Сергеј Кара-Мурза: “Долазак доба процвата”

Овим првим текстом почињем да објављујем серијал чланака преводиоца госпође Саве Росић с којом сам ступио у контакт. Текст интервјуа госпође Росић са Сергејем Георгијевичем Кара-Мурзом писан је децембра 2006-те
Аутор: Сава Росић, преводилац

“Долази доба процвата”
Сергеј Георгијевич Кара-Мурза
Разговор поводом предстојећег изласка књиге “Манипулација свешћу”

Питање: Дозволите ми, пре свега, да Вам честитам на, верујем, великом напору који сте уложили да нам на размеђу два драматична века подарите тако аналитички снажну и веома упечатљивим примерима и сведочанствима потковану књигу као што је “Манипулација свешћу”. Шта Вас је, заправо, нагнало да се одлучите за писање овог дела које у много чему до танчина објашњава безочну и лукаву политичку игру коју развијени Запад игра у односу на остатак света?

Одговор: Крајем ХХ века је против совјетског народа, чије језгро чине Руси, изведен рат новог типа. Главно оружје тог информационо-психолошког рата била је манипулација свешћу. Показали смо се сасвим беспомоћни против тог оружја. Огроман народ је корак по корак подржавао или равнодушно примао промене које су не само доводиле у опасност и само његово постојање, већ су противречиле животним интересима малтене сваке породице. Било је хитно потребно ту појаву спознати и описати. Иза ње стоји претња не само за наш народ, већ и за све народе Земље, укључујући и оне који сада наивно славе победу. На то су ми другови указивали, и ја сам њихов налог извршио како сам знао и умео.

Питање: У својој књизи сте на више места указали како је водећим западним земљама и њиховим сателитима познатом методом сталног понављања лажних оптужби успело да властитој јавности наметну слику о Србији као малтене напроблематичнијој држави с краја ХХ века. То је учињено да би се тиме оправдало не само разбијање социјалистичке Југославије, већ и безочно бомбардовање Србије и у најновије време очито комадање њених исконски историјских територија. Крај таквог односа према Београду као да се не назире?

Одговор: На жалост, данас се у мишљењу владајуће врхушке Запада појавила патолошка светоназорна конструкција – хибрид неопаганског месијанства и комплекса изопштеника-лихвара. Сваки одблесак православља таквој је свести омражен као знак крста. То може зауставити само свест о стваралачкој и гипкој сили која ће лихвару створити ризик великих губитака, и истовремено обраћање разуму и савести просечног западног човека. Његови су разум и савест потиснути, али нису уништени.

Питање: Није само Србија угрожена. Ваша земља је и даље, иако је саму себе лишила имперског наслеђа, предмет “мисионарског рада” најспремнијих и највичнијих западних стручњака за психолошки рат. Њима помаже и домаћа врло гласна “пета колона”, и рекло би се да се садашњи властодршци у Кремљу према таквој, све очигледнијој смртној опасности по земљу и њену будућност, односе доста спокојно и без видљивије контрастратегије?

Одговор: Судећи по многим знацима, “садашњи властодршци у Кремљу” дошли су у дубоки сукоб и са западним “мисионарима”, и са њиховом “петом колоном” у Русији. Тако испада, а шта ће бити даље, видећемо. Њихова контрастратегија је она о којој сам већ рекао. Њена делотворност ће нарастати како буде оздрављала свест интелектуалаца Русије, а за њима и широких маса. Јер, истрајност маса мора бити допуњена интелектом и стваралачким прилазом сложеним, сасвим новим проблемима и претњама.

Питање: Пошто је у београдском часопису “Огледало” крајем прошле године већ објављен Ваш чланак “Језик и власт” (у броју 53) који је заправо прерађено поглавље књиге “Манипулација свешћу”, као и изузетно повољна оцена о квалитету и дометима те Ваше књиге (у броју 61), будите љубазни и објасните суштину социолошке појаве и непосредних мисаоних операција које се могу сврстати у оно што сте с правом назвали манипулација свешћу, у циљу промене политичког става и убеђења не само једног народа, већ рекло би се и читавих цивилизација.

Одговор: Показало се да су на такву манипулацију најрањивије културе оних незападних друштава које су се, будући духовно тесно повезане са Западом, у процесу модернизације превише према њему отвориле. Међу интелектуалцима тих земаља увек је била јака не само струја “западњака”, већ је постојала и снажна компонента “западњака” у свакој личности. Наше земље су се од културног империјализма Запада за извесно време заштитиле антикапиталистичком идеологијом традиционалног друштва, развијеном на основу сељачког светоназора, прикривеног марксизмом. Рок трајања те заштите истекао је 60-70-их година ХХ века, а њен ремонт и модернизација нису извршени. Противник се, напротив, наоружао огромном резервом научних сазнања које су прибавили западни антрополози проучавајући духовну сферу незападних култура и посебно совјетског друштва. Ту прекретницу у стратегији “хладног крсташког рата” Запада ми нисмо схватили, ново оружје нисмо познавали, рањиве тачке своје свести нисмо заштитили. Надам се да ће земље Истока проучити искуство нашег пораза.

Питање: “Огледало” у Србији има много присталица и читалаца међу људима левичарских убеђења, а таквих је, верујте ми, доста, уосталом као и у Русији, иако званична пропаганда жели да нас увери у супротно. Како Ви објашњавате чињеницу да је левица данас, ипак, претежно политички пасивна, не само у Русији, Србији, већ и широм Европе па и света?

Одговор: Ја видим два разлога. Први је у кризи идеологија заснованих на постулатима Просвећености и извођених из механистичке слике света, између осталог и марксизма. Совјетска идеологија која је у почетку садржала набој сељачког космизма, изгубила је током кризе урбанизације тај плодни корен под притиском историјског материјализма. Совјетска партијска интелигенција се окренула еврокомунизму. Социјалдемократија се определила за спајање с либерализмом и изгубила сопствени језик, пошто је либерализам на кризу своје идеологије одговорио “враћањем на исходиште”, неолиберализмом као агресивном подврстом западног фундаментализма. Други разлог је у томе што је агресивни неолиберализам збио западно друштво узајамним јемством пљачкашког одузимања ресурса Земље. Дошло је до привременог благостања Запада (све до утопије “златне милијарде”), тако да је друштво постало глуво на идеје једнакости и праведности, од којих полази левица. Али, желим да истакнем да је криза захватила левицу која је размишљала у појмовима управо европске Просвећености. У другим културама идеје једнакости и праведности нису изгубиле на снази.

Питање: Ви сте на више места у књизи потанко објаснили које су све грешке, на политичком, образовном и идеолошком плану прављене у бившем Совјетском Савезу и због чега се та, веома сложена државна творевина, пре 15 година малтене срушила као кула од карата, иако су само коју годину пре тога ретки могли и наслутити трагичан крај тако моћне и огромне земље. Шта је, у крајњој линији, било одлучујуће за пропаст СССР-а?

Одговор: Не бих рекао да се ради о грешкама. СССР је ослабила криза оне светоназорне матрице на којој је совјетско уређење било окупљено и оправдано. Та је криза била неминовна током модернизације, али је старија поколења нису могла схватити, пошто су размишљала у оквирима пређашње рационалности из које нису могла да “искоче”. Невоља је у томе што искуство катастрофе ми врло споро појмимо.

Питање: Недавно сам у листу “Завтра” (сутра) прочитала занимљиво мишљење философа Александра Зиновјева, некадашњег совјетског дисидента, а садашњег великог критичара актуелне руске власти и чак браниоца лика и дела Јосифа Висарионовича Стаљина. Зиновјев, кога сте и Ви на страницама своје књиге “прозвали” због изјаве да је, попут својих колега-дисидената из касне фазе совјетске државе, “гађао комунизам а погодио Русију”, данас каже, потврђујући готово све Ваше тезе, да је Совјетски Савез и те како био добар (гарантована радна места, бесплатно социјално и здравствено осигурање, бесплатно школовање и низ других друштвених погодности), обрушавајући се на Запад и домаће петоколонаше који, пошто су разрушили СССР, сада покушавају да то исто учине и са Русијом. Како Ви коментаришете овакву промену мишљења једног од “класичних” совјетских дисидената?

Одговор: Као што је и ред за духовно здравог човека, Зиновјев је са годинама постајао паметнији.

Питање: Познати књижевник А. Солжењицин је недавно на страницама часописа “Московске новости” исто оптужио западне земље да раде на уништењу Русије. Он је, као што памтимо, такође био совјетски дисидент и дуго живео у САД. Шта је то, према Вашој оцени, на крају крајева изгледа отворило очи неким познатим “борцима за људска права” из совјетске ере да данас овако зорно критикују Запад и устају у одбрану темељних вредности не само руске државе већ, рекла бих, и свих достигнућа која се могу везати за појам “руска цивилизација”?

Одговор: Као прво, на измаку живота сви би желели да се, колико је могуће, помире с истином и остану у што бољем сећању. У конкретном случају Зиновјева и Солжењицина делује и њихов посебан темперамент – они страствено поричу сваку савремену реалност. Не видим неки посебан социјални смисао у томе.

Питање: Упркос критичким тоновима који се чују са левице, којој у Русији несумњиво и Ви припадате, а и од групе интелектуалаца – некадашњих комунистичких отпадника, утисак је да Ваша земља данас представља образац олигархијског друштва, са шачицом супер-богаташа и десетинама милиона пуке сиротиње, чији дневни приходи нису довољни ни за голо преживљавање, а камоли живот достојан човека?

Одговор: Не могу се сложити. Русија не може бити образац за ма кога, њено стање је непоновљиво. И оно се не уклапа у просту формулу коју сте предложили. Живот “достојан човека” никако не одређују приходи. Зар свети мученици нису тренутке свог мучеништва проживели достојно? Наше друштво није “олигархијско”, пошто олигарси и уопште “богаташи” у њему чине маргиналну групу, попут ванземаљаца међу нама.

Оружје звано тигањ смрти

Ево једног објашњења, из научних и војних кругова Русије, о необичним летошњим пожарима у Русији, и до сада незабележеним високим врућинама.

Извор: Таблоид

Ексклузивно

Смрт са неба: У Русији су многи људи убеђени да су велике летошње врућине, пожари и урагани изазвани истраживањем климатског оружја

Оружје звано тигањ смрти

Тачно је неко рекао: ако на једном крају света лептир махне крилима, то може да изазове буру на другом крају света. У Русији се све чешће говори о томе да су врућине, суша, пожари и урагани који су следили за њима вештачки изазвани, односно да су они последица примене тзв. климатског (метеоролошког) оружја. Јасно се и именују кривци и узроци испитивања тог оружја. Цело то замешатељство покушао је да објасни наш специјални дописник Виктор Хлистун.

Пише: Виктор Хлистун

На никада раније забележену врућину у централном делу Русије, која је трајала скоро три месеца, први је скренуо пажњу научник, физичар-теоретичар, академик Николај Левашов. Његове аргументе мало ко је слушао, а у њима има много чињеница на које треба обратити пажњу. Левашов је говорио новинарима:

“Примена метеоролошког и геолошког (зовимо га климатским) оружја не дешава се први пут. Не само против Русије него и против европских и азијских земаља. Тешко је не приметити чињеницу да нигде на свету ниједан антициклон није стајао на месту, односно није се кретао месец и по дана. Антициклони се стално премештају. Његово стајање изнад једне територије никако не може да се назове природном појавом. Значи, оно је вештачки произведено. Како? У овом случају, мени се чини да су примењена два вида оружја – метеоролошко и геолошко. Да би се то произвело, у погон је стављен систем сателита, који, а то није тајна, дозвољава да се стварају тзв. јонска сочива изнад одређене територије. Једноставније говорећи, у заштитном слоју атмосфере била је вештачки створена озонска рупа. Сунчеви зраци, посебно ултраљубичасти, падали су право и нису се заустављали у заштитном слоју атмосфере. Сателитски систем је омогућио да се изнад одређене територије на земљи створи тзв. ефекат “тигања за пржење”. Захваљујући том “тигању” који је био створен изнад европског дела Русије, антициклон је и могао тако дуго да стоји без кретања.”

Чудан антициклон

Питање новинара:

“Метеоролози се не слажу са вама, Николаје Викторовичу. Они сматрају да узрок никада раније забележене врућине лежи у ненормалном, тзв. блокирајућем антициклону. Треба имати у виду да су ове године у Русији забележене рекордне температуре које су с трона скинуле раније рекорде из 1920, 1936. и 1980. године. Шта мислите о томе”?

Одговор Левашова:

“Метеоролози греше! О каквом блокирајућем антициклону говоре?! Понављам: ниједан антициклон се не задржава на једном месту више од неколико недеља. Тако је било и раније. После тога њега обавезно потисне фронт хладног ваздуха. Дуго стајање антициклона који је отерао облаке, лишио је земљу изнад централног дела Русије атмосферске заштите, дозвољавајући да се створи поље веома високог притиска у средњој тропосфери, на висинима од пет километара. То јест, атмосфера је била загрејана не само при дну него и на врху. Ситуација је чудна: вишекилометарски стуб који веома јако греје. Блокирајућег антициклона који би толико дуго трајао и имао толики интензитет, у нашим крајевима никада није било, од када постоје метеоролошка мерења. Све то нам говори да је, никада пре забележена врућина створена уз помоћ моћних земаљских антена које су синхронизовано слале микроталасне сигнале сателитима који се налазе у геостационарној орбити наше планете. Ови сателити су примали и враћали сигнале на Земљу, стварајући у горњим слојевима атмосфере јонско сочиво. Као резултат тих дејстава, озонски слој се “открио” и јако космичко зрачење је стигло на Земљу, узрокујући “ненормалну врућину”. Изненађује и друга чињеница. Зашто се баш сад толико много говори о глобалном загревању планете? Зато да би се оправдало вештачко изазивање циклона, температурних катаклизми, урагана итд., помоћу најмоћнијег климатског оружја. Сличне аномалије су се, наравно, јављале у природи и пре хиљаду или две хиљаде година, никаквог глобалног отопљавања, природно, нема. А да је то створено вештачки ове године, и не само ове године, и не само у Русији, у то нема сумње. Али, како објаснити то што је антициклон одједном почео да се креће и што је почела киша баш 20. и 22. августа када је спроведена акција уништавања овог оружја”.

Сведочанство очевица

Григориј Свиридов је 6. августа 2010. на интернету објавио:

“Јуче, у шест сати увече, лично сам видео како се запалило поље које се граничи са шумом, од ласерског зрака који је дошао са неба. На небу није било никаквих објеката или авиона. Као да је зрак емитовао сателит или објекат који се налази у свемиру. Ватра је одједном захватила површину од два метра квадратна, пламен је био виши од једног метра, затим се ватра брзо распршила по целом пољу према шуми. Када се са земље подигао црни дим, унутар њега се хаотично окретала бела светлост. Како је тако танак сноп светлости одједном сагорео простор од два квадратна метра, није јасно. Можда је у почетку дебљина светла била друга… Бела светлост веома је личила на светлост лампе. У атмосфери је потпуно невидљива, постала је видљива тек усред црног дима, у белом диму такође је неприметна”.

Шта кажу у војсци

Интересантно је како се према никада пре забележеној врућини односе у руској војсци. Каква су њихова размишљања о овој теми. Јасно је да руски метеоролози ништа не знају о тестовима и ефектима примене метеоролошког оружја. Реч је о тајној информацији. Зато су са климатским оружјем упознати научници војних научно-истраживачких института и руски војни експерти. Ево, на пример, шта о примени метеоролошког оружја против Русије 2010. године каже бивши војни синоптичар, капетан друге класе у оставци Николај Каравајев:

“Антициклонско дејство климатског оружја (када се атмосфера чисти од облака, а у ту област продире топао ваздух из околних области) има важан војни значај. Оно не доводи само до деморалисања становништва и војске и губитка летине, већ има и чисто војне ефекте: у загрејаном ваздуху повећава се даљина лета крилатих ракета, интензивирају се оштећења од авионских и ракетних удара итд. У САД и неким другим земљама имају инсталације, способне да испровоцирају топлоту, ураган, земљотрес, све што желите. Веома је велика вероватноћа да је овог лета било примењено управо климатско оружје против Русије. И ми још не знамо тачно какве последице је оно донело”.

Војни коментатор новина Комсомолскаја правда, бивши прес-секретар министарства одбране Русије Виктор Баранец каже:

“Мислим да то није први пут да је испитивано деловање климатског оружја. Није лучајно што управо са радом америчких система, као што је на пример ХААРП, многи повезују техногене катастрофе и чудне климатске појаве које се дешавају последњих година у Европи, Азији и Америци. Италијани, на пример, до данас не могу да схвате како их је 2002. године опустошио тајфун којег (по прогнозама синоптичара) није могло бити у близини…”

Владимир Ашуганов, генерал-мајор, доктор техничких наука, начелник одељења научно-истраживачког института Министарства одбране Руске Федерације, каже:

“Имам утисак да неки руски научници од ауторитета потцењују стварно значење ХААРП-а и да га чак називају фантастиком дилетаната. Ево, слушајте само. Када су се на свету (па и у СССР-у) појавили супермоћни локатори, испоставило се да они могу да загревају јоносферу на одређеним површинама. Успели смо да утврдимо праву везу тог загревања и магнетних бура и других појава (којих није мало). Американци такође нису спавали. И, када и ми, и они су схватили какве се ту могућности отварају за примену у војне сврхе (одбрамбене аспекте такође имам у виду); тада је и почео бум… Он траје до данас. Многе земље не баве се више атомским, већ климатским наоружањем. Американци не заостају у томе, а по неким параметрима иду испред свих”.

Неопходно дефинисање

Академик Николај Левашов допуњава речи војних стручњака:

“Нажалост, у основама америчког рада налазе се истраживања научника и војних стручњака из совјетских времена. То јест, Американци су се потрудили да увезу совјетске научнике и створили су на Аљасци центар ХААРП, где су им дозволили да реализују оно што нису могли да реализују у Совјетском Савезу. Није спорно да је климатско оружје разрађено на основу рада руских научника који су се сложили да предају, искористе и реализују своје идеје управо у САД.

Сумња се на Аљаску

Треба рећи да се систем ХААРП налази на Аљасци, односно – близу Русије. У Америци је распрострањено мишљење да је то обична лабораторија (ХААРП) у којој се научници баве испитивањем поларних зрачења. Историјат стварања ове лабораторије повезује се са именом Николе Тесле. Пројекат је започео у пролеће 1997. године. Мировни карактер истраживања, ипак, не подлеже никаквој критици, можда и стога што је овај објекат тајни, а њиме командује америчка војска.

Зато већина здравомислећих научника и војних стручњака из целог света сматрају да се управо овде разрађује геофизичко или јоносферско, односно климатско оружје. Већ сада ХААРП може да се искористи тако да се у изабраној области у потпуности наруше морска и ваздушна навигација, блокирају радио везе и радиолокација, да се избаце из строја електронска апаратура космичких апарата, ракета, авиона, земаљских система. У произвољно изабраној области може да буде означено коришћење свих видова наоружања и технике. Интегрални системи геофизичког оружја могу да изазову хаварије било којих електричних инсталација на нафтоводима и гасоводима. Енергија зрачења ХААРП-а такође може да се искористи за манипулацију временом на глобалном нивоу, како би се нанела штета еко-системима или за његово потпуно уништење. ХААРП може да се искористи и као психолошко оружје. А поред тога, систем је способан да уз помоћ усмереног зрака смрти разруши било које циљеве на огромним растојањима, да са великом тачношћу усмери невидљиви зрак на одређене људе, изазивајући рак и друге смртоносне болести, тако да жртва чак и не посумња на штетна дејства. ХААРП може да учини да у сан утону цела насеља или да доведе становнике до таквог емоционалног узбуђења које ће резултирати насиљем међу њима.

Зашто је то потребно

Добро питање за Американце! А одговор на њега је један: да би се установила превласт САД у свету. За достизање тог циља потребно је имати средства, а међу њих спада и најсавременије оружје. Да би га имали, потребно је истраживање, разрада и, најважније, испробавање онога што је створено у кобајаги мировним лабораторијама. Испробавање новог оружја Американци не врше код своје куће, већ по целом свету. У Вијетнаму су испитивали напалм, у Ираку бомбе са малим садржајем урана итд. Србија је својевремено такође била полигон за испитивање и испробавање тзв. графитних бомби. Прва таква бомба била је бачена 2. маја 1999. године. Принцип њеног дејства је једноставан: изнад територије она расипа мале контејнере који се спуштају уз помоћ падобранчића, а на висини од неколико стотина метара изнад земље сеју огромне количине хемијски обрађених графитних влакана дебљине свега неколико стотих делова центиметра, који лете као густ облак. Влакна падају и лепе се за трансформаторе и другу електричну опрему, изазивајући кратак спој. Уосталом, у Србији то све знају.

Вратимо се у Русију. Питање гласи: зашто су се врућина, пожари и потом урагани, појавили у централном, европском делу Русије, а не, на пример, у Сибиру? Ево шта о томе мисли академик Николај Левашов:

“Први циљ је – уништити летину. А то је урађено зато да би се натерала Русија (и не само Русија) да купи генетски модификоване производе које су САД већ произвеле и производе и даље у великим количинама. А то је – генетско оружје! Генетски модификовани производи доводе до тога да се сада, не у другој или трећој, већ у првој генерацији, неће рађати деца. Наша омладина неће рађати децу ако почне да се храни генетски модификованом храном. Све је врло добро смишљено. Резерве прошлогодишње пшенице зимус ће се брзо потрошити, а на пролеће владе разних земаља неће имати другог избора него да покупују генетски модификовану пшеницу из САД. Семе ГМО пшенице је стерилно, од њих не може да се добије више од једне летине. На тај начин “светска влада” жели да “једним ударцем убије две муве”: да обезбеди стабилну потражњу за новим количинама ГМО семена (они би да га посаде у свим земљама Евроазије), а са друге стране, обезбедили би брзо одумирање наших народа, јер употреба ГМО хране гарантовано води неплодности. Сада се може рећи да су по Европи и делимично Русији, ти планови проваљени, а да летину нису успели да униште. По прогнозама, у Русији ће род у угроженој области бити 60 милиона тона зрна. При том треба имати у виду да се у резервама налазе велике количине од прошле године. А премијер Владимир Путин је објавио забрану на извоз пшенице, па би залихе требало да буду довољне до следеће године. Тако да ћемо преживети”!

Није случајно

Поражава још један детаљ. Пожари у Русији су избијали баш тамо где се налазе стратешки објекти. Потпуно је изгорела база технике војно-морских снага у Подмосковљу. Ватра је кренула ка главном нуклеарном центру у граду Сарову. Пожар је замало уништио неколико фабрика за прераду нафте итд.
Да ли је то било случајно?

Можда је реч о освети?

Има оних који сматрају да су се на овај начин Американци осветили Русима због тога што су они вештачки изазвали катастрофални ураган “Катрина” у Њу Орлеансу, који је однео око 2.000 живота. У САД до данас постоји мишљење да је ураган изазвала руска војска која је применила климатско оружје. Амерички метеоролог Стивенс је озбиљно тврдио да је “Катрина” била усмерена према САД уз помоћ тајног климатског оружја развијеног у Совјетском Савезу. Оно је засновано на принципима електромагнетског генератора.
“Установљено је да су шездесетих и седамдесетих година у Совјетском Савезу направили и поносили се технологијом модификације времена, које су почели да примењују против САД од 1976. године”, тврди Стивенс на свом сајту.
Поводом тих изјава могу да кажем да до сада нема никаквих доказа о томе да је Русија применила климатско оружје како би усмерила ураган на Њу Орлеанс. А моје лично мишљење је следеће: добро је ако Русија има оружје које је способно да заустави стремљење САД да завлада светом.

Последице лета 2010.

У Русији мало ко јасно и гласно говори о томе колико су штете изазвали невиђена врућина и урагани овога лета. Ипак, већ је јасно да је од пожара страдало више од 2.000 насеља. Око 200 је потпуно изгорело. У пожарима је изгорело око сто људи. Међутим, највећи губици нису били од пожара, већ од дима који су месец и по дана удисали становници многих градова и села, а међу њима и Москве. Ево званичних података само за јул.

Министарство здравља и социјалне политике Руске Федерације саопштило је да је број смртних случајева у Русији порастао за 8,6 одсто, а у Москви за 50,7 одсто у односу на јул 2009. године. Јул 2010. године у Руској Федерацији одликовао се ненормално високим температурама што се одразило на раст смртности од болести кардиоваскуларног система – 10,6 одсто више у односу на прошлу годину. При том, број смртних случајева од кардиоваскуларних болести се у Русији, у периоду јануар-јул ове године, смањио на 0,3 одсто.

Незванично, научници су истакли да је само у Москви, од дима умрло пре времена око 10.000 људи. Тај процес још траје. По Русији, од дима и отровног гаса, према подацима независних експерата, умрло је око 25.000 људи.

Светозар Радишић: Контрола универзалног ума

Аутор: Светозар Радишић

КЉУЧНА ФУНКЦИЈА НЕОКОРТИКАЛНОГ РАТА, КОНТРОЛА УМА, ТРЕБА ДА ПОМОГНЕ ПОЛИТИЧКИМ ОЛИГАРХИЈАМА ДА ЛАКШЕ ВЛАДАЈУ СВЕТ(ИН)ОМ. ТО ЈЕ РАЗЛОГ ШТО СУ ОУН, КАО ИНСТРУМЕНТ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ, ПРОГЛАСИЛЕ ПОСЛЕДЊУ ДЕЦЕНИЈУ 20. ВЕКА ДЕЦЕНИЈОМ ИСТРАЖИВАЊА МОЗГА.

Да контрола ума није специјалитет нове светске елите може се закључити на основу говора Винстона Черчила, који је обраћајући се англофилима из САД, 6. септембра 1943. године, рекао: „Наше две земље су те које контролишу судбину света; које контролишу науку и технологију; које контролишу културу. То су оружја далеко моћнија од војне силе. Контролисати оно што човек мисли нуди много веће добити од одузимања земље или провинција других народа или њиховог исцрпљивања експлоатацијом. Будуће мперије ће бити империје ума”.

На англо-америчкој основи изграђена је мрежа истомишљеника у Сједињеним Државам, у различитим универзитетским местима, институтима и службама. Ратници који нападају мозак и душу успоставили су мостобран у Холивуду. Део филмова усмерен је на промену свести људи. На пример, у филму режисера Џона Мура „Иза непријатељевих линија”, први пут приказаном на носачу авиона „Карл Винсон”, храбри маринци убијају „снажне, зле и глупе Србе”, који им прете и обарају авионе.

Једна од најмрачнијих студија израђена је за потребе Трилатерале у „Tavistock Institute” и „Stanford Research”. Односи се на програмирање промена нација, измене начина живота и свесно одбацивање истине. И, што је најгоре, наводи др Џон Колеман, у својој студији: “Најдивљачкији снови тима научника из тих института постају стварност”.

Земља и човек на њој изложени су деловању многих сила и утицаја. Између осталог, они се налазе на електричном потенцијалу од две милијарде волти, који се мења снажно и непрестано. Природно је што су Земља и човек осетљиви на електричне емисије и вибрацие и што одговарају на њих. Према објављеним подацима, за које аутори тврде да су „процурели” из тајних досијеа ЦИА, у експериментима ин виво било је утицаја и на људски мозак. У вези са тим објављена је имформација да Команда за специјалне операције САД и Одбрамбена агенција за напредна истраживања DARPA проучавају „ојачвајућа средства”. Под кожу својих војника на задњој страни врата уграђују тзв. телесне мониторе. Њиховим активирањем у току борбе, помоћу специјалног „окидача”, у нервни систем убризгавају хемикалије за “равнотежу телесне активности и укидање страха”.

Већ постоје уређаји за аутоматско плаћање на касама у трговини (АТМ). Они распознају дужицу у оку, глас и покрет усана власниа. Међутим, подмуклији иницијатори „супер контроле људи”, већ неколико година, тобоже ради појачне безбедности, инсистирају да се та шифра угради у тела људи. Немачка компанија „Инфинеон технолоџиз”, објавила је снимак неуро-чипа, који је са 16.384 осетљива сензора реаговао на електричне импулсе ћелије, појачавао их и упућивао у рачунар. Уградња минијатурних киборга у људско тело свакако би повећала ефикасност и брзину транснационалних економских система, али би слобода кретања људи неповратно нестала.

Черчил Велш, председница Удружења грађана за заштиту од злоупотребе људских права, употребом електромагнетног и неуролошког оружја, већ годинама покушава да докаже да ЦИА експериментише са људима. Унесрећени људи, који су се њој обратили, тврде да ЦИА, променом дужине, интензитета и снаге сигнала са уређајима, попут СИГИНТ-а стационираног у Мериленду, утиче на њихову психу и држи их под контролом. Најпознатије жртве „контроле ума” јесу Кети О’Брајен, написала је књигу Трансформација Америке и Брајс Тејлор ауторка књиге Сјај звезда. Обе су биле жртве пројекта „Монарх”. У књигама и другим текстовима у вези са контролом ума аутори наводе њих две као пример за претварање лепих жена у „робиње секса” – програмирањем свести. Емануел Тсегаје, пореклом Етиопљанин, бивши благајник банке у месту Бетседи, жалио се, после напуштања САД, да је у Мериленду био жртва „гигахерцне контроле ума”. Познато је да су у ЦИА редовно хипнозом, у стању сомнамбулизма, програмирали своје курире (разносаче тајних докумената), да би их онемогућили да открију тајне садржаје, уколико буду ухваћени.

Када се све наведено зна, забрињавају подаци које је у својим радовима навео руски научник Анатолиј Мартинов. Он тврди да више од 80 одсто становника Москве и Санкт-Петербурга има синдром брзог умарања, душевне стешњености и осећања фаталног баксузлука у личном раду. Тврди, при том, да је већина неокортикалних (неокортексних) међусобних утицаја остварена у опсезима од 0,5 до 30 херца. С друге стране, Алекс Константин и Џон Квин објавили су да се у тајним лабораторијама делуј на психу људи електромагнетним таласима на фреквенцији од 435 мегахерца. То је према њиховим истраживањима, равно фреквенцији људског мозга. За масовна убиства, која се дешавају углавном у југоисточним деловима САД, они оптужују лабораторију Робинс АФБ, у близини Атланте.

Својеврсна потврда „контроле ума” је и изјава Џенет Морис, из вашингтонског Одбора за глобалну стратегију, основаног од стране бившег заменика директора ЦИА Реја Клајна. Она је изразила забринутост због евентуалне примене акустичне психо-корекције. Упозорила је да „пешадија ризикује да се изложи специфичном звуку, који производи нови психо-уређај, јер у том случају не помаже постојећа заштитна опрема, нити чепови за уши”.

Светозар Радишић: Хакерски рат

Аутор: Светозар Радишић

ХАКЕРСКИ РАТ ЈЕ ДЕО ТОТАЛНОГ РАТА И ЈЕДНА ДИМЕНЗИЈА РАТА ЗНАЊА. ТО ЈЕ РАТ КОЈИ СУ МНОГЕ ЗЕМЉЕ ИЗГУБИЛЕ ПРЕ ЊЕГОВОГ ПОЧЕТКА, ЈЕР НЕМАЈУ ОДГОВАРАЈУЋА СРЕДСТВА НИ ПРАВА ДОКТРИНАРНА РЕШЕЊА. РЕЧ ЈЕ О РАТУ У КОЈЕМ СУ НАЈУГРОЖЕНИЈИ. СОФИСТИЦИРАНИ СИСТЕМИ, ИНФОРМАТИЧКИ РЕСУРСИ И ЊИХОВИ ОСЕТЉИВИ ЕЛЕКТРОНСКИ УРЕЂАЈИ.

Хакер (Hack’er) је лице које, у компјутерском жаргону, брзо ускаче у компјутерску мрежу и још брже из ње искаче. За нову врсту умних акробација и напада на туђе информације и интересе најпогоднија је најпознатија и најраширенија информатичка мрежа – Интернет, али су нападима подложни сви умрежени електронски системи. Брајан О’Хигинс, из компаније за паковање података у шифроване пакете за пренос преко Интернета, забринуто је констатовао: „Не постоји идеално заштићен компјутер”.

Да је Интернет сада најпространије светско сукобиште рекао је, на свој начин, и Дејвид Бренер, аналитичар у компанији „Volt Vilen Braun”: „Хакери су подлегли мрачној страни људске природе у ери информатичке технологије”.

Корисници умрежених рачунара страхују од три типа „компјутерских криминалаца”. Прву групу чине „провалници” који проверавају и увежбавају своју способност да се убаце у компјутерски програм, другу „хулигани”, који стварају и убацују вирусе у корисничке програме, а трећа, најопаснија група, јесу хакери који траже и злоупотребљавају информације ради обмане или забаве – из обести. Евентуални упади хакера у војне команде и војне информационе системе представљају нови облик угрожавања безбедности земаља, што условљава нова стратегијска и доктринарна одбрамбена решења.

Најпознатији теоретичари и стратези у области ратне вештине нису могли ни да наслуте да ће неки хакер из Далмације „упасти” у компјутерску мрежу Пентагона. Мало ко зна да је Интернет осмишљен у Пентагону, још 1969. године. Војни експерти Сједињених Држава пројектовали су информатичку мрежу с намером да се олакша комуникација међу истраживачким центрима, који су и до тада били под будним оком Пентагона. Сада се Интернет разгранао у више од 12.000 подсистема веома слободне мреже, независне од Пентагона. Према проценама компаније „Интел” само за пет година број корисника Интернета повећао се са 200 милиона на милијарду.

Мартин К. Либицки, истраживач у Институту за националне стратегијске студије (Natiоnal Defense University, Њashingtоn, D.C.), сматра да се информатички рат, који је чак и у Вашингтону „врућа тема”, састоји, поред осталог, и од хакерског рата. Према Џону Стајну на Интернету је хакерски рат део мрежног рата.

Да је најављени рат већ почео може се наслутити на основу података о хакерским упадима који су из године у годину све бројнији. До средине деведесетих година 20. века готово их није ни било. Неки написи у новинама су драматични. У „Сандej тајмсу” 4. јануара 1996. објављено је да су „агенти-хакери ЦИА ушли у компјутерски систем Европске уније”. Неки хакерски упади изгледају као дечија игра – безазлено. На пример, хакери су провалили на веб страницу филма „Изгубљени свет” и променили му назив у „Пачији свет: језерце из доба Јуре”. Упади хакера могу бити с одређеним циљем, провокативни, осветољубиви и ратоборни. Средином октобра 1998. Србин из Пољске упао је на веб сајт албанских емиграната. Уместо симбола „Гласа Косова” ставио је српског орла са круном и написао: „Добро дошли на веб страну највећих светских лажова и убица”, уз поруку: „Овај ће вам грб бити на застави док год постојите браћо Шиптари!”.

Трећа врста хакерских напада може бити веома опасна и пореметити функционисање значајних и великих система. На пример, „Волстрит џорнал” је крајем октобра 2000. упозорио да су хакери провалили у „Мајкрософт”. Међу украденим програмима биле су и најновије верзије Виндоуза и Офиса. Изворни кодови послати су електронском поштом у Санкт Петербург. Четврта врста хакерских операција може бити узрок ширих сукоба. Према подацима Би-Би-Си-ја, хакери су пред 1. март 1999. „киднаповали” један од пет британских војних осматрачких сателита. Ушли су у његов „електронски мозак”, променили уобичајену путању и проследили британској влади финансијску уцену (класична киберспејс отмица). До јавности је стигло и неуобичајено негодовање генерала Ричарда Рејнолдса из чувене војне базе САД „Рајт Патерсон”. Он је објавио да је у једном дану забележено 125.000 покушаја да се ускочи у компјутерски систем базе. Познато је да се у тој бази истражују невидљиви бомбардери Б-2 и Ф-22.

Упади у информативне система и мреже ради прикупљања и убацивања података и ометања рада могу да буду веома опасни, али су опаснији по својој природи убачени програми с намером да ремете или униште постојеће програме у рачунарима. Производња „заразних” програма („вирус”) и њихово убацивање у електронске мреже су, нажалост, обимни и свакодневни колико и производња програма за софтверску самозаштиту. Убацивање вируса у компјутерске мреже постало је врста све опасније забаве, са несагледивим последицама. Ретко ко није чуо за компјутерске вирусе попут познатих „Микеланђело”, „Пинг-понг”, „Логичка бомба”, Тројански коњ”, „Cоde red” и сличне. Бројни су вируси настали после наведених.

Судбина неколико значајнијих деструктивних програма може дочарати нове изазове и претње безбедности земљама с модерном технологијом, условљене „мрежним ратом”. Током 1999. године харао је вирус „Мелиса” захвативши 300.000 компјутера у Сједињеним Државама. Компјутерски вирус „I love you” “, из маја 2000, разбио је Радио- телевизију „Би-Би-Си”, телевизију „Ај-Ти-Ен” и ТВ „Скај њувз”. Стигао је до Пентагона, Уједињених нација и британског парламента. Преносио се преко електронске поште. Настао је на Филипинима. Назван је „убица из Маниле”. Компјутерски вирус „Херби” разарао је хард дискове, уништавао фајлове и непрестано мењао свој изглед. Вирус који се увлачио преко поруке „Resume– Janet Simons” при изласку из Word документа брисао је све фајлове у компјутеру.

Свакако ни друга страна није скрштених руку. Формирају се специјалне јединице за борбу против криминала на Интернету. О каквом рату је реч казује изјава Ерика Илена, шефа једне од формираних антихакерских јединица. Он је указујући на опасност која прети из светске компјутерске мреже рекао: „Интернет врло много привлачи кибернетске криминалце, јер све радње могу обављати анонимно и далеко од жртве”. Ту опасност препознали су многи угледници и стручњаци. Џефри Шилер, мрежни менаџер Технолошког института у Масачусетсу, изјавио је да је Интернет „непријатељско место”, те да се главни програми морају оспособити за одупирање нападима хакера. Линтон Велс, в.д. помоћника Министра одбране САД је резигнирано објавио: „Пентагон је стално на мети хакера. Највећи проблем су загушења циљаних сајтова, од чега је слаба одбрана. Лоренс К. Гершвин, саветник за информатику у ЦИА, признао је да су хакери пребрзи за његову агенцију. Роберт Грос, генерални инспектор НАСА, констатовао је да је хакера све више и да су њихови напади на виталне системе све чешћи. Џенет Рено, врховни тужилац САД, упозорила је да треба бити опрезан уколико се не жели да хакери и сајбер-криминалци претворе Интернет у Дивљи запад.

То је основни разлог што је бивши председник Сједињених Држава, Бил Клинтон, у фебруару 1997. године, издвојио 500 милиона долара за пројекат нове много заштићеније интернационалне компјутерске мреже. Тада је почела и прва озбиљнија одбрана у хакерском рату. Компанија „Аладин софтвер секјурити” је у другом делу 1998. године помогла провајдерима Интернета да пронађу и затворе 15 сајтова пирата и хакера. У јануару 1999. Џон Хамре, заменик америчког секретара за одбрану, наредио је да се прегледају сви веб сајтови на Интернету.

Велика Британија је прва, у фебруару 2001, у Закон о тероризму, унела одредбе о хакерима – против компјутерских „чаробњака”. Од маја 2001. и Интерпол јури сејбер- криминалце. На дан рушења „близнакиња” у Њујорку Влада САД је повукла кључни, рекло би се и историјски потез. Упутила је позив хакерима за борбу против хакера. Учинила је то преко Националне фондације за науку (National Science Foundation). У борби против нове пошасти постигнути су и први резултати. На пример, 13. фебруара 2001. објављено је: „Е-маил „AnaKоurnikоva.jpg.vbs” на месту фотографије Ане Курњикове носи вирус који разара електронску пошту”. Творац вируса ухапшен је већ следећег дана у Холандији. Занимљиво је да је аутору вируса пет дана касније понуђен посао.

С обзиром на то да су најсавременији информациони системи попут Интернета, сателита, Авакса, ракетних лансера и космичких платформи идеални за нападе хакера, природно је да стрепе и велике силе. Тог проблема нису ослобођене ни мале земље јер муњевито, због све веће умрежености, преузимају нове технологије. Зато истраживачи у области теорије ратне вештине, стручњаци у одбрамбеним системима и доктринолози морају учинити више не би ли нашли решења против хакерских операција и компјутерског тероризма. Пут до тих решења води преко стратегије одбране и одговарајуће доктрине, уз регулативу која се односи на организације изван војне сфере.

Рат се наставља. Све подсећа на тероризам. Хакери смишљају време, место и начин напада, а њихови противници отклањају последице и покушавају да предвиде следеће нападе. Јасно је ко је у предности.