Глобализам – метастаза насиља у међународним односима


ГЛОБАЛИЗАММЕТАСТАЗА НАСИЉА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА

Аутор: Ратко Крсмановић

Делотворна контрола

Глобализам није створио систем у коме његови делови међусобно функционишу по унапред одређеним правилима. Напротив, све оне устаљене и вековима неговане вредности се напуштају и покушава наметнути врховна власт успостављањем једносмерне линије свеобухватне контроле и управљања регионалним наднационалним федерацијама и организацијама. Ове организације са својим органима су само маскирање стварног чиниоца власти над њима, по коме је могуће да, оно што важи за једне, видели смо нипошто не важи за друге, укључујући чак и право на непроменљивост државних граница. Нарочито не може да важи за оне који нису спремни на апсолутну послушност или покушају да држе до властитог интегритета, традиције, поноса и индивидуалности. Ово слабљење функција националног и државног идентитета у потпуном је сукобу са марксистичким схватањем «одумирања државе» и «одумирања нације», што се код појединих антиглобалиста услед антикомунистичке острашћености неоправдано изједначава.

Иза америчке реторике и бриге за мир и стабилност, стоји намера американизације међународног система држава у коме се заправо потискује или негира својство основног субјекта међународних односа (држава). Поред тога, глобални центар моћи је приграбио себи право да санкционише непокорност и непослушност расположивим апаратом физичке принуде, у функцији делотворније контроле над свим деловима «систематизованих» организација и интересним сферама мимо организација које су под директном контролом, што говори о амбицији глобалног пројекта да успостави свој целовит правни поредак где нема места националном. Поменути апарат принуде који располаже апсолутним монополом физичке силе је заправо изван сваке контроле било ког легитимног чиниоца међународних односа. Немилосрдност, свирепост и садизам ове силе, је искусио наш народ када нисмо пристали на капитулацију и на отимање дела своје територије ради изградње NATO база и «моста» према исламском свету. Таква жестина и одлучност у примени силе треба да има и превентивно дејство за сваку латентну непослушност.

Мисионарска умишљеност

Најновија научна открића о начину ширења ћелије рака са примарног места на остале делове организма, неодољиво асоцирају на ширење правног и физичког насиља од стране актуелног архитекте глобалног супер-система у свету. Ова медицинска научна открића указују на специфично «лукавство» канцера који пре колонизовања других органа шаље извидницу да припреми терен тако што «извиђачи» мењају локалну средину како би била привлачнија за развој метастазе. Мењање и припремање средине обухвата и припрему гнезда за насељавање, ширење болести где се имплантира и храни.¹). Колико је само америчких извиђача који раде на припреми терена широм планете? Колико је само NATO-гнезда већ саткано и колико их се још тка ради колонизовања остатка света? У шта се све може изродити мисионарска умишљеност моћника са Запада? Глобални тутор неће пропустити прилику да први демонстрира своју агресивност, лукавство и бездушност. Располаже са неслућеним средствима насиља и уништавања, пред којим ни сами креатори тоталитарног поретка нису безбедни.

Метастаза насиља

Косовски преседан (метастаза) представља импрегнирање терена разноразним обманама како би се опака болест, створена у геополитичке сврхе општепланетарног новог поретка, не само настанила већ и ширила даље. За резултат смо добили нова мењања граница и претњу миру у свету. Признањем Космета од стране дела земаља, чију главнину чине чланице NATO-а и кандидати који клече на бриселским праговима, <ем>легализован је тероризам ОВК вршен са циљем насилног мењања граница, легализовано је медијско насиље путем кога је пласиран Вокеров «злочин» из Рачка ради стварања повода за оружану агресију NATO-а, легализована је злоупотреба појма хуманитарна катастрофа и напокон легализована је употреба NATO-а мимо одлука SB OUN у функцији окупације дела туђе територије и промене граница.

Данас имамо Јужну Осетију и Абхазију које су проистекле из NATO колонизације Грузије. По напуштању СССР-а 1991. године избегла је да омогући изјашњавање својих делова (аутономија) о будућности, гушећи сваки њихов покушај да учествују у разматрању грузијског раздруживања. Пошто чланство у NATO, за које се грузијска власт определила, сходно Статуту NATO-а налаже као услов претходно решавање територијалних проблема, Грузија је са намесничким режимом на антируском таласу и са самопоуздањем инспирисаног свемоћним сјајем Запада, покушала да сходно искуству из операција «Бљесак» и «Олуја», отклони фактор ремећења пуног служења «свемоћном» глобалном супер-систему. Овдашњој јавности су мање познате околности и обавезе које је Грузија преузела потписивањем Споразума са Русијом 1992. и 1994. године. Сходно тим Споразумима била је недопустива војна интервенција у Јужној Осетији. Шта више, Споразумом је била дефинисана недопустивост присуства Грузијске армије и тешког наоружања у зонама сукоба. Грузијска намесничка власт, подстакнута дакле америчким интересом стварања обруча око Русије и властитом поданичком нарави, одлучила се да муњевитом акцијом изврши обрачун са «сепаратизмом на територији суверене државе» (Јужна Осетија) и потврди своју оданост свемоћном тутору. Није реално очекивати да би се Грузија усудила за ову акцију без подстицаја од стране неколико стотина америчких саветодаваца у овој земљи. Накнадне реакције званичне Америке у виду осуде руске интервенције, представљају реакције губитника, што указује на њихову умешаност у ову грузијску акцију.

Спречити Русију у спречавању глобалне пљачке

Сва аргументација за којом посеже глобални тутор са својим трабантима у случају грузијске акције а потом руске интервенције, представља потпуно супротстављање разлозима због којих је Србији ускраћивано право да се заштити од сепаратизма и тероризма на делу своје територије. Таква очигледна недоследност изражена кроз примену «дуплих стандарда» и негирање властитих ставова, израз је свирепе безобзирности и најдубље самодеструкције глобалног светског поретка који почива на манипулацији и инструментализацији. У империјалним амбицијама заогрнутим мимикријом стварних интереса императора, када се демистификује садржај и карактер манипулације, остаје разобличена дегенерисана самовоља крвожедног неоколонизатора, чија очајна жеђ за туђим богатством презире разум и разборитост. У прилогу овој оцени покушаћемо указати на стварне циљеве временски најблискијих америчких «мисија», на Космету и у Јужној Осетији:

1. Данас је Космет, значајна NATO-база на стратешки важном правцу а косметски Албанци једини чвршћи амерички мост према исламском свету и очигледни «доказ» о могућој стварној љубави SAD и неке исламске заједнице, које су иначе непријатељски расположене према овој земљи. Та количина љубави није виђена ни унутар саме исламске верске заједнице. Доиста, Албанци на Космету славе Американце, подижу споменике најзаслужнијим «за њихову ствар», проглашавају их почасним грађанима… Нипошто не треба занемарити ни економски аспект садржан у доступности природних ресурса Космета мултинационалним корпорацијама, као и финансијских средстава из контроле организованог криминала и путева наркотика на овим вратима Европе. Тешко је веровати да интелектуална елита косметских Албанаца не разуме да су сместили главу у лавље чељусти и да би евентуално «ослобађање главе» био непредвидљив и ризичан подухват.

Трагови NATO «достигнућа» урезивани су дубоко у биће земље Србије, видљиви до данас у рушевинама Алексинца, Београда, Новог Сада, Ваљева, Ћуприје, Чачка, Панчева, Гњилана, Ниша, Краљева, Ужица, Новог Пазара… Крвави ожиљци и дубоке ране ће трајно подсећати мештане Пећи, Врања, Лесковца, Коруше, Рашке, Куршумлије, Варварина, Новог Пазара… Надахнути безграничним «милосрђем» и NATOварени најразноврснијим убојним средствима, NATO-«анђели» су своје товаре изручивали и над Грачаницом, Сопоћанима, Жичом, Светом Петком, Дивостином, Дајбабама, Бањском, Ђурђевим ступовима, фрушкогорским драгуљима православне хришћанске вере и културе, националним парковима, културно-историјским споменицима, па чак и православним гробљима. Тако се гради униполарна америчка слика света. Тако се кажњава непослушни и непокорни.

2. Јужна Осетија је грузијски камен о врату који јој онемогућује приступ NATO савезу. Наиме, Америци је Грузија неинтересантна без капије на Кавказу кроз Осетију и без Абхазијске обале. У питању је стара мора свих императора и нови пројекат да се Русија потисне са Црног мора и смести у обруч NATO-а. Русија која се подиже пред моћним оком Великог брата, уноси неспокојство и нервозу, те мора бити блокирана, исцрпљивана и спречена у спречавању планетарног пљачкашког похода. Русија се испречила и на путу агресије Ирана, сарађујући при том са Кином и Индијом.

Скоро да је извесно да ће SAD под плаштом хуманитарне и друге помоћи Грузији наоружавати, обучавати и организовати снаге за вођење герилских ратова против Русије по кавкаским врлетима, док ће кроз дипломатске активности уводити трговинске и друге блокаде, уз синхронизацију медијског насиља и обмана, како би спутала руску одлучност и паралисала њену снагу. Драматично искуство Србије, могло би бити од користи свакој жртви америчког дисциплиновања.

Свет не може почивати на једној нози

Угрожавајући мир и безбедност у свету као и све вредности на којима је почивала политика мирољубиве коегзистенције, SAD су угрозиле властито биће и створила услове сопственог краха. Сведочанства њихове планетарне слободе и њихове демократије су најубедљивије оверена кроз геноцидну политику у Србији, Ираку и Палестини. То не значи да се ишчекује у тишини самоуништење извора опаке болести. Болест је неопходно је лоцирати, разумети правила њеног ширења, ослонце њеног репродуковања и напокон лечити рационализујући време, снагу лекара и лекове. За такав подухват треба знање, воља и организовање свих ресурса одбране од ове заразе. Сви хуманисти, слободољубиви људи и прегаоци, имају пред собом велико поље неправде и крупан стваралачки изазов.

Свет не може почивати на једној нози, макар она била америчка, као што не може ни, рецимо на руској, латиноамеричкој или кинеској. Униполарни свет уљуљкан осећањем тријумфализма и самодовољности је већ довољно зла донео свету жељном мира и слободе.

…………..

¹) Извор: „Нова сазнања о настајању метастаза – нова нада“; 27/12/2005;
http://www.topvita.info/clanak.asp?id=457

Београд 28.08.08.г.

6 реаговања to “Глобализам – метастаза насиља у међународним односима”

  1. zvrndolja Says:

    Ne bih mogao u potpunosti da se slozhim sa ovim, jer je Zavera daleko slozhenija. Naime, kao shto je SAD nechiji instrument, tako je i Rusija. Pomislili bismo da je jedina Kina oslobodjena vodjstva od strane dotichne gospode? Mislim da nije, dokaz za to su minule OI u Pekingu, gde su Kinezi na sva usta velichali „dostignuca“ savremenog sveta. Ko josh mozhe da se suprotstavi globalnim vladarima? Teoretski, jedino ljudi, „obichni smrtnici“, ali praktichno – ne mozhe niko! Kako bar 90% ljudi slepo prihvata sadrzhaje sa „malih TV ekrana“, oni nisu ni u mogucnosti da prepoznaju pravi izvor zla. Pa jesu li to uchinili u proteklih 100 godina (mogli su)? Nisu, jer je istina da nisu sposobni za tako neshto. Ostaje nam jedina nada da ce neki pozhar, ili shta god, lishti zhivota meshetare poput Rokfelera, Rotshilda i ekipe…

    Dobro, ali kakve onda veze Rusija ima sa Amerikom? Ima, isti ljudi kontrolishu vlasti u obe drzhave. Trenutno se obnavlja jaka polarizacija sveta, a to je sve u funkciji, pretpostavljam, izbijanja III svetskog rata, gde je sve vec vidjeno: milioni mrtvih (ovaj put mozhda i koja milijarda, shto da ne?) i nove milijarde dolara u nechijim dzepovima (ili, ovaj put mozhda bilioni, shto da ne?).

  2. Nebojša Says:

    Čekajte,vi hoćete da kažete da bankari koji vode celu igru,finansiraju sve strane,i „dobre“ i „zle“,odnosno finansiraju i Amere,i Ruse i Kineze i svi zajedno su svesni toga,mislim i Ameri i Rusi i Kinezi, da ih finansira i kontroliše jedan gazda,ali u svemu tome svima njima je bitna lova koju će svi da obrnu na „klanici“ trećeg svetskog rata,ili šta već,jel to…?

  3. zvrndolja Says:

    Jedino ne bih mogao da kazhem u kojoj meri i na koji nachin su strane svesne onoga shto se dogadja. Ali, slozhicete se, da je nastojanje da se uspostavi apsolutna kontrola u svim drzhavama odvec providna. Da najprefriganiji neamerichki politichari i obaveshtajci do sada nisu provalili takvu igru – u to mi je teshko da poverujem.

    Evo zashto:
    Lichno sam, gleajuci direktan prenos 11/9 na TVu odmah pomislio „Ovo su Ameri sami sebi uradili“. Prosto je sumnjiva pricha da neki tamo jucherashnji anonimus „napada“ Ameriku, da bi postigao shta? Ako je meni bilo sumnjivo bash u samom trenutku shokiranja ljudi tim scenama, kako to da nikom drugom nije bilo sumnjivo? Da li je moguce da ni jedna strana (Rusija, Kina…) nije zauzela zvanichan stav prema o 11/9 kao preveri? Nemoguce je da ljudi upuceni u politichku stvarnost preuzimaju sadrzhaje sa TV ekrana, u svoje misli i dela, kao gotove. Pa i Rusija je „partner“ SADu u borbi protiv „terorizma“. Mislim da neko (tvrde ljudi da su „neko“ bankari) uveliko kontrolishe ceo svet. Jedino je pitanje u kom pravcu, kada i kako je zamislio da realizuje taj neki cilj koji je postavio (verovatno apsolutna kontrola).

  4. Nebojša Says:

    Da,više se i ne krije da se želi uspostaviti kontrtola,a kada se čuje ovo što je pukovnik Svetozar Radišić svojevremeno rekao:
    http://www.youtube.com/v/_vT_-6vL9gc&hl=en&fs=1
    stvar je potpuno ogoljena.
    Maske su pale…,jer eto čućeš,CIA je dala pravo svojim novinarima da i sveštenike koriste kao špijune,a da onda ne pričamo o raznim „humanitarnim misijama“ gde su humnanitarci isto to,špijuni..

    A to o 11.09-om je smešno, da su ga uradili Arapi,jel onda se čisto,samo na nivou inteligencije postavi pitanje: „Ako su ovo sposobni da urade polupismeni Arapi Amerima,šta bi im tek uradili sa sofisticiranim tehnologijama Rusi,Japanci itd…?

    Na mom blogu ima dosta materijala da se sagleda prava istina o 11.09.

  5. Ratko Krsmanović Says:

    Poštovani komentatoru Zvrndolja,

    Cenim Vaš napor i brigu izraženu povodom stanja koje uobličava jedna globalna totalitarna politika. Moje ocene, kao i ocene većine antiglobalista su oštrije, ali bez pesimističkog ishoda kojim odiše Vaš zaključak. Trijumfalistička stremljenja globalnog poretka i odsustvo elementarne moralnosti (što nesporno i sami uočavate) vodi u potpunu destukciju, vređajući osećanja i razum čoveka. Upravo je to znak deformacije struktura i svesti do kojih vodi svaki centralistički monopol, pa i ovaj koji pretenduje da bude globalni. Snaga jednog poretka ne može se meriti snagom njegove razorne moći i topova, jer to može biti isto tako i njegova propast. To je istorijski već viđeno. Šta bi bilo da se svet ukočio pred trijumfalizmom recimo Hitlerovog novog poretka, čiji su trgovi prilično bliski savremenom čoveku. Osnovna snaga svakog društvenog projekta, naročito u vezi sa uticajem na buduće globalne procese, može biti samo u poverenju naroda i poverenju prema drugim narodima i državama. Oslušnimo poverenje i podršku u svetu tom i takvom amerikanizmu. Pogledajmo profilisanje odgovora širom sveta, kako sa stanovišta individualnih borbi tako i sa stanovišta organizovanih formi odgovora u kome evo, zahvaljujući preduzimljivosti pojedinaca poput NEBOJŠE i sami učestvujemo.
    Već sam rekao u svojoj definiciji globalizma da, nikada diktatura i nasilje nisu garancija očuvanja diktatora i nasilnika. To ne znači da čovečanstvo iščekuje samopropast globalnog nasilja, bez organizovanja i zajedničke akcije stvarnih i potencijalnih žrtava nasilja.

  6. Ratko Krsmanović Says:

    Odgovor pesimistima:

    Solidarisanjem sa nametnutim obrascem sveobuhvatne kontrole od strane tehnobirokratuzovanog poretka, pristali ste da jezikom podanika pričate, ne samo o našoj sadašnjosti već i o našoj sutrašnjici. Pristali ste da vam dželat mir brani! Pristali ste da pobedu u samoporazu i izdaji molite! Pristali ste da ćutke u ustima nosite zgrčeni jauk nepravde! Pristali ste da vam spodoba proglasi operaciju «milosrdni anđeo» legitimnim oblikom lečenja srpske slobodarske i patriotske «zablude»!? I ne samo srpske, ali su antiglobalistička delovanja na ovom prostoru zaista zadivila ceo slobodoljubivi svet.
    Amerika je nametnula ostatku sveta shvatanje da može posedovati, arčiti i poklanjati svaki kutak planete kada im se prohte. Njihovoj pohlepi, naročito nakon okončanja blokovske podele nema kraja, ali, jedna zemlja i narod nisu pokoreni sve dok narod ne pristane na pokornost. Teško je poverovati da je ovome narodu preče videti kako podaničke krhotine od države Srbije čuče u predvorju Evropske unije, od očuvanja same Srbije i vrednosti koje su negovane i razvijane vekovima.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: