Мој град – БОР


Bor-grad

Свако воли свој град, ма какав живот био у њему, па тако и ја волим свој Бор иако је право чудо живети у њему и остати здрав и нормалан!

Управо сада ми Борани преживљавамо најтежа времена у историји свога града!

Неупућени ће мислити да је то због загађености ваздуха која се граничи са еколошким геноцидом по чему је Бор „препознатљив“…? Не, није због тога, јер ми смо Борани већ давно почели да дишемо на шкрге, а плућа само „окачимо“ када идемо ван града…

Недај боже да се деси нека нуклеарна катастрофа, али… ако се деси, будите сигурни да ће једини преживели бити Борани…. 🙂

Шалу на страну,али нама Боранима најтеже пада привредни суноврат и катастрофа нашег привредног гиганта РТБ-а Бор од кога смо некада сви живели веома добро, чак одлично, а и не само ми…!

Међутим сада… сада се ситуација потпуно преокренула. С изузетком Мајданпека, овде се убедљиво најгоре живи у Србији…!

Тај велики пад нас је сатро, јер многи нису навикли да се сами сналазе. Људске несреће сустижу једна другу филмском брзином… више не може да се прати ко је све умро, ко је кога убио, ко се сам убио, ко је скочио са зграде, ко је умро од дроге, ко у саобраћајној несрећи… а највише страдају људи млађе и средње доби, и читав град је излепљен читуљама…. зграде, излози, куће… и што рече један мој пријатељ из Београда, када сам га провео кроз Бор да га разгледа: „у Бору има више читуља него билборда у целом Београду…!“

Али, ..и поред свега тога Борани воле свој град, многи су могли да оду да живе у други град, али нису.

Они који су отишли у друге градове и земље да живе и могли тамо још да остану и живе, полако се враћају свом Бору или планирају да то ураде…

Изгледа да сваки град има неку своју „тајну“ па тако и Бор, и та тајна се дубоку „утисне’ у душу сваког становника и он то зове „душом града!“

За многе Боране, па и мене, поред осталог …душа града је она слика Бора са почетка текста!!

Тог дела града већ одавно нема, јер кад су почели да руше, да би изградили нешто „ново“, почели су од „душе“, али све једно… душа је душа… тајна је тајна… свако то чува дубоко у свом срцу и души…!

Свако од нас Борана има неку своју „градску душу“ и зато неизмерно волимо Бор и не би га мењали ни за који „лепши“ град у свету!

ФОТО ГАЛЕРИЈА БОРА И ЊЕГОВЕ ОКОЛИНЕ

Бор Данас

“““

Стари Бор
<a href="Борско Језеро“ target=“_blank“>Борско Језеро
Брестовачка бања
Злотске Пећине
Планина Стол
Дубашница

10 реаговања to “Мој град – БОР”

  1. Gordana Says:

    Nebojsa , ovde gde sam imam skeniranu tu prvu sliku naseg grada koju jedva pamtim, ali pamtim.I koliko god da mi je tesko, kad pogledam u nju i starog rudara, dobijem snagu.Hvala, sto i ti volis nas grad.

  2. Nebojša Says:

    Taj deo grada gde je bila fontana i rudar, naprosto mi se „urezao“ u sećanje i taj deo za mene zaista odiše nekom dušom.Ja se njega, iako sam bio mali ,izuzetno dobro sećam,jer sam se u fontani stalno „kupao“ odnosno brčkao kad se istrgnem majci iz ruke,a i kasnije sa drugarima dečkićima.
    A tu su se dešavala i raznorazna dečačka zaljubljivanja…
    Kad vidim sliku toga dela grada to me napuni takvom energijom i lepotom..!
    Gordana…kada bi više ljudi voleli Bor onako kako ga mi volimo,možda bi i mogao da se spasi od pljačke,jer ova „nova“ vlada će sigurno nastaviti tamo gde je „stara“ stala…

  3. Gordana Says:

    Bor je u stavri, vrlo lep grad.Okolina je takodje lepa, mozda mogu reci i divna.Samo je greska , sto na okolinu Bora niko nije obracao paznju.Odnosno mozda neko i jeste, ali nije mogao ili nije smeo da nesto uradi.Elem, bilo pa proslo.Treba nesto uraditi, ali STVARNO I VEC JEDNOM.Treba mane pretvoriti u prednosti.Ponesto sa povrsinskog kopa , moze biti i turisticka atrakcija.Kada samo vidim, sta sve gledaju turisti, na sta sve obracaju paznju, steta sto nista nemamo u ponudi.kakav bi seoski turizam mogli da imamo u prelepim selima borske okoline.U stvari ja imam dobre ideje, ali nisam tamo i nemam para.
    I naravno da se moze spasiti Bor od svega, samo treba sloga i treba isterati isutirati srebroljupce koji misle samo na svoju .u..cu.

  4. Gordana Says:

    A ja pamtim ,jedva, ali pamtim, da su me mama i tata vodili u pozoriste. Pozoriste koje je bilo u zgradi fakulteta. I valjda, je tu pocela ,da tinja iskra ljubavi prema umetnosti, pozoristu, baletu. Ono, verovatno ta iskra postoji u srcu, ali je potrebno da je neko zapali i pusti da tinja , pa gori, rasplamsa se i da svoj sjaj i toplinu. Ici prvi put u tako topao kutak, sa roditeljima je jedna od divnih slika iz detinjstva , zbog kojih sam mojim dragim roditeljima BESKRAJNO ZAHVALNA. I trebalo bi mi, dosta vremena , da napisem zbog cega ,sam sve zahvalna svojim roditeljima. Istina, oni nisu idealni.Ja njima i zameram neke stvari. Samo moje zamerke mogu stati , u svega dve recenice, a zahvalnost na nekoliko strana.

  5. Gordana Says:

    Hocu da kazem, BAS IH MNOGO VOLIM I NEDOSTAJU MI, JER SU DALEKO.
    Ovu daljinu je meni nasa demokratija dala
    i da imam oko sebe krug od budala.

  6. Nebojša Says:

    Pa neće to doveka da traje, vratićeš se ti…

  7. Gordana Says:

    Jedva cekam, ja sam u tudjini beskrajno nesrecna. Telo mi je ovde, a dusa u Boru i Srbiji.

  8. Nebojša Says:

    Ne brini nesrećama će doći kraj kada se vratiš u Bor i Srbiju… telo i duša ponovo će biti jedno.

  9. Nebojša Says:

    Nema na čemu.
    Neko delo male dobrote, za nekoga je velika radost i trebamo se tuditi da toga bude što više…

  10. Gordana Says:

    Hvala na podrsci.Kazu , da ljudski rod zivi, od dobrote malog broja ljudi.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: