Двоугао заиста постоји


ДВОУГАО ЗАИСТА ПОСТОЈИ

СРБИЈА НИЈЕ СРПСКА ВЕЋ СКОРО СТО ГОДИНА. СВЕ ИНСТИТУЦИЈЕ У СРБИЈИ СУ ВАН ДОМАШАЈА СРБА. НАРОД ЖИВИ У НАМЕТНУТИМ ОБМАНАМА, КОЈЕ СУ ГА ДОВЕЛЕ НА ИВИЦУ ОПСТАНКА. ИЗЛАЗ ЈЕ У ОСВЕШЋАВАЊУ И ОБНАВЉАЊУ ОСНОВА СРБИЈАНСКЕ ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ.

Аутор:проф. др Светозар Радишић

Није лако отети се утисцима који остављају документарни филмови „Дух времена“, „Електронски логор“, „Знак звери – дигитални анђео“, предавања Волтера Ј. Ваита, текстови у Правди „Коме сметају књиге истине“ и „Војска Србије по други пут обележава свој дан“ и емисија на телевизији Б 92 „Двоугао“. Црвена линија (критични пут) свих њихових информација исцрпљује се у речима – апсолутно зло и лаж.

Најмање што може да дирне српску јавност је истина да су Фахри Муслију и Милорад Ступар били истомишљеници на телевизији „Б 92″. Природно је да када неко ради за „Би-Би-Си“, или „Глас Америке“, не може да мисли српски, да је пристрасан и да је неоутиписта, због прихватања глобалистичких идеја, које крију неокомунизам, премазан дебелим слојем свих боја. Природно је и што се добро знају и међусобно изузетно уважавају поменути ликови. Наведени документарни филмови сваком гледаоцу остају угравирани у памћење, јер указују на лажи, обмане и перфидије вавилонских и мамонистичких „владара из сенке“. У њима су згуљене маске креаторима „новог светског поретка“. Али, чему обмане и лажи у Србији, држави која нема избора него да стане на ноге или нестане.

Један од симбола бестидности, засноване на лажима, као никад у историји, постала је Војска. Војска Србије, која није србијанска, а камоли српска. Наравно то није чудно, када је државна администрација толико политички, економски и војно необразована и неспособна. Уколико се ставе на страну школе које су завршили а да немају везе са управљањем системом (држава) и политиком државне администрације, остају само дипломе са курсева и радионица завршених у земљама које су прогласиле Србе и Србију за непријатеље. Да ли је потребно да се наброје презимена и имена да би се закључило да се власт свела на мање од двадесет свезнајућих. Те набеђене свезналице зову се министри. Један исти човек може да буде министар за телекомуникације, па министар војни, па председник, а да је питање да ли зна шта је психа. Други министар је час стручњак за енергетику а час за вере, трећи је министар за науку и заштиту животне средине па затим за рударство и енергетику, трећи је министар без портфеља за Национални инвестициони план (то радно место је планетарно ремек дело које само Срби могу да измисле), четврти је саветник министра одбране (са свеже завршеним Филолошким факултетом), а затим министар за спорт и омладину, пети хара у SMS систему, отворено пљачкајући народ, шести су увезени, глобалистички обележени, незаконито убачени у политичке воде, стручњаци за финансије, које је у Србију уградио Међународни монетарни фонд. Такво политичко „шибицарење“ није могућно образложити на у времена мира, а камоли време криза, у време предратног стања и за време рата. Они још нису схватили да се против Србије води настављени рат у економској, дипломатској, психолошкој, медијској, информационој, културолошкој и спортској сфери.

Очевидно је да уопште није важно шта знају, које школе, курсеве и радионице су завршили и за шта су и да ли су способни. Они су само подобни. Народ се још сећа подобности из Титових времена. Бранислав Нушић и Радоје Домановић рођени су прерано, а били би угроженији него у своје време да су сада живи. Због демократије, која је и тада постојала, али не и у америчком руху. Зар се то власт не поиграва са народом? Зар се српски угледници нису борили против Титових кадровских „бисера“? Превазишли су све претходнике које су као похлепне описали Јован Цвијић, Јаша Томић, Милош Црњански, Владимир Дворниковић и Рудолф Арчибалд Рајс.

Ипак су Војска, Скупштина и Влада највећи „бисери“, а Војска најбоље симболизује време наговештеног незнађа и неизвесне српске будућности. Свој дан (Дан војске) прославила је глобалистичка војска из Србије, која с нестрпљењем жури у НАТО преко Велике Британије и Охаја, на Сретење, 15. фебруара и на тај начин допринела савременим српским апсурдима. Није никога у њој срамота што је реч о успомени на 1804. годину и Први српски устанак. Еј глобалисти, схватите: СРПСКИ УСТАНАК! Неуморни глобалисти запослени после 2000. у Војсци, који су раније били истакнути ЈУЛ-овци, сада пишу монографије о Српској војсци, без историјског знања, тврдећи да треба усмерити поглед испред себе, искључиво, ради истинске и извесније будућности у Европској унији. Њихов проблем је што немају времена да завире на Интернет на сајт YouTube.com и сазнају истину о Европској унији. Треба само да напишу: Istina o EU (Videos) и то што пре док Европска комисија не забрани снимке или нареди њихово брисање.

……..
Истина о Европској Унији

Док сам постављао овај текст,пронашао сам ово на Yоu Туbe, и сада то можете гледати.Касније ћу све то спојити у један видео клип и поставити га на гоогле, па онда све поново на блог,као један цео и засебан филм…Пошто сам све поставио на гоогле, сада стављам овде цео видео клип…

……..
http://video.google.com/videoplay?docid=2962041616414853362&hl=en
[#googlevideo=http://video.google.com/videoplay?docid=2962041616414853362&hl=en]

Кликните на задњи квадратић командне линије плејера, да би видео прилог гледали преко целог екрана.
Link ka video klipu na:http://video.google.com/

download

……..

Други њихов проблем је што следе антиисторијске Сједињене Државе (Томас Молнар, Американологија), а не схватају која земља треба да се стиди своје историје САД или Србија. Требало би да престану да лажу себе и свој народ.

Шта је у садашњој војсци српско? Она се чак и не зове српска (како је предлагао очигледни господин Борис Тадић), ни србијанска (у њој су Срби са патриотски оријантисаним припадницима свих националних мањина рођеним у Србији), него Војска Србије. То значи грађанска војска, што није у складу са Уставом.

Они који одлучују о српској будућности у државном врху одавно делују изгубљено, то види цео свет. Не могу и/или неће да се договарају и одлучују о судбини Србије, иако њиховој земљи као Дамоклови мачеви над главама висе голи војни, економски и политички интереси САД, Европске уније и Русије.

Они у реформском војном врху, очевидно недовољно сазрели и неискусни, јесу већ годинама природно изгубљени, јер немају државу. А на који начин су пробрани, није ни чудно. Министарство одбране чине млади партијски тзв. демократски кадрови. Ни то се не догађа први пут у историји. Многи су се раније сетили такве врсте попуне, у којој је приврженост режиму, а не народу, најважнија и једино потребна особина.

Од октобарске демократизације Војске, експерти за историју нису успели да одреде критеријуме за традиције војних видова, родова и служби. Заиста су „одређивачи традиције“ у великом проблему: треба да буде што старије, а да не буде српско. Сада не знају ни да ли је Ратко Младић злочинац или јунак, да ли је ратовао о трошку Србије или Републике Српске. Зато забрањују књиге по директиви, као у време Стаљина и Тита. На исти начин се, у Сједињеним Државама, забрањује серија цртаних филмова „Симсонови“ и књига Куперов документ, након што су убили аутора Вилијама Милтона Купера. Чисто од демократије.

Не постоји тај кога можете да упитате ко сада у Србији одређује подобност. Све се понавља и све је исто – само њих нема. Јасно је: војни чиновници опет чекају да им државни органи кажу шта је најбоље. Док то не сазнају славиће редом и постројавати се по наређењу оних који, по свему судећи, не знају шта је држава, народ, војска, историја, традиција, одбрана, слобода, патриотизам… Не смеју ни да помисле да опонашају Сједињене Америчке Државе, Велику Британију, Француску, Италију, Грчку… – а ка њима и њиховом начину живота стреме. Шта то значи у ово време планетарних лажи, не морају ни да знају.
Иако изгледа да у Србији има бар два милиона и сто хиљада Срба и оних који су српски оријентисани, овај кошмар ће остати, све док се у Србији не формирају српске институције (сада ни Српска академија наука то није), док се СПЦ духовно не прочисти и искрено не споји са својим народом, док школски систем не буде и за учење Срба, док на пет националних ТВ канала не дођу и српски интелектуалци и још понеки српски новинар итд. Многи мисле да интелектуалаца међу Србима више нема, па их зато нико не позива у радио и ТВ студио.

У сваком случају, Срби маштају да ће њихова земља у догледно време стићи у „просторазују“. Да би се то догодило Србија мора да напусти двоуглу „линијалију“, у коју је упорно смештају телевизија Б 92, АНЕМ и „Време“ (само њихове новинаре и гледају српски ТВ посматрачи) и понуђену „раванију“, коју јој нуди Европска унија. Тада Срби неће личити чак ни Питеру Јустинову на дводимензиона бића. Догодиће се то ако икада Србију опет буду водили Срби (од 1903. није било Срба на челу Србије – крчмили су је и крчме је беспоштедно некакви српски масони и интернационалисти). А онда може заједно са Русијом у Европску унију. Ваљда ће до тада Србија (ис)трајати.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: