Дошло време за ослобађање Косова и Метохије


Аутор: Светозар Радишић

Напомена: Овај напис објављен је у недељнику „Огледало недеље“ број 96, 3. октобра 2007. године, на стр. 14 и 15.

КОСМЕТ ЈЕ ОКУПИРАН ЗБОГ ИНТЕРЕСА МЕГАКАПИТАЛИСТА И ГЕОСТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА АТЛАНТСКЕ АЛИЈАНСЕ. КОСМЕТСКИ АЛБАНЦИ СУ (ЗЛО)УПОТРЕБЉЕНИ НА ИСТИ НАЧИН НА КОЈИ СУ УПОТРЕБЉЕНИ ОУН, НАТО, ОЕБС, СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ И ВЕЛИКА БРИТАНИЈА – ИНСТРУМЕНТИ ЗА СТВАРАЊЕ ГЛОБАЛИЗМА. АЛБАНЦИ СУ ПРОКЛЕТИ ЗБОГ НЕЈАЧИ КОЈУ СУ ПРЕВАРАМА ПРОГНАЛИ. НЕЋЕ ОСЕТИТИ СРЕЋУ ВЕРОВАТНО НИКАД – ОКУПИРАНИ, ЗАГАЂЕНИ, ЗАРАЖЕНИ, ОТРГНУТИ ОД БОГА – ОГРЕЗЛИ У САТАНИСТИЧКО ЗЛО. ПОКУШАЛИ СУ, ОСЛОНЦЕМ НА БЕЗУМНИ НАТО, ПРЕВАРАМА И СРПСКОМ КРВЉУ ДА СЕ ДОМОГНУ ИЗВЕСНИЈЕ И БЕРИЋЕТНИЈЕ БУДУЋНОСТИ. МНОГЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СУ ЗАДОЈИЛИ НЕИСТИНОМ И МРЖЊОМ.

ПИШЕ: проф. др СВЕТОЗАР РАДИШИЋ

Марти Ахтисари је 9. марта 2006, у Вашингтону, добио инструкције за решавање Косметског проблема. Одмах након сусрета с америчким званичницима изјавио је: „Могућа је нова резолуција Савета безбедности, али без помињања независности. По тој одлуци Косово би добило приступ Светској банци и ММФ-у“. У Лондону, 9. марта 1998, усвојен је акциони план, којим се СРЈ кажњава због начина решавања ситуације на Косову. Будући да се састав Контакт групе (САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Русија) није изменио, јасно је какав ће предлог упутити Савету безбедности у вези са статусом Космета.
Сада су ретки Срби који искрено верују у причу да су Сједињене Државе незаитересоване за Космет и да су за компромисно решење. Уосталом, шта рећи на ставове Ричарда Холбрука и Мартија Ахтисарија да је Слободан Милошевић изгубио Космет, односно „ако се Србија определи за Косово изгубиће и Косово и Европу“.

„Велики брат“ (мегакапиталисти) је користећи Ричарда Холбрука, једног од својих средишњих пиона, средином 1998. направио судбоносни потез – састао се са лидерима ОВК, подучио их шта да раде, дао им подршку, обећао им независност и оверио то фотографијама. Отворено је подржао идеју „Велике Албаније“ изјавом: „Мислим да Срби треба да оду одавде“. Све остало што је уследило последица је његове тадашње мисије. Инсцениран је „покољ у Рачку“, извршена агресија на СРЈ, доведена је прозападна власт у Београд, створена је „српска војска“ која нема везе са Србима, систем безбедности је прилагођен глобализму, независност Космета је доведена до печата. Посебан резултат су тзв. демократски аналитичари и медији који треба да потисну у заборав истину, а посебно коју улогу у освајању планете имају Ричард Холбрук, Хавијер Солана, Марти Ахтисари, Дејвид Овен, Оли Рен, амерички амбасадори и остали разносачи политичке сумаглице.

Ко је хтео могао је закључити о њима и њиховој улози из објављених прилога о „планетарној влади“. Јер, очигледно је да нека „влада из сенке“ управља светским трендовима и одлучује о будућности људског рода. Међу првима је о организацији најмоћнијих капиталиста писао Ричард Гаднер за „Foreign Affairs“ још априла 1974. године: „Ако одмах не створимо Светску владу, не извршимо ревизију Повеље ОУН и не опуномоћимо Светски суд да има највећу власт – неће бити прогреса… Неопходно је проширити домен деловања оружаних снага ОУН, на све секторе глобалних ратних жаришта, у којима ће такве снаге имати задатак патролирања интернационалним граничним и осталим демаркационим линијама, уз надзор слободних демократских избора у свим земљама и уз верификацију спровођења политике оружаног немешања“.

Коме још није јасно да се после 1989. године све догодило према његовим речима? Мада многи догађаји потврђују Гарднерове речи, није лако разумети политичка збивања будући да између нивоа на којима раде Карлос Вестендорп, Жак Клајн, Волфганг Петрич, Бернар Кушнер, Педи Ешдаун, Луиз Арбур, Хавијер Солана и главних креатора светских збивања има најмање пет хијерархијских степеница којима суверено и самоуверено ходају краљица Елизабета Друга, породице Ротшилд, Рокфелер, Форд, Карнеги, Ањели, затим Хенри Кисинxер, Збигњев Бжежински, Сајрус Венс, Ричард Холбрук, Ричард Гарднер, војвода од Кента, Ендру Вилоубај, Нинијан Берти…
Због налога које добијају људи са посебним улогама, није чудно што сви говоре исто. Тако Френк Визнер, амерички изасланик за преговоре о статусу јужне српске покрајине (Космет), није рекао ништа ново, а то значи ништа паметно, када је нагласио да је Милошевић изгубио Косово (Космет).

На Космету ништа ново

Чиновници у систему „Великог брата“ раде по сценарију одређеном у Њујорку. Зато је Џон Сојерс, политички директор британског Форин офиса, могао да наговести и објави будуће решење „косметског проблема“ речима: „Будући статус Косова ће бити независност. У оквиру тог статуса Срби треба да траже своје место“. Ти ставови узбуркали су усталасану српску политичку сцену и ништа више. Према сценарију, у ратниом сукобима измождени српски народ има снаге само за молећив поглед према Кини, Русији и Немачкој, којима независност Космета није у интересу. Просечни аналитичари ће закључити да је после њихових изјава све јасно и да су Срби запечатили своју судбину на Космету, али још је јасније да Запад сам себи намиче „планетарну омчу“ и да је полагано стеже.
Само ко не жели да зна очевидну истину, заборавља да је „косметски проблем“ систематски и постепено, с много празног хода и инетектуалних пропуста, доведен до садашњег стања.

Треба се само подсетити на Анализу Међународне групе за кризе (ИЦГ – International Crisis Group), сачињену 24. фебруара 1998, дакле, пре свих догађаја који су условили бездушну агресију Натоа на Србе у Србији.
Та „приватна, непрофитна организација“, финансирана од најмоћнијих фондација света, била је веома прозирна (модерно речено: транспарентна), када је у објављеној анализи овековечила следеће ставове:
„Југословенски пројекат ‘спољни зид санкција’, задржан је као средство притиска на преостале две републике крње Југославије, како би се обезбедио њихов допринос спровођењу Дејтонског споразума и решавању питања Косова. ‘Спољни зид санкција’ одсекао је Србију и Црну Гору, са 11 милиона становника, од прилива капитала из међународних институција, међу којима и Међународног монетарног фонда и Светске банке…
‘Милошевић је остао једини саговорник у Србији. Само он има ауторитет да разговара о споразуму о Косову. Само он располаже полицијском организацијом која може да спречи могуће реакције екстремних националиста…
‘Милошевић неће решавати Косово ако га међународна заједница на то не присили…
‘Најзначајније је да многи Срби данас не показују посебну заинтересованост за проблем Косова…
‘Могуће је да ће бити неопходно размештање мировних снага и посматрача Уједињених нација како би се осигурала безбедност српске мањине на Косову, као и српских православних цркава и манастира у региону…

‘Албанцима уопште, као и њиховим лидерима појединачно, мора стално да се јавно понавља да ће Ослободилачка војска Косова бити проглашена терористичком организацијом уколико настави своје нападе… “ Чланови Групе, иако не делују претерано интелигентно а делују веома препредено, били су бољи пророци од свих познатих ТВ пророка. Били би сумњива лица у сваком правном систему, када свет не би знао ко повлачи балканске конце и која је улога те групе људи. Они делују смешно, али су умешани у српску судбину а то нимало није смешно.
У цитираној анализи забележене су, осим наведеног, и занимљиве препоруке: „1) САД, ЕУ и чланице Нато треба да предузму амбициозније мере за решавање проблема Косова; 2) Милошевића треба упозорити да, уколико не сарађује у решавању косовског питања и уколико политичке промене у земљи приморају њега и његову породицу да напусти Југославију, неће пронаћи политички азил; 3) Високи страни званичници треба да смање број посета Београду на апсолутни минимум; 4) Највишим командама Војске Југославије треба обећати финансијску, материјалну и техничку подршку и друге бенефиције, и 5) Треба подсећати српску страну на изолацију Југославије која ће се наставити уколико се ситуација на Косову не реши“.

Аналитичарима је јасно, после свега што се догодило, колико је значајна улога наведене групе и зашто се „група“ брзо размножавала, делујући попут гладне хоботнице, по балканском простору. Ништа мање није занимљиво, због интереса које заступају, да се међу члановима групе истичу бивши шеф већине у америчком сенату Џорџ Мичел, бивши председник владе Француске Мишел Рокар, бивши председних владе Аустралије Малколм Фрејзер, амерички финансијер Џорџ Сорош и власник Си-Ен-Ена Тед Тарнер. Само они који не знају ништа о њима могу помислити да група ради нешто поштено и за нормалан свет корисно.

Када се говори о Космету, треба знати да је Косово и Метохија преименовано у Косово у антисрпској процедури стварања нових нација, на седници Председништва и ИК ЦК СК Србије 22. априла 1968. године. Запад не мора ни да зна, с обзиром на то да је незаинтересован за истину, да је укидањем назива Метохија укинут назив за српски простор у покрајини, односно простор у којем је увек било више Срба него косметских Албанаца.
У марту 1992. године „процурела“ је информација из америчког Конгреса (објављена у нишким „Погледима“), да постоји сценарио за разбијање СРЈ према којем Косово и Војводина неће бити у саставу Србије и Југославије. Одмах затим у страним ТВ програмима и штампи појавиле су се провокативне карте и шеме (на пример, у листу италијанске агенције „Финест“ Космет је обележен као посебна држава). На све стране нацртане су нове границе СРЈ и Србије. Такве мапе нађене су и у приватним сефовима најутицајнијих људи западног политичког миљеа. Суштина информација о будућности Космета заснивана је на америчком ставу да Србију треба свести у границе које су постојале пре 1912. године. Уосталом, на такав став указивао је Шон Џерваси у посети министарству одбране СРЈ у јесен 1993. године. Дакле, после разбијања СФРЈ бројне дипломатске активности најавиле су и разбијање СРЈ, државе која је, чак и по имену, била једини неразбијени остатак претходне Југославије.

Јадна Албанска Судбина

Идеје о разбијању СФРЈ биле су дуго присутне у Ватикану, Немачкој, САД и још понеким земљама Запада. Спомињане су у филмовима о теми „Југославија после Тита“. Судбина СФРЈ је, по свему судећи, решена 1977. у Бечу на састанку Натоа, а подела распарчаних делова забележена је на шеми пронађеној код погинулог америчког официра у Босни 1. септембра 1995, на планини Трескавица – јужно од Сарајева. Често су сценарији за разбијање Југославије спомињани од политичара и дипломата (на пример, од Збигњева Бржежинског, Хенри Кисинџера, Ван ден Брука, Ђани де Микелиса и других).
На основу концепта о поступности остварења плана за разбијање СФРЈ – о чему је расправљао Амерички конгрес 5. фебруара 1992. – Космет припада Сједињеним Државама. Уочи Нове (1993.) године, Џорџ Буш Сениор је упозорио: „Косово може да буде повод за војну интервенцију“. На тај начин наговестио је да ће за „косметски случај“, обликован према интересима најбогатијих људи света, бити пресудна следећа година, када је објављен план Клинтонове администрације. У трећој тачки тог плана, која се односила на Косово, писало је: „Спремни смо и да одлучно реагујемо против Срба у случају сукоба на Косову, који би био изазван српском акцијом“ (сиц!!!). И тада су били непогрешиви пророци.
Без осећаја да су косметски Албанци злоупотребљени за стварање НАТО базе на Балкану, шта се догодило према мишљењу Косовара најсликовитије показује признање Рамуша Харадинаја. У приштинском листу „Зери ј“ он је објаснио како је са браћом изазвао ратни пожар у Метохији. Његове речи су: „Тражили смо рат – пропагирали смо рат“.

Пристрасност САД, заснована на огољеном војно-политичком и економском интересу, никога није изненадила. Боб Дол је предводио албански лоби у америчком Конгресу. Мерлин Олбрајт је претила Србима да ће због Космета пити воду из њене шаке. У Рамбијеу су албанске интересе заступали амерички правници. Рамуш Харадинај је после признања да је изазвао рат на Космету позван на инаугурацију председника САД и свечани доручак у Белој кући. Бил Клинтон је промовисао нову историју Космета и муслимана, која нема додира са стварном историјом. У америчким дечијим часописима зловоља према Србима уграђена је, пред напад Натоа на Југославију, и у генерације које тек треба да сазру. Писали су: „На десетине хиљада Албанаца је избачено из својих кућа на Косову од стране српских снага. Многи ће умрети по хладним шумама уколико Срби не оду“.
Сједињене Државе, ЕУ и Оебс одржавају Космет као пламичак и стално га потпирују. Знају да је ту, на Косову, „жила куцавица“ Србије и српског народа, али и да су на Космету неискоришћене сировине и да је тај простор идеалан за војно-стратешку контролу границе између истока и запада.
Међутим, постоји и овде једно српско „али“. Али, шта је са истином да је цена разбијања СФРЈ и СРЈ све већа. Повећава се од Македоније према Србији и Београдском пашалуку, али се нуди и Баскијцима, Ирцима, Корзиканцима, Чеченима, Курдима, Иранцима, Кореанцима, Палестинцима… Многима се чини да ће цена издвајања Косова бити неизрециво већа. Било би добро да сви то на време схвате.

Може се рећи „свака част Шиптарима, остварили су животни сан“, али шта рећи за начин остварења „сна“. Ко ће платити његову цену? Космет је окупиран, због интереса мегакапиталиста и геостратешких циљева Атлантске алијансе. Косметски Албанци су (зло)употребљени на исти начин на који су употребљени ОУН, НАТО, ОЕБС, Сједињене Државе и Велика Британија – инструменти за стварање глобализма. Албанци су проклети због нејачи коју су преварама прогонили са огњишта. Они неће осетити срећу, вероватно никад. Окупирани, загађени, заражени, отргнути од Бога – огрезли у сатанистичко зло. Покушали су, ослонцем на безумни НАТО, преварама и српском крвљу да се домогну извесније и берићетније будућности. У томе не могу успети, јер су многе њихове генерације израсле и одгојене на неистини и мржњи.

Сигурно је да историја за Србе тек почиње. У космичкој хармонији све се непрестано креће и мења облике – никад ништа завршено нити изгубљено. Ако уопште буде будућности, јер је непрестано поништавају грамзиви „западњаци“. И Срби ће имати свој сан: „повратак себи и својим светињама, уз Божију помоћ“. Најбољи старт би био да се изнађе безболан начин да се верификује туђа окупација и не призна ниједно решење као коначно. Политичари су на испиту. Треба да „купе време“ и учине највише што могу у садашњем неравноправном односу снага. Уколико Космет постане независан време ће почети да откуцава за Србе. Срби завршавају хиљадугодишњу велику школу. Пресудно за српску будућност ће вероватно бити оно што су схватили Владан Радоман, Арис Факинос и Луј Шитли и објавили у „Либерасиону“: „Косово је за Србе Јерусалим – они носе у својим срцима успомену на грумен земље ‘пун Косова'“. Зато треба радити на измени схватања живота и учинити све за опоравак, раст и јачање сада грогираног народа.
Биће дана за посматрање измена у бићима оних који су злом уништавали „зло“ и тероризмом „тероризам“. Историјско време је убрзано, а глобалисти се полако и неповратно заглављују у арапски живи песак иза вавилонских „Божијих врата“. Већ од 2012. године, независно од жеља и моћи „Великог брата“, све ће бити другачије.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: