Приватизациона мафија


Аутор Бранко Драгаш
Субота, 04 Мај 2008

Мафија је тајно разбојничко и пљачкашко друштво на Сицилији, које је настало 1860. године. Фигуративно, мафија је опасно друштво или удружење људи са опасним намерама. Ово последње – удружење људи са опасним намерама -ми се много више свиђа као објашњење за све оно што се дешава у Србији након извршене петооктобарске контрареволуције. После откривања и хапшења разних мафија у држави, мислим да нико није проговорио о највећој мафији која је, као таква, покрала и највећи новац од државе и грађана, која је нанела највеће штете државним и националним интересима и која и данас, упркос свему, несметано наставља да отима огромну државну имовину. Мењају се и падају владе, свађају се политичари, праве се и руше коалиције, али процес приватизације се наставља. Нема прекидања! Била влада у оставци или у формирању приватизација се не прекида. Као да постоји неки злокобни политички договор свих политичких странака да пљачку заврше до краја. Овим текстом отварам забрањену и строго цензурисану тему о приватизационој мафији у држави.

О приватизационој мафији нико од јавних делатника не сме ништа конкретно да напише или проговори. Многи су поткупљени. Многи бране своје интересе, плашећи се да не изгубе добро плаћену тезгу, док се неки једноставно плаше да јавно говоре о организованом пљачкању државе и грађана. Страх је паралисао демократију. Само се грађани не плаше. Само они отворено говоре о том друштвеном злу. Нарочито грађани који су жртве те пљачке, огорчени на отимање имовине њихових предузећа, гневно протестују због тога што су преварени и понижени. Али грађане нема ко да чује. Институције су корумпиране. Већина медија не жели да обрађује ову тему. Неће да се замере тајкунима који су велики оглашавачи и од којих добро живе. А јавни сервис, упркос томе што би морао да буде сервис грађана и да извештава о свему што се дешава у друштву, избегава да критички разматра ову изузетно важну и сложену друштвену појаву. За последњих осам година само две, понављам две, емисије су биле на РТС-у које су говориле о приватизацији и у обе те емисије сам учествовао као гост.

Изнео сам своје критичко стручно мишљење и противљење наметнутом моделу приватизације. Говорио сам каква ће се све невоља десити у друштву због примене такве распродаје државне и друштвене имовине. Ти наступи су ми донели велику популарност у јавности, јер су били искрени, отворени и стручни. Након тих гостовања, на самом почетку лажних реформи, више ме нико никада није звао. Тачније, више није ни било таквих емисија. То је била изузетно опасна тема и нико није хтео да прекине организовану пљачку државе и грађана.Свако је имао неке своје интересе. Тако су реформатори преварили грађане.Уместо истинске демократије и слободног тржишта, добили смо диктатуру партијских олигархија, монополе и картеле. Политбиро несретног ДОС-а донео је одлуку да се забране моји наступи у јавности и та забрана траје до данас. Јадна је и тужна демократија у којој ми се камермани Јавног сервиса, које познајем више од деценију, који ме поштују и цене као јавну личност и стручњака, извињавају што се не емитују снимљене конференције за штампу или што рука цензора потпуно избрише моје присуство на конференцији. Ово стаљинистичко лудило са брисањем неподобних ликова револуције која траје, најбољи је доказ извитоперености демократије. А без истинске демократије, без слободе критичара власти да износе своја мишљења, нема ни слободе друштва. Увек је степен остварене слободе за онога који другачије мисли од режима мерило развоја демократије.

У Србији, нажалост, нема демократије. Србијом владају острашћене, неуке и неодговорне партијске олигархије, које заступају интересе тајкуна. Тржишни фундаменталисти су обесмислили институције и створили ново феудално друштво у коме богати постају преко ноћи још богатији, док је већина грађана постајала све сиромашнија. На самом почетку реформе сам устао против таквог наметнутог неолибералног концепта, тврдећи да ће такав погрешан концепт потпуно уништити домаћу производњу и привреду. Ако су реформатори имали циљ да то ураде, онда су они добро одрадили посао за своје налогодавце. Сматрам да је намера тих отуђених ценара светске моћи била да се економски сломи Србија. Срби више никада не смеју да буду реметилачки фактор на Балкану.

То су урадили кроз примену шок-терапије у три сегмента: спољно-трговинска либерализација, приватизација и везаност домаће валуте за евро. Приватизацијом је распродата државна и друштвена имовина предузећа и пренета у власништво неколицине појединаца. Приватизована су 2.700 предузећа и продата у бесцење тако да се прелило од државе и грађана 20 милијарде евра у власништво неколицине тајкуна и њихове политичке олигархије. Политичка номенклатура је узимала провизију за спровођење баш такве приватизације. Сад или никада, рекао ми је један тајкун, чудећи се што ја не учествујем у тој отимачини. Сви закони везани за приватизацију били су припремани у корист тајкуна и приватних групација блиских политичким олигархијама. Политбиро ДОС-а је одлучио да такву приватизација усвоји парламент. Тако је пљачка добила законско покриће. Када данас критикујете приватизацију, тајкуни вам, преко својих плаћених политичара, одговарају да су радили по закону. Мој одговор је да су Хитлер и Стаљин концентрационе логоре и Гулаге, такође, правили по закону. Лоши закони не могу да буду покриће за организовање пљачке државе.

Просто је невероватно да је таква мафијашка пљачка организована и да је успела. На хиљаде невладиних организација за заштиту демократије, слобода, људских права и слободе тржишта је отворено, али нико се за осам година није позабавио приватизацијом. Зашто? Да ли је то случајно? Толико донаторског новца је дошло из ЕУ за подршку демократије у Србији и нико се није усудио да отвори питање приватизације. Зашто? Остао сам, заједно са малом групом стручњака, потпуно усамљен у одбрани интереса мањинских акционара. Наравно, никакву подршку нисмо добили ни од кога. Насупрот нас била је моћ политичког режима и опљачкани капитал тајкуна. Постао сам главна сметња приватизационој мафији. Шта да радимо, питао је један изнервирани министар, прави нам проблеме? Најбоље је да га ухапсимо, кратко је одговорио некадашњи опозиционар који је годинама смерно и стрпљиво чекао пред мојим кабинетом да добије новац.

Нико није хтео да одговори на нека једноставна питања: Зашто се продаје баш 70% имовине? Зашто се продаје на рате? Зашто већински власници, чим плате прву рату, располажу целокупном имовином? Зашто су предузећа продавана по процени капитала из 1998. године? Зашто је почетна цена 20% од такве процене капитала? Зашто је хектар земље у Војводини продаван за 200 евра? Зашто је у Кнез Михајловој квадратни метар пословног простора продаван по 300 евра? Зашто је ар грађевинског земљишта продаван у центру Београда за 1.000 евра? Зашто су шећеране продате за 3 евра? Зашто је Сартид продат за 23 милиона долара? Колико је новца отишло из Пенсилваније? Зашто су продавана природна богатва:вода, земља, камен или руда? Зашто су уништене четри банке? Зашто је отета имовина СДК? Зашто су распродате цементаре? Зашто су купци у приватизацији тајкуни? Зашто су купци на интерполовим потерницама? Зашто су купци са егзотичних острва? Зашто је дозвољено да наша бивша сабраћа купују све што хоће код нас, а ми не можемо ништа да купујемо у њиховој држави? Зашто је дозвољено да један примитивац купи тридест предузећа и сву имовину распрода? Зашто купци не поштују купопродајне уговоре? Зашто продају целокупну имовину предузећа, узму новац за себе и отерају предузеће у стечај? Зашто је раскинуто само 330 уговора? Зашто нема закона о заштити интереса мањинских акционара? Зашто скупштински одбор за приватизацију затвара очи пред приватизационом пљачком? Зашто председник државе ниједан стручни материјал од приватизације 1.360 предузећа није погледао? Зашто су се премијери грлили и љубили са тајкунима и намештали им приватизације? Зашто министарство привреде и економије брани интересе већинских власника? Зашто се намештају аукције и тендери? Зашто се не кажњавају овлашћени проценитељи и ревизорске куће? Где раде данас директори Агенције за приватизацију и њихови службеници? Где раде председници тендерских комисија? Зашто је Лабус саветник Мишковића? Зашто се стратешко важна компанија РТБ Бор продаје на телефонској седници? Зашто је уведена провизија од продаје 5%? Ко узима ту провизију? Који криминалци су купили предузећа? Који међународни преваранти су купили наша предузећа? Како је продат Беопетрол? Зашто продајемо НИС за само 400 милиона долара? Зашто приватизујемо бање и РХ центре? Зашто банке финансирају већинске власнике? Зашто се приватизују предузећа без пара? Зашто Акцијски фонд распродаје државне акције? Шта државни чиновници знају о компанијама, берзама и тржишном привређивању? Зашто Комисија за хартије од вредности не кажњава шпекуланте? Зашто берза служи за преотимање предузећа? Зашто тужилаштво одбацује кривичне пријаве? Зашто је полиција ухапсила само 60 већинских власника? Зашто судови одуговлаче и не спречавају пљачку? Који министри су куповали предузећа? Ко је човек из сенке који води приватизациону мафију? Које странке финансира који тајкун?…

Има још безброј питања која грађани морају да поставе представницима државе. На сва та питања морамо добити одговоре. Нема уласка у ЕУ на пљачки државе и њених грађана. Нема европских интеграција са приватизационом мафијом. А врх приватизационе мафије је у врху државе. Како је открити? Врло лако. Потребно је само пратити токове новца. Постоје способни и стручни људи који могу разоткрити приватизациону мафију. Предлажем да се донесе Закон о ревизији приватизације, стечајева, докапитализације и реструктурирања. Предлажем да се донесе Закон о пореклу капитала новобогаташа. Предлажем да се донесе Закон о национализацији имовине која је стечена корупцијом, криминалом, привилегијама ,монополским положајем, учешћем у власти или везом за представницима власти. Национализовану имовину треба поделити у: Пензиони фонд, Социјални фонд, Фонд за незапослене и Банку за развој привреде. Тај опљачкани капитал треба вратити онима од којих је отет. И то је могуће.

Хоћели се то догодити? О томе одлучују сами грађани на изборима. Треба гласати за оне странке које буду одговориле на горе постављена питања, које буду похапсиле приватизациону мафију и које донесу наведене законе. Ако сада тих странака нема, на неким новим изборима грађани ће морати да изроде неку нову политичку опцију. Треба бити само стрпљив. Велика невоља ће донети велико отрежњење грађана. Настаће толико жељена катарза. Ови избори су само почетак нових изборних процеса. Владе ће се мењати сваке године или сваких шест месеци, све док не добијемо владу која ће променити погрешан концепт. Удружење политичара са опасним намерама не може да води Србију.. Србији требају нови концепт и нови људи. То запамтите када будете гласали. На неким новим изборима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: