Закопана истина о Мобтелу!


На мом блогу ћете моћи да нађете текстове о немилосрдној пљачки привреде Србије после петооктобарских „промена“.То ће бити текстови наших стручњака који су пре свега часни и поштени и зато су им потпуно блокирани путеви ка електронским медијима, па се тако њихови текстови могу наћи само на интернету…

То су људи који не подлежу страначком „лудилу и фатаморгани“, аполитични су! Они знају да и бивши и садашњи режим ради једно те исто у континуитету…

Да… што се тиче упропашћавања и пљачкања привреде Србије, нема дисконтинуитета са прошлошћу од тог „митског“ Петог Октобра! И једни и други раде исто… али им је „нужда“ различита…

Дајем на увид два текста на основу којих чете детљно сазнати о пљачки Мобтела, први је текст Бранка Драгаша, а други Ивоне Живковић.

******

Закопана истина о Мобтелу

Написао Гост

Динкић ће морати кривично да одговара јер је Карићима поклонио стотине милиона евра, сматра Тихомир Живановић. Економиста Бранко Драгаш сматра да је решење да се све врати на почетак и да се направи процена капитала.

Домаћи економски експерти не верују проценама министра финансија Млађана Динкића који очекује да ће до краја следеће недеље аустријски „Мобилком“ платити 27 милиона евра на име неисплаћених дивиденди, а до краја децембра још толико, и оптужују и њега и актуелну српску владу да заташкавају истину у вези с Мобтелом“.

Члан некадашње Међуресорне комисије за утврђивање власничких односа у „Мобтелу“ Тихомир Живановић каже да није јасно по којем то закону министар Динкић тражи исплату дивиденди од Мартина Шлафа, када дивиденде плаћа „Мобтел“?

– Динкић ће морати кривично да одговара јер је Карићима поклонио стотине милиона евра! Он и Мирољуб Лабус су главни играчи с Богољубом Карићем, а ово што се јавно нападају само је фарса за народ и чиста манипулација – оцењује Живановић.

Економиста Бранко Драгаш сматра да је решење да се све врати на почетак и да се направи процена капитала.

– После тог новог утврђивања власништва на основу уплата могло би да се види како се одливао новац из „Мобтела“, и то не само дивиденде, већ и путем других уговора и споразума, спорних због бројних повезаних лица. Несхватљиво је да је премијер Коштуница, дозволио да се тако значајна институција прода, нарочито ако се сетимо да је он и остала некадашња опозиција, када је Милошевић продао „Телеком“, пуцала из свих оружја. Срамота је да Влада Србије нема појма да ли су „Мобтел“ купили Руси, Аустријанци или неко трећи и да спекулише! – сматра Драгаш.

Он предлаже формирање парламентарне комисије која би направила процену капитала у „Мобтелу“ и открила колика су потраживања у тој фирми.

– Откривање истине о „Мобтелу“ неће се десити, јер то не одговара онима који су били у игри, као ни онима који данас преговарају – тврди Драгаш и упозорава да се „главна пљачка у процесу приватизације увек одвија у процени капитала“.

Четири питања Динкићу
Тихомир Живановић каже да Динкић треба да одговори на следећа питања:

  1. Зашто је „Мобтел“ као тек један од оснивача Астра банке са 29,6 одсто учешћа у оснивачком капиталу платио цео екстрапрофит? И зашто је тај екстрапрофит продат некој фирми с Кипра по десетоструко нижој цени?

  2. Зашто је држава наплатила екстрапрофит за приватну банку од државног предузећа?

  3. По оснивачком уговору „Мобтела“ и његовом статуту, за износе који су већи од 50.000 долара (уговори, услуге, кредити) морала је бити донета одлука Управног одбора „Мобтела“ и то квалификованом већином, што значи да је најмање један члан УО из „ПТТ Србија“ морао да гласа за такву одлуку. Међутим, ниједна таква одлука не постоји. Зашто нема кривичних пријава?

  4. Како је могуће да за десет година постојања „Мобтела“ држава, као сувласник те компаније, није добила ни динар профита?

Ј. Ј.
Старт 06.12.2005

******

Како је настао “Мобтел”
пише: Ивона живковић
http://www.ivonazivkovic.net/

БОГОЉУБ КАРИЋ ЈЕ РАСПИСАО НАГРАДУ ОД 100 000 ЕВРА ЗА СВАКУ БИОГРАФИЈУ КОЈА БИ ПОКАЗАЛА ДА НЕКО ОД АКТУЕЛНИХ ПОЛИТИЧКИХ ЛИДЕРА ИМЕ БОЉЕ ПОСЛОВНЕ РЕЗУЛТАТЕ ОД ЊЕГА.

Наравно, награду неће добити нико, јер такав профил “успешног” бизнисмена НЕМА НИКО. Ако некоме још није јасно како је Богољуб Карић са својом породицом направио пословно чудо, ево још једном текста који објашњава како се огромна државна имовина вештом преваром може превести у приватно власништво. Услов је једино да у држави влада НЕЗАКОЊЕ. То је стање када закони постоје, чак у огромном броју се доносе, али се не спроводе, за разлику од БЕЗАКОЊА где закона нема.

Карић… Успешан бизнисмен или преварант?

ЕНИГМА “МОБТЕЛ” ИЛИ КО ЈЕ КОМЕ ДРЖАВА (?)

Већ много пута изречене пароле: “неопходна правна сигурност страних инвеститора”, “нефункционисање правне државе”, “страни капитал неће у политички нестабилну државу”…, део су свакодневне политичке реторике која се чује из Владе Србије. То што политичка стабилност и правна стабилност нису исто, последица је само лоше демагогије и још горег схватања политике којом се мање-више успешно делује на политички неук народ.
Ипак, у том нејасном односу права и политике постоји – константа. То је криминал. Ни у политички стабилној тоталитарној држави, каква је кажу била “Милошевићева Србија”, ни у демократској постпетоктобарској, однос државе према сумњивом приватном бизнису и великим “бизнисменима” изгледа да се није много променио. Не чуди зато што неки тајкуни имају капитал већи него што је буџет државе, па је тешко и разлучити ко је у чијој држави слуга и чије интересе штите влада и министри у њој. Јер, када се збрка приватно и јавно, тешко је одредити чији су интереси важнији и за саму државу.

Како у Србији та збрка изгледа види се по томе како у пракси функционишу државне институције, почев од полиције, тужилаштва, судова, инспектора, јавног правобранилаштва, министара, премијера, па до професора универзитета, истакнутих академика, експерата и осталих друштвених еминенција.
Као веома сликовит приказ опште збрканости може послужити управо случај оснивања компаније “Мобтел”.

ПРЕЦИЗНИ МЕХАНИЧАРИ ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

Припреме за увођење мобилне телефоније у Србију почеле су 1990. године. Деветочлана комисија стручњака анализирала је понуде 17 страних компанија и коначно се одлучила за амерички Communications Group International(CGI). Иако је сачињен уговор о оснивању предузећа МГ Србија за мобилну телефонију и пејџинг, “наметнуте и ничим изазване економске санкције” су његову реализацију спречиле и уговор је раскинут. Мобилна телефонија у то време се у свету већ показивала као једна од напропулзивнијих и најпрофитабилнијих пословних делатности за 21. век. Требало је, дакле, донети стратешки важну одлуку.

Како због санкција није могао бити изабран страни партнер са Запада, ЈП ПТТ саобраћаја “Србија” се одлучује за фирму “Компанија Браћа Карић”, која је “имала” све референце за обављање послова из области телекомуникација, пошто се то тада бавила поправком писаћих машина и фотокопир апарата, оштрењем плугова и прерадом лима, осигурањем, али и хуманитарним радом. Избор је, дакле, био логичан (?!)

Како су се државно и приватно, или моје, твоје и наше у самоуправној Југославији одавно добро помешали, Мобтел, као мешовито предузеће са ограниченом одговорношћу није основан по тада важећем Закону о системима веза на основу члана 12 (који је прописивао услове за обављање делатности од јавног интереса), већ је основан као обично комерцијално предузеће, позивајући се на члан 20 Закона о системима веза (који иначе нема никаве везе са оснивањем предузећа).

Тако је јавно предузеће ПТТ (које је по закону привилеговано да обавља посао од јавног интереса), мимо закона одлучило да један свој профитабилан посао ексклузивно уступи одабраном приватнику да он као већински власник обавља услуге из јавне делатности које ће му донети огромну добит.

“Зли језици” који познају област телекомуникација, а посебно они који су деценијама радили у телефонији, чудом нису могли да се начуде зашто је то ЈП ПТТ урадило, када је само могло да обавља ту делатност јер је већ имало све техничке и кадровске ресурсе па му приватник са искуством у оправци писаћих машина и фотокопир апарата није ни био потребан. Али Србија је чудо од државе, па су јој и директори јавних предузећа као и чланови управних одбора чудни људи.

Тако је Управни одбор Јавног предузећа ПТТ саобраћаја “Србија” на седници одржаној 11. марта 1994. године одлучио да оснује мешовито предузеће са ограниченом одговорношћу за “пројектовање, изградњу, одржавање и екплоатацију система јавне мобилне радио телефоније” са компанијом Браћа Карић.
Инвестициони улог је договорен у односу 49% за ЈП ПТТ, а 51%, приватној компанији – иако је Закон о системима веза дозвољавао приватнику да у услугама јавне делатности буде само мањински власник у мешовитом предузећу са правом обављања делатности до пет година.

Одлука о оснивању овог предузећа објављена је у Службеном ПТТ гласнику.

Али, након само 15 дана одлука се мења, па ЈП ПТТ Србија уместо са Компанијом Браћа Карић доноси одлуку о оснивању истог мешовитог предузећа, али са компанијом Систем Браћа Карић- БК Траде, која има седиште у Москви.

По Закону о системима веза (а што стоји и у Одлуци) Одлука ступа на снагу чим Влада Републике Србије да сагласност на Уговор закључен између Јавног предузећа и приватне компаније Систем Браћа Карић – БК Траде (јер се, да поновимо, ради о обављању делатности од општег интереса).
И ту настаје први драмски заплет. Влада Србије по увиду у расположиву документацију, никада није дала сагласност на предложени Уговор. Уместо тога, Влада је на седници 13. априла 1994. године само дала сагласност на Одлуку о оснивању мешовитог предузећа.

Министарство за саобраћај и везе на седници од 8.априла 1994. године, штавише, даје мишљење да однос капитала који се улаже треба да буде 51% удео државе (ЈП ПТТ), а 49% Систем “Браћа Карић – БК Траде, дакле обрнуто од оног што предвиђа Уговор.

И Републичко Јавно Правобранилаштво је изнело примедбу на постојећи уговор истучући да одредбе из уговора које се односе на управљачке функције у мешовитом предузећу нису у складу са одредбама Закона о системима веза, те да Надзорни одбор треба да именује Влада као и да Влада даје сагласност на именовање ген. директора мешовитог предузећа у складу са Законом о системима веза.

Ове примедбе, међутим, нису усвојене, већ је избор управљачких органа дат искључиво предузећу Мобтел. Тако је генерални директор ЈП ПТТ, Милорад Јакшић, био у једном тренутку истовремено и ген. директор Мобтела.

МОЈЕ, ТВОЈЕ, НАШЕ

Уговор о оснивању Мобтела потписали су Милорад Јакшић, генерални директор за ЈП ПТТ саобраћаја “Србија” и Академик Богољуб Карић за Систем Браћа Карић- BK Trade, по овлашћењу Јована Бабића, генералног директора акционарског друштва затвореног типа “BK- Trade” Inc. које је регистровано у Москви од стране Московске регистрацоне коморе под бојем МТП 052.532.

Компанија под именом Систем Браћа Карић – BK Trade из Москве, међутим, није никада регистрована у Русији, па ни уговор као такав не постоји код Савезног министарства за економске односе са иностранством. Постоји само уговор између ЈП ПТТ и “BK Trade” AD из Москве. Али мале разлике у имену компаније можда и нису тако важне, јер и мало дете у Србији зна шта значе иницијали БК (сигурно не значе Бил Клинтон или Браћа Костић) па све остало и није тако важно.

Иначе, деоничарско друштву BK Trade Inc. из Москве основала је компанија YUCYCO Limited са Кипра, а регистровано је као акционарско друштво затвореног типа, такође у Русији. Занимљиво је и да на уговору који је заведен код ЈП ПТТ нема броја и датума под којим је он заведен код компаније Систем Браћа Карић – BK Trade. На уговор је стављен печат у коме ћирилицом пише А/О БК- Треид Москва Росија, односно BK Trade INC. Moscow Russia.

Потписник овлашћења да академик Б. Карић може да потпише уговор је Јован Бабић који није директор компаније Систем Браћа Карић – BK Trade, већ генерални директор акционарског друшрва BK Trade INC.

Уговором је, међутим, предвиђено шта од капитала улаже непостојеће предузеће из Москве Систем “Браћа Карић”- BK Trade. Оно је по Уговору обавезно да унесе у новцу један милион долара и опрему за изградњу система у износу од 65.350.000 долара. То је 51% оснивачког улога. ЈП ПТТ се обавезао да уложи 6.321.700. америчких долара у новцу и 57.426.300 долара у правима. Ова права подразумевају коришћење постојећих постројења и инфраструктуре за телефонију које има ЈП ПТТ. То износи 49% оснивачког улога.
Упис у судски регистар био је такође маштовит. Тако је Мобтел морао да поднесе поред Уговора (на који Влада није дала сагласност) и доказ да је страно правно лице уписано у регистар државе где припада (а Систем Браћа Карић – BK Trade, рекосмо, нигде није уписан), као и потврду о депоновању средстава (које у доступној документацији нема).

Због свега овога, Привредни суд у Београду је, вероватно, одбио да изврши упис у регистар, али ни те документације нема. Али оно чега има, то је да је упис извршен од стране Вишег привредног суда, који по Закону о поступку за упис у судски регистар на то нема право, већ само да нареди нижем органу да то изврши.

Упис у регистар извршио је тако судија Вишег привредног суда, Јездимир Митровић, на незаконит начин.

ГАРАНЦИЈА БАНКЕ КАО УКРАС

А шта је са депонованим средствима?

Само наиван би поверовао да је бар ту нешто рађено без маште. Закон о предузећима прописује да “ако улагачи у року предвиђеном статутом не уплате основне улоге, сматраће се да друштво није ни основано…” Систем Браћа Карић – BK Trade, међутим, није пружио доказ о обезбеђеним финансијским средствима, као ни ваљану гаранцију светски признате банке да средства предвијена уговором има на рачуну.

Не постоји ни документ из кога се види да је Систем Браћа Карић- BK Trade извршио уплату оснивачког улога од 51.000 ДЕМ. Уместо тога постоји само потврда “Карић Банке ДД” да је “у име и за рачун BK Trade из Москве извршена уплата на поменути износ на име улога у мешовитом предузећу Мобтел”. Али, доказа да је извршена динарска уплата потиввредности на рачун мешовитог предуећа мобилне телекомуникације, нема.

Уместо чврсте банкарске гаранције “Ака Банка” из Москве издала је, по мишљењу банкарских стручњака, веома нестручно формулисану Потврду на којој пише да њихов клијент “Систам Браћа Карић – BK Trade” има на рачуну 19.721.408 УСД намењених за испуњавање овбавеза према уговору са ЈП ПТТ, мада је Уговором предвиђена инвестиција од 67.350.000 УСД, па банка издаје гаранцију на суму која је скоро три пута већа од онога што је код ње уложено.

ЈП ПТТ саобраћаја Србија ово прихвата и не тражи супер гаранцију неке светски признате банке, јер ако нека руска банка (коју су такође основала Браћа Карић) гарантује да ће платити, треба ипак веровати. Бар су браћа Руси (И Браћа Карићи) “чувени” у свету банкарства. Овај мали детаљ очито није сматао Вишем привредном суду (ни поменутом судији који је посао око регистраије сам одрадио), а ни Јавно правобранилаштво се није заинтересовало за случај.

Након свих ових административних перипетија стигла је на ред и конкретна реализација Уговора. Ево, како је она, по доступној документацији, изгледала.

ПРВО ДОБИТ, ПА ИНВЕСТИЦИЈА

Последња Владина међуресорска радна група за испитивање власничких односа у Мобтелу открила је, ових дана, да велики део документације о пословању Мобтела недостаје из архива Министарства за економске односе са иностранством. Просто речено, неко је документа узео и заборавио да врати.

По основу онога што се могло закључити из доступне документације, увидом у фактуре које је доставила фирма Ериксон од које је опрема купована, Систем Браћа Карић – BK Trade је уместо 65.350.000 УСД Уговором предвиђених обавеза, уложио опреме скоро двоструко мање од износа који је приказан фактурама и по декларацијама Савезне управе царина.

Даље, Мобтел је према плану развоја у одређеном периоду требало да изврши покривање сигналом пута од границе Мађарске и ауто-пута од Хрватске до Београда и даље преко Ниша и Лесковца до Врања. Уместо да покрива пут, што је у јавном интересу и циљ Плана развоја мобилне телефоније, грађене су базне станице по великим градовима, што је доносило профит компанији.

У пословном плану дат је и број претплатника који ће Мобтел у одређеном временском периоду етапно укључивати у саобраћај. Овај план остварен је само са 40% .

По пословном плану Мобтела цена укључења мобилног телефона у НМТ мрежу (061) требала је да буде 200 УСД, а цена апарата 250 УСД. Уместо тога увођени су телефони по цени од 10 000 ДЕМ и продавани апарати за 3000 ДЕМ.

Све ово само је део из документације која је била доступна владиној “Међуресорској групи за утврђивање власничких односа у Мобтелу”.

Неки правници који су имали увид у документацију Мобтела кажу да НЕ ПОСТОЈИ СКОРО НИ ЈЕДНА ОДЛУКА НИТИ ДОКУМЕНТ ВЕЗАН ЗА ПОСЛОВАЊЕ МОБТЕЛА КОЈИ НИЈЕ У СУПРОТНОСТИ ЗА ПОСТОЈЕЋИМ И ВАЖЕЋИМ ЗАКОНИМА, НИТИ СУ ОДЛУКЕ У ИНТЕРЕСУ ДРЖАВЕ. У таквим случајевима, у уређеним џавама које држе до својих интереса и фер тржишног пословања, уговор се обично раскида. Јер, онај ко није у стању да испуњава своје обавезе лош је партнер, па се обично тражи бољи.

Да ли држава Србија која је поверила послове од јавног интереса компанији која не испуњава своје обавезе могла да тражи бољег партнера, или је партнер постао толико јак да је почео држави да прописује политику, док сам убире огроман профит, било је питање које је вероватно поставила и постпетооктобарска влада премијера Ђинђића. Јер, испитивање власничких односа у Мобтелу, одмах је постављено као приоритетан задатак нове демократске владе.

Тако су се Мобтелом бавили и покојни премијер Ђинђић лично, и загонетни Александар Радовић, затим Зоран Јанушевић (”стручњак” за увоз прислушних уређаја и ремонт бродова), док је медијски ствар испитивао Савезни министар за телекомуникаћије, Борис Тадић (до тада опо занимању психолог).

Формирана је и посебна комисија у којој су у једном тренутку били све сами владини “експерти”: Александар Влаховић, Божидар Ђелић, Марија Рашета Вукосвљевић и Горан Питић (!).

И сам Богољуб Карић је одмах након револуције (ваљда забринут ко се и ко ће њиме да се бави) у једном тренутку побегао из земље примећујући око своје куће на Дедињу људе са аутомастким пушкама и ласерским нишанима. Али нека нагодба је негде постигнута, и нова власт је одлчила да се позабави само Астра банком, а која је формирана и са Мобтеловим капиталом.

“МОРАЛНИ” ПРОФЕСОРИ И “ЕКСПЕРТИ”

За уговоре између ЈП ПТТ-а, Мобтела и Телекома Србија био је заинтересован и синдикат Телекома “Србија”, све верујући да их неко стално поткрада. Зато су формирали своју комисију у којој су се нашли бројни еминентни експерти и то: академик Илија Стојановић, експерт за телекомуникације, др Божидар Павићевић, др Предраг Шулејић, др Мирко Васиљевић, др Слободан Марковић, др Љубомир Маџар, др Јован Ранковић, сви професори универзитета у Београду, као и др Милан Ковачевић, експерт за страна улагања.

Увидом у документацију ова “еминентна господа”, у складу са српским смислом за хумор, ваљда (јер тешко је наћи други разлог), закључила је да су ствари у Мобтелу ЧИСТЕ, ДА ЧИСТИЈЕ НЕ МОГУ БИТИ. Ако је неко у целој ствари радио лоше, била је то држава која је на све начине покушала да спречи приватно предузетништво, да га лошим правном регулативом уништи и сл. Држава Србија и ЈП ПТТ је увођењем још једног мобилног оператера, Телекома Србија, “увела сасвим непотребну конкуренцију и тиме спречила да Мобтел буде још профитабилнија и успешнија компанија” (користећи монопол који му је управо држава дала).

Сличан став као и “еминентни” професори имала је и “стручна” екипа коју су сачињавали: Андрија Беднарик, тадашњи помоћник републичког министра за саобраћај и телекомуникације, поново др Милан Ковачевић, експерт за страна улагања и др Божидар Павићевић, професор универзитета.

Након што су 2001. године извршили “детаљан увид у документацију”, закључили су да је: Мобтел основан у складу са свим тада важећим прописима; целокупан поступак од момента закључења уговора до оснивања Мобтела је у складу са позитивним законским прописима; Уговор нема елементе штетног уговора ни за ЈП ПТТ ни за Републику Србију; Упис уплата и уношење оснивачког капитала извршени су у складу са преузетим уговорним обавезама, итд… (!!!).

Као закључак и ова група износи мишљење да су се Мобтел и његов инострани оснивач суочили са бројним недоследностима државних органа који нису испуњавали сопствене обавезе (?!).

Нова Влада са премијером Коштуницом поново је покренула питање власничких односа у Мобтелу. Сад главну улогу преузима новоосновано Министарство за капиталне инвестиције на челу са Велимиром Илићем. Али и ту се експерти деле на оне који виде несклад са законима и оне који “не виде”. Они који не виде проблем и незаконитости скоро по правилу су били или су још у пословним везама са Мобтелом, као на пример, заменик Министра за капиталне инвестиције, Богољуб Лазић и Миодраг Ђорђевић, службеник Министарства финансија и новопостављени Директор Агенције за приватизацију (упућени кажу Динкићев човек). Испало је да ко ради за државу не види незаконитости, а кога држава не плаћа, може и да види. Чудо невиђено! Што најпоштеније рече професор Бранко Ковачевић, декан ЕТФ-а и члан Комисије – лако је данас само оном коме су деца на сигурном у иностранству. Јер, овде се у “демократији” лако може остати и без посла и без живота. Зато је он прихватио да ствари могу бити и онакве каквима их не треба видети званично.

Други члан поменуте комисије инжењер Тихомир Живановић, вишедеценијски инспектор за телекомуникације ( који је многим министрима и “бизнисменима” већ деценијама трн у оку управо зато што све види), и професор др. Љубиша Дабић, правник и стручњак за међународне уговоре, као и др Миленко Цветиновић инжењер електорнике (који због доброг и стручног вида данас ради за Американце), сматрају да је држава Србија тешко оштећана уговором са Мобтелом, те да се У ОВОМ СЛУЧАЈУ МОЖДА РАДИ О НАЈВЕЋОЈ ПЉАЧКИ ГРАђАНА СРБИЈЕ КОЈУ ЈЕ ИЗВРШИЛА ДРЖАВА КАКО БИ ПРЕЛИЛА СРЕДСТВА У ЏЕПОВЕ ПОЈЕДИНАЦА. Ко су све појединци, још се не зна.

Тако су се и у Влади, на случају Мобтел поделили. Министар Велимир Илић сматра да Карићима треба оставити пристојно процентуално “парче колача” званог Мобтел (није при томе пресудан лични однос са Карићем, већ само Министрова жеља за “људским договором”), док потпредседник владе, Мирољуб Лабус, мисли да је могуће да држава добије цео Мобтел као власништво у то у судском спору.

Српском хуморном стилу рада прикључио се и генерални директор Мобтела, Патрик Харпур, који се јавно веома забринуо што један акционар хоће да преиспитује власнчки однос са другим, заборављући да је он само менаџер, а не сувласник. И овај мученик очито се брзо “инфицирао” српским схватањем менаџмента и бизниса.
Ипак оно што нико не спори, то је да компанија Мобтел лепо послује и да тако и треба да настави. Али, то нема никакве везе са тим ко је власник и ко се све крије иза бизниса са иницијалима БК.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: