Досије Самаран !


Самаранова фашистичка прошлост брижљиво се чувала од очију светске јавности…

Samaranč

Прво прочитајте Самаранов патетично-лицемеран интервју часопису „Време“ под насловом:

Помагао сам вам кад год сам могао“
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=334506

где он самог себе представља као „добричину“, ето … он нам помагао, а неко се усуђује да га оптужује да је био фашиста, али ова Самаранова слика горе и Симоновићев текст у потпуности разбијају сву ту скривану Самаранову фашистичку прошлост…!

Текст је дугачак и други део текста је у атачменту на крају првог дела текста…

Љубодраг Симоновић-Дуци

ДОСИЈЕ „САМАРАН“

Посвећено шпанском песнику
Федерику Гарсији Лорки кога су
стрељали Франкови фашисти.

Почетком 1992.године у Енглеској се појавила књига „Господари олимпијских кругова“ („The Masters of the Rings“) која је изазвала велико интересовање у Европи и ускоро била преведена на више језика. Њени аутори су Вив Симсон (Vyv Simson) и Ендрју Џенингс (Andrew Jennings), британски новинари запослени у ТВ кући „Гранада“ , који су стекли славу (и били одликовани) својим истраживањем о сарадњи између британског Скотланд Јарда и лондонских препродаваца дроге; о повезаности „Беле куће“, CIA-е и британских плаћеника са никарагванским „контрашима“; о мафији, тероризму и другим „врућим“ темама.
За разлику од спортских новинара, који по правилу приказују само ону страну спорта која привлачи гледаоце, доноси новац и политичке поене, Симсон и Џенингс су, током четворогодишњег рада, истражили тамну, од јавности брижљиво скривану, страну спорта. Аутори су посебну пажњу поклонили Међународном олимпијском комитету (МОК) и његовом председнику Хуану Антониу Самаранчу (Juan Antonio Samaranch). У раду на његовој пре свега политичкој биографији, ослонили су се на истраживања Хајме Боикса (Jaume Boix) и Аркадиа Еспаде (Arcadio Espada) која су објављена у њиховој књизи „El Deporte del Poder“ („Спорт моћи“), која је 1991.године издата у Мадриду (Ediciones Temas De Hoy). Iстовремено, аутори су у свом истраживању користили аутентична документа, а од посебног значаја били су разговори са оним људима који су, посредно или непосредно, били укључени у закулисне игре чији су протагонисти челници међународног спорта.
Самаранч је жучно реаговао. Оптужио је Симсона и Џенингса да раде за оне који желе да поткопају његов ауторитет да би дошли на место председника МОК-а. Уместо да се аргументима о својој политичкој и „олимпијској“ биографији супротстави наводима британских новинара, Самаран је подигао тужбу против њих и то баш онда када је требало да предоче јавности документацију на основу које су написали књигу. Интересантно је да је тужба подигнута у Лозани, где се налази седиште МОК-а, а не у некој од земаља у којима је књига објављена.
Текст који следи рађен је на основу података који су изнети у Симсоновој и Џенингсовој књизи (ради се, иначе, о немачком издању са насловом „Geld, Macht und Doping“ / „Новац, моћ и допинг“ / Knaus Verlag, München, 1992.), као и на основу одређеног броја студија које су наведене у мојој књизи „Олимпијска подвала“ (Дечја књига, 1992.). Од посебне помоћи била је изванредна студија Триве Инђића „Савремена Шпанија“ (Нолит, 1982.), као и преводи, необјављени рукописи, писма, слике, информације и објашњења које сам добио од социолога Радивоја Николића, који се у грађанском рату у Шпанији борио против фашизма да би, након пораза Републике, провео више година у фашистичким казаматима. Захвалност дугујем и његовим каталонским и шпанским саборцима који су ми помогли да боље схватим природу Франковог фашистичког режима, као и улогу коју је Самаранч имао у том режиму.

Симсон и Џенингс већ на почетку своје књиге износе тврдње које неупућене могу да запање: „На наше изненађење, показало се да су ова истраживања тежа од свих досадашњих. Протеклих година писали смо и састављали телевизијске извештаје о различитим темама: о мафији, Иран-Контра афери, тероризму, корупцији у Скотланд Јарду и о другим тамним странама јавног живота. Најтеже нам је, ипак, било да продремо у свет олимпијских игара и аматерског спорта. Никада раније нисмо се суочили са толиким препрекама када смо хтели да дођемо до интервјуа који су били за јавност, докумената и других оригиналних извора.“ (7.с.)
Говорећи о водећим структурама међународног спорта, аутори констатују да се ради о свету који је сакривен од очију јавности и који се налази у „елитном домену“ у коме се све одлуке о спорту доносе „иза затворених врата“. У свету Међународног олимпијског комитета, по Симсону и Џенингсу, новац не служи да се спортистима створе услови за тренинг, већ пре свега да омогући једном уском кругу функционера ексклузивни начин живота. Новац, који је упућен спорту, бива пребачен на рачуне у иностранству. То је друштво у коме функционери не подлежу избору и могу трајно да остану на водећим положајима. „У овој књизи не ради се о спортистима, који се боре за златне медаље“, констатују на крају аутори, „већ се ради о скривеном свету тамних елегантних одела, о људима који манипулишу спортом ради остваривања сопствених интереса.“ (8.с.)

Пут ка олимпу

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: