Монополи и картели


Аутор: Бранко Драгаш
Понедељак, 10 Септембар 2007

Ударни вечерњи телевизијски термин. Гостује угледни професор београдског универзитета. Доктор економских наука, председник друштва економиста Србије, члан управних одбора неколико успешних акционарских друштава, миљеник сваког режима, како социјалистичко-деспотског, тако исто и неолибералног, миљеник медија и профитера транзиције, тајкуна и новобогаташа, на питање водитеља да ли има монопола и картела и ко су, ако их има, монополисти на тржишту изјављује : “Па…одговорићу једним одговором“!? Када професор београдског универзитета, који треба да образује и васпита нашу младеж, одговара једним одговором, онда нама не преостаје ништа друго него да угасимо телевизор јер је то једини начин да се заштити здрава памет, да се изолује глупост и да се не саслуша већ унапред познат одговор да монопола нема.

Наравно, и декан Правног факултета, те највише научне институције која треба да брани право и правду, пре пола године је изјавио да нема монопола. Зашто се онда чудимо што министри и плаћени новинари папагајски гласно креште да нема монопола? Зашто сви они затварају очи? Зашто неће да виде оно што обичан грађанин види? Одговор је врло једноставан – српску политичку олигархију, медије и консалтинг интелектуалце плаћају и контролишу тајкуни. Плаћају њихову издају професије, науке и људског морала. Плаћају своје слуге да штите њихове опљачкане капитале. И ту нема никакве идеологије, већ само лични интереси. И то је главни проблем наше трагедије и пропасти. А то сваки грађанин који размишља својом главом зна. Српска квазиелита је примитивна, покварена, провинцијална, скоројевићка, похлепна, паразитска, поданичка и превртљива. Професора универзитета можете да купите за место у управном одбору неке фирме и он ће фаустовски продати душу тајкуну.

Шта онда очекујемо од сиромашног грађанина који живи испод сваког егзистенцијалног минимума? Зашто њега осуђујемо када прода своје бирачко право за сто грама кафе? Па,господо, то исто ради и српска квазиелита која се продаје само за веће паре. Цена њиховог подаништва је много већа. И када један неолиберални новинар, који је у време хиперинфлације био на мом платном списку, јер сам хтео да му помогнем да преживи, оспе дрвље и камење на раднике шићарџије, како их назива, у Застави што су узели отпремнину, они не раде ништа горе од тога истог плаћеног новинара који добија новац од тајкуна да тако пише. Или од професора универзитета који одговара једним одговором или декана која тврди да нема монопола. Дакле, ствар је само у висини хонорара.

Филм “Непристојна понуда“ је поучан само због тога што показује да за милион долара у комерцијалној цивилизацији можете да купите све. Мој животни став је да се не може за новац све купити, да постоје људи који нису за продају и да постоје односи који немају тржишну цену. Такав став није прихватљив у комерцијалној цивилизацији и природно је да сам, под ударом деспотског режима, због несарадње са окупатором, морао да изгубим свој бизнис. Свако бунтовништво се строго кажњава.

Они који су били псеће поданички одани деспоту данас су монополисти. Онај који је данас највеће зло за Србију је – тајкун Мишковић. То је име које не сме да се изговори. Министар за финансије и Савет за борбу против монопола говоре да није само суша крива за раст цена, него су кривци монополисти. Ко су монополисти? Нема одговора. Сви ћуте и не смеју да изговоре забрањено име. Одговарају једним одговором. Лупетају глупости и узимају апанаже. И ево, свима њима, указујем да је највећи монополиста – Мирослав Мишковић Он обесмишљава и уништава тржишну привреду. Он разара демократију у Србији. Његову пословну империју на стакленим ногама свака озбиљна влада мора да преиспита. Није нормално да један човек има толику финансијску моћ у земљи где 60 одто народа живи испод црте цивилизацијског минимума. Није нормално да један комунистички апаратчик постане милијардер за неколико година. Није нормално да један примитивац и провинцијалац постане господар Србије.

Ако хоћете да проверите некога, који се декларативно залаже за демократију и тржиште, да ли је искрено у томе, питајте га какав је његов однос према стакленој империји Мирослава Мишковића. И то је раскрсница. Да ли ће Србија кренути у демократију и тржишну привреду или ћемо остати заробљени у мафијашком капитализму? Српска квазиелита нема интереса да реши тај државни и национални проблем. Њихов интерес је да се још мало огребу за неку провизију То морају да решавају неки нови људи. Стручњаци који неће бити поткупљени и који ће рећи истину своме народу.

А истина је да инфлација није 6,5%, него око 30%. Истина је да суша није подигла толико цене, него да су то урадили монополисти .Колико је реформских година морало да прође да би то схватио гувернер са Дедиња? Колико ће година да прође да то схвате професори економије? Истина је да грађани Србије плаћају веће цене, рецимо, прехрамбених производа него грађани у развијеним земљама. Зашто су уље, шећер, брашно у пољопривредној земљи, која је већ остварила 306 милиона долара суфицита у трговини са светом, скупље него у земљама које увозе наше производе? Зашто су камате на кредите у Србији неколико пута веће него камате у земљама у окружењу? Ко је дозволио да се направе банкарски картели? Ко је срушио домаће банкарство и распродао финансијско тржиште странцима? Ко је дозволио тајкуну Мишковићу да створи монопол у трговини? Ко?

Одговор знамо. Политичка олигархија која влада од петооктобарске контрареволуције до данас и која је окупирала и злоупотребила грађанске институције у Србији. Политичка олигархија која ће, уколико се брзо не заустави њено катастрофално разарање државе и нације, потпуно уништити могућност за наш препород. Монополи и картели су најбољи брендови те политичке олигархије. Монополи и картели су врхунски производ неолибералног капитализма. Као што су то и њихови тајкуни.

Истраживања у САД показују да 5% мултимилионера контролишу више од 50% богатства САД. Или 300.000 најбогатијих зарађује као 150 милиона најсиромашнији. Да ли Србија иде тим путем? Опоменуо сам, заједно са групом пријатеља, грађане Србије у књизи из октобра 2001 “Куда иде Србија?“ да Србија није на добром путу. Ђинђић ми је одговорио кампањом владе – Србија је на добром путу! Дана је свима јасно ко је био у праву. Данас је свима који живе од свога рада јасно да су богатији све богатији, а сиромашнији све сиромашнији.

Ружичасти Жељко Митровић, лакеј Вештице са Дедиња, данас тврди да је 95% свог богатства од 1 милијарду евра скупио након долазака реформатора на власт. То значи за шест година. Како може неко да заради 950 милиона евра за шест годуна? Како? Исто онако како је Ђелић зарадио 11 милиона евра или Јелашић вилу на Дедињу. Разлика је само у висини отимачине. Брзо богаћење је могуће у одсуству тржишта и демократије. Када нема тржишне конкуренције и тржишне утакмице тајкуни се богате кроз монополе и картеле.

Нико од професора универзитета што износе одговоре у одговору и нико од потплаћених независних новинара и аналитичара неће да говори о начину уласка произвођача у велике трговинске ланце. Питајте произвођаче како их уцењују монополисти. Морају робу да дају на одложено 90 до 180 дана. Морају прво пуњење у рафове монополисте да дају бесплатно и морају менаџерима продаје да плаћају рекет. Наравно, те рекете узимају тајкуни.

Зар је то тржишно пословање које ће покренути нашу производњу? Подсећам да се слично некада према извозницима понашала и фирма државне безбедности „Генеx“ и да су многи произвођачи, који су данас у стечају или ликвидирани, започели своју пропаст управо тада. Међутим, тајкунизација Србије је довела до пропасти домаће производње. Један успешан произвођач ми је рекао да је успешан јер не послује са Мишковићем. Други тврди да је успешан јер не користи кредите од паразитских банака.

Бекство од кредита је највећа јерес у турбокапитализму. Када одбијате да узимате кредите ви постајете највећи смртни непријатељ банака. Узимањем кредита, лаки кеш и брзи готовински новац, постајете наркотизовани овисници. Што више узимате, више вам је потребно. И тако се читав тај балон од мехура надувава. Све док не пукне. Тада ће настати општи хаос на планети и почеће многе социјалне револуције које ће имати неизвесан крај.

Озбиљне државе морају да се припреме за тај Велики Прасак који долази. Државници морају да осмишљавају стратегију развоја сто година унапред. Државници морају да имају визију. И морају истину да кажу своме народу, упркос заглушујуће буке телевизијских реклама.

Нажалост, ми немамо државнике. У случају непријатељског преузимања Ц маркета видели смо да се препоштени легалиста Коштуница договара са тајкунима. Демократија не може да се развија у друштву у коме премијер намешта продају компанија привилегованом тајкуну. Нема слободног тржишта у договору политичке олигархије и тајкуна.

Једини начин да искрено направимо искорак напред и спасимо државу и нацију, јер оне су улог у овој поквареној и намештеној игри, је да извршимо темељну демократизацију друштва. Демократија и тржишни принципи су смрт за монополе и картеле. Главна полуга развоја демократије је слобода медија. Само слободни и непоткупљиви медији могу раскринкати криминални савез између политичке олигархије и њихових тајкуна .И то је данас главна борба у Србији. А професоре универзитета који одговарају одговором треба исмејати. Смех је природна одбрана од људске глупости. И здрав је за друштво и човека. Зато се насмејте од срца.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: