Паразитизам Америке


Аутор:Пајо Илић

Преведено из књигe: „Глобална империја зла“

Сједињене Америчке државе су данас најсјајнији пример економског паразитизма у светској историји. Чинећи само 5 процената становништва Земље, оне користе 40 процената свих светских потрошачких ресурса. Отимајући од човечанства велико део ресурса, та земља пошто му ништа не даје у замену, и више од тога, оставља мртву природу, затроване реке и ваздух. Трећина свих светских загађења човекове средине остварује се кривицом САД. Сваки американац данас троши за 8 становника становника планете Земље. Реални приходи американаца 80-их и у првој половини 90-их година расли су два пута брже од продуктивности рада.

Узгред речено, такозвана „златна милијарда“, троши 80% светских ресурса. Осталих 5 милијарди тј. Ми, Африка итд – 20%. „По подацима официјелне статистике, око 40% становника узраста 16 и више година не ради. Не иде на посао 30% американаца и 50% американки. Више од 10 % становништва у радно способном узрасту ради непотпуни радни дан. На тај начин, у целини половина становништва САД или не ради уопште или ради врло мало.

У Америци постоји вишемилионски слој људи (око 5% радно способног становништва), које можемо назвати ратоборни паразити. Ти људи никада не раде, презиру сваки рад и живе од разних новчаних помоћи и бонова за храну добијених од државе“. „90% свих тешких, прљавих и непривлачних врста послова обављају црнци, индијци, а такође и разни емигранти, пре свега Порториканци и Мексиканци. Просечно трајање радног века (радног стажа) запослених Американаца износи не више од 33 године“. Иако на удео тамнокожих американаца отпада само 13% становништва, они чине 49% свих затвореника у затворима, како је примећено контрааргументом државног савета Кине, у рубрици „Озбиљни проблеми дискриминације“. Сиромашних међу белцима је 15,3% , а међу тамнокожима 42,5%. Позивајући се на „Njujork Tajms“ кинески аналитичари пишу: „црнокожи американци – како сиромашно тако и богати – боје се за живот због „погрешних сумњи“ од стране полицајаца. „Само у једном Њујорку постоји двомилионска армија црнаца који никада у животу не раде. Они не раде већ трећа генерација. Они су потпуно необразовани и не представљају никакав интерес на тржишту раде снаге. Некако су се до сада успели одржати унутар гета помоћу социјалне помоћи. Али, како само могућност да се плати социјална помоћ нестане… Сада у гету траје унутрашњи рат. А ако и доживи, за то време овладају читавим арсеналом вештина преживљавања. И ако би се њихов унутрашњи рат излио напоље, скоро се никоме не би показао.

1750 г , ако се придржавамо савремене терминологије, на земље трећег свијета (у то време су то биле углавном Кина и Индија) долази 73% индустријске производње, а на земље Западне Европе (око 20 земаља без Русије и Источне Европе), нешто више од 20%. До 1930г међусобни однос се изменио, иако не толико значајније: 60% и 30%. А до 1913г од се преокренуо у корист западних земаља у међусобном односу 80% према 8% . Приближно се такав поредак одржао до почетка 50-их година нашег века. И само кроз 40 год, 1993г, Трећи свет је процентуално нарастао до нивоа 23-24% , као резултат на „златну милијарду“ почело је отпадати око 62-63% . Још сјајније демонстрира ту тенденцију поређење међу Кином и Великом Британијом, по подацима Андре Болто, Кина је имала најкрупнију економију у цијелом периоду „писане историје“ . Баш у њој су били највиши приходи о глави становника до 1500г. и остали највиши до 1850г , док Кину није освојила Британија. До 1830г на Кину отпада 30% светске производње, која је опала за 3-4 % у првој половини XX века.

О чему говоре те цифре?

Експерти Лондонског часописа „Економист“ су тим цифрама хтели подвући, да је заостајање Трећег света у развоју технологије, предодредило пад њихове економије. У неком степену, у таквим тврдњама постоји зрно истине. Али, само у неком степену. Они нису приметили, да налазећи се поред Кине Јапан, затворивши се од западног свијета скоро 200г. и такође немавши „западне технологије“ , не само да не заостаје у свом развоју од Запада, него га је по многим параметрима престигао.

Разлика између Кине, Индије и Јапана се састоји у томе сто је последња избегла колонизацију западних земаља, а прве су постале жртве колонизма баш те саме Велике британије. Ефекат је био двојак: Кина и Индија, а такође и друге колонијалне земље, нагло су успорили свој развој, док су колонизатори скоковито убрзали свој развој. XX век је потврдио баш ту исту тенденцију. Жртве колонијализма стагнирају, а империјалистичке државе доживљавају процват. Одавде произилази један од важнијих закључака. Процват западних земаља у значајној мери се јавио као резултат пљачке Азије, Африке и Латинске Америке, тј. Земаља Трећег света.

Пљачка, под каквом год се маском она остваривала и водила, је суштина капитализма, алфа и омега његове унутрашње и спољне политике.

Организације које подржавају утицај Сједињених Држава и њихов суперимперијлаизам, осим СТО, је такође и међународни монетарни фонд ММФ и светска банка. За то постоје два узрока. Као први СТО. ММФ и Светска банка – то су најмање демократске и највише затворене међународне организације. Процес доношења одлука у тим организацијама покривен је мраком, што им омогућава да држе цео свет у незнању.

Као други, у СТО и ММФ постоје ефективни механизми притиска помоћу обавеза, нарочито у односу према земљама у развоју: путем пријетње извоза робе, а у ММФ путем увођења немилиосрдних услова крeдита. САД се користи тим механизмима контроле земаља у развоју и помаже сопственим међународним компанијама, уништавајући све препреке на њиховом путу. Сагласно конвенцији предложеној од САД, најпрестижније дужности у СТО, ММФ и Светској банци, заузимају американци и европејци.

Када је на положај руководиоца СТО претендовао кандидат из земаља у развоју, Супачај Панитчпакди из Тајланда, наступио је прави пакао. Председник САД Бил Клинтон запретио је затварањем СТО, ако не приме изабраног америчког кандидата. Клинтон је појаснио, да „при оцени кандидата основну улогу игра то, колико они одговарају нашим потребама“. По мишљењу Клинтона имао је у виду: „Колико кандидати одговарају потребама СТО“. Не чуди што је „постављање ОУН команда иследника назвала Светску трговинску организацију „кошмаром“ за земље у развоју“, пише Finencial Times . Њена акција, „одражава план, који покреће корпоративне интересе, већ монополизовавши област међународне трговине“. Према часопису Економист, пословна библија владајућих кругова, „фондови и банке су постали јавни инструмент западне, а у принципу и америчке међународне политике“. То значи да светска политика функционише пре свега у интересима САД и на њима челу „великој седморци“ земаља (укључивши у њих и Русију она ће постати „велика осморка“, али то нема никаквог реалног економског значаја).

Функционисање глобалне економије за земље у развоју означава, да продужавају постојање структурни пореци, које су оставили далеко иза себе. Засада, такви пореци постоје, њиховим развојем ће се оставити проблеми. Међутим развој сам по себи ствара сурове услове, ради против интереса сиромашних.

„Развој“ се обично своди на извоз у земље у развоју технологија, често застарелу, из САД и других развијених земаља. Те технологије уништавају локалне могућност производње, што се завршава јос већим осиромашењем. То је познат парадокс, тим не мање, не узима никаквог утицаја на политику САД. Ако се цео свет перципира кроз једнострану призму сопствене визије, у складу са примањем својих простих „вредности“, то није тако лако опазити специфичност сваке стране и схватити, на који начин се економски успеси умотавају у поразе. Међутим неуспех сиромашних је директна последица акција самих богатих. САД нагомилавају светско богатство помоћу манипулације осам типова које ћемо овде размотрити.

  1. Успон економије САД условљен је акумулацијама свег осталог света. После одрицања од златног стандарда, САД почињу добијати приходе захваљујући свом положају светског валутног лидера. Америка издаје доларе , који имају пролаз у свим земљама света. Америка има могућност да утврђује процентне улоге у својим интересима. То је имало веома негативних последица за време монетарне владавине Регана и Тачер, када су САД прекомерно подигле процентне улоге, што је довело до стрмоглавог финансијског краха у Мексику и започело дужничку кризу, ударивши по најсиромашнијим земљама, које се отада стварно нису опоравиле од дугова. Многе државе су се нашле пред сложеним дилемом: одрeдити за своју валуту равномеран курс (сурово решење, водећи рачуна о снази долара, јена и евра ) или везујући их за долар(такозвана доларизација која је имала ужасне последице у Аргентини). Када су земље попут Аргентине нашавши се у дуговима, настаје одлив капитала (у Аргентини – суму 130 милијарди долара, што се приближава обиму укупног дуга), у то време , у то време формирана елита пребацује капитал у банке САД. Дужничка јама то је просто економско решење, која је уништила многе ситне фармере у САД. Позвали су их да узму позајмице за набавку нове опреме, семена итд., али ма колико позајмица они узели тешко им је да издрже конкуренцију са крупним пословним људима, чије могућности и ресурси омогућавају да контролишу производњу и тржиште. Због дугова бреме расте, и мале земље (слично америчком малом фармеру) исплаћују процентуално далеко више, него што су они способни да зараде (или не исплаћују па тада расте задуженост).
  2. САД не допушта демократску контролу утицајем на две трећине светског становништва. Већина земаља света нема право гласа у ММФ и нема власт, довољном за иницијативу позитивних измена у СТО. Нарочито хегемонија САД у светској економији, особито и производним и финансијским секторима, то се илуструје начином издавања позајмица у ММФ.
    Навешћемо пример, после југоисточне азијске економске кризе ММФ је поставио услове, да Тајланд и Јужна Кореја треба да се ослободе међународне интервенције у њиховој економији – по настојању САД. То је био стратешки један од најважнијих услова ММФ „додатни бонус“ осим обичниих макроекономских услова (таквих као повећан проценат улога, смањење јавне потрошње, економски раст и дефицит текућег рачуна). У оквиру сарадње са ММФ Тајланд је требао да дозволи иностраним банкама да овладају значајним уделом у локалном банкарском сектору. Помоћу таквих „услова зајма“ америчке корпорације добијају у потпуности или делимичну својину банака, финансијске институције и основне технолошке секторе земаља у развоју.

    Под „либерализацијом трговине“ САД једнозначно подразумевају слободу делатности за америчке фирме и транснационалне корпорације. Либерализације трговине (скинуте или смањене трговинске баријере на путу међународне трговине робама и услугама) почиње од 1980 године. По условима Споразума СТО за пољопривреду, а такође сагласно разрађеним светским банкама и ММФ програмом структурног регулисања земаља у развоју, морају уносити суштинске измене у своју прехрамбену и пољопривредну политику.
    Њихова економије треба да буде отворена за јефтин прехрамбени увоз, они треба да ограниче подршку сопствених фармера. У то време као споразум о пољопривреди треба захтијева од чланова СТО снижење тарифа извоза прехрамбене робе на 24%, у току 10 година, већина програма структурне регулације захтијева широке мере за либерализацију, таквих као приватизација државних предузећа, укидање субвенција и контрола нивоа цена.

    Формално дати споразум је био донет уз учешће и сагласност земаља у развоју. Фактички споразум је био скројен од стране САД и ЕУ. Оксфам описује споразум о пољопривреди као „акт лоповлука“ осиромашивши сеоске рејоне, упропаштавајући малу привреду. Он омогућава САД и ЕУ јефтин извоз своје робе у земље у развоју, онда када фармери не могавши да издрже конкуренцију , остану без посла. Јефтин увоз и демпинговане цене (испод стварне,реалне цене робе) усложњавају и без тога тешку економску ситуацију у земљама у развоју.

    У Гани, например, локални фармери немогу да продају по тржишној цени своје производе – жито, рижу, сојино семе, куниће, овце и козе – чак и на сеоској тржници. Фармери су принуђени да купе скупа увозна ђубрива и пестициде, а понекад чак и семена, али артикли њихове пољопривредне производње не покривају уложене инвестиције.

    Тиме на тржишту малопродајна цене хране не падају. Све то се одражава на благостање сељака. Без обзира на раст производње, губи се било какав раст животног стандарда пре сега међу сеоском сиротињом. Из тога резултира да су фармеру принуђени да одлазе у пренасељене градове да би обезбедили себи средства за егзистенцију. На тај начин уништава се локална пољопривреда, подрива се производња прехрамбених производа, а могућност земље да обезбеди себе производима доведена је у питање. Сличан сценарио се понавља у многим земљама.

  3. САД спроводи у животу такву „економску слободу која у стварности уништава економску слободу људи“. Америка гуши земље у развоју класичним примером: с једне стране она обезбеђује себи слободан приступ на светско тржиште, а с друге – ометају покушаје земаља у развоју да покрену сопствене производе и потисну њихове са америчког тржишта. То се у америчком поимању назива „слободна тржишна економија“. Таква политика проводи се под знамењем неолиберализма, што означава повратак у либералну политику XIX века, названом такође економијом „laissey faire“ („пусти сваког да иде својим путем“), када је учешће државе у економској делатности строго ограничено. Као резултат такозване слободне трговине, подстакнути су СТО и ММФ, показујући се непрекидном пљачком, која иде својим путем), доносећи профит само богатим државама, тада када су се слабо обезбеђене земље нашле под пријетњом глађу. Као резултат америчке политике глобализације, услед преварантске међународне трговине сиромашне зeмље сваки дан губе око 2 милијарде долара, 30000 деце умире од обољења која би се можда могла спречити, а 60 милиона долара претиче од сиромашних земаља богатима на рачун дуга.
  4. САД систематски спречава покушаје најслабије развијених земаља да превладају сиромаштво и прехране своје становништво. Америка је увеле огромне царине на основне пољопривреде производе: рижа, шећер и кафа.; царине на кикирики, например прелазе 100%. На рачун те трговине ограничени приход сиромашних земаља света се снижава на 2,5 млн долара годишње. Какве су последице – сиромашан финансијски положај. На Хаитију, на пример либерализација тржишта риже као последица увећања америчког извоза није просто уништила локалну производњу риже и разорила привреду безбројних фармера, резултат тога је да се земља нашла фактички на граници глади. Практички свугде тежим сферама посла, као текстилна, производња обуће и пољопривреда, дeмпингована америчка роба по нижим ценама коштања производње,лишавају становништво средстава за егзистенцију и воде апсолутном сиромаштву.
  5. САД обмањују најслабије развијене државе, чинећи их још сиромашнијим.
  6. САД постојано чине све могуће да снизе цену робе потрошачима у земљама у развоју. Антиинфлација је један од главних успијеха економије САД за последњих десет година. Али главну узрок ниске инфлације је био постојан пад ценама роби потрошача, произведеној за увоз земљама дужницима, а СТО и ММФ подстичу увоз као начин искупљења дуга. Вишак такве робе, као чај, кафа и кикирики, воде томе, да се увоз за Африку чини непрофитним. Под притиском СТО и ММФ, испоручује се сувишна количина робе, и при том не на картелима увозника (са изузетком увозника нафте), који би могао избалансирати потражњу и понуду. Картeли који су се појавили су се нашли потчињени интересима САД, као у случају картеле банана који је претрпио неуспех 1970 год, када су земље Централне и Латинске Америке, које производе банане, одлучиле да следе пример ОПЕКА.Али нажалост, банане нису нафта, њих не можемо оставити у земљу да би ограничили испоруку – оне ће се покварити, у сваком случају главни узрок пропадања таквог подухвата су биле акције компанија банана које свим снагама покушавају да спрече делатност картела. Таква коњуктура тржишта, орјентисана је на потрошача, где главни наручилац – амерички потрошач. То је пут у дефлацију, а из ње резултира да грађани САД имају стабилне цене, а осцилације економских показатеља остварује се у земљама произвођачима, тј. у САД устројен такав систем светске економије који у потпуности иде у корист економије САД.
    У складу с тим, основу живота најбогатије нације у историји човечанства чини јефтина храна, обезбеђена тешким радом најсиромашнијих земаља.
  7. Ако се све то испостави недовољно, онда ће САД у једностраном поретку прибећи принудним економским мерама, такозваним санкцијама. За протеклих 80 год такве санкције су наметане у 129 случајева, од тога 104 после другог светског рата. Само 1998 г САД су увеле санкције према 75 земаља, у којима има 52% светског тржишта. Добијају ли овим глобалним економским манипулацијама амерички потрошачи. Када американац изучава светску економску ситуацију, он види сиромаштво и нижи ниво развоја, при томе се ништа не мења на боље, верује политичарима и средствима масовног информисања, који тврде да је Америка најдарежљивија земља на свету.
    По подацима организације за економску сарадњу и развој, у периоду од 1995 до 1999 г Америка је пружила међународну финансијску помоћ у укупном износу од 6-9 милијарди долара. Али чисте цифре значе мање, него бруто домаћи производ (БДП), одвојеног у Фонд међународне помоћи по датом показатељу САД заузимају 22 место међу 22 најразвијеније земље. Како је приметио Џими Картер: „Ми смо најскупља нација“. Прво место заузима Данска 1.01% (БДП), Норвешка 0.91% , Холандија 0,79% Швајцарска 0,7%.

Д Лукјанов

2 реаговања to “Паразитизам Америке”

  1. Jelena Says:

    Molim Vas ljudi, čitajte! Čitajte i obrazujte se! Sami! Niko Vam ne treba za to.

  2. Vesna1 Says:

    Америка? Па ко је та Америка? Зна се одавно како се бирају председници не само Америке већ и осталих земаља света. О томе да су починили прво зло на “свом“ народу и територији, такође, американци су зечеви велике лабораторије. Када се каже Америка то није амерички континент и људи који тамо живе, већ они који владају Америком и целим светом. Американци су толико запрашени, пелцовани, чиповани, обманути, застрашени… да немају појма шта им се дешава. Али зато ФЕМА логори чекају.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: