Шекспир у и Шекспир за XXI век


Као што сам претходно најавио објављујем серијал о Шекспиру који је недавно емитован на другом програму Радио Београда у емисији: „Атлантис“. Серијал се састоји од дванаест емисија. Водитељ и уредник овог серијала, у коме се обрађују Шекспирове драме, је госпођа Биљана Ђоровић, а главни гост и предавач о Шекспировим делима у целом овом циклусу је професорка Љиљана Богоева Седлар.

Главни циљ овог серијала о Шекспировим драмама

Виљем Шекспир (William Shakespeare 1564-1616 )

Виљем Шекспир (William Shakespeare 1564-1616 )

је тај да нам укаже на чињеницу да су оне актуелне и данас, ништа се није изменило, манипулација и обмана човека наставља се и дан данас, само су данас методе софистицираније. У том смислу Шекспирово дело је вечито, јер говори о суштини и циљу свих тих манипулативних процеса, а то све можете лепо уочити и сазнати кроз његове драме које обрађује овај серијал, и како се то све прелама кроз човека који ни тада, ни данас, није постављао права и суштинска питања, манипулативна догма и дискурс је доминирао масама и у Шекспирово време, доминира и данас, заправо данас је на врхунцу.

Данас су само резултати јаснији, тако очито и болно, човек је више него икад нико и ништа, он нема више никакву есенцијалну животну вредност, осим употребне, ради одржавања система деструктивне „машине“ глобалне контроле и манипулације моћника иза сцене.

Кроз целу ову студију водиће вас фантастична професорка Седлар која тако јасно и детаљно разјашњава целу ствар, у детаљима, финесама…

Хамлет I

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута)

Хамлет II

Преузми емисију (50,4 МБ. 55 минута)

Хамлет III

Преузми емисију (50.3 МБ. 55 минута)

Млетачки трговац

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута)

Магбет

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута)

Магбет и Кориолан

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута 21 секунд)

Кориолан и Бура

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута 15 секунди)

Ромео и Јулија

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута 25 секунди)

Џепароски, Алтман, Сијрс

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута)

Џенет Сијрс, Херберт, Стив Тешић


Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута 11 секунди)

Велики механизам историје

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута)

Циркус историја

Преузми емисију (9.5 МБ. 55 минута 9 секунди)

Објављено у АТЛАНТИС. Ознаке: , , , , . 6 Comments »

6 реаговања to “Шекспир у и Шекспир за XXI век”

  1. against illusions Says:

    Nebojša, moram da otvorim ovo pitanje jer me ono jako kopka. Najpre ću citirati tvoje reči:
    „…kako se to sve prelama kroz čoveka koji ni tada, ni danas,nije postavljao prava i suštinska pitanja,manipuilativna dogma i diskurs je domirao masama i u Šekspirovo vreme…“

    Ako čovek nikada nije postavljao suštinska pitanja, sa čime se u potpunosti slažem, zašto onda mračnu tendenciju vladara iz senke karakterisatšemo „zlom“?
    Nekad se zaista zapitam, da li zaslužujemo bolje? Posmatram ljude oko sebe i vidim prazninu u njima, ništavilo. Kao da su došli da „odrade“ još jednu od svojih inkarnacija, pa tako dok neko (nešto) ne kaže: dosta.

    Večeras sam bio akter sledećeg dijaloga:
    (pitam čoveka koji ima oko 35 godina i dve ćerkice)
    – U redu, ali za šta tebi treba kompjuter?
    – Meni ne treba (odgovara on), ali ne mogu one da budu van svih tokova. Počnu deca da pričaju o igricama, a one o tome ne mogu da pričaju jer ih ne igraju. Moraju da idu u korak sa svojim vremenom…

    Ovde sam obratio pažnju na motiv. Naime, svesni smo štetnih uticaja, a opet, svesno ih prihvatamo pod izgovorom „tako to ide“ ili „tako mora“. Da budem iskren, ne mogu pouzdano tvrditi kako ću sutra vaspitavati svoju decu, ali mi želja za kupovinom kompjutera deci samo zato da bi ona imala o čemu da razgovaraju sa vršnjacima deluje više nego poražavajuće. Nije problem u kompjuteru, već u samom motivu…

    Ne znam, nisam pametan… Čak i informacije koje polako cure i odnose se na „teoriju“ zavere mi deluju kao namerno puštene. Pretpostavka: treba konačno ubediti ljude da su vlade država nesposobne da vode, te da se, na kraju, posle nekakvog 3. svetskog rata, pojavi jedna „spasonosna“ strana koja će nametnuti jednog jedinog vladara sveta… Možda se neće prezivati Buš, ali to svakako nije važno. Progutaćemo tu priču pod geslom da sam vladar ne može sa sobom da ratuje, te ćemo se tako osloboditi tih užasnih stvari (i te fore)… I dok shvatimo o čemu je reč, kao kod nametanja komunizma, biće kasno – sve će biti u rukama jedne jedine svetske institucije, ovaj put zvanično. Opozicija – ne postoji, uništena je „na vreme“.

    Današnji čovek je podizan od strane istih tih predaka koji nikada ranije nisu postavljali suštinska pitanja. Da tako kažem, „objektivna slika“ toga mi ne dozvoljava da mislim optimistično. Apsolutno ne vidim potencijala u prosečnom čoveku da sagleda sliku u celini i to je stvar koja me obeshrabruje. Da li će nas 10, ili 100, od nas milion shvatiti priču, nije toliko važno. Broj je, svakako, premali da bi išta promenio. Jedino oko čega možemo da se borimo, kako kaže Antonio de Melo, jesu bolji uslovi u zatvoru u kojem živimo. Repeta ili ne, i dalje živimo u zatvoru.

    Ovim, što više liči na otvaranje nekakve teme na forumu nego komentar na blogu, želim da sagledam odakle počinju naše sopstvene iluzije, nas koji smo nekako, kako god, provalili priču.

    Suština: da li smo uopšte u mogućnosti da razbijemo iluzije kod drugih? Naročito ako prethodno nismo rasčistili sa sopstvenim iluzijama.

    Ipak, koliko god ovo zvučalo pesimistično, neću prestati da, kada god za to imam priliku, neprekidno ponavljam da je 11-9 čista izmišljotina, te da upućujem ljude na filmove poput „Loose Change“ ili „Zeitgeist“.

  2. Nebojša Says:

    Zdravo,

    Evo i juče i danas sam bolestan i prikovan za krevet,malaksao sam pa ne mogu s’pažnjom i koncentracijom da vam odgovorim,biće to sutra ili prekosutra.

    Pozdrav.

  3. Igor Says:

    U vezi s ovim komentarom o otvaranju suštinskih pitanja i sagledavanju slike u celini moglo bi da bude korisno razumeti poziciju izvornog marksizma (onog Marksa i Engelsa, u kome je „ideologija“ negativan pojam itd.). Ja nisam verziran u tome ali suština je u nekim od sledećih revolucionarnih teza. Prvo, sve do Marksa mislioci su se hiljadama godina „bavili filozofijom“, odnosno pokušavali su da na pitanja sveta i života daju odgovore unutar filozofije, tj. unutar virtuelnog sveta misli. Marks je stavio tačku na to iznevšu tezu (naravno, ako želiš možeš je samo uslovno prihvatiti za potrebe dalje priče) da je čovekova svest uslovljena svetom i životom, tj. ona je materijalno uslovljena (u konačnom: proizvodnim odnosima u tom istorijskom trenutku, iz kojih proizilaze svi društveni odnosi itd). Kako je, dakle, čovekova svest proizvod epohe, i njen kritički i menjalački domet je ograničen na probleme te epohe. Stoga jedino ima smisla ovarati samo ona pitanja koje je čovek u stanju da reši. Nekakvo „sagledavanje slike u celini“ je time deplasirano, a i kad bolje razmisliš, to može samo „Bog“. Čovek ima samo neograničen potencijal da razvija svoju svest kroz istoriju. U današnjem trenutku, izgleda da je čovek zreo da reši probleme ekologije, ratova, energetike, siromaštva, nazadnog finansijskog sistema, vanzemaljaca itd., i zato se ta pitanja sve masovnije postavljaju. A oni retki pojedinci koji vide mnogo dalje od ostalih ljudi, i kojih je uvek bilo, uvek su bili takođe prinuđeni da svoju menjalačku praksu ograniče na istorijske mogućnosti. Drugim rečima, informiši se iz ezoterije ako tebi lično to pomaže u razvoju uma, ali na tzv. svetskoj pozornici se daje isključivo mejnstrim repertoar, taj je jedino adekvatan i efikasan.
    Pozdrav

  4. Nebojša Says:

    @against illusions…

    Znaš šta,razumem tvoju rezignaciju da se ljudi beskrvno mire sa teškom situacijom i robovskom pozicijom,jer „svi to rade“,niko ne postavlja prava pitanja,i da zbog toga za sve nas trebamo postaviti pitanje:“da li zaslužujemo bolje?“
    Međutim,razdvojio bih emotivnu situaciju zbog vidljivog bezizlaza, gde su obični ljudi sami sebi „zavezali ruke“,jer treba shvatiti jedno;- ovako u celini zaglupljenog,“nokautiranog“ i deklasiranog čoveka nikada nismo imali do sada u istoriji,nikada…!
    On je rezultat višedecenijskog „presovanja“ i prepariranja svesti po sistemu „kuvanja žabe“ do samog ključanja,malo-po-malo,dok ne postane potpuno amoralan,beskrvan i glup,jednom rečju-robot.

    Sve se to radilo i radi preko medija,obrazovanja i usmeravanja ka stilu života (jedinom stilu) u kome dominira moć,uspeh,progres i profit,a tu je čovek bezvredan,niko i ništa,samo „mašina“ za održavanje tog destruktivnog,nehumanog i bezdušnog sistema,jer čovek može da crkne,ali sistem mora da živi i opstane…
    To je uzelo duboke korene u čoveku,i proces buđenja već zaglupljenog i zatupljenog čoveka neće biti brz i lak posle višedecenijskog prepariranja svesti putem Holivudskih splačina i koje čega.A uz to,ovi koji su ga smišljeno doveli u položaj hipnotičko gubitničkog stanja svesti,i te kako imaju motiva da „mašinu non-stop servisiraju i održavaju“ da se ne bi kojim slučajem uspavano,svesno i moralno biće probudilo u čoveku.

    U tu svrhu televizor je najbolji alat.

    Zato taj „neko“ i „neki“ koji su uvek iza scene kreirali živote ljudima u njihovim državama, postavljaju u upravljačkim strukturama tih država, ljude koje oni kontrolišu,malograđane,skorojeviće,a u zadnje vreme ima ih dosta koji su na nivou retarda,posebno u Srbiji.

    Evo vidi…pre neki dan upalih ti ja televizor da pogledam šta sa dešava u Skupštini Srbije,i mada sam naviko na tamošnje gluposti i neodgovorno ponašanje,prenerazih se slušajući sledeće…

    Jedan poslanik iz opozicije s’pravom je kritikovao neki zakonski akt koji je trebao da se donese i usvoji,a to je ovo…

    Ako nekog uhvatiš da je na kriminalan i nezakonit način stekao neko materijalno dobro ili imovinu,i počneš da ga sudski procesuiraš,neki merodavan organ može da odluči,ako država nema adekvatno rešenje za tu uzurpiranu imovinu,da tom koji je tu imovinu tako nezakonito steko,tu istu imovinu poveri „na čuvanje“, dok se sve to ne izprocesuira do kraja..?!!!

    Eto,kad ovakve stvari čuješ u Skupštini,gde treba da sedi sve sama elita,pamet da ti stane od tih idiota.Drugim rečima,sada se u stvari putem raznih uvrnutih,nejasnih,konfuznih i nedorečenih zakona sa puno „rupa“,organizovanom kriminalu „osigurava nesmetan rad“.

    No,i pored ovakve situacije,ne treba biti malodušan,treba bodriti ljude na pobunu,ohrabrivati ih,ukazivati na laž,manipulaciju,otkrivati im istinu,i tu ima dosta da se „rove i kopa“ da bi se ljudi probudili,i to ne može da ide na silu,već svako treba da otvori oči za sebe,a ovakvi blogovi,sajtovi i bilo šta slično i bolje, samo su mu pomoć,sve ostalo je posao svakog pojedinca.

    To što si naveo taj dijalog sa prijateljem,je potpuno poražavajuće,i problem je samo na površini u motivu,a kad se ode u dubinu,problem je u samome čoveku,i dolazi se do tog univerzalnog suštinskog Šekspirovog pitanja, u kome je ujedno i odgovor:

    „To be,or not to be..!“

    „Biti, ili ne biti…!“

    To za mene lično znači ovo:

    „Ili si slobodan čovek,ili nisi…!“
    „Ili si slobodan čovek…ili si rob…!

    Nema trećeg,ne možeš biti pola slobodan čovek,a pola rob, kad ti zatreba,pa menjaš uloge,već ili jesi slobodan čovek,ili nisi…!

    I zato po meni Antonio de Melo je samo delimično u pravu,jer ti spolja gledano možeš biti u zatvoru,kad su ga već napravili od ove prelepe Planete,no to je samo spolja,ali ako si duhom i svojim celim bićem slobodan i buntivan čovek,tebe taj zatvor ni po čemu iznutra ne dotiče…ti se samo krećeš po njemu,spolja nužno živiš po nekavim pravilima života u zatvoru,ali se zato krećeš po njemu i živiš unutar sebe slobodnog duha i misli,pun ljubavi i procvata,a ti okovi i lanci tog zatvora iznutra te ne dotiču,ti tada sa puno razumevanja i ljubavi pokušavaš da ukažeš na pravac i put ljudima koji su robovi,ali koji svakako imaju šansu da ugledaju svetlost slobodnog bića unutar samih sebe,jer to je njihovo istinsko biće,njihova priroda.

    Glavno robstvo današnjeg čoveka je duhovno robstvo destruktivno kapitalističko-planetarnoj ideologiji pogleda na život,on je to neosetno sam dobrovioljno prihvatio.Nekada,u srednjem veku, čovek je bio samo egzistencijalno-fizički rob,jer je robstvo tada bilo primitivno,ali taj rob je sanjao dan kada će osvojiti slobodu.
    Ok…osvojio je slobodu,ali su se robovlasnici napretkom industrije i tehnologije dosetili i usavršili metode vladanja,taj rob sada nije sam u ćeliji, sa lancima na nogama,ne…on je sada u prelepom stanu,u kući sa bazenom,on ima 2-3 televizora,ima internet,automobil..ali i lance u vidu dužničkih kredita koje nikada neće otplatiti,makar radio 2-3 posla,a glavna je stvara,da on ima sve,“sva materjalna bogatstva“(…’najimućniji’ rob), ali je izgubio sebe,izgubio je život slobodnog žoveka,on ne zna šta je ljubav,pesma,igra,ples ( nije imao vremena za to) ,jer je celog života radio od jutra do mraka ne bi li otplatio te kredite,a dobio je zbog toga sijaset neuroza,bolesti.. i posle su ga kljukali lekovima,terapijama i tako ponovo zarađivali na bolesti tog roba, koga bi samo zalečili,a nikad izlečili,jer izgubiće profit…to je zatvoren krug.

    Zato moja je preporuka svim roditeljima,budite slobodni duhom,osvojite slobodu,i tako vaspitavajte decu,budite im lični primer onoga što im pričate,živite to,i od samog početka tretirajte svoju decu kao sebi ravnopravna ljudska bića,mala ljudska bića,originalna bića,a svakako ih iznutra unutar sebe doživljavajte kao decu,jer ona to i jesu,ali iim to ne pokazujte,tretirajte ih kao ravnopravna bića,sa puno ljubavi i pažnje,kao prijatelje,pričajte sa njima,razgovarajte,igrajte se zajedno, i budite sigurni da ćete tako osvojiti puno poverenje i ljubav vašeg deteta,ono će vam se neizostavno poveravati i sve vas pitati,jer zna da u vama ima oca-majku-prijatelja kome može u potpunosti verovati,na koga se može uvek osloniti..!

    Tada nećete doći u situaciji da detetu kažete kao što se danas čini:“..ako se drogiraš,ubiću te,odreći ću te se,nema nikakvih para…“ ili šta ja znam,već će biti dovoljan jedan mali i skoncentrisan inteligentan razgovor,razgovor dva prijatelja,…i to će biti dovoljno.

    Ako se tako radi za sva bitna pitanja života,tada će vaše dete igrati igrice,ali neće biti zavisno od njih,tada će vaše dete koristiti kompjuter,ali neće biti zavisno od njega..itd…

    Nije strvar u kompjuteru,televizoru,drogi,flaši piva…glavni okidač je unutar čoveka!

    Ali nemojte da upadnete u vekovnu grešku skoro svih roditelja,da jedno deci pričate,a drugo radite,budite detetu primer onoga što pričate i živite to.

    Nemojte da mu kažete: „…sine,nemoj da pušiš ( a vi ste pušač ) jer duvan je štetan za čoveka i dobićeš rak“,jer dete će vas pitati:“ a što ti tata pušiš,valjda duvan i tebi škodi kao što bi i meni…“
    A roditelj obično kaže,i promaši sve:“…pa dobro sine,pusti sad tatu,drugo sam ja…!?“
    I tako,malo-po-malo…dete uviđa licemerstvo roditelja i posle se i samo ponaša tako u žuvotu,pa na kraju krajeva, kad postane roditelj,isto se ponaša i prema svom detetu.

    Najvažnije je biti čovek slobodnog duha, i uma, i širiti to kao „zarazu“, bez nerviranja što se stvari sporo menjaju,jer jednoga dana doći će do pozitivnih promena i preokreta,bunta…ne moramo baš sve videti odmah, sada,za neku godinu,deceniju,jednostavno to će se desiti kad treba…

    Što se tiče Zeitgeista,evo ovde dajem kompletan preved celog filma na Srpskom,izvučeno je iz titla,a to je lepo uradio moj prijatelj iz Zaječara,Sale.

    Preuzmi tekst u Wordu ( 260 KB. )
    Preuzmi tekst u Pdf-u ( 143 KB. )

    Ove sam linkove dao i u rubrici na vrhu bloga „Biblioteka“,odmah ispod linka za patent Nikole Tesle.
    A do kraja ove godine daću film i na blogu,biće to film kao jedna celina,na google video servisu.

    A što se tiče Marksa i marksizma,mogu da kažem da je Marks poput mnogih filozofa i mislioca upao u zamk doktrine materijalizma i darvinizma,i otuda potiču svi problemi čoveka i čovečanstva,jer je kompletna filozofija,po meni,jedno 99% potpun promašaj,svet i život se doživljava kao jedna materijalno-mehanička uslovljena pojava,pa tako i čovek,pa tako i život…

    Ako ti je prvi početni korak pogrešan,svi ostali mogu biti „ispravni“ ali,na kraju krajeva,pakao ti ne gine…
    Osim ako se duboko ne preispitaš,preslišaš,pročistiš…i ponovo iznutra počneš život svojim prvim ispravnim korakom,a posle možeš i da gršiš,jer će te prvi ispravni početni korak poput gravitacije voditi u ispravnom smeru,greške će ti biti samo jedan pomak napred,na greškama ceš učiti i nećeš ih ponavljati…

    Dobro je misliti,ali čovekovo biće ima i drugih dimenzija osim uma,ima psihološku,emotivnu,ima onostranu dimenziju,duhovnu..i tek kad sve to prožme,osvoji i deluje kao jedinstvena celina,tada deluje kao biće, gde je um i misao samo jedan absorbovani segment u celini.

    Ono što svaki običan čovek,mislioc i fiozof,može uvideti, je to…da elementarenu stvar postojanja i života,a to je LJUBAV, ne možeš spoznati puterm misli,da…mnoge ćeš stvari i procese shvatiti misaono,opisati to,opisti bajke i bestseler romane o ljubavi,ali ako nikada nisi diživeo ljubav,potpuno si sve promašio,a ljubv se ne doživljava i spoznaje umom,već celim bićem u kojem je um samo jedan absorbativni deo.

    Zapravo,u onom tenutku,tako krhkom, ali večnom trenutki LjUBAVI,um ti staje,nema nikakve misli,um ne vergla,već postoji samo ljubav…!

    I na kraju,teorija zavere je trik,etiketa,a prava zavera postoji,zavera prema čoveku i samom smislenom i prirodnom životu…

    Eto,baš 15.10.2008 čuo sam sasvim slučajno na prvom dnevniku RTS-a gde su preneli vest iz Amerike,sa neke njihove TV stanice, gde se zvanično priznaje da leteći tanjiri postoje,da su ih zvanične vlasti snimale,da snimci postoje,a godinama se ćutalo,negiralo…

    A o čemu se još sve ćuti,pitanje je sad…?

    To be,or not to be…!

  5. against illusions Says:

    @Nebojša

    Drago mi je da sam te isprovocirao da napišeš nešto na nivou na kojem si ovo pisao. Suštinski, mislim da je ovo priča koju treba širiti, a da ukazivanje na Zaveru treba biti samo usputno, utkano u sve to – pretstaviti je kao deo čitavog tog programa koji nas kontroliše. Jadni čovek danas misli kako ima kontrolu nad sobom. Upravo je to idealna iluzija za Zaverenike jer, ako pretpostavim da sam slobodan čovek, onda nema nikakve priče o tome da me neko kontroliše. Ova iluzija čoveka u startu „ubija“.

    Kada ovladam sobom, znaću da je Zavera u odnosu na mene nemoćna, ma koliko njene posledice po mene bile drastične, one mogu ugroziti samo moje telo koje je ionako smrtno… Moje Ja je moje, to im ne dam, a oni upravo to hoće😉

    Ovo oko dece se ne slažem u potpunosti jer dete ne može i ne sme da bude ravnopravno u odnosu na roditelja. Deca su egocentrična bića, a ako se ne oslobode svoje egocentričnosti nikada neće postati zrela. To je zakon kao što je zakon 2+2=4. Što se tiče toga da roditelji moraju ostavljati deci primer sebe, tu se u potpunosti slažem, čak bih bacio glavni reflektor upravno na to. Jer, prvi ljudi sa kojima deca imaju kontakt su roditelji, skoro sve što je prvo u srcu i glavi deteta potiče od roditelja. Tu nema kompromisa, roditelj mora biti detetu prijatelj, drug, oslonac, ljubav, model… Sve to. Ipak, o ravnopravnosti tu nema govora! To je kontraproduktivno jer deca ne umeju tu datu im ravnopravnost da iskoriste za sebe. Nije da neće, nego jednostavno ne umeju, ne mogu, još uvek su im sposobnosti ograničene i nerazvijene za mnogo jednostavnije stvari, a kamoli za nešto što ravnopravnost zahteva.

    Pošto se moja prethodna misao, sadržana u komentaru od pre par dana, malo „ključala“ za to vreme, mislim da je ono što sam zaista želeo reći sebi i vama time sledeće:

    Pokušaj da razbiješ drugima iluzije, ali ne dozvoli da ti to postane misija. Svako je odgovoran za ono što mu se dešava i spašavanje tuđih dupeta, suštinski, nikome ne donosi ništa korisno. Jer, ako svetlosni snop svoje svesti usmeriš ka spolja, koliko god to lepo i plemenito izgledalo, bavljenjem spoljnim svetom ostaviće mrak u tebi. Osvetli (osvesti) svoj unutrašnji prostor, pa ćeš kao i roditelj kod dece, biti taj čovek na koji će se robovi ugledati. Naravno, ako robovi uopšte žele da se oslobode, jer ih ne možeš osloboditi ako oni to neće.

    Drago mi je da smo zajedno ponovo došli do iste suštine koju odveć znamo, ali koju, izgleda, moramo sebi neprekidno ponavljati kako bismo anulirali buku spoljnih poruka koje nas neprekidno ometaju upravo na ovom putu.

  6. Nebojša Says:

    @against illusions…

    Што се тиче деце, да појасним неке ствари, јер ја нисам рекао да деца треба да су равноправна са родитељима,и да су она равноправна у егзистенцијалној равни са родитељима, не, ја сам рекао ово:

    „…и од самог почетка третирајте своју децу као себи равноправна људска бића,мала људска бића,оригинална бића,а свакако их изнутра унутар себе доживљавајте као децу…“

    Значи поента је у психолошко-емотивној равни где су деца најосетљивија и најранивија, да их третираш као, понављам… као да су равноправна бића, без обзира што она док су деца то нису, али за човека, био он у фази детета, дечка, младића, мушкарца, условно речено „зрелог човека“, старца, бабе, деде, је заједничко то;-да је у свим тим улогама и фазамна заједничко једно;- суштинско, ЉУДСКО БИЋЕ, и у тим развојним фазама човека, увек треба гледати ту суштину, јер то им је темељно заједничко, без обзира да ли су они тренутно деца, младићи, жене, мушкарци, баке и деке…

    Наравно да деца ни на психолошко емотивном нивоу нису „равноправна“, ако се то уопште тако може рећи, пошто свако ту има „свој свет“, јер деца на психолошко-емотивном нивоу доживљавају себе и свет у коме живе на свом „незрелом“ нивоу, кажем намерно „незрелом“, а погледај шта је од ове планете и другим људима учинио тај „зрео“ човек, који је „сазрео“, толико је богами презрео да је направио пакао од живота на Земљи, где човек ,тај „зрели“ човек… уништава све пред собом, природу, животиње, птице,биљке, укључујући тиме и себе !

    А апсурда ради, када би се та „незрела“деца питала, која су у суштини тако чиста бића (до момента док им се не наметну крваве игрице пуне насиља или слично) и да им даш власт једно годину дана, тада нигде не би било рата, несреће, не би било гладних, насупрот ономе што ради тај зрели и „озбиљни“ човек…!

    Оно што ми зовемо „зрео човек“, то није тачно, то је само ПРИЛАГОЂЕН ЧОВЕК, прилагођен човек постојећој слици света и моделу живота у њему, јер да је човек заиста зрело биће, он не би ратовао током целе своје историје и битисања, или би ратовао, па када би видео да је то бесмислено, окренуо би се суштини… хуманости, миру и љубави, са нагласком на духовно уздизање, а не као данас да је рат главни део економије и да је најпрофитабилнији „посао“.

    Убедљиво највећа уметност је уметност одгајања и васпитавања деце,већа него уметност највећих светских сликара…!
    Ако је свет данас ружан, он није ружан сам по себи, што је он суштински такав, већ га је човек таквог направио, и када га направи ружним, када то владари планете намерно и свесно изпројектују и такву слику реализују, онда кажу: „погледајде какви смо ми људи, прави дивљаци“.

    Али то није тако, циљ манипулације је да се успостави хијерархија манипулације и контроле људи, идиотизоване масе, а не да човек буде самосвесна индивидуа које би размишљала о суштинским питањима, да помисли да може да буде боље, да критички размишљају, да буде бунтовник и да мења свој живот и свет, већ да ту наметнуту слику прихвати здраво за готово,немоћно и послушно,јер у свету забаве наћи ће компензацију, а то нам телевизије константно и нуде, напросто оне зује 24 часа.

    Ти моћници који владају, као и њихова опслужујућа камарила у разним државним апаратима, не могу да воде обичан нормалан живот, зато што су то деца са „рупом“ у развују, боље рећи са „рупетином у мозгу“, јер сама спознаја да се све врти око њих, да „контролишу све“, да „имају све“, мада неки Рокфелери и Ротшилди ни 80 % од тога што имају и поседују нису ни видели у животу,чини их да свршавају на тај осећај „да су толико моћни“!

    Кад се учини први погрешан корак, ту се изгуби траг, изгуби се почетак и крај свему томе, скоро да је то лавиринт без излаза, јер су и њихови родитељи, и родитељи њихових родитеља, итд… имали те исте „рупе“ у развоју, као и на нивоу тзв „обичног“ човека, који је само прилагођен човек, економска животиња.

    Дакле, да се вратим на децу, моја поента је у психолошком третману и опхођењу прама деци,у комуникацији са њима, типа родитељ-дете, да их поштујеш као достојна и равноправна бића ( не као децу, већ бића, целокупна бића ), што им је и суштина до које треба да дођу, да се као таква испуне и реализују ту своју суштину и сврху живота и живљења.

    Човек није ни „добро“, ни „лоше“ створење, како неке теорије тврде, већ је недовршено биће са поларитетима „плус“ и „минус“, „добро“ и „зло“, које треба то да превазиђе, да трансцендира то, не само умно, већ својим комплетним чулима и перцепцијом, целим бићем, умом, психом и духом.

    Дакле, бити дете само је почетна фаза развоја и раста људског бића,али у том детету требаш суштински видети то истинско биће које је почетак и крај свега, и да ту „децу“ због те истинске суштине, равнопоравно третираш у опхођењу, да им укажеш на праве и истините вредности, а не да ако си као родитељ сав „надркан“ искомплексиран животом, жена те не воли, или било шта, па наступаш са хијрархијског нивоа родитеља, где све „мора такло да буде“, јер „ја као отац то кажем и тачка“, јер ето немаш времена да разговараш са дететом, јер си незадовољан, а знаш да своје неоствартене жеље реализујеш преко детета, не поштујући његову вољу и оригиналност, или још горе,то радиш ма перфиднији и манипулативнији начин, да дете нити схвати да је изманипулисано.

    Шта нас је већина наших родитеља учила, ти „зрели“ људи, до:

    „…сине иди у школу, заврши нешто, да ништа не би радио“.

    Отуда имамо толику бирократску гамад и штеточине, развијан је култ нерада, уместо рада.

    Али, када би родитељ објаснио детету ту тренутно-постојећу лажну слику овог прљавог и хипокритичког света, да зна да се креће у томе површно, онолико колико је нужно, без да не поштује праве и истинскле вредности у опхођењу са другим људима и онога што је до њега лично у тој комуникацији у његовоји моћи, већ напротив, да те праве и истинске вредност свуда шири где може, да не буде само једена понизна и прилагођена економска животиња, е то би било већ нешто друго, свет би тада имао мање робова и више шансе за спас.

    Да поновим, што се тиче равноправности родитељ-дете, нисам мислио на егзистенцијалну раван и да је ту дете равноправно док је дете дете, само привремено, већ на веома суптилну психолошку раван док га одгајаш и васпитаваш.

    Не знам ,можа сам требао да употребим и неки други термин,зато је можда најбоље да дам пример у виду неке причице која се догађа у реалном животу, и ту ће бити најјасније пренешено оно што желим да кажем, јер ће се многи „зрели“ људи препознати у томе, као да се то десило јуче…

    *****

    Мајка и дете

    Самохрана мајка је своје дете док је имало 5-6 година стално водило код једног богатог брачног пара у посети, код породице Костић. Дете се тамо веома пријатно осећало, јер му је тај брачни пар посвећивао пуно пажње и нежности,… дете је добијало пуно разних слаткиша, играли су се са њим, причали и шалили заједно, учили га да игра шах, разговарали са њим, питали га нешто, и са стрпљењем и пажњом су слушали његове одговоре…

    Дете се осећало пријатно и испуњено, срећно и радосно, и једва је чекало следећу прилику када ће мајка поново да га води код породице Костић…

    Дете је било изузетно емотивно, али и необично стидљиво, и зато је ретко изражавало своја осећања према другима…

    Међутим, једном приликом, дете је одлучило да искаже своја најдубља и искрена осећања према брачном пару Костић, и рекло је својој мајци:

    дете:

    „Мама, јел хоћеш да ти кажем шта осећам и мислим за Костиће?“

    мајка:

    „Кажи сине, кажи“, прозбори мајка…“

    дете:

    „Мама, ја их много волим, они су дивни људи!
    Али молим те мама, немој то да им кажеш, да сам ја то реко за њих, нека то буде наша тајна!“

    … рекло је дете ,искрено и чисто,са сјајем у очима пуних среће…!

    Мајка је одговорила:

    „Нећу дете моје, нећу им рећи то, биће то наша тајна.“

    и помилова дете нежно по глави…

    Слеђећи пут, узе мајка своје дете за ручицу, и поведе га код породице Костић…

    Дете је радосно скакутало од среће што поново иде до породице Костић, али је одмах скренуло пажњу мајци на њихову малу тајну плашећи се да се она не открије, а мајка га је умиривала речима:

    „знам синее, знам,не брини…“

    јер је знала да је дете стидљиво према другима у директном изражавању својих емоција, знала је шта му због тога значи та тајна.

    Стигоше мајка и дете до породице Костић, и све је било као обично, дете се осећало пријатно, било је пуно среће! Међутим, мајка неопрезно, понешена идилом среће њеног расплесаног детета, рече:

    „Јел знате шта је моје дете рекло за вас?“

    „Шта,да чејемо?“

    рекоше Костићи…

    „Моје дете је рекло да вас пуно воли и да сте дивни људи!“

    рече мајка.

    Костићима је било драго да то чују, и дете је видело радост у њиховим очима, али се истовремено осећало напријатно, доживело је моментални шок, јер се осећало издано, збуњено и повређено… тајна више није била тајна, осећало се превареним, и патило је због тога, патило и ћутало…!>
    Дете се више никада није поверавало својој мајци, а проблеми су тек надолазили…

    *****

    Наизглед, са становишта одраслих и родитеља, све изгледа симпатично, позитивно, али …

    Многа деца су то или нешто слично дожвела, а неисказана порука наше приче и тог детета је следећа:

    „Добро,ја јесам дете, ја имам своја осећања као и ви одрасли, али зашто моја осећања не третирате равноправно, као да су ваша, дечја, зар ви нисте никад били деца?

    Зашто их не поштујете, кад знате да сам према другима стидљив,зашто их у моје име изражавате..?

    Ви се тиме хвалите и дичите како „имате добро дете“, али шта би са нашом тајном, шта са мојим емоцијама, да ли су оне уопше и вредне поштовања, по вама…“?

    Зашто се не уживите у улози детета да би га боље схватили? И висте ваљда били дете.

    Зашто ме не научите и објасните ми како да се ослободим своје стидљивости, а не овако…?“

    Дакако, можда нека деца не би све то тешко примила као овај мали из прича,али свако дете је оригинално, зар не…?

    Да, родитељи… шта би са дететом и његовим осећањима, зашто их не третирате равноправно, као да су ваша, јер сте и ви родитељи можда некад слично били повређени од стране својих родитеља, и знате како је то, бити издан, преварен… и да ли ви и претпостављате шта се све може догађати у главама и психи детета збод ових за вас, наизглед „ситница“…?

    Наравно, ово се не односи на све родитеље, јер има и оних који знају да цене и чувају вредност тајне!

    Ето, ми говоримо овде поводом Шекспирових дела, о негативним манипулацијама, а стигосмо до деце.

    И ово из ове приче је манипулација, неки би рекли позитивна манипулацја, несвесна, нехотична, јер све има драж, али…?

    Манипулација је манипулација, била она позитивна или негативна. Свака је штетна на свој изнијансиран начин…


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: