнолошке ере. Односно да су у том интервенционизму грађани САД и Велике Британије, само беспомоћна оруђа „великог брата“, а не освајачи. Освајачи су краљица Елизабета Друга, фон Турн И. Таксис, Дејвид Рокфелер, чланови породица Ротшилд, Форд, Карнеги, Ањели, Аденауер, Буш… Списак обухвата нешто више од 3000 лица.

При томе, мора се признати да је глобални интервенционизам све више амерички, јер су Сједињене Државе, као инструмент „великог брата“, све усамљеније, с проблемом да нађу коалиционе партнере за нове ратне походе. Савезништво се свело на војно увек амбициозну Велику Британију, мада није јасно ко је коме поданик у тој ратн(ичк)ој симбиози. Основни разлог њиховог осамљивања је вероватно освешћивање преосталог света, који као да коначно схвата да интервенције воде свет у егзистенцијални амбис, јер не решавају ниједан витални светски проблем, а уништавају осим недужних људи, макроклиму и скоро све друге услове за опстанак људског рода. Данас је тешко, упркос медијским манипулацијама, пронаћи и необразованог и неискусног човека који не зна да је капиталистичка похлепа у индустријском периоду, и након њега, у информатичкој ери, утрошила услове за живот будућих генерација. Ретки су људи који помињу 22. век, а још ређи они који мисле да ће будућност бити извеснија и берићетнија од садашњости.

Интервенционизам је суштински повезан са интернационализмом, јер му је основна замисао – ширење, а планета Земља нити може да се про(шири), нити да изнедри нове, непознате, или недоступне ресурсе. Осим тога, код војних интервенција реч је о јачању и одржавању моћи, оних који настоје да што пре оформе „светску владу“. О владању планетом отворено се говори од успостављања тзв. новог светског поретка, а још чешће после чувеног вавилонско-илуминатског инсценирања рушења „њујоршких близнакиња“ и уласка у планирано изазвану светску финансијску кризу, наводно „ради реформе светског финансијског система“.
Геополитички посматрано, НАТО је агресијом на Савезну Републику Југославију први пут прешао границу између Запада и Истока. Запосео је најважнију војну геостратешку тачку на планети и стварањем дуго жељене базе на Балкану створио мостобран за нове војне, источније интервенције.

У експерименту ин виво, НАТО је над Југославијом испробавао прецизна гађања; парализовање система ваздушног осматрања, јављања и навођења; тзв. неубојна оружја (бомбе с графитно-електромагнетним материјалима); оружје за масовно уништавање (пуњења с осиромашеним уранијумом, касетне авио-бомбе): разорност убојних средстава; пробојност разних материјала; гађања с различитих удаљености разноликих циљева; ефекте и дозвољени опсег при изазивању ограничених еколошких несрећа; парализу комуналних система; утицај психолошко-пропагандних материјала на понашање становништва у различитим ратним околностима (без воде, струје, информација, превоза); реакције сопственог становништва, затим јавног мњења нападнуте стране и светског јавног мњења, итд. У истој свеобухватној кампањи, проверени су морална чврстина нападнутог и сопственог савезништва и тренутни статус, моћ и способности доскорашњих и потенцијалних великих сила као што су Кина и Русија. Од тада у Пентагону много лакше могу да планирају операције „изван ратног стања“ с хуманитарном маском, уколико им за неки нови случај затребају.

Примењујући, при томе, најсавременије технологије „сведимензионог рата“, на неки начин и тоталног рата, „велики брат“ је коришћењем услуга НАТО-а створио услове за то да данас говоримо о доктрини новог америчког интервенционизма. Биће то амерички интервенционизам у оној мери у којој јавност стекне утисак да су идеје потекле из Њујорка, Вашингтона или Пентагона и да су војници у ратове упућени из Сједињених Држава. Мада су иницијатори ратова тренутно у потрази за „сигурним кућом“, јер су наслутили ефекте социолошких побуна које следе.

Сиротиња увек ратује за рачун имућних. Тако ће се и у Србији стварати специјалци, тзв. професионалци, за ратове „великог брата“, који ће убијати недужне грађане других земаља, и проглашавати жртве као неминовну, „узгредну штету“, у сукобима изазваним ради пљачке преосталих ресурса, под разним хуманитарним изговорима. На тај начин ће и Србија, због незнања и похлепе њених политичара, чувати набеђено вредну „америчку демократију“ и измишљену колективну безбедност.

Многи грађани Србије нису разумели, да су Србе у Србији ракетама кажњавали и „опамећивали“ инернационалисти. Властољубиви „демократски блок“, окупљен у ДОС-у, на тајним скуповима по хотелима изван Србије, у сусретима с америчким генералима и пуковницима у пензији, добијали су новац за уличне протесте и отвореном подршком упућеном НАТО-у, САД и Европској унији, саучествовали у агресији на Савезну Републику Југославију. Југославију коју су предводили неокомунисти, настали метаморфозом СКЈ у СПС, напали су неокомунисти преподобљени у демократе, односно глобалисте, што је други назив за интернационалисте. Левичари су преузели власт од левичара ракетама и бомбама са осиромашеним уранијумом, а страдали су Срби. А да су циљ агресије били Срби најбоље се може закључити по „знаковима поред пута“. Уништена је Војска, која је херојски бранила Србију и Косово и Метохију. Њене генерале не бирају у пронатовкој администрацији Србије. Њих бирају слуге „великог брата“ негде у Бриселу, Вашингтону и Стразбуру. Војска је осим угледа изгубила борбену моћ (били су присиљени од сопствене власти да сами уништавају тенкове и ракете, а у противваздушкој одбрани има неколико авиона одавно технолошки пензионисаних МИГ-29, са којима се хвале, због неспособности искреног расуђивања). У одбрани није основни проблем недостатак средстава да се реформише Војска, него савршено незнање оних који се постављају на дужност министра одбране, јер ти министри, од Тадића до Шутановца, доказали су, организационо и доктринарно, да се не припремају ни за једну врсту савременог и будућих ратова. Србија нема војску која би у догледно време могла да испуни ригорозне услове за улазак у НАТО алијансу, нити је Србија тој алијанси потребна. Исто вађи за Европску унију. Осим лицемерја испољеног у превари да су Титове интернационалисте, преко Милошевићевих, заменили Тадићеви интернационалисти, постоји лицемерје садашње власти да се позива на Резолуцију СБ 1244, не би ли очували Косово и Метохију. Демократе су ту резолуцију 1999. године прогласиле за капитулантски акт, којим се верификује пораз Милошевићевог режима, а сада би да се на Косово и Метохију врате оних „до 1000 војника“ и у сарадњи са окупатором спрече даље ширење „Велике Албаније“. Припадници власти и невладиних организација у Србији муцају када их неко приупита откуд то да им треба документ који је Слободан Милошевић лажно и бесрамно назвао доказом своје победе, а они крахом безумља једног тиранина, којег непрестано имитирају. Закони усвојени у Скупштини у којој седе марионете од 2000. године углавном су антисрпски и усмеравају Србе на нестанак у метастазама званим „бела куга“

Међутим, живот тече даље. Србија се никада није питала, бар не од 1, маја 1776. године, где ће и какве бити границе на Балкану, у Европи и свету. Зато смо, ипак, у праву када кажемо „амерички интервенционизам“. Сједињене Америчке Државе су од свог настанка, који се поклапа са настанком „илумината“, перфидно, наводним ширењем своје демократије, планираним ратовима заснованим на лажима и медијским манипулацијама, одржавале високи животни стандард својих грађана. Међутим, сада, због распада лихварског, виртуелног финансијског система, и њима прети државни колапс, по моделу распада Совјетског Савеза. Стога су приморане да јачају спољну, али сада и унутрашњу војну моћ. На истоку и југу планете чекају их неосвојени простори, а унутар федералних граница протести и немири, због неминовног пада стандарда и веома вероватно – расуло.

Јасно је да је агресијом на СРЈ „велики брат“ учинио фаталну, стратешку грешку, која је основа неизвесне будућности планете, но то није српски проблем. Да би Србија имала шансу за опстанак, потребно је да се из колективно-несвесног њених грађана избрише медијски уграђено безбожно учење, „да се треба придружити злочинцима, будући да их је немогуће победити“. То значи да је излаз у неутралности, јачању националног бића, и у мудрој, беспоштедној борби за слободу. Неутралност Србије је логичан излаз, који би одговарао Истоку и Западу у садашњем односу снага и ситуацији која све више подсећа на „нови хладни нуклеарни рат“. Будући да су Срби у историјама написаним по вавилонским шаблонима толико сатанизовани да су антисрпске лажи ушле, кроз предања и школске системе, у гене Италијана, Британаца, Француза, Немаца, Холанђана… народима из Европске уније неће сметати то немешање са Србима. Уосталом, на Србе и нису кидисали народи, него „велики брат“ који је већ испунио своје основне интересе: окупирао је простор Балкана, поставио највећу војну базу на планети на српски простор, наместио београдску администрацију која ради на даљем цепањеу српског националног бића, увео „демократске“ прописе који ће деморалисати Србе и поништити им веру у Бога, обесправио Србе у сред Србије (отео је Србима средства јавног информисања, школски систем, разбио Војску, разбија Цркву, одвојио је српску матицу од дијаспоре, поделио Србију на националну и интернационалну…).

Неутралност треба само да се добро образложи, али то не треба очекивати од власти у којој седе људи који ће ускоро тражити да Срби буду бесполни. Када након усвајања (без)бројних закона који подсећају на замке за „здрав разум“, усвоје закон о забрани изговарања речи „госпођа“ и „госпођица“, биће свима јасно да слуге из Стразбура – масони 33-ег степена, или неко попут пиона Оли Рена – не служе само Мамону, него и „апсолутном злу“. Но, ту није крај. Нове србијанске генерације, сведоци агресије на СРЈ, имају шансу да да се освесте и направе од Србије оазу у коју ће сви људи из „неоробовласничких енклава и резервата“ желети да дођу на чашицу пића, добро јело, живу воду и свеж ваздух, не би ли видели и гостопримљива, српска насмејана лица.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: