Глумица Тања Бошковић о политичарима: Они се само боре за своје алаве задњице!

Тања Бошковић о политичарима: Они се само боре за своје алаве задњице!

“Они се само боре за своје алаве задњице! Само за своју личну корист! Презирем их!”

Потпуно је у праву, царица је, то су праве речи, савака јој част, послушајте све до краја!

Петиција грађана Србијре против ГМО, детаљно појашњење

Појаснићу до детаља начин потписивања петиција које су већ пуштене у етар, 99% грађана је ставило адресе становања, међутим, многи нису пажљиво читали како да попуне петицију у мојим објашњењима, да би адресе становања и бројеви личних карата били видљиви. Зашто требамо да будемо против ГМО производа који су опасни по наше здравље, прочитаћете у садржају петиција, у доле понуђеним линковима. Имате тамо видео прилоге, радио емисију о томе. Целу петицију сам пренео са сајта Еколошког Покрета Новог Сада на челу са храбрим директором Николом Алексићем, који се целим својим бићем бори да нас упозори о штетности ГМО, као и пратећег и погубног Codexa Alimentarijusa, све је то повезано.

Тамо, у тим примерима преамбуле петиције коју сам написао ја, једино недостаје овај видео прилог са нишке телевизије у којој је недавно гостовао Никола Алексић, зато то сад поново постављам овде у овом појашњењу.

Никола Алексић: Погубни Codex Alimentarijus и ГМО!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог скините пратећи ово упутство.

Детаљно појашњење за попуњавање петиције

Пошто је ово страни сајт за петиције, морамо се прилагодити тој форми. Петицију ћете попунити тако што ћете у адекватним рубрикама прво написати име, па презиме, затим у истој рубрици за презиме, после презимена ставите зарез, затим напишите адресу становања, опет зарез, и следи број личне карте. Видећете у доњем приказу пример потписивања, па ће вам бити све јасније. Тренутно се у петицијама код већине не види адреса становања и број личне карте, јер нису пажљиво читали моје упутсво.

Да, појасним мало боље. Ово је бесплатна верзија страног сајта за петиције, ми још, колико ја знам, немамо неки српски сајт за организовање грађанских петиција, зато је потребно следити моје упутство да би се виделе адресе становања и бројеви личних карти. Нисам имао пара да се претплатим на пуну верзију сајта, и тада би се све видело одмах. То се иначе плаћа путем Paypal електронског система плаћања који једино у Европи још не функционише у “Европској” Србији, тако и да сам имао пара, не би мого да се претплатим на пуну верзију. У „заосталој“ Албанији Paypal функционише, а у “мотору Балкана” како невиђени диктатор цар Борис воли да прича, још не функционише.

Дакле, 99% људи су написали адресе становања у рубрици која је за то, то изгледа овако, дајем један измишљен пример:

Street Address: Šibcarsika 25/3

Али због разлога који сам вам горе објаснио то није видљиво. Пре објављивања извршио сам пробе и видео да ако се адреса становања и број личне карте попуни у рубрици за презиме, после њега, овако:

Last Name: Šibicarević, Šibcarska 25/3, br. l.k. 0000

Онда је све видљиво као што можете видети у мом публикованом потпису пуштених петиција, као и код још неких људи. Ево вам и сликовитог приказа како то све изгледа у простору за попуњавање петиције, на овом измишљеном примеру.

http://dzonson.files.wordpress.com/2011/01/prikaz-1.png

А ово је како то изгледа у публикованој петицији:

http://dzonson.files.wordpress.com/2011/01/prikaz-2.png

Волео бих да попуните петицију како сам то сад детаљно приказао, а претходне потписе могу исправити ја кад будем имао времена. Петиција ће да траје док буде потребно, месец, два….

Морамо се јасно идентифицирати да би петиција била веродостојна. Уосталом, боримо се отворено и јавно за себе и своје породице, за наше здравље и наше животе који су у нашим рукама, ми одлучујемо какву ћемо храну да једемо, не политичари!

Пример како грађани могу да успеју у својим акцијама у борби против своје сопствене владе која им намеће оно што они не желе су бугари, који су изашли на улице против увођења Генетски Модификованих Организамаи и спречили су своју владу да им то наметне.

******

Бугари изашли на улице

Као пример треба да нам послужи Бугарска, чланица ЕУ, чији је парламент у марту прошле године пооштрио закон којим је забрањено гајење ГМ усева. Пре овог пооштравања и њихова влада је, као наша сада, под спољним притисцима, најавила могућност гајења ГМ усева. Међутим, Бугари су изашли на улице, и после двомесечних протеста и писања петиција држава је одустала од планова које су им наметале САД.
Прочитај цео текст у Куриру »

******

Линкови за потписивање петиција:
http://www.gopetition.com/petition/42073.html
http://www.gopetition.com/petition/42075.html

Петиције су објављене и у онлајн новинама NOVINAR.de »

Ширите даље ове петиције својим комшијама, другарима, родбини, пријатељима. Организујмо се, не чекајмо странке било позиције било “опозиције”, шибицари су нас одавно продали, то је ваљда јасно свима.

Извршимо огроман притисак на све политичаре…!!

Поздрав свима,
Небојша

П.С.

На неким форумима и фејсбуку видим да се јављају неки тобоже “душебрижници” који говоре да се адресе становања и бројеви личних карата могу злоупотребити, али ти исти људи одмах ставе свој потпис и број личне карте када им поштар донесе неке паре.

Значи, онда се то не може злоупотребити, кад узимаш паре?

Па кад потписујеш петиције на улици, наших шибицарских странака кад им требаш да те искористе ко крпу за брисање пода, за њихове страначке интересе под лажном паролом “бриге за народ и грађане”?

Одавно смо ми злоупотребљењни од страначких шибицара: наша надања… наша очекивања… наше поверење… наша енергија… остале су нам само сузе, безнађе, очај… и борба!

Беда политичког морала

Аутор: Ратко Крсмановић

Веб сајт „Викиликс“ од 28. новембра објављује поверљиву дипломатску преписку Стејт департмента и америчких дипломатских представништава, где је за нас нарочито узбудљива она која се тиче извештаја из Београда.

Беда политичког морала

Размере беде и понизности политичке елите постале су „транспарентне“; Догађаји после упозорења државника и председника Слободана Милошевића, показују снагу поткупљивости те да је кукавичлук масовнија појава од хероизма; Поништавање демократског система; За америчке поверенике на власти у Србији, изражена воља и расположење народа су трице и кучине; У земљи где криминалци постају угледни бизнисмени, где 25% становништва тражи посао а исто толико паразитира на државним јаслима, народ почиње политику доживљавати бедом и неморалом.

Да „батина има два краја“, уверио нас је је и бивши хакер, аустралијски новинар и интернет активиста Џулијан Асанж. Његовом амбициозном „Викиликсу“ је пошло за руком да поприми глобалну улогу. Тако нове софистициране комуникационе технологије контроле, доминације, обмана и поробљавања од стране глобалног императора, употреби као оружје за демистификовање и разбијање мита о свемоћи најмоћније силе света и њихових бедних марионета.

Узимајући у обзир објављене садржине дипломатских депеша САД из Београда, које објављује оснивач сајта „Викиликс“ Џулијан Асанж, без икаквих недоумица можемо јасно утврдити, или боље рећи потврдити, да ми живимо у друштву страшне беде политичког морала наших државника, али и изостанак адекватне друштвене свести о далекосежности последица неморалне петљавине политичара из самог врха власти. Немогуће је да се лицемерна понашања из свакодневног живота, у политици признају за поштена и допуштена, макар се радило о специфичном позиву на „реал политику“. Размере беде политичког морала и духа наших властодржаца постале су знатно „транспарентније“ уз помоћ чињница као најпоузданијих сведока. Документи о разговорима најближих сарадника Председника Србије говоре језиком тог политичког морала и одговорности владајуће олигархије. Природно би било да обманути људи, ма колико се гушили у драматичној социјалноекономској каљузи, апатији и безнађу, почињу да мрзе обмањиваче и лицемере. Овде нам није представљено пуко дипломатско лицемерје, већ грубе увреде и узурпација надлежности Владе Србијеу области спољне, одбрамбене и безбедносне политике земље као и кршење резолуције о неутралности усвојене у Скупштини Србије. Самим тим се крши и Устав и води у поништавање и самог демократског система.

Џулијан Асанж

Педантна амбасадорка САД у Београду Мери Ворлик, у свом извештају није морала описивати недостатак самопоштовања њених саговорника и њихову лојалност глобалном императору. То се подразумева из пренетих ставова саветника председника Тадића за спољну политику Јована Ратковића. Он је обавестио о спремности Србије да „сарађује са САД у области осетљивих обавештајних питања и да повећа војну сарадњу са америчком националном гардом из Охаја, ради тренинга за ‘мировне операције’. Обећао је и слање 50 додатних припадника жандармерије на Хаити као и ‘мировњака’ у Либан“. На изражену забринутост амбасадорке због „конфронтирајућег“ односа Србије у вези са питањем Косова, он је разуверио: „Одбацујући питање да ли ће Србија тражити резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација о статусу као ’пуко тактизирање’, Ратковић је рекао да се председников тим фокусира на крупније питање… Из депеше се разуме да су та крупнија питања заправо пожуда за улазак Србије у НАТО. Наиме, Тадић сматра да Србија не може да остане ван НАТО-а у недоглед, али ово не изговара често наглас због политичке осетљивости те теме. Из овога се види да Тадић ради иза леђе сопственог народа и Парламента, припремајући заобилазну пртину за улазак Србије у НАТО. То и јесте у саглосности са интересима великог императора, који у свом походу мобилише припаднике „јањичарске“ освајачке војске од колонизованих или покорених народа и држава штедећи своје ресурсе и снаге. А да наша политичка елита, своју државу и не посматра као „заштитника интереса“ својих грађана нити као полугу „демократског развоја“, већ туђих интереса и циљева, знано је било за свакога ко је хтео да чује поруку и упозорење, државника и председника Слободана Милошевића од 02.10.2000.године, са јасном и обистињеном поруком да „не нападају они Србију ради Милошевића, већ Милошевића ради Србије“. Догађаји после овог упозорења су показали снагу поткупљивости и уцена, те да је кукавичлук масовнија појава од хероизма. Ваљда зато што су корени кукавичлука у биологији а хероизма у свести.

Америчка амбасадорка означава део документа са „заштити“, а реч јео делу где Ратковић описује тајне разговоре са британским амбасадором о Тадићевим плановима и могућим опцијама за Косово. Предочене су три опције: А) Делимичан суверенитет Србије на северу Косова и над 5 манастира са југа, при чему би прихватила а не формално признала „државу“ Косово; Б) Подела Косова и Ц) Србија прави избор: Или Косово или ЕУ.

Јован Ратковић, саветник Председника

Америчка амбасадорка процењује да је за Београд најприхватљивија опција А, додајући да ће одбијање признања Косова „одложити“ приступање Србије ЕУ на неодређено време.

Да не би било неспоразума, Ратковић је „сличан став пренео и британском дипломати Роберту Куперу , истичући да Београд трба да схвати да више неће владати Косовом, али да ће Косово морати да схвати да неће моћи да прошири своју власт северно од Ибра – стоји у депеши“ што преноси Прес 10. 12. 2010. Под насловом „Викиликс: Београд индиректно промовисао поделу Косова“.

Дакле, за америчке поверенике на власти у Србији, изражена воља и расположење народа су трице и кучине које ће они обликовати и згњечити сагласно америчким очекивањима. Српски режим прихвата постојање сепаратистичке државе Косово окрњено формалним признањем и суверенитетом над севером Косова.То што постоји нека Резолуција, Устав и Скупштина, није вредно ни помена, јер очигледно и не рачунају на могуће отпоре, док се „председников тим фокусира на крупнија питања“. Већ тада (10. фебруара 2010.) је Мери Ворлик обавестила Вашингтон да могу бити безбрижни око српске резолуције у Генералној Скупштини ОУН.

Тадић посредством свог саветника, поручује Американцима да Србија подржава територијални интегритет Босне и Херцеговине и да неће поклекнути пред „жељом већине житеља Републике Српске да се отцепе и уједине са Србијом“: „У том контексту Србија такође подржава улазак БиХ у ЕУ и НАТО, као начин стабилизовања земље и цементирања њених граница…

Мики Ракић, шеф кабинета Председника

Врхунац политичког неморала је изражен у депеши из исте збирке докумената, где Тадићев шеф кабинета Мики Ракић америчкој отправници послова Џенифер Браш 25. августа 2009. у строгом поверењу саопштава како би Москва могла знати где се крије Ратко Младић, што фрустрира Тадића: „Молећи да информације остану ‘за овим столом’, Ракић нам је рекао да је поставио низ питања о конкретним контактима између особа повезаних са Младићем и руских дипломата, као и телефонских позива и путовања у Русију особа повезаних са Младићем.“

Доведемо ли ову „информацију“ у везу са поменутим „фокусирањем Тадића на крупнија питања“, око уласка Србије у НАТО, јасно је да владајућа олигархија Србије солидарише са руским непријатељима, који су истовремено непријатељи саме Србије. Тиме Србија себе нуди као саучесника на послу стратешког опкољавања Русије. Њих не дотиче чињеница да се Русија, као велика сила од почетка залаже за решење косовског питања у складу са међународним правом.

Ни највештијем апологети ове „демократске“ врхушке, неће поћи за руком да из ових срамотна ставова пренетих посредством „Викиликса“ пронађе макар неку позитивну страну, чак и уз помоћ свакодневног медијског утеривања оптимизма. Можда је Ракић са Тадићем и Ратковићем, за овакву информацију добио неку америчку лизалицу, попут оног несрећног дечака потказивача који шпијајући и измишљајући разне несташлуке на рачун својих другова, доживљава трајни презир и гађење читаве околине. Опчињеност америчком снагом не даје за право одговорној и озбиљној политици да заборави на моралне и државне светиње, да подцењује и понижава сопствени народ и себе саме. Презир је исцрпљујућа болест. Тежа од судских казни и изборних неуспеха. У земљи где криминалци постају угледни бизнисмени и заштићени сведоци, где 25% становништва тражи посао а исто толико паразитира на државним јаслима по разним агенцијама које ничему не користе, где неке нове „црне тројке“ обигравају српска домаћинства пописујући имовину дужника, где је десетогодишњи биланс транзиције згњечио сваку вредност, народ почиње политику доживљавати нарочитим моралом, то јест бедом и неморалом.

У могућем одговору грађана на овакву социјалну и политичку ситуацију крију се нове опасности од могуће манипулације власти и обесмишљавања сваког реаговања и евентуалног протеста. Примера ради, изгледа оправданим указати на чињеницу да екстремни национализам никада не настаје из вишенационалног става друштва, већ из одсуства слободе, равноправности и социјалне сигурности људи. Није једино зло у томе што народ има лицемерну и неморалну власт, већ и у томе што таква власт манипулише и понижава оне којима влада.

Републичка радио дифузна агенција, борба за медије

Ненад Цекић је био на одговорној дужности, био је председник Републичке радиодифузне агенције, све док није смењен, због “конкурса из заседе”.
Он је додељивао фреквенције разним ТВ и радио станицама за емитовање програма као и дозволе за рад, што је веома битна ствар, јер ко контролише медије у држави, контролише и државу и “производњу истине”. То је кажу, као што за све сличне агенције “реформатори” тврде, независна агенција у свом раду, да на њиховом челу седе одговорни, независни и трезвени људи. Да ли су баш трезвени, погледајте шта ће да вам каже сам Ненад Цекић. Човек је заиста имао одговорну дужност, високе су то биле фреквенције, морао је мало да се опусти, да мало гуцне… глу- глу… нема разлога шта да крије ни на ТВ екранима, јер ми смо отворено друштво, са развијеним правним системом, морају и ови “одговорни” људи на одговорним функцијама да се опусте мало, онако јавно. То је њихово уставно право, да нам покажу да су различити… и могу поносно да парадирају преко ТВ екрана.

Глуу… Глу…  наставниче етике…  

Видео клип можете скунути преко овог упутства

Европа нема алтернативу

Аутор:Валентина Шекарић

Међународни монетарни фонд одобриће Србији већи дефицит како би се попунила све већа рупа у државној каси. Заузврат, тај исти ММФ ће тражити повећање пореза на додату вредност! Тако су нас недавно упозоравали економисти.
Са друге стране, Титови пионири просто су се утркивали у давању изјава не би ли исмејали економско знање стручњака. „Нећемо смањивати плате и пензије ни повећавати порезе” и „Током преговора са ММФ-ом биће издејствовано да не дође до повећања ПДВ-а, али ни смањивања плата и пензија” обећавали су они са врха. И да нисам поборник оне наше старе : „Обећање-лудом радовање”, можда бих још и веровала у ове бајке. Али…наш happy end, изгледа, неће бити баш тако happy попут бајке. Све више ми се чини да ће то бити суморно буђење успаване лепотице без принца који је,уз пут, само жаба која нема ту моћ да наивним пољупцем реши све. А српска бајка почиње овако : Да би попунила све већу рупу у државној каси, Влада Србије ће од Међународног монетарног фонда тражити повећање дефицита, али ће и подићи порез на додату вредност. Кажу – то је једино решење! Стварно су способни, нема сумње. Кад год нема пара, а мора се вратити оно што је позајмљено, они се смело досете, па удри по сиротињи! Оној што, у безнађу, сама себи сече прсте. Грбача народа је, дакле, још увек најпрофитабилнији бизнис! И док јавност навелико нагађа о већим порезима и начину на који ће харач да се убере од сиротиње, има и оних који су мало размислили пре него што су се досетили да постоји и друго решење – обавеза да се жестоко смањи број запослених у јавном сектору, пре свега у просвети и здравству! Дакле, то је то. Транзиција ће, изгледа, бити успешно довршена када број поједених оброка у народним кухињама буде једнак броју оброка поједених у нашим домовима. За то време, политички синови, ћерке, жене, тетке, стричеви, братинице, сестрићи, бабе и прабабе и даље ће безбрижно да раде уваљени на најбоље могуће положаје! И они најпаметнији никада се неће сетити да смање број ових „привилегованих” лезилебовића како би олакшали буџет и сјахали са грбаче напаћеног народа. Роналд Реган није био у праву око пуно тога, али је једно погодио у сам центар: “Не очекујте од државе да реши Ваше проблеме, јер држава је – проблем!” Ових дана, те речи добијају своју потврду. Опет и по ко зна који пут, настрадаће ситна боранија иза које не стоји ни једна једина политичка партија! Али, нема везе…Цене скачу, посла нема, а рачуни стижу. Они срећнији данима једу попару и џем. Они мање срећни једини спас виде у народној кухињи. А има и оних који сањају један оброк дневно или макар суву корицу хлеба! Зимница, огрев и нова гардероба постали су мисаона именица за многе у Србији. Живот испод ивице егзистенције постао је симбол просечног Србина. Али, опет…Све то нема везе. Најважније је да смо добили Бели шенген и да идемо у Европу, зар не? А Европа нема алтернативу!
Било како било, ММФ ће бити веома задовољан радом Титових пионира. Будуће генерације у Србији имаће прилике да раде за дуговања која ће им остати у наслеђе, мало од нас који ћутимо, а мало и од наше пословне елите стручњака са „сјајним” идејама! Симулација пада са 3000 метара без падобрана је управо почела. Сигурна сам да ће се на далеко чути када једном ударимо у земљу. Свесни да нам нема спаса, Титови пионири испуњавају последњу жељу и брзина тог задњег пада се повећава. Ко преживи – причаће. А до тада, хипнотисана гомило, гласајмо и даље за Титове пионире. Ако ништа друго, морам признати да имају стила!

(Пост је објављен и на матичном блогу “Нешто сасвим лично”)

Бели шенген за признавање независности Косова

Аутор: Валентина Шекарић
Последњих дана главна тема у Србији јесте стављање Србије на белу Шенгенску листу и укидање виза за држављане Србије. Све би то још могло и добро да звучи да није онога “Укидање виза, али без Косова!”. Знајући да је званични став наше владе да је Косово неотуђиви део Србије, овакве вести су у директној супротности са ставом наше државе. Сећајући се медијских наслова од пре само неколико дана у смислу да “Укидање виза Србима зависи од признавања Косова“, не могу а да се не запитам одкуд сада та изненадна промена става главоња из Брисела? Јер, уколико се влада и даље држи свог става о непризнавању независности Косова (и ако се још увек држи!), од стављања Србије на белу Шенгенску листу не би требало да буде ништа. Ако је Косово неотуђиви део Србије онда је апсолутно бесмислено задржати визни режим са Косовом, а укинути га Србији са обзиром да се ради (по мишљењу владе) о једној држави.

Покушавајући да спојим све оно речено и неречено, обећано и санкционисано, долазим до закључка да је и овај бели шенген за Србију још једна велика П Р Е В А Р А за Србе. Метафорички речено то је нешто у смислу као кад слепцу уделиш динар, а он се радује као да си му дао 100!
Недавно сам читала неке извештаје наших економиста и ни један од њих није сјајан.У апсолутној супротности су од онога што се сервира из владајуће гарнитуре. Ти извештаји кажу да у Србији данас свако 3 дете гладује, а сваки 4.човек живи на ивици тешког сиромаштва! Народ је дакле гладан и сит свега и све више се заговарају масовни раднички протести на јесен. Е,то је нешто што никако не одговара власти, а још се мање свиђа Бриселу и Вашингтону. Ови садашњи, овакви какви јесу, одлично раде оно за шта су плаћени! Ако се којим случајем народ дигне, тешко ће наћи неке друге марионете које ће радети против своје државе и у корист окупатора. Јер, хтели ми то да признамо или не – Србија јесте под окупацијом! Привреда је уништена, војске више немамо, пропали су силни велики гиганти, приватизација се показала као много лоше решење. Пара немамо, јер је све отишло на приватне рачуне у иностранству оних који су нас до овде и довели. ММФ нам је дао ко зна који по реду зајам који МОРА да се врати. Од чега?!? И шта је са свим предходним зајмовима у последњих десет година?!? У суштини, нико не зна праву слику спољног дуга Србије.

Незадовољан народ почео је себи прсте да сече. Међутим, питање је тренутка када ће тај исти народ да престане да повређује себе и окрене се онима који су га довели до тога. Управо та чињеница доноси нам бели шенген! Са обзиром на то да код нас Европа увек “пролази”, паметно су смислиле мудре главе да нам уделе који “динар” знајући да ћемо да се радујемо као да су нам дали милион евра. Знајући да ћемо да ћутимо. Са друге стране, много је оних који то и раде. Не из неке велике љубави према Европи, већ из огромне жеље да коначно оду из Србије. У то сам се уверила читајући бројне коментаре по форумима по питању белог шенгена. Бели шенген једнако виза за будућност далеко од Србије која тоне! Косово је једина препрека управо из разлога што је много Срба историјски и срцем везано за њега. Устав као устав, најлакше га је погазити као и много пута до сада. Али,људи…е,њих је тешко сломити. Сва истраживања до сада показују да огромна већина Срба не признаје независност Косова. То је уједно оно што мучи главоње. Чињеница да је албански лоби један од тренутно најјачих лобија у свету јасно показује намеру да Косово остане независно и да се још више удаљи од Србије. Бели шенген управо томе и служи : да се прећутно призна оно што се никада јавно не би смело рећи! Што би се рекло и вук сит и овце на броју.

Пред Путином у Русији тајкуни “клече”, а пред ким ће овде да клече, у Србији?

А у Србији је по овом питању другачије, јер како стоје ствари у овој мафијашкој земљи где мафијаши контролишу државу у којој су се сви лидери са својим странкама изменили у свим могућим шемама “опозицуионих” и “позиционих” улога, више је вероватно да тајкуни “постројавају” политичаре и премијере, кад не “одраде” све како треба да би се њихова империја увећала , а и пре свега била сигурна и безбедна од закона. Чак, шта више, у овој се земљи пљачка и “легализује” кроз недоречене и “рупичасте” законе и законске “процедуре”.

Овај видео клип што сам поставио доле, многи су већ видели, но ја сам чекао да нађем клип са преводом, и сад то објављујем.

Укратко да кажем нешто о ефектним догађајима који су се повољно одвијали за раднике трију повезаних фабрика, као и за све грађане тог индустријског градића Пикаљово, којима је топла вода бла искључена скоро годину дана због неплаћених рачуна.

Олег Дерипаска, једно веме најбогатији Руски тајкун и “бизнисмен” (… сада је спао на “само” 3 милијради $, са некадашњих 20 милијарди $) је са својим холдингом “Басиц Елемент” 2007-ме купио у Пикаљеву јединствену фабричку целину коју је поделио у три посебна фабричка одељка: “Базел-цемент-Пикаљово”, “Пикаљовски Цемент” и “Метахим”. Та, сад посебна фарбричка одељка су по свом технолошко-сировинском поступку и производњи, три међузависна предузећа која чине једну јединствену нераскидиву целину, и било какво нарушавање те целине и производног склада, на уштрб неке од фабрика, била би погубна ствар за укупно пословање, и генерално за све раднике.

Поред Дерипаске који је био главни власник тих фабрика, у игри су била још два “бизнисмена” и власника тих фабрика алуминијума и цемента.

Шта ради Дерипаска и остали власници, по Путиновим оптужбама и наводима…?

Он нарушава ту јединствену целину, и “скупља кајмак” форсирајући само фабрички део који је производио цемент и соду. Тако се та повезана фабричка целина подељена у три дела нарушила, производња је стала, радницима је почела да касни плата, и временом имали су неисплаћене плате у вредности од скоро милион € (41.42 милиона рубаља).

Радници и њихове породице у градићу Пикаљеву имали су проблема до гуше, јер због неисплаћених плата нису могли да плаћају рачуне за топлу воду која им је скоро годину дана била искључена. Мафијаши их притегли са свих страна. Но, радници су ишли поступно, прво су се обраћали за помоћ фабричком руководству, па руководству града, па руководству Лењинградске области у којој је припадао град Пикаљово, штрајковали су, заузимали зграде администације, али ништа није пмогло, док 3 Јуна то све буквално није пресекао Путин и натерао Дерипаску да потпише уговор по коме се обавезује да ће покренути обустављену производњу, да ће исплатити сва дуговања према радницима, рекавши му између осталог:

“Рок је, данас…!”

Као и да грађанима Пикаљева буде укључена топла вода, јер на преваспитању код Путина није био само Дерипаска, већ и градско руководство, и руководство Лењинградске области.

Погледајте, овако раде Руси……

Линк ка видео клипу на http://www.youtube.com/

Преузми видео клип (7 мб.)

Ко се не снађе, упутство за скидање видео клипова може се погледати овде.

Гледам ово и мислим се, да ли би мого наш премијер Цветковић, или било који други утицајан политичар у влади Србије, овако да построји рецимо тајкуна Мишковића (?) и да га “пита за здравље”… да му као Путин да под нос уговор да потпише, по коме ће обештетити све раднике купљених фирми које је ојадио…?

Брзо протрљам очи и схватим да то није могуће ни у најлуђим сновима, можда само у цртаним филмовима, јер овде заправо тајкуни контролишу целу ту страначко-политичку структуру финансирајући њихове странке, и “опозиционе” и “позиционе”…”за сваки случај”, јер овде се то брзо мења и једни те исти лидери са својим странкама у веома кратком року могу да буду и опозиција и позиција, или нека чудна болесна коалиција.

По мени…нас може да спаси само ванстраначка парламентарна скупштина са најумнијим, најчаснијим и у пракси проверено доказаним стручњацима из свих потребних области, часним интелектуалцима из читаве зермље, без обзира из којег краја сви они долазе, јер ако нам блиска прошлост, уништена привреда, финансије, па чак и нада да ће бити боље, све што су странчари дотакли уништили су и обесмислили, држава је пред банкротом, ко омча око врата нам је и дужничко ропство у које су нас увалили ( преко 30 милијарди $), понижени смо, обезглављени… и поврх свега у главама људу утиснули су “вирус” страначког лудила,… и ако све то није довољан доказ да се побунимо и омогућимо тим новим “нестраначким људима” да нас воде, онда…. у п.м.

Још нешто…

Овај видео клип је направљен лепо у оптимистичном тону, тако и теба, али одмах сам помислио ово, можда је то неком промакло:

” колико пута смо кроз историју ми радници и грађани били понешени оваквим и сличним овдашњим “победама”, попут ове коју је извојевао Путим у Русији за своје раднике и грађане, па кад обрнеш и окренеш, прође нека година и ми се преварени и постиђени нађемо у чуду, пред ‘вратима пакла…!’…”

Сетимо се само блиске прошлости, полета и великог ентуизијазма после петооктобарских “промена”, људи су били срећни, позитивна енергија се осећала у ваздухуи, сузе су некима текле од среће…јер “дошла је слобода”.

А где смо сада…?

Пред вратима бездана….

Ово је одлично што је Путин урадио у Русији, али заправо Дерипаска треба да се нађе у затвору, а не да се извуче од кривичне одговорности тако што ће “само да врати паре”, наравно да треба да их врати, али пре свега и да се судски изпроцесуира, да се види како је све шта стеко, што је свесно на штету радника уништавао производњу фабричке целине у Пикаљеву, а не да тајкуну и “бизнисмену” кажеш да врати оно што је отео и покрао, иначе…”ја ћу ти покажем твог бога”!

Поред јаких личности, попут Путина, који све пресечу одједном…институције једене земље треба да буду главно мерило правде и неправде, зар не?

То и нама највише треба, а не би било лоше да се у међувремену, док се то не догоди, изненада појави и неки наш “Робин Худ”, да то убрза…!