Нови човек – једина револуција и преображај!


Ове речи о визији новог човека које ћете прочитати, Ошо је говорио осамдесетих година прошлога века. Оне су по мени револуционарне, али плашим се да ће их многи погрешно протумачити, прво зато што долазе од човека и мистика који је живео у Индији, о којој има пуно предрасуда, те да је био учитељ медитације о којој такође многи имају погрешно мишљење, предрасуде, увиде и сазнања, а да никада нису ни медитирали, већ су своја „сазнања“ о медитацији стекли читањем књига аутора који су читали книге од других ауторао о медитацији, углавном погрешне књиге, а да при том нису ни медитирали, да сами из искуства уоче после извесног времена шта је то, па да пишу, већ су вероватно после неколико покушаја баталили све то,јер, ко је икада видео „да ће спознати самога себе ако само седи, жмури, и будно , свесно, само прати шта се одиграва унутар њега“, да се не моли, то су будалаштине за ове просторе.

Један мој пријатељ ми је скоро рекао да је доста кроз живот имао искуства на прагу свести између будног стања и сна знано као: „дремеж,дремање“, и да је то веома било живо, а важно је да не паднеш у сан, да је тако пуно сазнао о себи и био је кративан у томе,да боље схвати себе,неке идеје и слично…

Међутим, он је несвесно самоуко открио одређене медитативне технике и стања о којима се у Индији вековима зна, постоје и медитативне технике и вежбе за то, о којима је и Ошо говорио, да се практикују и продубе, што је део медитације.

Нисам то рекао свом пријатељу,јер знам да има погрешан став о медитацији и сличним стварима које долазе из Индије,али то на крају крајева није толико ни битно,јер није важно како се нека духовна дисциплина за продор у унутрашњост своје психе, душе и свести зове,већ да се практикује.

Наравно, постоје они који пуно више знају о томе и од којих се може учити то.

Знам да ће многима нама Србима православцима бити несхватљиво: „како то медитант, а  православац, то је немогуће,  ‘ми смо православци’…!?“

Само по себи, то је догматичан став…

У почетку је то и за мене била препрека, јер је то био јак утиснут став у мојој психи, а душа ми је хрлила ка медитацији читајући „атомичне“ Ошове речи.

Но, временом, разбио сам блокаде, а нити негирам православље,  дапаче,схватио сам да је и оно временом отишло ван неких својих изворних оквира и токова…

Осамдесетих година прошлога века се имало пара,и обилазио сам наше монахе, тако сам имао прилике да се 1987-ме упознам и разговарам са нашим легендарним Српским монахом Калистом. У разговору са њим сазнао сам да он не користи молитве на „уобичајен “ начин како то наша црква налаже,већ на неки свој начин, а то је било у потпуности исто за технику мантрања ( Индијска молитва.Каже се „мантра“) о којој је Ошо говорио и указивао да се потпуно погрешно користила и практиковала од разних Индијских „гуруа“.

Дакле, Монах Калист је,попут Ошових упутстава за Индијску моилитву (мантра),вероватно несвесно или свесно, дошао до сазнања за једну круцијалну ствар;- како треба изговарати молитве,а то је;-> да се молитве не изговарају брзо и полугласно,већ мисаоно у мислима и са паузама између речи,јер то је најбитније…!

Даћу пример кратке молитве како се то ради,рецимо за молитву:

„Господе Исусе Христе,сине Божји, помилуј ме грешнога“

Молитву (изговара се течно мислима, мисаоно) не треба изговарати брзо, и без пауза између молитви, а и код изговора саме молитве,већ овако:

„Господе Исусе Христе… пауза ( то је индивидуално, по интуитивном избору,неколико секунди,7-8 )… сине Божји… пауза… помилуј ме грешнога“

затим се направи такође пауза између самих молитви,и настави се даље у истој синхронизацији. Пробајте, експериментишите…

Условно речено, „тајна“ у тој паузи је „одзив…“

Може се практиковат и у лежећем положају.

Ошо је У Индији био нешто попур Христа, у потпуности је раскринкао религијске догме Хинду религије у очима обичних Хиндуса, а и сам је био Хиндус, Индијац.

Хиндуистички свештеници су „лудели“ од њега.

Нешто слично је причао и о осталим „организованим“ религијама, и свим „измима“, … али, оставимо сада то по страни, јер желео сам да направим одређени увод пре него што прочитате Ошове речи о Новом човеку, због одређеног неразумевања о неким стварима, мада ће вероватно и мене неко прогласити за „јеретика“.

Цитати су проткани „мелодичном“ ијекавицом, јер је многа Ошова дела превео мој пријатељ из Црне Горе, Слободан Вучковић и поставио их на свом сајту … одакле сам ово преузео…

Нови човјек

истински дух земље

У новом цовјеку је садржана цитава моја филозофија живота: како треба потпуно живјети, интензивно, у цјелости; и тако да не цинимо од живота испразност вец да уцинимо да сваки тренутак буде највеце уживање – плес, пјесма и славље.

Стари човјек који је битисао до сада је већ на самртничкој постељи. Он је много патио и треба сву нашу сућут. Он је био условљаван да живи у биједи, у патњи, у самоодрицању. Њему су обећавали: сва обећања су се односила на загробни живот, али само ако буде за живота патио. Што буде више себе мучио, што буде већи мазохиста, што буде више уништавао властито достојанство – то ће бити више награђен.

То је био веома погодан концепт за уложене интересе јер је од човјека који је спреман да пати веома лако начинити слугу. Човјек који је спреман да се жртвује данас за неко непознато сјутра је већ унапријед изразио свој пристанак да буде обробљен. Будућност тако постаје његово ропство. Хиљадама година је човјек само живио у нади, у замислима, сновима, утопијама, али никако у стварности. Но, нема другог живота до овог садашњег, до овог који сада живимо.

Нови човјек је бунт, револт, револуција против свих условљавања која га могу обробити, спријечити, искористити, а све то у име наде за измишљеним рајом. Сви прошли приступи животу били су зачуђујуће сложни у једној ствари: да је човјек жртвена животиња пред ногама измишљеног Бога.

Била су времена када је човјек био жив жртвован, масакриран испред камених статуа. Мада се данас нико не би усудио да учини такву ствар, психолошки се ствар још није промијенила. Човјек је и даље жртвован: било у име капитализма или комунизма, у име неке аријевске расе, у име ислама, у име хришћанства, хиндуизма. Умјесто камених богова данас постоје звучни називи, безначајни, али је човјек пристао да живи тако из простог разлога јер је као дијете рођен у маси која је унапријед кондиционирана. Учитељи су условљавани, родитељи су условљавани, сусједи су условљавани и зато је мало дијете скоро беспомоћно – оно не може ни појмити било коју другу алтернативу сем да буде дио те масе.

Прошли човјек је био маса, шраф на точку: стари човјек није имао индивидуалност. Они који су улагали интересе у човјека трудили су се да униште самопоштовање и достојанство, радост и захвалност да си људско биће, да си највиша креација у дугом путу еволуције – да си стожер славе.

Такве идеје су биле опасне. Ако би човјек имао самопоштовања, достојанства људског бића, ти га не би могао унизити као роба, не би могао уништити душу и произвести од њега робота. Све до сада човјек је само тобоже живио – његов живот је, међутим, био само претпоставка.

Нови човјек је револт против читаве прошлости. То је декларација да ми желимо да створимо нови начин живота, нове вриједности живота. То је знак да смо доспјели до нових циљева – далеке звијезде су на нашем нишану. И ми нећемо допустити никоме да нас жртвује у име неког лијепог назива. Ми желимо да живимо наше животе, не према неким идеалима већ према својим тежњама, према својим страственим интуицијама. Ми желимо да живимо од тренутка до тренутка. Нас неће нико заваравати да живимо за неко „сјутра“ и обећања за будућност.

Нови човјек садржи сву будућност човјечанства. Стари човјек треба да умре: он је већ спремио свој гроб – он на то чека сваки тренутак, све више и више. Што мислите да ради Роналд Реган? Он копа гроб за човјечанство, и то што је могуће дубљи. Ти људи изгледа као да се плаше и мртвих – па ако гроб није довољно дубок могли би се мртви вратити,.. да се могу вратити у живот.

Нуклеарно оружје и све друге деструктивне справе су спремне за свеопште самоубиство. Стари човјек је одлучио да умре. Сада је на интелигенцији свијета да се одијеле од таквог човјека прије но што он уништи и тебе, такође. Треба се одијелити од старих традиција, старих религија, старих нација, старих идеологија.

По први пута сада старо и није више златно. Старо је само утемељење једне ружне прошлости. Сада је велика одговорност за нове генерације, за младе људе да одбаце прошлост. У прошлости су религије обичавале да се одрекну свијета. Но, ја вас учим да волите свијет како би он могао опстати, а да се одрекнете сасвим прошлости и ослободите њеног континуитета.

Нови човјек није за унапређење старог: он није за континуитет феномена, за побољшање. Нови човјек је декларација смрти старог и рођење потпуно освјеженог човјека – неусловљенога; без нација, без религија, без икакве дискриминације између мушкарца и жене, црних и бијелих, Истока и Запада, Сјевера и Југа. Нови човјек је манифест уједињеног човјечанства. То је највећа револуција у свијету икад виђена.

Ти си можда чуо за чудо које је произвео Мојсије дијелећи море на два дијела. То чудо није ништа. Ја желим да подијелим човјечанство: читави океан човјечанства се дијели у два дијела – старо и ново. Ново ће вољети овај живот, овај свијет. Ново ће учинити умјетност живљења, љубави и умирања. Ново неће интересовати рај ни пакао, гријех ни врлине. Нови човјек ће жељети само да оствари радости живота, животна задовољства – више цвијећа, љепоте, хуманости, милости. А ми имамо капацитета и могућности да начинимо од ове планете рај и учинимо овај садашњи тренутак највећу екстазу живота.

Допустите да старо замре. Допустите да то буде старо вођено људима налик Роналд Регану. Нека слијепци прате слијепца. Али не они који имају млад дух – а када кажем „млад дух“ у то укључујем и оне који су по годинама стари, који нијесу стари по духу, а не уврштавам оне младе који су већ старци по духу. Духовно млад може бити нови човјек.

Нови човјек није нада. Ти си већ испуњен тиме. Мој рад је само да те учиним свјесним да је нови човјек већ стигао. Мој рад је да ти помогнем да га препознаш и поштујеш… Нови човјек није неко ко треба да дође са неке друге планете. Нови човјек је у теби и твојој свјежини, у тишини твога срца, у дубини твоје медитације, у твом предивном простору љубави, у твојој пјесми радости, у твојем плесу екстазе, у твојој љубави за ову земљу. Ниједна религија те не учи да волиш ову земљу, а ова земља је твоја мајка, ова дрвећа су твоја браћа, а ове звијезде су твоји пријатељи.

Када видиш да се стари човјек све више креће према свом гробу тада ће бити лакше за тебе да се одрекнеш њега и његовог начина живота, његових цркава, синагога, храмова, његових богова и његових светих списа. Твоја света списа су твој цијели живот и нико их не може исписати – само ти то можеш исписати. Ти долазиш на свијет са једном отвореном и празном књигом и до тебе је што ћеш са њом да урадиш. Рођење није и живот: то је само предност коју си добио да створиш живот, да створиш тако диван живот, славан и толико вољен колико можеш замислити, колико можеш уснити.

Сан и стварност новог човјека ће бити једно јер ће његови снови бити утемељени у овој земљи. Они ће донијети цвијеће и воће. Они неће бити само снови, они ће начинити свијет земљом из снова. Оствари одговорност! Човјек се није никада раније суочио са већом одговорности, одговорност да се одрекне читаве прошлости, да то острани из свог бића.

Буди поново Адам и Ева и допусти да ова земља буде Рајски врт; а овога пута ћемо видјети ко ће бити тај Бог који ће имати петље да истјера човјека одатле. То треба да буде наш врт и ако Бог жели да буде у том нашем врту он ће требати да закуца на наша врата.

Земља може бити прекрасна, магична, чудотворна – наше руке имају тај додир – само то нијесмо пробали никада прије. Човјеку никада није била дата шанса да искористи све своје потенцијале ка расту, да се расцвјетава, да донесе испољење, задовољење, да прекрије сву земљу цвијећем, да испуни читаву земљу мирисима. По мени тај мирис је божански.

Нови човјек неће клањати Богу као створитељу свијета. Нови човјек ће створити Бога у облику мириса, љепоте, љубави, истине. Све до сада Бог је био творац, а за новог човјека само ће човјек бити творац, а Бог ће бити створен. Ми можемо створити божанско – то је у нашим рукама. Због тога ја говорим да је Нови човјек највећа револуција која се икад догодила на овој земљи. И то се никако не може заобићи јер је стари човјек већ објавио да је мртав. Допустимо му да умре у миру. Они који имају бунтовни дух ће се једноставно одијелити од тога и они ће бити спасиоци, они ће створити Ноеву арку, они ће бити зачетници новог свијета. А пошто ми знамо стари свијет и његову несрећу, ми можемо избјећи сву ту биједу, сву ту љубомору, сав тај бијес, све ратове, све те рушилачке тенденције…

Ми можемо проћи кроз потпуни преображај: можемо створити безазлене људе, вољене људе, људе који дишу у слободи, људе који помажу једни другима да буду слободни. Ми можемо створити изобиље за све, да буду достојанствени, да буду поштовани – не у духу неких идеала и вриједности већ само онакви какви јесу.

Нови човјек је на путу да буде истински дух ове земље.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: