Новац је позвао мафију у спорт


Интервју: Љубодраг – Дуци Симоновић, прослављени кошаркаш
24. Фебруар 2008

Чим су почела регуларна спортска такмичења, пре свега у фудбалу у Енглеској, створен је систем клађења који је условио намештање утакмица, што значи поткупљивање играча, судија и власника клубова. Будући да је спорт као институција ван правног система у такозваном „демократском свету“, створене су безграничне могућности за прљаве послове у спорту

Љубодраг Симоновић - Дуци

Љубодраг Симоновић - Дуци

Ако је пре сто година оснивач модерних Олимпијских игара Пјер де Кубертен изјавио „да је новац највећи непријатељ спорта“, онда се с правом питамо зашто је модерно друштво жртвовало најважнију споредну ствар у животу свакога човека на кугли земаљској.

Одговор на ово и на многа друга питања потпуног уништења менталне снаге и такмичарске воље непосредних актера спорта потражили смо од доктора правних наука Љубодрага – Дуција Симоновића, човека који је пре тридесетак година храбро стао у одбрану оних припадника људске расе којима је богом дата вештина спортског умећа и талента. И наравно, у тој неравноправној борби остао је све ове године усамљен, отуђен, деградиран, али не и сломљен…

нКада је по вашем мишљењу мафија почела да преузима кључну улогу у спорту уопште, посебно, у вероватно најпрофитабилнијој грани – фудбалу?

– Мафија је почела да се појављује у спорту када је новац почео да улази у спорт – тврди др права, бивши врхунски кошаркаш Љубодраг – Дуци Симоновић. – Почело је са фудбалом, као најпопуларнијим спортом, а онда са кошарком и другим спортовима. У кошарку новац је почео да долази после Светског првенства у Љубљани 1970. године, када смо освојили прво место. У фудбал десетак година раније.

нШта за вас значи спортски професионализам, односно да ли је он широм отворио врата уласку мафије…

КУБЕРТЕН ОДУШЕВЉЕН НАЦИСТИМА

Шта мислите, да ли се Кубертен преврће у гробу због тога што се тотално изгубио дух олимпизма, а Олимпијски покрет претворио у мафијашку организацију?

– Упркос томе што се то коси са његовом олимпијском филозофијом, Кубертен је при крају живота прихватио професионализам. Иначе, његови погледи о олимпизму и педагогији били су готово идентични са нацистичким погледима. У његовом писму Хитлеру од 17. марта 1937. године, Кубертен се захваљује Хитлеру не само на новцу који му је овај послао (10.000 рајхс марака), већ и на подршци коју су му нацисти дали за његову педагогију. Кубертен је у тој мери био одушевљен нацистичком Немачком и посебно Хитлером, да је све своје списе (60.000 писаних страна) поверио на чување нацистима. Он је нацистима поверио и испуњење његове последње жеље, да му се срце сахрани на Пелопонезу, у „Олимпијској долини“ (данас „Долина Пјера де Кубертена“). Нацисти га нису изневерили. Када је умро, извадили су срце и уградили га (1938.) у споменик дигнут на тлу античке Олимпије – каже Симоновић.

– Спорт је од самог свог настанка као институције, крајем 19. века, постао део капиталистичког поретка, што значи средство за стварање профита. Чим су почела регуларна спортска такмичења, пре свега у фудбалу у Енглеској, створен је систем клађења који је условио намештање утакмица, што значи поткупљивање играча, судија и власника клубова. Спортски професионализам је неминовна последица развоја спорта као шоу бизниса. Званични, оснивач модерних олимпијских игара Пјер де Кубертен рекао је, још крајем 19. века, да је „новац највећи непријатељ спорта“ и да су професионални спортисти „циркуски гладијатори“.

нКолико је светска политика имала утицаја у развоју спортске мафије у свету и код нас?

– Спорт је постао најважније средство капиталиста и бирократије за држање радних „маса“ у покорности. Кубертен је, после Руске и Минхенске револуције, рекао да је спорт „најјефтинија духовна храна која држи раднике у покорности“. Истовремено, спорт је, као отелотворење владајућих вредности капитализма, постао најзначајније средство за духовну колонизацију света, што значи за увлачење „нижих раса“ у капиталистичку орбиту. Спорт је постао прва мондијалистичка идеологија и Кубертен није крио да је главни циљ ширења спорта (олимпизма) у свету обрачун с културним и слободарским наслеђем колонијализованих народа. Све већи значај спорта као средства за деполитизацију потлачених радних слојева и колонијализованих народа отворила је простор мафијашким бандама да преузму спорт у своје руке и да за то не сносе никакве последице.

нКако функционише мафија у спорту? Колико је спортиста појединац у могућности да се свему томе супротстави?

– Будући да је спорт као институција ван правног система у такозваном „демократском свету“, створене су безграничне могућности за прљаве послове у спорту. Узмите такозвану продају играча. Одакле право клубовима да продају играче? Спортисти професионалци би требало да буду „слободна“ радна снага на тржишту, као и друга радна снага, а они су, фактички, својина клубова. Заправо, продаја играча је само начин да власници клубова „перу новац“. Зато постоје „дупли уговори“. Највеће паре „перу“ се у спорту. Према грубим проценама, капиталисти у свету годишње „оперу“ преко спорта 1.500 милијарди долара. Не би ме изненадило да је та сума далеко већа. Наши клубови су само део светског спорта и да би опстали у њему морају да прихвате владајућа правила. Корупција у спорту није анахронизам, већ је темељ на коме светски спорт функционише. Спорт се налази тамо где и проституција, коцка, продаја дроге…

нКолико је свему томе допринела она чувена крилатица „да су некада играли сиромашни, а богати гледали, док данас играју богати, а сиромашни гледају“?

– Спорт је „привилегија“ сиротиње. Тренери не иду на Дедиње да траже таленте, већ у сеоске и приградске средине где живи сиротиња. Исто је у Европи и другим деловима света. У САД деца из црначких гета чине ударну снагу спорта. Није случајно легендарни борац за људска и грађанска права Афроамериканаца Мартин Лутер Кинг, кога је убио ФБИ, говорио је да су црни професионални спортисти „срамота за црну расу“ јер их „бели господари користе да би прикрили прави положај црначке популације у САД“. Милиони младих широм света губе здравље и могућност да стекну образовање у настојању да путем спорта побегну из сиротињског гета и домогну се пара и „славе“. Само мали број успе – остали пропадају. У спорту одавно важи максима да је спорт „руски рулет за светску сиротињу“ – закључује Симоновић.

Аутор: Предраг Јеремић

http://www.glas-javnosti.rs/

Једно реаговање to “Новац је позвао мафију у спорт”

  1. Kosarka Says:

    Odlican clanak.. Svaka cast.. Samo tako nastavite :))


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: