Робин Худ


Аутор: Бранко Драгаш

Податак да се 42% националног дохотка Србије остварује у Београду, најбољи је доказ да су оправдани све отворенији приговори остатка Србије против београдизације друштва. Наравно, повика да се врши београдизација друштва и да Београђани уживају све привилегије таквог стања, крајње су злонамерне и опасне, јер се, у свеопштој подели нације, враћамо у средњи век, па постоји реална опасност да се ускоро поделимо на градове-нације које ће тражити осамостељење и отцепљење од Србије.

Какве користи од београдизације имају становници, рецимо, Ритопека, Јабучког рита, Добановаца или Батајнице? Какве користи од београдизације имају радници Змаја, ДМБ-а, ПКБ, ИМТ-а, ИКЛ-а или радници Клуза, Робних кућа Београд, Бродоградилишта Београд и других, некада моћних предузећа, који су намерно гурнута у стечај? Какве користи од београдизације имају Цигани који живе на Војном путу у Земуну или они преко пута хотела Интерконтинентал? Какве користи од београдизације имају наши суграђани који примају плату до сто евра месечно?

Да ли знате да у Земуну, помпезно названом Новом граду, грађани греју воду да би се истуширали? Да ли знате да у многим деловима нашег главног града нема ни воде, ни струје, ни путева и да та предграђа подсећају на времена првобитне акумулације капитала у делима Чарлса Дикенса? Појам, дакле, београдизација не сме да се веже за највећи број наших суграђана који живе испод или на самој граници егзистенције, који живе горе него многи у провинцији, само се то у маси не примећује, већ тај појам треба везати искључиво за централизацију новца и политичке моћи у рукама свих досадашњих влада.

Врши се намерна замена теза, како би се политички мићници сакрили иза те поразне чињенице да се половина националног дохотка ствара у престоници нације која одумире и нестаје. Како решити тај озбиљан проблем у нашем развоју? Најлакши начин је да се тај озбиљан проблем препусти неозбиљним људима. Експерти за све имају универзална решења. Тако је кандидат за Нобелову награду и вечити Асистент за министра финансија дошао на генијалну идеју како да, пред престојеће парламентарне изборе, постане популаран код све сиромашнијег народа.

Велики инквизитор је постао – Робин Худ. Министар финансија је одлучио да популистички преотме део зарада градовима и да тај новац преусмери у неразвијену провинцију. Робин Худ наших финансија је легендарни јунак одметник који је, као харамбаша, упао у Централну банку и заузео њене трезоре, обећавајући да ће вратити отете кипарске девизе, али од те пучке представе није било ништа пошто су тајкуни феудалци наредили да се тај опасан игроказ одмах прекине.

Покушај да се градовима отме новац и пребаци сиромашнијим општинама је предизборни трик. Није проблем у шервудској шуми, него у систему који производи Робина Худа. Када би систем остављао могућност да локална самоуправа убира оно што се ствара на њеној територији, Робин Худ не би ни постојао. Тачније, не би ни постојао разлог за његово појављивање.

Већ деценијама се залажем да се од прикупљеног новца на територији општина, остави 75% самим општинама, док ће се преостали проценат од 25% пренети Републици за заједничке потребе. Данас је ситуација иста као у време Деспота. Општинама остаје од 8-15% прикупљеног новца. Све остало иде у Владу. Понављам, не иде у Београд, већ остаје под контролом бирократије у Влади.

Када прикупе тај новац, онда политичка олигархија одређује коме ће тај новац пренети. Тако се развио систем у коме се награђују подобни, а кажњавају неподобни и политички противници. Такав систем траје већ деценијама. Нико неће да изврши истинску и темељну децентрализацију власти. Права децентрализација је кад они који стрварају новац одлучују о томе новцу.

Привреда ствара новац и њој треба да се остави 75% свих прихода. Преосталих 25% прихода треба да иде на издржавање државе. Данашња бирократија оставља привреди свега 30% створене вредности. Јавна потрошња прелази 50% БДП-а. Србије не може постати модерна и демократска држава док се то не промени. Нема привредног развоја када се новац тако бестидно отима од привреде и локалне самоуправе. Нема истинских реформи док се из корена не промени систем.

А систем злоупотреба и пљачкања се није променио. Не треба нама Робин Худ који ће прво да отме новац од оних који су га стварили, да би га на кашичицу делио опет њима. Не треба нам шумска бандитска дружина која ће живети на систематском отимању и маркетиншком делењу одабраним. Не треба нам ни мафијашка организација која ће рекетирати успешне, да би куповала политичке гласове од неуспешних.

Морамо, напокон, изаћи из стања оданости братству, банди, гангу,секти или шифрованој организацији. Морамо политику ослободити утицаја криминалаца, тајкуна и политичара психопата.

Прави начин је да се успостави систем у коме ће свако добити прилику да зарађује и да располаже својим новцем. Систем у коме се неће величати лажна љубав. Волимо се тачно онолико колико пара има. Ни пару више, ни пару мање. Браћа јесмо, али нам новчаници нису сестре.

Зато Црногорцима желим све најбоље.Давно сам предлагао да се разиђемо. Нека свако плаћа своје рачуне.Тако ћемо се више поштовати. Успостављањем таквог система Робин Худ ће завршити у затвору. Откриће га, као преваранте на наплатним рампама, да је фалсификовао статистичке податке и пљачкао државну касу. Ако заиста Робин Худ хоће да постане легенда, предлажем му да ухапси све тајкуне са којима се виђа и њихову имовину врати народу.Таквог Робина Худа чекамо.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

<span>%d</span> bloggers like this: