Мафија увозника


Аутор: Бранко Драгаш

Тржишни фундаменталисти су на самом почетку своје владавине, спроводећи неолиберални концепт уништавања домаће производње, лансирали маркетиншку пропаганду да је боље да увозимо, него да сами производимо робу. Та накарадна стратегија без привредног развоја довела је до тога да ће укупан спољнотрговински дефицит од 2001-2006 нарасти на скоро 30 милијарди долара, док ће изгубљен БДП, због немања привредног развоја, за исти посматрани период, достићи 20 милијарди долара. Ако тој цифри додамо да је у досадашњој пљачкашкој приватизацији држава изгубила још 20 милијарди долара и да, тек сада, отпочиње распродаја великих система, онда је сваком нормалном грађанину Србије јасно какву штету за државу и народ наносе лажни реформатори и експерти.

Зашто се чудите што смо толико сиромашни? Подаци говоре да је на име донација у Србију стигло од октобарске контрареволуцује до данас свега око 4 милијарди долара и да је више од пола тих пристиглих пара завршило на рачунима корумпиране међународне бирократије и њихових сателитских компанија које су извођачи посла у Србији. То ништа не треба да нас чуди. Својевремено, када су седамдесетих година прошлог века неразвијене земље добијале кредите од развијених, више од 80 одсто тих кредита се враћало у стране банке, али као приватни капитал олигархије из тог неразвијеног света. Слично се десило и са оним чудним нестанком више од 4 милијарди долара помоћи ММФ-а Русији деведесетих година, када је један амерички банкар предложио да се избегне непотребно шетање новца и да се одмах договорени трансфер пренесе руским олигарсима на приватни рачун у Швајцарску.

Време ће показати колико су наши реформатори лично украли новца. Али оно што је горе од те бандитске пљачке државе, која се може исправити конфискацијом личне имовине тајкуна и њихивих политичких заштитника, оно што уништава сваку веру и наду у привредни опоравак државе је намерно вођење такве економске политике од стране корумпиране администрације да наша предузећа, која могу бити окосница неког нашег привредног препорода, губе сигурне послове само због тога што владини чиновници протежирају стране компаније. На тај начин ствара се амбијент у коме је немогуће организовати домаћу производњу, јер режим протежира стране фирме.

Пошто сам годинама радио на страним тржиштима и имао предузећа у другим државама, док су реформатори паразитирали на буџету државе, из искуства могу да кажем да су домаће компаније имале све привилегије у односу на мене, странца, инвеститора и предузетника који је запошљавао њихову радну снагу. У Србији је све, нажалост, обрнуто. Ево, навешћу два примера. Обе фирме су производне. Обе фирме воде приватни предузетници.

Прва фирма је ЦИНИ из Чачка и бави се годинама производњом алуминијумских радијатора, фирма која је добила сребрну плакету на изложби иновација Архимедус у Москви и која је, на оштром међународном тендеру, успела да прода лиценцу у Казахстану. Фирма је конкурисала на тендеру Монтажа а.д.Београд за замену радијатора на Технолошком и Правном факултету, понудила је радијаторе наше производње, најбоље цене, најповољније услове плаћања, рок 60 дана без аванса, испорука производа са лагера, гаранција на дужи рок од траженог, али домаћа фирма није могла да прође. У поседу сам дописа где се каже да инвеститор није сагласан, већ је предност дата италијанским радијаторима.

Ко је инвеститор? Држава. Шта државни чиновник зна о радијаторима? Ништа. Како може да одлучује онај који ништа не зна? Зашто домаћи производ није узет? Где ће да раде толики незапослени ако домаћи произвођачи немају посла? О ефектима за буџет не вреди ни говорити. Ни о ефектима новог запошљавања. Асистенти за министре то не могу да разумеју. Или намерно неће. Одлуке се увек доносе из интереса. Најгоре је кад лични интерес превлада државни. Можда би ЦИНИ добио посао да је послао понуду из своје фабрике из Казахстана. То некако егзотичније делује.

Други произвођач је МИДРА ЕКО д.оо Београд, који се бави производњом еколошких дезифицијенаса и детерџената високе класе. Производ су створили домаћи стручњаци, а постоје сертификати многих земаља који потврђују еколошка својства производа. Међутим, већ петнаест година производ не може да се пробије у државним кућама, мада је и по цени, квалитету и роковима испорука далеко изнад увозних препарата. Једноставно не може да пробије увозни лоби.

Власт се може променити, али мафија увозника опстаје. Сви су умрежени. Сви узимају провизије. Сви имају неке личне комбинације. Само губе држава и произвођачи. Плата државних чиновника је само џепарац. Главна зарада је учешће у заради увозника. Странци то знају и воле да раде са нашом државом. Државни чиновници грабе свим средствима док су на власти. Користе сваку прилику јер знају да неће то стање пљачке дуго трајати. Отуда толики спољно-трговински дефицит.

Други препарат кога прозводи МИДРА-ЕКО је ПералД, служи за дезинфекцију дијализних апарата при лечењу бубрежних болесника, и они су једини произвођачи на Балкану, док у Европи произвођач је Фрезениус из Немачке. Произвођач је покушао да региструје препарат у Немачкој, цена атеста од стране немачког института била је 100.000 евра, али су добронамерни домаћини незванично рекли нашем произвођачу да не баца паре узалуд јер неће добити атест, пошто они имају задатак да штите немачку индустрију и произвођаче. Ко штити српске произвођаче? Цена домаћег препарата је 860 динара, док увозни кошта 1.400 динара. Где је ту интерес државе Србије?

Државне инересе нико не штити. Произвођачи су остављени на милост и немилост мафији увозника. Огроман новац одлази из земље, а добар део тог новца завршава на рачунима тајкуна и политичке олигархије. Домаћи произвођачи немају никакве могућности да се сами обрачунају са том мафијом коју државна администрација подржава. Потребне су корените промене економске политике, али то могу само да направе нови људи. Људи који су потекли из привреде и који су ствараоци. Људи који производе, запошљавају, плаћају порезе и доприносе, проналазе и извозе у свет. Само ти људи могу да покрену привреду Србије и реше проблем запослености.

Али њих данас нико не слуша. Политичар на власти немају слуха за интересе привредника. Могу слободно рећи, јер многе данашње властодршце, нажалост, познајем из времена када нису ништа имали, ти политичари презиру све нас из привреде. То је патолошка мржња. Мрзе нас јер знају да вредимо. И због тога хоће да нам напакосте. Хоће да нас окују интересима мултинационалних компанија. Хоће да нас поробе и понизе.

Али историјско одмеравање снага ускоро стиже. Два милиона незапослених ће морати да пронађу пут у бољу будућност. Боље будућности нема без привреде. Нема без вредних, поштених и паметних привредника који стварају нови производ. Зато саветујем све привреднике да се удруже и стану на чело привредног препорода Србије.То је наша историјска обавеза. То је наш дуг поколењима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: