Криза животне средине


Аутор:Пајо Илић

Нови стадијум развоја цивилизације.
преведено из књиге:“Глобална Империја зла“.
Аутори: Лисичкин и Шељепин

Наше време, је само календарска граница XX и XXI в., другог и трећег миленијума наше ере, али и одређени преломни момент развоја човечанства. У новим условима постојања претходне теорије имају ограничену област примене. Тако се претпоставља да основни и на крају крајева одређујући фактор историјског процеса, производне снаге, ниво који кaрактерише степен човековог овладавања природним силама. Заиста оде времена почетка индустријске револуције економска средина (материјални услови живота друштва) се брзо мењала. Посматраћемо непрекидан раст производних снага, и одговарајућих предмета потреба. Помоћу техничких достигнућа човек је обезбедио себи комфорне услове егзистенције. Раст његових могућности чинио се безграничним. Међутим, паралелно са растом производње и одговарајућих потреба, све већи значај стичу и наличја цивилизације.

Ако је раније било могуће сматрати, да човеково друштво постоји и креће се по својим законима, у значајном степену независно од својстава средине, то сада ето већ није тако. За последњих сто година делатност човека се издигла на планетарне размере: непрекидно расте антропогено оптерећење на животну средину (антропогенија (гр.) наука о постанку и развитку човека и људских врста.), човек је потчинио природу, натеравши је да служи његовим интересима, али као резултат су се догодиле непланиране квалитативне промене. Све се нашло под ударом: вода, ваздух, земљиште, флора, фауна, здравље људи, па чак и само постојање биосфере. У тим условима већ не можемо разматрати човека и средину одвојено, одвојену једно од другога, већ само у једном систему природа-друштво.

У наше време човек се налази у информационом пољу, формираном новим средствима комуникације, нарочито средствима јавног информисања. То поље делујући непосредно на мозак, може вршити на човека не мањи утицај него његов материјални положај. Он непосредно утиче на стање производних снага, које се већ не може разматрати одвојено од информационе средине. За последњих пола века такође се изменио и сам карактер производње. Наука је постала непосредна производна снага настали су и развили се микроелектроника, информатика, роботика, биотехнологије, које утичу не само на начин живота, него и на биолошке основе човекове егзистенције. Данас када је развој цивилизације пришао критичној граници, само сфера разума може указати на путеве излаза из нарастајућих глобалних тешкоћа.

Еколошка криза

Практично, све стране делатности људе воде у загађење биосфере: стихијски раст индустрије, енергетике, транспорта, хемизације пољопривреде, начина живота, бржи темпо раста и становништва и урбанизације. Годишње се из утробе Земље извлачи 100 млрд тона различитих руда, сагорева 1 млрд тона конвенцијалних горива, избацујући у атмосферу 20 млрд тона CO2, 300 млн тона CO, 150 млн тона оксида азота, 150 млн тона СО2, 5 млн тона H2S4, 400 млн тона аеросоли (соли, чађи и прашине): у хидросферу се избацује 600 милијарди тона индустријског и животног отпада, 10 млн тона нафтних деривата, на растварање отпадниих вода троши се приближно 40% обима речних токова, у земљу се уноси 100 млн тона минералних ђубрива, производе се стотине хиљада тона хемијских једињења, која се не срећу у природи, укључујући и она веома постојана према растварању.

Данас су размере привредне делатности толико велике, да процеси метаболизма и растварачке способности атмосфере и хидросфере у многим регионима света већ нису у стању да неутралишу антропогено оптерећење њихов штетан утицај. Посебно се мења сва атмосфера, океани, земљиште и биосфера у целини. Настало је читаво клупко еколошких проблема. Око три десетине њих имају значаја за планету у целини. Њих често класификују по времену успостављања нормалног стања после обустављања дејства. У приоритетне везано са кратким временом обнове или са потпуном непреобратљивошћу, спада и промена климе, смањење животног простора, промена озонског омотача, нестанак врста и генетске измене.
Као проблеми другог реда се разматрају : загађење хербицидима, пестицидима токсикантима, киселим кишама, еутрофикацију, биохемијске потребе кисеоника, изливи нафте, загађење подземних вода, ширење радионуклида, киселински отпад, термалне воде.

Ипак, степен еколошке опасности не зависи само од времена обнављања, него и од динамике процеса. Накратко се зауставимо на најважнији процес са те тачке гледишта. На рачуна антропогеног утицаја мења се састав атмосфере. Тако је за последњих 100 година као резултат човекове делатности у атмосферу је избачено око 360 млрд тона угљен-моноксида, т.ј. његов садржај се увећао приближно на 15% (а у ближој перспективи се очекује раст на 30%). CO2 служи као регулатор топлотног баланса на површини земље дејствује слично као топли кров, који пропушта сунчеву светлост, али делимично задржава топлоту. Повећање концентрације CO2 може довести до ефекта стаклене баште, када ће се топлота у значајно мањој мери расипати. Као резултат може се десити општа промена климе са глобалним загревањем које изазива топљење леда на Арктику и Антартику и потапање нижих територија, где живи око трећина становништва света.

Треба узети у обзира такође и раст количине метана у атмосфери, чија концентрација иако много мања, него CO2 али је зато делотворност у стварању ефекта стаклене баште неколико пута већа.

Не мању забринутост изазива промена састав стратосфере, где је смештен озонски омотач. У великом количинама у атмосферу се избацује фреон (флоуро-угљеник) који подижући се у стратосферу, ступају у сложен процес узајамног дејства са озонским слојем, који је заштитник свег живог на земљи од ултравиолетног зрачење сунца. Истраживања су показала да се за последњих четврт века ефективна дебљина озонског омотача смањила, појавиле су се такозване „озонске рупе“. Ситуација се усложњава скривеним карактером процеса. То што се посматра данас, одређено је догађајима који су претходили годинама уназад.

Загађење хидросфере доводи до целе свеукупности негативних последица. Тако се у светски океан непрекидно избацују најразноврсније нечистоће, ту годишње доспе само нафте и нафтних деривата више од 10 млн тона. Морске животиње накупљају у себе отрове, нарочито живу, олово, кадмијум и друге. Опасна ситуација се ствара у више мора око Европе, где се око обала у великом броју срећу салмонела и цревни бакцили.
На рачун доласка у води нитрата и фосфата појављује се еутрификација – интезиван развој биљака : зарастају приобалске зоне, смањује се провидност воде и садржај кисеоника у њој, доводећи до масовног угинућа природних организама.
Биолошки процеси на копну такође су подвргнути утицају загађења. Приликом сагоревања фосилних горива у атмосферу доспевају оксиди сумпора и азота. Доспевши у састав кишних капи, они чине киселим и уништавају земљиште, водене басене и шуме. Већ око пола шума Северне полулопте су деградирали услед киселих киша. И то је само почетак. Пошто је киселинска средина активна, то она може ступити у реакцију стварајући токсине. Може наступити моменат, кад са растом концентрације скоквито расте и степен његовог утицаја на биосферу.

Средина је такође подвргнута брзом увећавајућем радиоактивном зрачењу, условљеном растом количине радиоактивног отпада, испитивањем радиоактивног наоружања, развојем атомске енергетике. Елементи који раније нису постојали у природи немарно су расејани по целој Земљи. Сада у свету нема детета у чијим костима, иако у малим количинама нема садржаја Стронцијума-90 (Sr-90). До средине следећег века маса радиоактивних елемената у објектима биосфере може порасти вишеструко.

Све веће тешкоће ствара брзо увећање масе отпада. Сачињавајући у својој биомаси хиљадите делове процента живе материје планете, човечанство ствара хиљаду пута већи отпад него сва биосфера, удвостручавајући га сваких 15 година. Одржи ли се постојећа тенденција избацивања отпада, то ће до 2020 г у животној средини довести до увећања олова 10 пута, живе 100 пута, арсеника 250 пута. Експоненцијално нарастајућа бујица обичног и индустријског отпада, који садржи тешке метале и друге абиогене материје, нарушавајући формирање глобалних циклуса, и стварајући претпоставке генетских промена.
Заоштрава се криза градова. Велики градови (заједно са приградским зонама) заузимају широку територију, концентришући више од половине становништва Земље, они собом представљају засебну, вештачки одрживу животну средину.

Бујица животних средстава, укључујући чист ваздух и воду, долази извана, а унутра се формира моћна бујица отпада. Нагло су се променили сви природни екосистеми, у току је процес акумулације штетних материја у земљишту, води, подземним средини. Расте број оболелих, смртност, рађање деце са различитим аномалијама. Нараста дебаланс материја животне средине. Ако отпади животне активности организма, органски уносе у сложеније процесе за милион година распадања и утилизације, то силовито нарастање бујице индустријског и обичног отпада и загађења доводи дебаланса хемијског састава средине.
Као што је познато, еволуција живе материје је ишла у основи на рачун лаких елемената. Сто милиона година подржава се њихов оптимални узајамни однос. Данас се дешава нагло увећања концентрације тешких елемената. Особито на процес метаболизма утичу тешки метали, који по својој хемијској природи врше комплексну формацију.

Постоји мишљење да је 70-80% онколошких обољења, изазвано општим утицајем животне средине, јавља се опасност генетских катастрофа. У сваком од обележених проблема тече непрекидан пораст параметара, који карактеришу погоршање еколошке ситуације, такав раст није безграничан и постоји критично значење параметара, на којима могу почети катастрофалне појаве. У предсказивању промена средина важну улогу треба да игра наука, иако овде има много тога непознатог. То се тиче граница стабилности, недовољног знања, споредних ефеката везаних са антропогеним утицајима, а такође и могућношћу постанка катастрофалних појава. Уобичајени лабораторијски експерименти ни издалека не дају увијек адекватне описе таквих објеката као атмосфера, геолошка средина, космос.

Неусаглашеност у биосфери

Особиту бригу изазивају негативни процеси у биосфери. Понекад их обједињавају у схватању биосферне кризе. Као што је познато, биосфера собом представља, целовит усклађен систем, а човек је нераздвојиви део. Баш тако, као и сваки живи организам, популација, биоценоза, биосфера има своје границе одрживости. Ако је раније антропогено оптерећење било далеко од тих граница и није могло утицати на биосферу у целини, то сада, кад је делатност човека достигла планетрне размене, тај проблем је постао веома актуелан. За последњих пола века процеси, условљени антропогеним утицајем, у овом или оном степену дотакли све организме, популације и екосистеме. Отровне и штетне материје (укључујући и радиоактивне), које су садржане у отпадним водама, ђубре, производни отпад, издувни гасови,- доспевши у екосистем не нестају без трага.

Као резултат тога, нарушава се избалансираност биоценозе, губи се способност за самоочишћењем и саморегулацијом, кидају се створене везе у току дуге еволуције, следи њихова деградација. Ситуација се заоштрава са појавом све новијих хемијских препарата, широко примењених за животне намернице, пољопривредне и медицинске циљеве. Годишње се укорењује у пракси стотине нових хемијских материја, а синтетише се хиљаде; уопште њихов број премашује 6 милиона. Многи од њих постају узроци критичних хроничних обољења.
Наступа преломни момент у стању екосистема и биосфере у целини, убрзава се процес потискивања дивље природе, смањују се места становања природних биоценоза. Под непосредним привредним утицајем већ се налази 50% копна и 20% је лишено природног покривача.

Природни системи се замењују вештачким попуно зависним од човека. Годишњи темпо уништавања шума износи око 10 млн хектара. Сједињена са опасношћу планктона на рачун загађивања мора, то у перспективи може створити проблем обнављања кисеоника. Интезивирају се процеси опустошења, деградације и загађење земљишта.
Годишње смањење броја животињских и биљних врста може се назвати катастрофалним. За осамдесет година је у просеку једна животињска врста нестајала свакодневно, а једна биљна врста нестајала недељно. Изумирање прети више од 1000 врста сисара и птица. Пред опасношћу потпуног уништења налази се више од 25 хиљада врста вишег растиња. Губитак разноликости води у нестабилност. Одвија се процес разбалансирања система регулације биосфере. У биосфери постоје механизми регулације прилагођавања, обнављања на свим нивоима, али само до одређених граница, даље наступа разбалансирање. У условима савремене еколошке кризе могуће је издвојити два основна фактора интензивност утицаја и брзина измена околности.

При интензивним и брзим изменама спољних услова, суштинску улогу може играти разлика карактеристичних времена мутационих и метаболичких процеса код једноћелијских и вишећелијских организама. Њихови односи могу достићи милионе. Другим речима,за релативно кратке рокове за више организме микроорганизми могу суштински измијенити своје особине.

Многоћелијски, а нарочито виши организми, не успијевају се прилагодити измијењеном свијету микроорганизама у толико скраћеном року. Осом тога и нижим карикама ланца могу се скупљати одређене токсичне материје из животне средине, а такође се акумулирају и патогене бактерије.

Прогнозе за будућност су неутешне. Претпоставља се да ће се у ближој будућности за 10 година, број инфицираних хепатитисом Ц увећати на 5-10 пута. Хепатитис Ц остаје основни узрок настанка хроничне болести јетре (од тога 2/3 са смртним исходом).
У поређењу са хепатитисом Б он 5 пута чешће узрокује цирозу. У протеклих 10 год број цироза чији је узрок хепатитис Ц, увећао се на 61% хепатокарцином (рак јетре) на 68% .
Што се тиче хепатитиса Ц, он је опасан не само због често безсимптоматичног тока, него и тиме сто се може пренети са свим човековим телесним течностима, не само при расецању и ињекцијама за време операције, него и са спермом, вагиналном течношћу, крвљу, течношћу кичмене мождине, са сузама итд. Али сигурно је највећа опасност хепатитиса Ц у томе што против њега не постоји вакцина, а данас хепатитис Ц све се чешће региструје код омладине 15-20 год, што је директно везано са порастом броја наркомана.

У америчким затворима, број затвореника инфицираних хепатитисом Ц, достиже 40% а у неким и 80%. Данас је у порасту опасност за здравље од лошег квалитета прехрамбених производа. Тако је велики одјек и свету изазвало масовно обољење крупне рогате стоке „кравље лудило“ у Енглеској. У августу 1999г. криза достиже свој врхунац због објелодањивања присуства диоксина у белгијским месним производима. Испоставило се да је његов првобитни узрок, додатак масноћа у сточној храни.
У целини, ситуација се приближава неконтролисаним границама. У условима неусаглашености процеса у биосфери, потребне су повећане мере предострожности при експериментима са биолошким објектима.

Једно реаговање to “Криза животне средине”

  1. Nebojša Says:

    Ovo što si preveo o zagađenju je stvarno frapantno.Mi ćemo i bez ratova sami sebe da uništimo i istrebimo, hraneći se hranom natopljenom hemikalijama.Nestaju biljne vrste,životinjske,šumska prostranstva,a ako se trend zagađenja progresivno nastavi,onda i čovekov opstanak dolazi u pitanje.

    Nisam baš toliko siguran da će čovek mutirati toliko „dobro“, da ćemo moći udisati vazduh bez kiseonika.

    Ali,šta naša civilizacija radi na smanjenju zagađenja?

    Ništa,samo se šepuri glomaznim spektakularnim manifestacijama i kongresima o zaštiti životne sredine, gde se prave „veliki“ planovi o smanjenju zagađenja,a posle tih konferencija,kad prođe neki period, samo možemo da konstatujemo da smo još više zagadili Zermlju,vodu,Zemljinu atmosferu..

    Zašto sde to radi…?

    Da li neko zarađuje i stvara basnoslovni profit zagađujući Planetu Zemlju?
    Da,evo primera…

    Radi se o izumu našeg genija Nikole Tesle.

    To je genijev patent još iz 1896 god. ,za uređaj za masovnu proizvodnju ozona,koji po informacijama inženjera Gorana Marjanovića, ne bi koštao više od 200 evra da se napravi jedan uređaj!
    Sa tim Teslinim uređajem,veoma bi se lako rešio problem ozonskih rupa i štetnog ultraljubičastog zračenja,ali eto,patent skuplja prašinu više od sto godina..!?

    Da,jeste,rešio bi se problem,ali ko bi onda zarađivao na raznim medicinskim intervencijama od štetnih posledia ultraljubičastog zračenja!
    Ko bi zarađivao na raznim zaštitnim sredstvima i kremama protiv štetnog ultrtaljubičastog zračenja!

    Kad vidimo ovo sa ozonskim rupama,sta onda reći o ostalim mnogobrojnim vrstama zagađenja…?

    Možda i tu postoji neki patent,ali…
    …..
    Nikola Tesla
    Genijev patent za uređaj za masovnu proizvodnju ozona, patentiran 22.09.1896.
    Eto,problem sa ozonskim rupama je vrlo lako,i vrlo jeftino rešiv (200 €)…„ali“,uvek ima jedno ali koje sve pokvari…
    Preuzmi dokument o Teslinom patentu:
    N.TESLA > Aparat za proizvodnju ozona (pdf. 145 KB.)


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: