Светски поредак некредитног новца


Уз дозволу аутора објављујем овај текст (1).
……..
Однос (количник) између вредности друштвеног производа (ПQ), оствареног у друштву неке године, и количине новца у оптицају (М) назива се просечна брзина оптицаја новца (В)….

Примећено је да се са развојем друштва смањује однос између оствареног друштвеног производа и количине новца у оптицају, тј. смањује се брзина оптицаја новца. Да би се одржао достигнути ниво производње, потребна је додатна количина новца у оптицају, да би се надокнадила несташица новца изазвана успорењем брзине оптицаја новца.

Још јасније се види да, са развојем друштва, расте производња и вредност друштвеног производа, за чију реализацију је такође потребна додатна количина новца у оптицају.

Ако је због пораста производње потребно постојећу количину новца у оптицају повећати за 2%, а због успорења брзине оптицаја новца само за 1%, укупно повећање количине новца у оптицају мора бити 3%.

slika-stojana

Стојан Ненадовић творац теорије о некредитном новцу.

Најпознатији монетарни стручњак света XX века, Милтон Фридман, који је, проучавајући статистичке податке разних земаља, а пре свега САД, констатовао општу појаву успорења брзине оптицаја новца, такође је утврдио да су мере монетарне политике најчешће контрапродуктивне, пре свега због временског кашњења дејства монетарно-политичких мера.

Милтон Фридман је закључио да би најбољи амбијент за спонтано одвијање економских активности био онај у којем би количина новца у оптицају расла по константној годишњој стопи од 2% или 5%, чиме би се избегла негативна дејства наизменичних, експанзивних и рестриктивних, монетарних удара.

Показало се да је пројектована и емитована, постојећа количина новца увек недовољна, те да је увек потребна, нова и нова, додатна емисија новца, како би се привредни механизам одржао у покрету. У друштву стално постоји проблем несташице новца, проблем дефлације. Овај проблем потиче из саме природе, суштине новца, како се она данас схваћа.

Од када су људи почели да праве новац од папира, уобичајило се да се такав новац (таква врста новца) пушта у оптицај у облику кредита. Сматрало се да је тако обезбеђено покриће за новац у људском раду. Да би вратили дуг, дужници су морали да нешто произведу и продају.

Међутим, због успорења брзине оптицаја новца, осећала се несташица новца, смањивала се тражња, гомилале су се залихе непродате робе, расла је незапосленост и неискоришћеност капацитета. У време Велике светске економске кризе, у САД је недостајало више од 3о% количине новца у оптицају.

Због успорења брзине оптицаја новца, кредити се не могу вратити из количине новца која већ постоји. Потребна је додатна количина новца, која се такође даје у облику кредита. Кредитне обавезе се увећавају и све теже враћају. Све веће задуживање далеко превазилази вредност производње. Настаје бескрајна инфлација кредитног новца, кога је све више а никад довољно, за превазилажење постојеће дефлације.

Ако би нека држава потребну додатну количину новца пустила у оптицај као некредитни новац, тј. као поклон, без обавезе враћања, процес би био заустављен. Инфлација би исчезла. Ускоро би се видело како вредност новца те државе расте у односу на долар и друге валуте.

Владарима света допало се да владају светом одлучивањем о расподели кредита. Зато нису благонаклоно гледали на покушаје неких земаља да се ослободе дужничког ропства.

Управљање светом, одлучивањем о расподели квота светског некредитног новца, који ниче из општег пораста економске рационалности и развоја светске трговине, неће бити мање занимљив посао.

Удео поједине државе у расподели светског некредитног новца, одређиваће њен положај у светској размени, њену способност да извози и увози. Одобравањем одређене квоте некредитног новца, међународна заједница показаће колико је спремна да помогне некој држави и народу. Биће подстакнут раст светске трговине.

Унутар државе некредитни новац биће подељен непроизвођачима што ће повећати тражњу и профите произвођача. Све без инфлације.

Светски поредак некредитног новца биће успостављен када сви буду схватили да је он у интересу свих.

Аутор: Стојан Ненадовић
www.noncredit-money.org/

2 реаговања to “Светски поредак некредитног новца”

  1. Apartmani Soko banja Says:

    Dobar tekst, dopada mi se. Pogledajte i Venus projekat i Zeitgeist, interesantni su tokovi novca. Pozdrav!

    • Nebojša Says:

      Da, interesantni su i čudni tokovi novca, kako i gde ih monetarna prebogata elita usmerava. Pogledaćemo ta dva projekta, a o Zeitgeistu je nešto bilo reči i ovde.
      Pozdrav!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: