Динар и евро


Аутор: Бранко Драгаш
http://www.dragas.biz/

Среда, 27 Аугуст 2008

Динар побеђује евро. Динар пробија све рекорде. Динар прелази психолошку границу. Свет је задивљен. Динар ће бити све траженији. Гувернер је поносан на успех динара. Динар ће наставити да јача. Тако, отприлике, гласе наслови и изјаве људи који се представљају за монетарне експерте.

Професори економије, љубитељи сваке власти, писци предговора збирке економске мисли деспотовог председника владе, неолиберални теоретичари који тезгаре по јавним предузећима, чланови управних одбора компанија у власништву деспотових тајкуна, консултанти непрофитних невладиних организација које, раме уз раме, корачају са министрима у најуспешнијим реформама у свету, независни и слободни новинари који су на платном списку страних влада, гомила незналица и полтрона из врха партијских олигархија и, на самом крају, али по наступу у медијима свакако најцитиранији економски мислилац наше транзиције, провинцијалац који је добио на поклон стан у престоници из средстава пореских обвезника и који ради у непознатом институту Привредне коморе, коју присилно морамо да плаћамо ми привредници, читава, дакле, та булумента празноглаваца, паразита, умишљених стручњака, моралних протува и фрустрираних типова, који нису никада провели ни дана у привреди, нити су својим радом и знањем створили неку нову вредност на тржишту, вредност која се продаје на том истом тржишту, раскокодакала се ових дана у јавности и блебеће гомилу глупости о динару и његовој величини.

Остало је само да нам саопште када ће поново бити проглашена Динкићева конвертибилност динара, па да читава ова транзициона превара постане нушићевска комедија. Да ли је стварно могуће да они верују да смо ми сви баш толико глупи да не схватамо о чему се овде ради? Да ли је стварно могуће да они потцењују интелигенцију овог опљачканог народа? Да ли они стварно мисле да смо ми лудаци којима могу да продају свакакве лажи и глупости? У било којој земљи ЕУ, чијем чланству толико тежимо, јавно мњење би растргло ове експерте без радног искуства и елементарног знања. Наша јавност, нажалост, упорно ћути. Наша стручна јавност је поткупљена. Изузев неколико заиста бриљантних доајена, углавном старина од интегритета, који опомињу да је јако опасно да се оваквим коцкањем води монетарна политика у земљи која нема никакву економску политику, остали стручњаци ћуте. Зашто ћуте? То ме је увек импресионирало. Зашто људи који нису глупи и који знају каква несрећа се спрема Србији смерно ћуте? Објашњење је врло једноставно или су поткупљени или су уплашени.

Подсећам вас да су, након петооктобарске контрареволуције, стручњаци у ЕПС-у тврдили да су знали да се наш једини енергетски гигант уништава, али да нису имали храбрости то да сопште. Наравно, све време су примали велике плате на својим високим менаџерским позицијама. Имали су храбрости да примају тако велике плате. Нису имали људског стида и професионалне одважности да напусте све то и не учествују у злочину против своје државе и свога народа. Али, то је већ посао за психоаналитичаре и психијатре.

Мој стручни задатак је да напишем оно што сваки нормалан грађанин Србије, који живи од своје плате, добро зна. Не морате имати докторат економског факултета да би схватили да се отворено и бестидно шпекулише са динаром и да се дрско и безобразно поткрадају грађани. У разговорима са обичним светом видим да је великој већини јасно да режим ради за инересе крупног банкарског капитала и да ће до последњег евра настојати да грађанима преотму девизе. Зашто грађани не устану против таквог неоколонијалног режима и не преузму управљање државом у своје руке, није ми јасно. Колико је стрпљење наших грађана? Шта више чекају? Можда чекају да се динар и евро изједначе. Можда чекају да неко други за њих уради оно што је дужност сваког грађанина. И зато, као грађанин који зна шта му је чинити, и пишем ове редове, верујући да још увек има оног предивног и поштеног света који се не мири са постојећим стањем, који је храбар и спреман, ако не због себе, а оно због наше деце, да устане у одбрану људске памети и грађанског достојанства. Мој задатак је да подстакнем такве грађане и да их наоружам најтежим чињеницама. А чињенице су поразне. Мада се прилично шпекулише са статистичким подацима и приказују и намештају подаци који одговарају демагозима из политичке олигархије, ипак, када укрстите званичне податке добићете јасну слику организоване преваре у држави.

Разматраћемо период од 2001. године до јуна 2008. године и упоредити званичне податке из статистичких државних извештаја. У том периоду збирна реална инфлација је била око 300 одсто, док је курс порастао свега око 30 одсто. Када инфлација брже расте од девизног курса, то значи да је домаћа валута прецењена и да она на дужи рок не може вештачким мерама да се брани. Галопирајућа инфлација толико је подигла бруто домаћи производ – БДП, намерно изражаван у последње време у текућим ценама, док је девизни курс десет пута спорије растао од цена, да смо добили да је у назначеном периоду БДП порастао за 305 одсто. Када збирно саберете раст БДП у свакој години, видећете да је кумулирани раст износио свега 39,3 одсто. Када раст БДП мерите у девизама, онда добијате да је то износ – 228 одсто. Шта то значи? Колики је стварни раст БДП? Ако је БДП 2001. износио 13,1 милијарда евра како је годишњим растом од 2,5 одсто – 8,4 одсто могао да нарасте до невероватних статистичких 29,9 милијарди евра на крају 2007. године? Каква је то математика?

Погледајмо како то изгледа на буџету? Приходи буџета државе износили су 2000. године – 31,550 милијарди динара, док су приходи на крају 2007. године износили – 580,390 милијарди динара. То је раст од невероватних 18,7 пута. Да ли је привреда толико добро радила и грађани тако добро живели да су повећали за 18,7 пута приходе своје државе? Да ли је то истина? Одговор знају предузетници и грађани када погледају своје пословне и личне приходе у фирми или породици.

Интересантно је да је већ прве године увођења демократије у Србији дошло до раста прихода државе са наведених 31,550 милијарди у 2000., на 125,069 милијарди у 2001. години. Такав четвороструки раст прихода буџета нису донели ни повећање производње, нити увођење ПДВ, већ је то последица монетарне експанзије.

Упркос тврдњама гувернера бирократе Јелашића, хладног, уштовљеног чиновника који спроводи интересе како крупног банкарског капитала, тако и деспотових тајкуна, отуда поклоњена вила на Уклетом брду од 350.000 евра, док она стварно кошта преко 3,5 милиона евра, који својим једноличним и досадним излагањима хипнотизира стручну јавност, да се у Србији спроводи изузетно оштра рестриктивна кредитно монетарна политика, показатељи говоре потпуно супротно. Погледајмо објављене податке Народне банке Србије. Готов новац у оптицају 2000. је износио 10,993 милијарде динара, да би се тај износ у јуну 2008. попео на 74,10 милијарди динара. Значи, имамо 7,41 пута више новца у оптицају. Динарски примарни новац порастао је у истом периоду са 19,013 на 182,233 милијарде динара или за скоро 10 пута више. Укупан примарни новац порастао је са 34,026 милијарди на 432,292 милијарде динара или за 12,7 пута. Депозити по виђењу порасли су са 16,093 на 155,985 милијарди динара или скоро 10 пута више. Новчана маса М1, грубо речено сви новчани рачуни, укључујући и новчана средства локалних органа власти, са којих се може плаћати без ограничења, порасли су у посматраном периоду са 27,026 милијарди на 225,480 милијарде динара или 8,3 пута. Новчана маса М2, М1 увећана за остале динарске краткорочне и дугорочне депозите, повећана је са 32,894 на 365,834 милијарде динара или за 11,4 пута. Шта сви ови подаци значе? Значе само једно да се новац непрекидно упумпава у трули економски систем који хронично прави губитке. Упумпавањем новца расте инфлација. Упумпавањем новца расту плате у јавним предузећима. Плате се не зарађују на тржишту, него се добијају као награда за политичку послушност. Продуктивност рада у посматраном периоду повећана је свега 28 одсто, док су нето плате порасле 172 одсто. Новац се плански убацује да би се поткупили запослени и наставила несметано пљачка. Али, такво стање је неиздрживо. Питање је само тренутка када ће све то да пукне.

Ову црну слику наше монетарне политике морамо заокружити податком да имамо рекордне спољнотрговинске дефиците и да смо за првих шест месеци направили дефицит у размени са светом око 6,4 милијарде долара, што је више од једне милијарде долара месечног минуса. Напомињем, да је у време деспота месечни дефицит био свега 100 милиона долара , а данас је десет пута већи. Тако смо од 2001. године до јуна 2008. неповратно изгубили око 52 милијарде долара. То је новац који је отишао из Србије. Просимо по свету, молимо и понижавамо се да нам одобре 52 милиона долара, продајемо наше људе за пет милиона долара, док се неповратно одлива 52 милијарде долара. Ко је овде луд? А ко ради за интересе страних држава и влада ?

Посебно је интересантан раст репо трансакција НБС, то је куповина благајничких записа НБС од стране пословних банака како би се, према тумачењима гувернера са Уклетог брда, сачувала макроекономска стабилност и одбранио курс динара. Репо трансакције 2001. године нису постојале, да би се у јуну 2008. износ попеле на 219,315 милијарди динара. Зашто су нарасле толико репо трансакције? Зашто су достигле износ од 2,92 милијарде евра? Одговор је врло једноставан. Банке се задужују у иностранству и уносе евро у Србију, мењају евро за динаре и добијене динаре пласирају НБС по каматној стопи од 15,75 одсто, док је некада та камата била преко 22,4 одсто. Већ сам писао о овој превари под окриљем гувернера Динкића и гувернера Јелашића и израчунао сам да је само у 2006. години зарада банака на овим репо трансакцијама, уз зараду на девизном курсу, била преко 306 милиона евра. Сматрам да је ово организовано пљачкање државе и њених грађана и да се на овакав начин никада не може одбранити макроекономска стабиност.

Посебно је важно истаћи, да је, услед великог и шпекулативног уласка девиза у Србију, дошло до много веће понуде девиза, него што је тражња за девизама, па се тако, на изузетно плитком финансијском тржишту, ствара привид слободног тржишта девиза и објашњава пад евра. Наводно, делује принцип понуде и тражње. Када је велика понуда изнад тражње долази до пада цена. Али они који су у јануарском року полагали Теорију цена код легендарног професора Зорана Пјанића и који су положили тај предмет, добро знају да постоји шпекулативна понуда и шпекулативна тражња које могу да извитопере овај тржишни постулат. То се данас намерно дешава у Србији да би крупни банкарски капитал и тајкуни увозици остваривали екстра профите. Дакле, намерно се упумпавају девизе на плитко девизно тржиште како би се смањио курс и откупило четири милијарде евра које наши грађани из расејања шаљу у своју отаџбину.

Већ је постало и досадно и препознатљиво да курс стално пада када су верски празници, нове године или годишњи одмори и када наши грађани долазе у матицу. Лепо их дочекују. Порука је јасна. Немојте да долазите, него само шаљите девизе. Што ви више шаљете, ми више зарађујемо. Опасно је да се ти наши грађани врате јер би створили већу конкуренцију на тржишту. Да су они дошли на време, никада гувернери не би били Динкић и Јелашић, нити би Ђелић био минитар финасија. Отуда толика монополизација тржишта.

Наравно, настављамо даље анализу података, због овакве експанзивне кредитно монетарне политике нарасла су потраживања од НБС. Тако су потраживања 2000. износила 45,037 милијарди динара, да би се у јуну 2008. попела на 554,305 милијарди динара или 7,4 милијаде евра. Преко 600.000 грађана је задужено, тако да њихов данашњи дуг износи 343,452 милијарде динара или 4,6 милијарди евра. Дуг грађана у 2000. је износио свега 2,849 милијарди динара, што значи да су се грађани здужили 114 пута више. Ако знамо да грађани држе на штедњи 5,5 милијарди евра, то онда значи да су банке узимале новац од једних и давале другим грађанима или, што рече један овдашњи банкар мом швајцарском пријатељу банкару, узимамо паре од глупих Срба и пласирамо их још глупљим и добро зарађујемо. То је, нажалост, сурова истина. Али то је могуће било извести само уз уништавање домаћих банака и довођење на власт консултаната мултинационалних компанија на привременом раду у влади Србије. Ето објашњења зашто су уништене домаће банке.

Подаци говоре да су капитал и резерве банкарског сектора порасли са 30,884 на 416,079 милијарди динара, док је капитал НБС у минусу 17,773 милијарде динара или 236 милиона евра у јуну 2008. Истовремено је објављено да су банке за првих шест месеци 2008. године оствариле профит од 267 милиона евра, док је читав профит у 2007. износио 294 милиона евра. Лепо. Банке увећавају дупло профите, док НБС прави 100 милиона евра губитке и има негативан капитал.

Последњи податак из јуна 2008. је алармантан. Србија се само у јуну задужила 1,447 милијарди долара, тако да је наш дуг нарастао на 29,447 милијарди долара. Где је крај таквом задуживању? На основу свега горе изнетог, јасно је да нема никакве рестриктивне монетарне политике, него да се новац непрестано плански убацује у систем и тако подрива економска самосталнст Србије. Циљ је да се сломи економска кичма Србије.

Политичари на власти раде против интереса државе, нације и самих грађана. Они су зликовци и криминалци који распродају државна богатства и задужују земљу да би остварили своје личне интересе. То је данас сваком нормалном грађанину јасно. Никада Србија није била у тежој ситуацији. Окупирани смо изнутра. Предвиђања су врло жалосна. Следи финасијски слом. Слично се десило у Русији у августу 1998. године. У једном дану рубља је банкротирала преко 500 одсто. Русија је била на ивици грађанског рата. Америчка администрација се спрдала са Јељцином. Празноглави Клинтон је лечио комплексе исмејавајући пијаног Јељцина. Претила је национална катастрофа. А онда је извршен тихи државни удар. КГБ је преузела историјску одговорност. Појавио се Путин.

Шта Срби да раде? Србија нема КГБ и нема Путина. Наш једини спас је у развоју демократије и подизању грађанских институција. То је пут којима морамо да идемо. Макар поново сви изашли на улице. А док се то не деси, чувајте евре.

Таблоид 161 2008-08-21

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: