Државни ревизор: Држава није приказала дуг према ММФ-у у износу од милијарду и 800 милиона евра, каo јавни дуг!

Слушајте радио Фокус и дизаће вам се коса на глави кад сазнате какви све пропалитети и бандити седе у Влади Србије, и држави! То су најокорелији криминалци високог нивоа, јер су заштићени имунитетом. Ево вам линк ка интернет веб странице радио Фокуса:
http://www.fokus-radio.com/

А ово вам је линк за директно слушање радио Фокуса преко интернета:

http://62.108.116.67:8000/fokus.m3u
(десни кили, и онда иде “Save as или Sava link as”)

Скините овај одлични бесплатни “КМ” плејер да слушате емисије, уз прикладни програм можете их и снимати.

Ове исечке које ћете сада чути су из емисије “На линији” која иде сваким радним даном од понедељка до петка, од 10:00 до 13:00. То је контакт емисија коју води Влада Ђукановић у којој се говори о темама из актуелног политичког животе, из социјалне сфере и спорта. У емисији се доводе и људи којима је забрањен приступ на Б92 и осталим главним електронским медијима. У емисији се јављају и слушаоци, обични грађани који се тако могу исказати и рећи шта мисле о овим криминалним пропалитетима из државног апарата. У јучерашњој емисије говорило се о буџету и арчењу пара, о разним криминалним радњама, просто да не поверујете какви све пропалитети, који треба одавни да буду на робији, седе у државним апаратима заштићени ко бели медведи посланичким имунитетом.

Седамдесет милијарди евра је ушло у овој земљи од када је дошао ДОС на власти, спи*кали су те паре и обогатили се, а народ го и бос гладује, умире и нестаје, држав се распада!

Државни ревизор: Држава није приказала дуг према ММФ-у у износу од милијарду и 800 милиона евра каo јавни дуг!

Преузми емисију

Алаксандар Влаховић о приватизацији Телекома

Преузми аудио клип

Водитељ је испричао сцену једног свог пријаљтеља који је познавао Александра Влаховића ( бивши министар за за привреду и приватизацију од 2001. до 2004.). Питао га је шта мисли о приватизацији Телекома коју је спровео Слободанов режим 1997-ме продавши тада 49% акција Телекома, дакле, Телеком је тада и даље био у државном власништву.

Пита га човек:

“Јели Ацо, шта мислиш о продаји Телекома?”

Александра Влаховић:

“Супстанцу државе продају, срам их било…”

А после када је био министар за приватизацију све живо је распродао, а и сада се залаже за ову пoгубну приватизацију Телекома где држава продаје својих 51% власништва, укључујући и инфраструктуру! Људи схватите, ради се о бити или не бити, одраће нам кожу ако се не побунимо и скинемо их са власти…!

Српски монопол

Лево, десно, горе, доле, обрни, окрени… ови доле су власници свега у Србији.
Докле?

Српски монопол

(Кликни да их видиш још веће)

Тирке, Новинари НИН-а и нова јуначка епска поезија: Почетак буне на Рингијер.

Ако хоћеш да контролишеш неку државу, рецимо ову нашу јадну банана државу, Србију, што и није тешко, јер је под погубном управом про-неолибералних окупатота петооктобараца већ 9 година, прво “инсталираш” њих да воде државу, слепе послушнике “глобализма”, односно новог светског поретка, на штету највиталнијих интереса Србије, Српског народа и свих грађана.
Они после инсталирају своје послушнике, медиокритете у свим најбитнијим инститиуцијама, а медијска сфера је најбитнија, због контроле ума маса и јавног мњења, да им се “дизајнира” свест и начин “размишљања”, а најидеалнија слика за свевидеће око контролора би била та, да се маса што више преко медија идиотизује, аморализује и заглупи, да морал нестане у политици и јавном животу, јер један “визионар” рече:

“Ко хоће морал, нека иде у Цркву”

… и онда свакакве глупости, идиотизми, морбидизми, неморализми, безакоње, кич и шунд, постану “нормална ствар”, ту памети, моралу, знању, одговорности, законитости више нема места.

Моћна компанија Рингијер већ је власник дневних листова “Блиц”, “Ало”, “24 сата” и недељника “НИН” и тако шири своју медијску империју где је Србија само један део, јер купују они и около и наоколо.

Новинари НИН-а су дигли свој глас, написаше епску песму поводом приватизације свог недељника, и када се прочита та одлична песма, види се да је ту доста закукуљених и замумуљених ствари. Међутим… поента свега је закон, јер да би приватизација свега и свачега у Србији, ишла “жељеним токовима”, на разне криминалне и мутне начине, донесе се нејасан закон, где се намерно не предвиде све ситуације да би закон био експлицитно јасан, али се зато даје “дискреционо право” разним агенцијама и “одговорним појединцима” на положајима,  да у том случају самостално одлуче онако како желе, а то је најплоднији терен за мито и корупцију, и у том случају, где се у законе даје “дискреционо право” неком телу кога влада оформи, кад закон није јасан и одређен, питајте сваког правника и адвоката, од ЗАКОНА нема ни “З”, али пефидни криминални владајући умови када тако пељеше, имају изговор да је “све по закону”, иронија зар, не… јер они знају да кад масама кажеш да је све ишло “по закону”, они већином помисле да је све то поштено, морално, и праведно, јер то је и смисао закона, барем су нас тако све учили, васпитавали.

Неки чланови редакције НИН-а тврдили су да предузећа са мање од 50 запослених, какво је и предузеће НИН, не могу бити приватизована на тендеру. Одговор на то, дао је стручњак за приватизацију др Данило Шуковић, иначе члан Савета за борбу против корупције који потврђује све ово што сам рекао:

“Агенцији за приватизацију тако су дата велика овлашћења која нису потребна. Ми смо у Савету за борбу против корупције критиковали та велика дискрециона права која има држава. Требало је, на почетку приватизације, рећи која предузећа ће се продати на тендеру, што би значило да сва остала иду на аукцију – каже Шуковић.”

Цитат преузет са: http://www.politika.rs/r

Све је јасно, а пре него што прочитате ову лепу и снажну епску поему, прочитајте један коментар читаоца НИНА-а, који сам говори за себе:

“Ако новинари НИН-а треба да буду под вођством уређивачке политике Блица онда они признају да су неспособни и неквалитетни. Видим да, ми читаоци НИНа препознајемо да се уводи у уређивачку концепцију антисрпска политика. Она насловна страна и наслов поводом трагичне смрти Француза Татона не говори о саучешћу него о осуђивању Срба и српства, јер насиље које је довело до те трагедије не произилази из националног него из већ навијечких начина понашања и то замењивање теза не приличи НИН-у, наравно ни једном средству информисања, али као да смо неке новине и ТВ станице прихватили као лажни извор обавештавања. Надам се да ова песма има закључак која обећава истинито информисање на које смо научили читајући НИН. И још један пример лошег (Блицовог) обавештавања рубрика Цитати у НИНу бр 3067 задањи број, наводе Драшковићеву изјаву дату на Б92 како су СПО и Брисел на истон путу, а не наводе изјаву дату у истој емисији да је Ђинђић сматрао Легију за пријатеља као и изјаву Хаџиантића да је Милошевић довео Ђинђића на врх ДС-а. Толико о очигледном утицају Блица на НИН.”

Тај коментар ћете пронаћи овде, са потписом “Истина је Бог”.

“НИН”
недеља, 11. октобар 2009.
(Правда, 09.10.2009)
Песма преузета са:
Нова Српска Политичка Мисао

Или грми, ил’ се земља тресе,

ил’ је НИН-у тираж порастао,

ил’ је Баћа пуно ослабио,

ил’ се Зора Бујкета одрекла?

Нити грми, нит’ се земља тресе,

нит’ је НИН-у тираж порастао,

нит’ је Баћа пуно ослабио,

нит’ се Зора Бујкета одрекла,

већ се савест раје пробудила.

Од муке је пропиштала раја,

што се шаљу анонимна писма,

што ће на њу тешка сумња пасти.

Сузе рони, па прилике гледи:

“Ала кардаш, чуднијех прилика,

оно јолдаш, по нас добро није.”

Па од јада сва раја ниновска,

начинила од стакла тепсију,

заграбише воде из Дунава,

наврх куле тепсију дигоше,

само Тирке може их видети.

У тепсију звезде поваташе,

да гледају ниновске прилике,

шта ће њима Рингијер чинити,

ко то пише анонимна писма.

Око ње се састали ниновци,

над тепсијом к’о над лејаутом.

Кад ниновци лица огледаше,

Сви ниновци очима видеше,

Сваки од њих бјеше на улици,

на улици, са радном књижицом.

Кад то виде сва раја ниновска,

потегоше пера и оловке,

те разбише од стакла тепсију,

бацише је са високог спрата,

са високог са седамнаестог.

Прва врисну Република Српска:

“Зар смо ово јадни дочекали?

Зар ће на нас кола да се сломе?

Једва смо се НИН-а дочепали,

толика смо пута прелазили,

од Лопара и од Санског моста,

од Сарај’ва и од Зрењанина,

како ко је знао и могао.

Слушали смо увек шта се каже,

по бурек смо кад намигну ишли,

никад свога гласа нисмо дигли,

а све зарад сталног запослења

из због славе у родноме селу.

Овдје ћемо, вала, останути,

док је сунца и док је мјесеца!

Београд смо једва доитили,

зар ће све то сада пропанути?”

Други врисну сви Београђани:

“Зар смо ово јадни дочекали?

Зар ће на нас кола да се сломе?

Једва смо се НИН-а дочепали,

НИН је од нас људе начинио,

од Бујкета још и понајмање.

Лењи смо и сиње кукавице,

никад од нас човек не би пост’о,

да се нисмо НИН-а ухватили.

Сад смо шатро важни новинари,

у кафани памет просипамо,

рођењем смо и статус купили,

или барем ми тако мислимо.

Ако Швабо озбиљно полуди,

па нас све на улицу избаци,

коме ћемо после да кукамо?

Је л’ ће Мацин Јова да нас брани?

Он безбели ни сам не зна где је.“

Трибина за акционаре Борпромета ад Бор

Скини видео прилог

Видео клип је преузет са овог сајта:
Економски покрет Бор

Јуче је у Бору поново боравио Бранко Драгаш председник Удружења Малих Акционара (УМА). Драгаш је на трибини био позван од малих акционара Борпромета да их посаветује како да се као радници-мали акционари удруже и да тако удружени и јачи остваре своја права и интересе. Но, на трибини су били присутни и остали радници-мали акционари из РТБ-а Бор, Центроистока, Римекса…

Пошто сам присуствовао трибини дало се приметити да су радници Борпромета доста неорганизовани и заправо од момента када су се приватизовали, 13-ти новембар 2003-ће, ово је био њихов први заједнички скуп-састанак где су коначно дигли свој глас у заштити својих права! По причи и тврдњи радника Борпромета, приватизација њихове фирме је још једна превара у низу пљачкашких превара наших ДОС-манлија “демократа”. Радници су причали да се све те преваре могу и документовати тако да ће бити материјала за кривичну пријаву против починиоца ове криминалне радње.

После проучавања ситуације у Борпромету по Драгашевим речима, приватизација Борпромета је “класична” ДОС превара, “утабана шема” која се спроводила у скоро свим фирмама које су се приватизовале у Србији, а то је:

1. Капитал фирме се вишеструко прикаже мање него што заиста јесте.

2. Самим тим и акције радника-малих акционара су вишеструко умањене.

3. Већински власници раде шта хоће,све у своју корист, а на штету малих акционара чија права као акционара уопште не поштују и уважавају, а закон им налаже да уважавају права малих акционара.

4. ..итд…итд…по утабаној шеми…

Фирма је на дан приватизације процењена на 319.000 €, а акције су процењене на вредност од 400 динара по једној акцији. После пресека ситуације Драгаш каже да је Борпромет на дан приватизације вредео отприлике пет пута више (цифра је близу 2.000.000 €, али не сећам се тачно коју је цифру Драгаш рекао) и да свака акција вреди 20 €, а не 400 динара.

Када су радници почели да постављају питања Драгашу атмосфера се узбуркала и могло се чути да је на самом старту приватизације Борпромета учињен кривични преркршај, безакоње… наиме, неколико објеката у власништву Борпромета нису ни били пријављени приликом пописа имовине…!

Слушајући приче радника, приметио сам да су жене приликом овог бунта биле храбрије, једна је чак споменула да су у сали присутни неки већински власници “који се сада цинчно смеју”, каже она.
Гледао сам с времена на време током дискусије на та два типа, пошто је та храбра жена упрла поглед у њиховом правцу када је указивала на њихове циничне осмехе…

Да, дало се приметити да се с времена на време цинично кезе, али богами дало се приметити да су имали и широко отворене и избуљене очи, а да су им се преко чела спуштали грашци зноја.

Прпа бато…ћуза…!

Приватизација без пара – Модел пљачке

Србија је постала Рај, “обећана земља” за разне Српске пљачкаше, фукару…

Неки ту “одабрану” сорту људи зову : “политичари”…”бизнисмени”…”, тајкуни”,  има их од свих фела.

Организација “рада” им је савршена, свако зна своју “улогу” у делокругу њиховог рада, и целу ту “позоришну представу”, у којој се тачно зна ко је режисер, а ко глумац са “добро плаћеном улогом”,  назвали су ,  “приватизација” …

Једино је код њих заживело у пракси “самоуправљање”, али нажалост… у пљачки своје рођене земље…!

Скицу како они “оперишу” направио је економиста и банкар Бранко Драгаш…

Шта кажете…?
.. ко каже да самоуправљање није добро… све се може кад се хоће…

Закопана истина о Мобтелу!

На мом блогу ћете моћи да нађете текстове о немилосрдној пљачки привреде Србије после петооктобарских “промена”.То ће бити текстови наших стручњака који су пре свега часни и поштени и зато су им потпуно блокирани путеви ка електронским медијима, па се тако њихови текстови могу наћи само на интернету…

То су људи који не подлежу страначком “лудилу и фатаморгани”, аполитични су! Они знају да и бивши и садашњи режим ради једно те исто у континуитету…

Да… што се тиче упропашћавања и пљачкања привреде Србије, нема дисконтинуитета са прошлошћу од тог “митског” Петог Октобра! И једни и други раде исто… али им је “нужда” различита…

Дајем на увид два текста на основу којих чете детљно сазнати о пљачки Мобтела, први је текст Бранка Драгаша, а други Ивоне Живковић.

******

Закопана истина о Мобтелу

Написао Гост

Динкић ће морати кривично да одговара јер је Карићима поклонио стотине милиона евра, сматра Тихомир Живановић. Економиста Бранко Драгаш сматра да је решење да се све врати на почетак и да се направи процена капитала.

Домаћи економски експерти не верују проценама министра финансија Млађана Динкића који очекује да ће до краја следеће недеље аустријски „Мобилком“ платити 27 милиона евра на име неисплаћених дивиденди, а до краја децембра још толико, и оптужују и њега и актуелну српску владу да заташкавају истину у вези с Мобтелом“.

Члан некадашње Међуресорне комисије за утврђивање власничких односа у „Мобтелу“ Тихомир Живановић каже да није јасно по којем то закону министар Динкић тражи исплату дивиденди од Мартина Шлафа, када дивиденде плаћа „Мобтел“?

- Динкић ће морати кривично да одговара јер је Карићима поклонио стотине милиона евра! Он и Мирољуб Лабус су главни играчи с Богољубом Карићем, а ово што се јавно нападају само је фарса за народ и чиста манипулација – оцењује Живановић.

Економиста Бранко Драгаш сматра да је решење да се све врати на почетак и да се направи процена капитала.

- После тог новог утврђивања власништва на основу уплата могло би да се види како се одливао новац из „Мобтела“, и то не само дивиденде, већ и путем других уговора и споразума, спорних због бројних повезаних лица. Несхватљиво је да је премијер Коштуница, дозволио да се тако значајна институција прода, нарочито ако се сетимо да је он и остала некадашња опозиција, када је Милошевић продао „Телеком“, пуцала из свих оружја. Срамота је да Влада Србије нема појма да ли су „Мобтел“ купили Руси, Аустријанци или неко трећи и да спекулише! – сматра Драгаш.

Он предлаже формирање парламентарне комисије која би направила процену капитала у „Мобтелу“ и открила колика су потраживања у тој фирми.

- Откривање истине о „Мобтелу“ неће се десити, јер то не одговара онима који су били у игри, као ни онима који данас преговарају – тврди Драгаш и упозорава да се „главна пљачка у процесу приватизације увек одвија у процени капитала“.

Четири питања Динкићу
Тихомир Живановић каже да Динкић треба да одговори на следећа питања:

1. Зашто је „Мобтел“ као тек један од оснивача Астра банке са 29,6 одсто учешћа у оснивачком капиталу платио цео екстрапрофит? И зашто је тај екстрапрофит продат некој фирми с Кипра по десетоструко нижој цени?

2. Зашто је држава наплатила екстрапрофит за приватну банку од државног предузећа?

3. По оснивачком уговору „Мобтела“ и његовом статуту, за износе који су већи од 50.000 долара (уговори, услуге, кредити) морала је бити донета одлука Управног одбора „Мобтела“ и то квалификованом већином, што значи да је најмање један члан УО из „ПТТ Србија“ морао да гласа за такву одлуку. Међутим, ниједна таква одлука не постоји. Зашто нема кривичних пријава?

4. Како је могуће да за десет година постојања „Мобтела“ држава, као сувласник те компаније, није добила ни динар профита?

Ј. Ј.
Старт 06.12.2005

******

Како је настао “Мобтел”
пише: Ивона живковић
http://www.ivonazivkovic.net/

БОГОЉУБ КАРИЋ ЈЕ РАСПИСАО НАГРАДУ ОД 100 000 ЕВРА ЗА СВАКУ БИОГРАФИЈУ КОЈА БИ ПОКАЗАЛА ДА НЕКО ОД АКТУЕЛНИХ ПОЛИТИЧКИХ ЛИДЕРА ИМЕ БОЉЕ ПОСЛОВНЕ РЕЗУЛТАТЕ ОД ЊЕГА.

Наравно, награду неће добити нико, јер такав профил “успешног” бизнисмена НЕМА НИКО. Ако некоме још није јасно како је Богољуб Карић са својом породицом направио пословно чудо, ево још једном текста који објашњава како се огромна државна имовина вештом преваром може превести у приватно власништво. Услов је једино да у држави влада НЕЗАКОЊЕ. То је стање када закони постоје, чак у огромном броју се доносе, али се не спроводе, за разлику од БЕЗАКОЊА где закона нема.

Карић… Успешан бизнисмен или преварант?

ЕНИГМА “МОБТЕЛ” ИЛИ КО ЈЕ КОМЕ ДРЖАВА (?)

Већ много пута изречене пароле: “неопходна правна сигурност страних инвеститора”, “нефункционисање правне државе”, “страни капитал неће у политички нестабилну државу”…, део су свакодневне политичке реторике која се чује из Владе Србије. То што политичка стабилност и правна стабилност нису исто, последица је само лоше демагогије и још горег схватања политике којом се мање-више успешно делује на политички неук народ.
Ипак, у том нејасном односу права и политике постоји – константа. То је криминал. Ни у политички стабилној тоталитарној држави, каква је кажу била “Милошевићева Србија”, ни у демократској постпетоктобарској, однос државе према сумњивом приватном бизнису и великим “бизнисменима” изгледа да се није много променио. Не чуди зато што неки тајкуни имају капитал већи него што је буџет државе, па је тешко и разлучити ко је у чијој држави слуга и чије интересе штите влада и министри у њој. Јер, када се збрка приватно и јавно, тешко је одредити чији су интереси важнији и за саму државу.

Како у Србији та збрка изгледа види се по томе како у пракси функционишу државне институције, почев од полиције, тужилаштва, судова, инспектора, јавног правобранилаштва, министара, премијера, па до професора универзитета, истакнутих академика, експерата и осталих друштвених еминенција.
Као веома сликовит приказ опште збрканости може послужити управо случај оснивања компаније “Мобтел”.

ПРЕЦИЗНИ МЕХАНИЧАРИ ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

Припреме за увођење мобилне телефоније у Србију почеле су 1990. године. Деветочлана комисија стручњака анализирала је понуде 17 страних компанија и коначно се одлучила за амерички Communications Group International(CGI). Иако је сачињен уговор о оснивању предузећа МГ Србија за мобилну телефонију и пејџинг, “наметнуте и ничим изазване економске санкције” су његову реализацију спречиле и уговор је раскинут. Мобилна телефонија у то време се у свету већ показивала као једна од напропулзивнијих и најпрофитабилнијих пословних делатности за 21. век. Требало је, дакле, донети стратешки важну одлуку.

Како због санкција није могао бити изабран страни партнер са Запада, ЈП ПТТ саобраћаја “Србија” се одлучује за фирму “Компанија Браћа Карић”, која је “имала” све референце за обављање послова из области телекомуникација, пошто се то тада бавила поправком писаћих машина и фотокопир апарата, оштрењем плугова и прерадом лима, осигурањем, али и хуманитарним радом. Избор је, дакле, био логичан (?!)

Како су се државно и приватно, или моје, твоје и наше у самоуправној Југославији одавно добро помешали, Мобтел, као мешовито предузеће са ограниченом одговорношћу није основан по тада важећем Закону о системима веза на основу члана 12 (који је прописивао услове за обављање делатности од јавног интереса), већ је основан као обично комерцијално предузеће, позивајући се на члан 20 Закона о системима веза (који иначе нема никаве везе са оснивањем предузећа).

Тако је јавно предузеће ПТТ (које је по закону привилеговано да обавља посао од јавног интереса), мимо закона одлучило да један свој профитабилан посао ексклузивно уступи одабраном приватнику да он као већински власник обавља услуге из јавне делатности које ће му донети огромну добит.

“Зли језици” који познају област телекомуникација, а посебно они који су деценијама радили у телефонији, чудом нису могли да се начуде зашто је то ЈП ПТТ урадило, када је само могло да обавља ту делатност јер је већ имало све техничке и кадровске ресурсе па му приватник са искуством у оправци писаћих машина и фотокопир апарата није ни био потребан. Али Србија је чудо од државе, па су јој и директори јавних предузећа као и чланови управних одбора чудни људи.

Тако је Управни одбор Јавног предузећа ПТТ саобраћаја “Србија” на седници одржаној 11. марта 1994. године одлучио да оснује мешовито предузеће са ограниченом одговорношћу за “пројектовање, изградњу, одржавање и екплоатацију система јавне мобилне радио телефоније” са компанијом Браћа Карић.
Инвестициони улог је договорен у односу 49% за ЈП ПТТ, а 51%, приватној компанији – иако је Закон о системима веза дозвољавао приватнику да у услугама јавне делатности буде само мањински власник у мешовитом предузећу са правом обављања делатности до пет година.

Одлука о оснивању овог предузећа објављена је у Службеном ПТТ гласнику.

Али, након само 15 дана одлука се мења, па ЈП ПТТ Србија уместо са Компанијом Браћа Карић доноси одлуку о оснивању истог мешовитог предузећа, али са компанијом Систем Браћа Карић- БК Траде, која има седиште у Москви.

По Закону о системима веза (а што стоји и у Одлуци) Одлука ступа на снагу чим Влада Републике Србије да сагласност на Уговор закључен између Јавног предузећа и приватне компаније Систем Браћа Карић – БК Траде (јер се, да поновимо, ради о обављању делатности од општег интереса).
И ту настаје први драмски заплет. Влада Србије по увиду у расположиву документацију, никада није дала сагласност на предложени Уговор. Уместо тога, Влада је на седници 13. априла 1994. године само дала сагласност на Одлуку о оснивању мешовитог предузећа.

Министарство за саобраћај и везе на седници од 8.априла 1994. године, штавише, даје мишљење да однос капитала који се улаже треба да буде 51% удео државе (ЈП ПТТ), а 49% Систем “Браћа Карић – БК Траде, дакле обрнуто од оног што предвиђа Уговор.

И Републичко Јавно Правобранилаштво је изнело примедбу на постојећи уговор истучући да одредбе из уговора које се односе на управљачке функције у мешовитом предузећу нису у складу са одредбама Закона о системима веза, те да Надзорни одбор треба да именује Влада као и да Влада даје сагласност на именовање ген. директора мешовитог предузећа у складу са Законом о системима веза.

Ове примедбе, међутим, нису усвојене, већ је избор управљачких органа дат искључиво предузећу Мобтел. Тако је генерални директор ЈП ПТТ, Милорад Јакшић, био у једном тренутку истовремено и ген. директор Мобтела.

МОЈЕ, ТВОЈЕ, НАШЕ