Електронске личне карте


Показало се да грађани Србије умеју да се организују у протесту против неке одлуке или закона који је на њихову штету увела Влада Србије, када се такође организовано од стране одређених институција и слободоумних мислећих људи спроведе акција обавештавања грађана о томе зашто рећи отворено не неком закону. Најзначајније протесте о увођењу биометријских личних карата спровели су у јавност црквени људи из Жичке Епархије и Александар Павић са својом НВО организацијом За живот без жига. Акција обавештавања јавности да никаква влада нема права да нас жигоше путем електронских личних карти, и да се тако меша у наше приватне животе вођена је на разним округлим столовима, трибинама, радију и моћном интернету путем web сајта који је урађен.

Притисак стручне и медијске јавности био је све већи, тако да је све то резултирало кампањом скупљања потписа на петицији која је упућена влади против овог закона.

Све то је допринело да је Влада Србије 20.01.2007 донела уредбу о добровољности уградње микрочипа у личној карти.

Организовали смо се, успех је постигнут, а зашто тако не бисмо радили свакога пута када се донесе неки закон на нашу штету…?

Да се још једном подсетимо која је суштинска опасност од увођења биометријских личних карата.

  • Подаци из микрочипа похрањивали би се у јединственој бази података што је из безбедносних разлога изузетно лоше, јер је то „поклон“ терористима, криминалцима, хакерима који би упадом у јединствену базу података могли да пoкупе све податке, или да их униште.

  • Oнај ко контролише те податке, има несагледиву могућност манипулисања са подацима, а да ми уопште ништа не знамо о томе, почевши од убацивања разних података о нама које они желе, могу да праве мапу нашег кретања.
    Затим, мoгу да у чипу похране неку фреквентну вибрацију која би утицала на наше ментално понашање и здравље, а бирократе могу да тргују подацима и да их продају трећим лицима, а да ми то ништа не знамо.

  • Може доћи до крађе идентитета и прављења лажне личне карте са нашим подацима, то је лако урадити, а тешко исправити. Могу се унети неки лажни подаци о нама што би нас ни криве ни дужне компромитовало и угрозило живот.

  • Softver за микрочип је Америчке производње и под њиховом је контролом!

  • Америчка фирма, Моторола, која је продала биометријску опрему МУП-у Србије има посебан уговор са Америчком војском и са њиховом обавештајном службом CIA, и тиме постоји могућност одлива података страним обавештајним службама и прављењу лажних личних карата које би наш рачунарски систем одмах препознао…итд..итд…

Но, и поред успеха постигнутог петицијом треба бити опрезан, јер ко нам гарантује да нека нова влада неће поништити уредбу о добровољности увођења микрочипа у личне карте, или можда садашња, јер уредбу је донела претходна. Влада Србије још није одустала од увођења система централизоване базе података где би се похрањивали сви подаци о грађанима, што је и највећа претња нашој слободи.

Треба бити опрезан, јер можда су се наше ДОС „демократе“ само примириле и чекају на погодан моменат да уведу обавезу имања електронских личних карата.

Можда вас чуди што људи из владе Србије нису вршили притисак на јавност о обавезном увођењу електронских личних карата попут уобичајених небулозних аргумената кад само „пљуну“: „тако се ради у ЕУ“, или да кажу „то је наша обавеза ако желимо да уђемо у ЕУ“…

То нису урадили из разлога што то сад не „пали“, већина земаља из ЕУ и нису увеле електронске личне карте, а и оно мало што их је увело, нису увеле централизовану базу података.

Треба се још једном подсетити и на познате „законите“ методе рада наших петооктобараца и „реформатора“ око електронских личних карти…

  1. Прво су без законски прописаног тендера и јавног додељивања новца из буџета 2003 купили биометријску опрему коју су платили 100 милиона € из пореских средстава грађана.

  2. Затим су наши „реформатори“ тек три године касније 2006 покренули Скупштинску процедуру за закон о новој личној карти, и пошто увек имају Скупштинску већину, закон је изгласан. Баш су легалисти и правно потковани.

  3. Закон су донели пре доношења закона о заштити личних података грађана, што је заправо био и предуслов закону о новим личним картама.

  4. Нико из владе Србије није одговарао за овакве незаконите радње, потрошивши тако 100 милиона € из пореских средстава грађана.

И најапсурдније у свему томе би било следеће, пошто су донели уредбу о добровољности уградње чипа у личне карте, …шта ако се сви грађани Србије одлуче да не желе да се жигошу?
За кога су онда купили ту скупу биометријску опрему..?

У том случају, ако не врате паре у буџет, постојећом „опремом“ жигосаћемо ми њих, само је потребно да се окрену уза зид.

А сада послушајте разговоре са Александром Павићем који су вођени на нашем црквеном сајту Светигора са којег сам и преузео ове аудио клипове.

Преузми аудио клип (21.6 мб. 23:40 минута)разговор је вођен 2006-те
Преузми аудио клип (2.58 мб. 15:01 минутаразговор је вођен 2006-теПреузми аудио клип (2.89 мб. 19:37 минутаразговор је вођен 15.01.2007-ме

Ево за сада најобимније студије о биометријској информативној технологији коју је израдио човек са две дипломе, дипломом теолога и информатичара. То је ђакон Оливер Суботић.
Преузмите студију:
Биометријски систем идентификације-критичка студија (1.7 МБ.).

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: