Нови светски поредак – Илуминати, преведен видео

Ово је први део аустралијског филма о тајним друштвима, о људим из сенке који владају светом, о новом светском поретку. То је тоталитарни поредак централизације моћи класе најбогатијих са својим тајним друштвима. Да погледамо о чему говори овај документарни филм. Пре свега реч је о моћном тајном друштву „Илуминати“(тзв. „просветљени“) које је оформљено 1776-те, у чијим рукама је и спровођење новог светског поретка, поретка у коме неће бити места за критику, за хуман слободан живот и здраву памет, осим за робство тој тиранији, другим речима, паклу који припремају на земљи. Добрим делом су нам људи из сенке већ од живота направили пакао, јер готово на целој планети приметан је хаос безнађа, економске кризе, сиромаштва, непрекидних ратова, загађења природе, човек све више генетски мутира од затроване хране и загађене животне средине, природни имунитет као најбоља заштита од болести му све више опада, а посебна је прича мас-медијска идиотизација људских маса, која је кључ контроле људи, где се људске, хумане и моралне вредности све више губе из човекове душе и свести, оне се све више приближавају критичној тачки када ће скоро потпуно да нестану, када ће се од људске популације створити аморфна идиотизована и заглупљена маса, и ако би којим случајем и „преживело“ у том лудилу неко морално и хумано људско биће, било би то најусамљеније људско биће на свету, и вероватно би било проглашено ненормалним и лудим, ако би живело и експонирало јавно своје вредности.

Но, пођимо редом кроз овај документарни филм…

John F. Kennedy је био задњи председник Америке који је покушао да се супротстави моћницима, али је убрзо убијен. Исто је прошао и његов брат Robert Kennedy који је после братовљеве смрти као кандидат за председника обећавао прекид рата у Вијетнаму. Тајне организације користе различите симболе кроз своје деловање у пракси, остављају свој „траг“, и што их боље упознамо, ствари ће нам постати јасније. Један од тих „трагова“ је и на навчаници од 1$ што можете видети када кликнете на следећи приказ:

1967-ме Antony Hilder је разоткрио америчку мрежу тајних друштава. Заједна са Jordan-ом Maxwell-ом открио је америчко тајно друштво „Skull & Bones (Tomb)“ (Лобања и кост(Гробница) које користи исте симболе као и нацисти. Седиште им је у кампусу универзитета „Yale“. Аутори документарца указују да су многи из америчке владајуће елите и неки бивши председници чланови тог тајног друштва, наводе да је Џорџ Буш млађи члан од 1968-ме године. Стручњаци наводе да је фамилија Буш изградила своје богатство послујући са Хитлером. Џорџ Буш старији је 11.09.1991-ве најавио нови светски поредак следећим речима (…интересантно, тог истог датума, само 2001-ве догодио се „терористички напад арапа“ на С.Т.Центар у Њујорку)

„Што је улог већи у мањој држави… и велика идеја… НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК“

То ћете поред осталог моћи да погледате и чујете у дужем документарцу на крају текста, а и на овом кратком снимку са Yu Tube:

Џорџ Буш старији најављује нови светски поредак

За патолошку елиту која влада светом, рат је најуноснији бизнис, не штеде никог, ни своје, ни противнике. После инвазије на Ирак 1991-ве, утврђено је да су амерички војници страдали више од разних „вакцина“ које су им убризгали „њихови“ људи, него од Садамових војника. Након тог рата нафтне компаније Џорџа Буша зарадиле су огроман профит.

Илуминати су непосредно пре званичног оформљења 1776-те, 1774/75 донели документовани план шта да ураде са Америком и како то да спроведу. Они контролишу ко ће да буде председник Америке и већ унапред припремају свог будућег кандидата, користећи полуге моћи које су у њиховим рукама, да га и доведу на престо. Ово је битно из разлога да је Америка кључна земља за спровођење новог светског поретка.

Дејвид Ајк је објашњавао како сатанисти путем својих култова манипулишу са масама, путем метода контроле ума, јер поседују одређена знања. Исто тако је објашњавао како се путем сублимираних подсвесних порука преко ТВ екрана контролишу људи у смислу начина како ће „размишљати“ и које ће ставове заузимати. Из психологије је познато да је наш подсвесни ум заправо креатор наше личне стварности, ставова, мишљења и да као сунђер упија сваку информацију, вибрацију и импулс којег човеков свесни ум не опажа, јер он је само искушавач и проматрач наше реалности, стварности. Познат је експеримент, да секунд ипо, пре него што човек било шта уради, рецимо покрене руку, или проговори нешто, да се та радња секунд ипо пре тога, већ покреће да се остварује путем електричних импулса у мозгу, отуда и лежи моћ подсвесних сублимираних порука.

Пензионисани агент FBI, Тед Гундерсон који је 27 година био на високом положају, био је квалификовани специјалиста, судски вештак за сатанистичка и култна злостављања. Он износи податак да око 4 милиона људи у Америци практикује сатанизам, и да у тим ритуалима учествују и познате утицајне личности: политичари, адвокати, глумци, певачи итд. При крају документарца видећете тајни снимак церемоније иницијације тајног друштва „Лобања и кост“, којег је снимио новинар Ron Rosenbaum са врха једне зграде крај „Гробнице“, седишта тог тајног друштва.

Први део овог документарца завршава се темом: „Опијум – бизнис елите“.

Просто је невероватно коју количину зла чине људима владари из сенке путем својих тајних организација, сатанизма, ратова и сверазарајућег капитализма, и зато је моја препорука када се гледају овакви документарци, да се све то има на уму, да се препознају симболи и методе манипулације и контроле ума, да се људи одупру томе, да би се  што је пре могуће организовали и изборили за бољи и хуманији свет.

Нови светски порeдак – Илуминати, први део

(да би гледали филм преко целог екрана, кликните на бели квадратић у облику детелине, на доњој командној линији плејера, одмах лево од натписа „vimeo„)

Линк ка видео клипу на:http://www.vimeo.com/
Овај видео клип ћете скинути помоћу бесплатног програма за то: „Free Download Manager“(скини га). Упутство за то можете погледати овде. На тај начин видео клип можете скинути и са овог блога, и са линка где је постављен, на Вимео сервису. Клип има 464 мегабајта.

Мајкл Паренти – лажи америчке демократије, бомбардовање Југославије, видео на српском

Баш усред бомбардовања Југославије, 16 Маја 1999-те Мајкл Паренти је у америчкој држави Сијетл на „Univerrsity of Washington“ у великој дворани „Kane Hall“ одржао бриљантан говор америчкој публици о суштини капитализма и уређења САД-еа, ко води ту земљу, која класа људи, и на чему је базирана њихова спољна политика.

Да би имали кратак увид у оно што Паренти говори, најбоље је да га уз моја кратка објашњења цитирам, пре него што одгледате цео видео клип.

Транскрипт целог говора

Мајк Паренти:

[...] Све људе можемо поделити у три групе: Група А , Б и Ц. Групу А сачињавају људи који углавном живе од: дивиденди, инвестиционих улагања, акционарског капитала, тржишта берзе, прихода од издавања под закуп кућа, зграда, објеката, рударства итд. Групу Б и Ц чини остатак од 99.5% човечанства. Група Б живи од зарада, плата, пензија, комисиона, награда, поклона и слично. Група Ц је сачињена од десетине милиона људи који ни то све немају, и живе како се каже „од руке до уста“: оно што тог момента добију, нађу, приме, јер имају несталан приход.

Оно што је заједничко људима из групе А и Б је да живе на рачун дела људи из групе Б. Људи групе А су врло активни : зовемо их власничка класа и они су власници углавном свега: земље, фабрика, индустрије, банака, медија, а такође имају и део државе, тј државних права: они су представници, активни политички претставници и изузетно ангажовани. Зовемо их власничка група, јер имају, поседују углавном све и долазе на важна руководећа места. Они су државни секретари, министри одбране, спољних послова, ЦИА директори,… и они су присутни свугде, посебно у раној фази предизборне кампање и касније. То је фаза звана „Money Primary“, и ту се виде новчани прилози, види се ко може бити кандидат, и ко може бити изабран да буде кандидат, и ко може бити изабран да буде Front Raner, главни кандидат странке. [...] Сада, они имају велике муке да држе свет на овој рути, путу. [...] Добро, већина њих је свесна у вези инструмената, полуга организације која акумулира богатство за њих, која се зове гигантска мултинационална корпорација. Корпорација која репродукује интересе. Де факто, Они не производе ништа. Кажите ми шта корпорација производи, шта?

Шта главни, извршни директор производи? Шта је икада произвео?

Они су организације за извлачење вишка вредности од радне снаге, радника. Они су организације за мобилизацију економске и политичке моћи, да одржавају свет у безбедности, за групу А. Они то не раде директно у многим случајевима, али они и одабирају људе, плаћају лобисте, плаћају изборне кампање и раде многе друге ствари и одржавају односе са државом и то њеном специјалном компонентом, која је задужена за безбедност: бела кућа, министарство одбране, иностраних дела, ЦИО-м, војним врхом , војном безбедности, ФБИ и други важни делови државе. Тај део државе , национална безбедност, је у функцији да одржава безбедност света у интересу дела групе А, срећних 500 ! Сада историја,… историја спољне политике Америке, после другог светског рата, пуна је крваве, репресивне, интервенционистичке политике. Све у име људи групе А. {…]

Затим, Паренти наставља о спољној империјалној политици Америке објашњавајући како је Америка била кључан фактор у збацивању многих реформистичких демократских влада , попут  Гватемале, Гијане, Доминиканске Републике, Бразила, Чилеа у време Аљендеа, Ирана у време Мосадика, Уругваја, Сирије, Индонезије под Сукарном, Грчка два пута, Аргентина два пута, Хаити, Боливија, итд… итд…

Потом наставља:

[...] Америка је такође била ангажоване у покривању, ометању и благосиљала контра операције против народних револуција у Куби, Анголи, Мозамбику, Етиопији, Португалу, Јужном Јемену, Никарагви, Камбоџи , Источном Тимору, Западној Сахари, и другде. Биле су врло активне, притискајући реформске владе; Египта, Либана, Перу, Иран, Сирија, Заир, Јамајка, Острво Фиџи, Авганистан, пре него су Совјети интервенисали. ЦИА је такође била тамо преко Пакистана, радећи на дестабилизацији државе. Од другог светског рата, Америка је имала директне војне интервенције, не ратна застрашивања, не ЦИА дестабилизације, већ директне војне интервенције, са америчким снагама или као ваздушне интервенције бомбардовања: Вијетнам, Доминиканска Република, Северна Кореја, Лаос, Камбоџа, Либан, Либија, Гранада, Панама, Ирак, Сомалија, и сада Југославија. [...] То је империја, пријатељи, империја [...] То је империја са 300 великих војних база, 2000 мањих база свуда по свету. [...] Садам Хусеин је био ЦИА човек! Њега је ЦИА поставила. Његов посао је био да угуши и заустави ирачку револуцију. Он је био наш момак! Био је момак беле куће у дугом периоду. [...] Али, … онда је он почео да ради неке интересантне ствари! Као бесплатно здравствено осигурање, просвету итд. Ирачани су имали један од највиших животних стандарда на Блиском Истоку.

И онда је почео да се бори за нешто, што је било тотално забрањено, настојећи да преговара за боље, више цене нафте, против 7 сестара нафташког картела! Е, онда се морало ући унутра и учинити нешто. [...]

Паренти објашњава и како функционише тржиште дрогe….

[...] Америка је такође један од најактивнијих промотера или заштитника дрога картела, који је у служби интереса њене политике терора, убистава, застрашивања. Крајем 40-их… корзиканска и сицилијанска дрога мафија срушила је и уништила поштену италијанску унију синдиката, усмерену на политичко деловање, за рачун ЦИЕ. ЦИА је вратила ову услугу дајући им одрешене руке у мафијашко дрога пословима. [...] У Авганистану, муџахедини, који су се борили против Совјета, били су дилери дроге. Ја се сећам, видео сам негде при крају са стране у Вашингтон Посту, на страни, 23-ћег до 32-гог параграфа, да када су муџахедини дошли на власт, снабдевање хероином је достигло високу стопу, изобиље на улицама америчких градова. Казао сам, није ли ово чудно, невероватно, скоро као временска прогноза, само једна секвенца о томе.

Могу замислити, да је било речи о Фидел Кастру или сандинистима из Никарагве или неки други, они би о томе говорили у вечерњим вестима на ТВ три године касније, потсећајући људе на то! И то је било од ЦИЕ подржано. [...]

По мени, најбруталније искоришћавање и пљачкање учињено је према пребогатом Афричком континенту, и то не само од Америке, већ и од многих евро-колонизаторских земаља. Паренти наводи  неке детаљe….

[...] Империјалисти, колонијалисти не иду у сиромашне земље, сиромашне крајеве. Они иду у богате крајеве. Они иду да узму њихово тржиште, њихову нафту, дрво, памук, злато, сребро, дијаманте, и хиљаде других ствари. Они иду да сурово експлоатишу њихов рад. Зато они иду.

Африка је богата. Само су људи сиромашни. И још увек, Африка је и данас проблем. Још увек стварају богатство у Африци. [...] Ту је циљ, преусмерити популацију. Учинити је неспособном. Одвојити је од земље и присилити их да раде за ситне паре. Узмите пример Индије. Индија је била напредна , богата , развијена земља. Док Британци нису ушли у земљу око 1800-те.

Од 1800-те до 1830-те индијска текстилна индустрија која је надмашивала енглеску текстилну индустрију у извозу, квалитету, комплетно је демонтирана. И током 1840-те равнотежа је била поремећена у смислу да је сав експорт био прекинут из Даке и Мадраса, и тиме прекинут индустријски развој. Људи су били послати у поља да гаје памук за фабрике у Манчестеру, Лондону.

Између 1815-те до 1900-те , индијски национални доходак је опао за 65% !!! Тако значи, то сиромаштво трећег света, те такозване неразвијене нације, то такозвано неразвијено друштво, те развијене земље, сада почињу као мало дете да уче да ходају и ми ћемо им помоћи у ходању ?! Те земље нису неразвијене. Оне су супер експлоатисане. Оне су САДА неразвијене… [...]

О суштини америчких „хуманитарних“ акција Паренти каже….

Је ли хуманост да се Америка уплиће у ратове у Анголи, Колумбији, и другим страним земљама? Је ли хуманост да се америчке вође брину за мањине? Зашто онда Клинтон не бомбардује турски народ због онога што њени лидери чине Курдима?

Зашто? Зар не би било ирационално бомбардовати обичне људе за оно што чине њихови лидери ??? Али то је оно што сада чине у Jугославији! Зашто ми не бомбардујемо Индонезију, због убистава од стране њихових генерал више од 200 хиљада људи Источног Тимора!!!

Шта је са бомбардовањем Израела , за оно што чине Палестинцима?

Зашто не бомбардујемо Чешку, због начина на који третирају Роме? Ми, их овде зовемо цигани. Како би било, да бомбардујемо Гватемалу, гватемалце, ајмо да бомбардујемо Gvatemala City, због систематског угњетавања десетине хиљада Maya,  њихових села, свуда по Гватемали!

У ствари, Америка неће то урадити, неће их бомбардовати, јер је помагала све то, Турској, Индонезија, Гватемала, дала им је помоћ тренинг , оружје, све и комплетно учествовала у свим овим непријатељствима.

Пре него што пређем на бомбардовање Југославије, цитираћу Парентија за оно најубитачније, а што је срж свега, оно што покреће те америчке „хумане и праведне интервенције“, што смо дебело осетили на својој кожи и ми, и Ирачани, и друге земље, а то је прљава, бестидна и лажна медијска пропаганда на основу које нас они „хумано“ бомбардују, кажу „легално“….

Сећате се приче о 500 прерано рођених беба , које су ирачани вадили из инкубатора у Кувајту, и смејући се трескали их о болнички под !!! … Тако да је под био прекривен мртвим дечијим телима?! Врло детаљно описан чин, чак су некима знали и име!!!… Жртве су биле прерано рођене бебе, сетите се….. На крају, СВЕ , тотално је било фабриковано!! 500 прерано рођених беба… Ако узмемо сав Лос Анђелос, сигуран сам да нема више од 50 инкубатора за прерано рођене бебе и нису сигурно сви употребљавани. Је ли Кувајт специјализовао, прерано рођење беба ?!!!!…

У следећем делу, Паренти износи нешто за шта сумњам да многи знају, а то је да је америка уз помоћ једног закона којег је њихов конгрес усвојио 1991-ве године, на неки начин озаконила разбијање Југославије….

Шта је смешно душо моја?

Аутор: Иван С.

Добро вече поштовани гледаоци, добро дошли у европски јавни сервис европске Србије. У вечерашњем дневнику погледајте причу о малом европскom зеки и шаргарепи.

Био једном један мали зека. Имао је свој део шуме, своју башту у којој је гајио купус и шаргарепе, топлу јазбину и мир. Једног дана примети да са високе крошње старог храста виси једна велика шаргарепа, већа од оних из његове баште бар за дупло. Покушао је да је дохвати али не вреди, сувише је високо. После неколико покушаја одустане и таман кад је хтео да крене, примети на храсту закуцану цедуљицу где пише „шаргарепа ће се спустити за две шапе ниже ако ми даш пола твоје шуме, од храста па до потока“.

Зеки се то није допало али је тешка срца одлучио да ипак тргује. Сутра је затекао велику ограду поред храста док је шаргарепа била ниже само за једну шапу. Опет он скочи колико је имао снаге али ништа. Још увек је превисоко и сад се већ наш зека јако растужио. Кроз сузе које су ме изненада кренуле примети нову поруку. Опет пише „шаргарепа ће се спустити за три шапе ниже ако ми даш твоју башту и твоју браћу из суседне шуме“. Нашем зеки се ово још мање допало, чак је и почео да виче како је то неправда али реши да ипак тргује. Мислио је како он заслужује да добије ту лепу и велику шаргарепу и да је то једини пут. Неку своју браћу је успео да доведе и веже за храст, али остале није. Сутра је башта била ограђена и затворена, браћа нестала,  а шаргарепа нижа за само пола шапе. Опет је била превисоко, али наш зека је решио да истраје и дохвати ту слатку шаргарепу. У новој поруци је једино писало да због мира и стабилности мора увек да понавља да „шаргарепа нема алтернативу“ и тако је он понављао:

„Шаргарепа нема алтернативу“ , „Шаргарепа нема алтернативу“, „Шаргарепа нема алтернативу“, „Шаргарепа нема алтернативу“, „Шаргарепа нема алтернативу“….

Одједном, чује како нешто шушка у крошњи храста. Зека упита „ко је то“ ?,  али нико се не јавља. Онда примети три непознате животиње које се тад већ почеле да се смеју ко луде.

Зека упита једну:

„Шта је смешно душо моја?“

ММФ и Светска Банка: Два оруђа разбијача националног суверенитета

Данас вам представљам антиглобалисту, проф. економије Мишела Косудовског (Michael Chossudovsky) чији се текстови објављују на сајту Канадског центра за глобална истраживања:
http://www.globalresearch.ca/
на коме имате преведене текстове и на Српском, од разних антиглобалиста, као и преведене видео клипове. Међу њима су и моја два, а биће их још, и тамо и овде, на блогу.

Укратко… у овом тексту Косудовски детаљно објашњава праву улогу ММФ-а и Светске Банке у разбијању националних суверенитета држава. Ово је Косудовски писао и причао још 2000-те, на основу „реформи“ које је ММФ у координацији са Светском Банком спроводио у другим државама које  су пристале на погубни аранжман са ММФ-ом, наводи и примере, Индонезија итд…
Косудовски јасно разобличава да ММФ и Светска Банка нису никакве социјалне установе, чак неки мисле да Светска банка има и хуманитарну улогу у крајњој консеквенци, међутим, тим институцијама руководе мешетари са Вол Стрита, а они знамо нису социјални радници, већ банкари који су и Америку довели до финансијско-економског колапса. Све су ово требали и морали да знају и наши ДОС „реформатори“, наш „први демократски изабрани премијер“ који је лепо причао, имао је каризму,  сви помињу то, али од његове каризме Србија није имала ништа, већ од његових поступака, дела.
Увео нас је у катастрофални аранжман са ММФ-ом, увео је шок терапију, после његовог убиства све је настављено, и данас смо стварно у шоку, пред колапсом, дугујемо ММФ-у 30.666 милијарди $! Пре „реформи“ бивши режим нас је задужио код ММФ-а са нешто преко 10 милијарди $, али и ДОС-овци знају математику.
Пре него што прочитате интервју професора Косудовског, издвојио бих само нешто што је најактуелније за нас данас, за наше Косово и Метохију.
Коседовски:

ММФ и Светска Банка су направили план за послератну економију Косова, која је подразумевала слободно тржиште, много пре самог бомбардовања. Видите да сарађују. Ако нека земља одбије интевенцију ММФ-а, на сцену ступа НАТО, или разноразне тајне службе, и онда створе услове у којима програм ММФ-а може да се наметне.

Чланак је преузет са овог линка:
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=10376

Преузми текст у целости (Word 2003)
Преузми текст у целости (Word 2007)
Преузми текст у целости (Pdf)

Разговор са професором Мишелом Kосудовским, Професором економије на универзитету у Отави, Канада. Разговор водио и уредио Џеред Израел (16. априла 2000)

Оригинални текст можете наћи на http://globalresistance.com/serbo-croatian/articles/mmfi.htm

Michael Chossudovsky је професор економије на Ottawskom Универзитету и аутор „Глобализација Биједе“ (The Globalisation of Poverty), Утицаји Реформи ММФ-а и Свјетске Банке (Impacts of IMF and World Bank Reforms), Мрежа Земаља У Развоју (Third World Network), издавачка кућа Impacts of IMF and World Bank Reforms
Kосудовски:

Када мисија ММФ-а дође у неку земљу и захтева укидање друштвених и економских институција као предуслов за додељивање зајмова, ово је веома слично физичком разарању које је проузроковало НАТО бомбардовање. ММФ ће да нареди затварање болница, школа и фабрика. То је, дакако много ефикашније него бомбардовање тих истих школа, болница и фабрика – као што је урадњено у Југославији – али резултат је у сваком случају исти: уништење земље.

ММФ је написао нешто што се зове Мултилатерални Договор о Инвестицијама [МАI] – то је најсвеобухватнији уговор о инвестицијама, Потписивање води привредној пропасти земље. У ствари, рат је једноставно МАI када ништа друго више не преостаје.

Џеред: Шта мислите о демонстрацијама које се сада одвијају у Вашингтону?
Kосудовски:

Па, много људи се окупило у Вашингтону да протестује против система из Breton Vudsa, ММФ-а и Светске Банке. Питање није, против чега се боре, већ за шта? Имам утисак да је преовладавајући став међу невладиним организацијама да је овим институцијама потребна реформа и људско лице, да морају да се преоријентишу на помоћ сиромашнима, итд. Мислим да је овај приступ, који је произашао из кампање «50 година је доста» против економског система из Breton Vudsa, једна велика грешка. И заиста, народ сада доводи у питање и сам легитимитет ових институчија.

Али још увек влада забуна. Неки мисле да ММФ и Светска Банка играју опречне улоге, што није случај. Такође, постоји тенденција да се ове институције посматрају одвојено, док су у ствари оне само два оруђа западне елите да државе претвори у територије.

Џеред: Да ли мислите да Светска Банка успешно заварава људе?
Kосудовски:

Постоји веровање да Светска Банка има хуман приступ ситуацији, да покушава да реши проблем сиромаштва, док га ММФ ствара. Чак се мисли да између две институције постоји сукоб. То је глупост. Светска Банка и ММФ у суштини раде исте ствари; само су им зоне одговорности у Трећем Свету различите. На одређени начин, то представља још већу опасност баш зато што наводни мандат за помоћ сиромашнима разоружава противнике. Чињенице су једноставне: иза обе институције стоји Вол Стрит. Њима руководе банкари, а не социолози.

Слободна трговина: прва сестра рата

Гушење истине

(Одломак из књиге проф. др Светозара Радишића „Гушење истине“, објављене 29. јула 2009. године)

Новинар за време кризе у друштвеном хаосу подсећа на човека који је научио један страни језик, а потом отишао у земљу у којој се тим језиком говори. Колико су несвесни свог недовољног знања, показују свакодневно у радио- програмима и на телевизији када уместо експерата позивају своје колеге да одговарају на питања из свих могућих области. Тако у емисијама новинари питају новинаре, шта мисле о ратовима, економским кризама, моди, саобраћају, климатским променама, суђењима, историји, власти… Занимљиво је да новинари често у својим медијима, злоупотребљавајући могућност да објаве своје мишљење, суде људима, процењују или суделују у клеветама. Слушаоцима и посматрачима се чини да то раде по нечијем наговору или због става претпостављених.

http://www.svetozarradisic.com/

Емисије које на најбољи начин показују на који ниво лицемерја је спала људска цивилизација јесу оне у којима гостују новинари–уредници. Тада се може видети шта може да (у)чини средство јавног информисања и шта значи надобудност и гордост. Гости просто сијају од задовољства, изгледају радосно и расположено, одговарају с лакоћом (лаконски) на питања која би требало да препусте онима који су школованији од њих, имају функције у вези с подручјима која се испитују или имају вишегодишња искуства у областима о којима је реч. Чини се да што мање знају све више, извештаченим осмесима, прикривају своје незнање. Већином са њима разговарају њихови потчињени новинари, што је у емисијама очевидно, будући да су снисходљиви до нивоа улизице и невешто сугестивни и провокативни.

Будући да су уредници интернационални системци, најчешће говоре о демократији, транспарентности, слободоумности и против недемократских режима. Међутим, у својим медијским кућама они су, то је јавна тајна, праве и искрене аутократе. Уосталом, новинари су већ све о њима објавили, у вербалним сукобима после бројних трансфера и због међусобних неподношења ривалских медијских кућа. Тешко је у Србији наћи редакцију која поштује неку другу осим своје.

Осим тога, очевидно је да мали број новинара има намеру да трага за истином. Већина њих су системци, који стрепе за своја радна места и стога „не таласају”. Креатори медијске сцене у Србији после 5. октобра 2000. године су проверени системци Александар Тимофејев, Драган Бујошевић, Александар Тијанић, Манојло Вукотић, Љиљана Смајловић, Милорад Вучелић, односно сви они који су стигли на крилима „октобарске револуције”, смењивањем претходних интернационалиста (комуниста и социјалиста). По свему судећи, нарочито на основу понашања, изговорених и написаних речи, без обзира где су школовани, сви су они интернационалисти, а још вероватније нико од њих не пости у доследно сва четири православна велика поста, што би требало да значи да се и не исповедају. Уосталом, медије у Србији воде интернационалисти од периода краља Петра I, а истина је била за медије важна једино онда када је човек веровао да Бог постоји, да је свеприсутан и свепрожимајући – истина и љубав. О њима, њиховом знању, интелигенцији и моралу немам намеру да кажем или напишем било што (не)пристојно, јер би ме тужили свом правосуђу (уредници скоро да не излазе из Палате правде) упркос слободи мишљења, говора и писања за коју се боре и у коју се куну, они и њихове новинарске зависне и независне организације. Наведена реч „системци” не би требало да их повреди, јер не би били на тако важним местима у време „великог брата” да нису беспоговорно медијски послушни. Системац је човек који поштује систем такав какав је и слепо слуша претпостављене, доследно обављајући постављене задатке.

Зато новинари широм света, не само у Србији, учествују у медијском рату против човека и од људи стварају „руљу”, по моделу који одговара „великом брату”. Зар је некоме природно да се на две странице пише о томе шта је нека девојка рекла у емисији „Велики брат”, а да се у истом листу појави текст на маргини, у простору четири и по пута пет и по центиметара, у којем пише да је Европска унија продужила мандат Хашком трибуналу. Учинио је то „Блиц” од 13. марта 2009. (страна трећа) под насловом „Хаг ради још две године”. Чудно је што се новинари нису потрудили да објасне читаоцима како може Европска унија да продужи мандат трибуналу основаном одлуком Савета безбедности Уједињених нација. Зар то не би било право информисање јавности?

„Политика” је на сличан начин објавила текст о одлуци Савета безбедности да бомбардује Србију у пар реченица у дну друге странице. Тако је у том реномираном листу од 12. августа 1998. године скривена вест под насловом „Савет безбедности заседао“. Уместо саопштења о заседању, објављен је коментар из којег се није могао ни наслутити садржај саопштења Савета безбедности. Било је то скривање истине опаснe пo Србе и Србију, будући да су поједине ТВ станице објавиле да је тада Кофи Анан прозвао Слободана Милошевића и да је запрећено да ће НАТО посести новим снагама Македонију и Албанију, да ће бомбардовати циљеве у СРЈ и доћи трупама у Србију. О тим најавама није било ни речи у поменутој „Политици“, иако су се те претње догодиле много пре Рамбујеа и Рачка. Ако су тада Србе лагали новинари Слободана Милошевића, који су отерани одлукама др Зорана Ђинђића, зашто и сада демократски оријентисани новинари обмањују исти народ?

То што у Србији постоје новинари и редакције који уместо да сарађују са дојучерашњим непријатељима настоје да им служе, не служи на част ни српском народу, ни његовом симболу Светом Сави. Међутим, то је најбољи доказ да су медији у Србији непрестано у својој врсти рата.

На основу научних процена о судбини „новог светског поретка“ и светске владе треба очекивати да ће се ускоро освестити главни и одговорни уредници и да неће водити рат против свога рода, нити ће јавно говорити о стварима о којима немају појма. Очекује се да ће се негативна информациона мегатенденција зауставити освешћивањем тзв. квалитативне цивилизације, а исто тако и грађана Европе, која се поноси својом културолошком традицијом.

Стога, као што је забележио Радивоје Пешић у књизи Завера порицања: „Европа се у првом реду мора ослободити политичког и дипломатског дилетантизма, пресије поткултуре, псеудонауке и квазиинтелигенције. Европа мора извршити реконструкцију сопствене историје. Европа се мора ослободити тешких наслага својих пропалих идеологија и циљева које не може остварити. Без параноичних истина Европа би требало да одбије захтеве за порицање својих корена. И коначно, Европа би требало да се ослободи самоблокаде објективних информација о себи и свету које је окружују.”

То је начин да се истина искористи као најубојитије оружје против бескрупулозних освајача, односно протагониста за сада још увек имагинарног «новог светског поретка».

Медијски рат се наставља. У ствари, медијски рат који је након агресије на СРЈ настављен у Србији, само је потврдио истину да су информације узрок свих ратних сукоба и да ратови у основи садрже неистине, избегавање, пропуштање и прећуткивање истине.

Ипак у медијском рату постоји и нешто ново. У Србији је објављена, коначно, о речима и истини. Аутор књиге, научник који је предвидео ратове будућности, као што су културолошки, неокортикални, електромагнетни, вибрациони рат и рат између полова – најављујући ратове у којима ће нестати простор као фактор рата, упозорава на стравичну моћ речи.

Човек још није схватио значај и моћ речи, а без њих нема садржаја информација и није могуће било шта изазвати, покренути, учинити, створити… Зато је медијски рат опаснији од многих других облика ратова.

Колики су значај и моћ речи, грађани Србије научили су на Маркалама, у Сребреници, у Рамбујеу, у Рачку, из свог историјски највећег прогона 1995. и 1999. године, затим током и после „петооктобарске револуције 2000-те“, јер су тада поједини медији у Србији водили отворени информациони рат против свог народа и сопствене војске.

У рукама оних који прочитају књигу „Гушење истине“ биће историјски документ, који би требало да помогне да се освесте многи грађани Србије и да сазнају шта новинари нису хтели или нису смели да пренесу јавности из саопштења портпарола Војске Југославије.

Књига „Гушење истине“ чита се у једном даху, а читаоцима ће се чинити да им недостају смелост и стрпљење да смирено прочитају невероватне и запањујуће информације о времену у којем су и сами били сведоци многих догађаја.

http://www.svetozarradisic.com/

Дуцијев интервју са режисером Миланом Видојевићем, 17.07.2009.

На Београдској тераси, режисеру Милану Видојевићу Дуци је дао интервју. Ја бих издвојио оно што је Дуци рекао при крају интервјуа, а што је за обичан свет најбитније, да је човекова свест о томе да је главна пошаст данас капитализам, капитализам који са својом идеологијом профита претвара човека у своје “оруђе за рад“ у служби профита, и тако му уништава живот, његово биолошко и духовно биће, природну средину, реке, ваздух , воду…!

Жалосно би било то, ако човек “чека“ да га капитализам доведе до руба егзистенције, да остане без коре хлеба, па тек онда да увиди да треба да се бори против капиталистичког система и идеологије која је преплавила планету, јер ако то “чека“…може се десити да промене више неће бити могуће, и да ће човек бити само немоћни неми посматрач умирању своје деце на “ђубришту“ капитализма, који ће толико загадити Планету, земљу, ваздух, воду…да све то више неће моћи да се поврати у природну нормалу…

Интервју

Линк ка видео клипу на www.vimero.com
Преузми видео клип (120 мб.)

Meka okupacija i konzervativni ustanak

Autor:Valentina šekarić

Iskreno, nemam običaj da prenosim komentare sa stranačkih sajtova, ali za tekst Igora Ivanovića se mora učiniti izuzetak jer je slika, prilika i objašnjenje današnjeg vremena.

“Konzervativna ideologija i njen vrednosni sistem su brutalno gušeni u komunističko vreme. Obnovom moralnih temelja na kojima ona počiva, kao što su vera, porodica, čast i red, i vraćanjem svih identitetskih vrednosti u žižu, stvaraju se uslovi za ponovno napredovanje suštinske slobode u Srbiji. Ovaj proces, koji bismo mogli nazvati nekom vrstom konzervativnog ustanka, vratio bi ideji slobodne države nužno poštovanje i nesebično je tretirao kao zajednicu onih koji su je gradili, nas koji u njoj živimo i naše dece kojima je ostavljamo.

Iako je srpski narod ušao u novi milenijum oslobođen od Miloševićevog režima, paradoksalno je da je došlo do nazadovanja ideje slobode. Petooktobarsko sunce je zasijalo varljivim sjajem: umesto prethodne sive i jasno vidljive neslobode, stigao je simulakrum. Doušnički globalizam i agresivna marketinška forma koja je potisnula suštinu, odlike su nove i naizgled slobodnije, ali u osnovi podmuklije istorije u koju se vratio srpski narod. Zato on danas, posle vekova borbe za slobodu živi pod okupacijom za koju bi najprikladniji termin bio “meka okupacija”. Prvo, zato što se direktno naslanja na “meki komunizam” iz “zlatnih osamdesetih”, vreme u kome je velika većina današnjih srednjogodišnjaka živela bezbrižni tinejdžerski život. I drugo, zato što je naslov strateške knjige Yozefa Najsa upravo “Meka moć”, posle čega je široko lansiran termin kao interesni obrazac za kombinovanje primene gole sile ili legalizma, preko koga SAD šire političko-kulturni uticaj na svoje zvanične i nezvanične protektorate.

Tako, recimo, srpski narod u Republici Srpskoj glasa na “slobodnim” izborima, ali visoki predstavnik međunarodne zajednice ima pravo da unilateralno poništi bilo koji izbor ili da suspenduje skoro svaku odluku legalne vlasti. Wegova moć je u skladu sa istorijskim okolnostima veća od moći feudalnih vladara. U Crnoj Gori protektorat nije formalizovan kao u Bosni, ali je očigledno da su velike zapadne sile na Mila Đukanovića prenele još veća ovlašćenja. Tolerišu mu šverc i kriminal da bi ispunio njihove geostrateške ciljeve. Tako su uz zapadnu podršku Srbi u Crnoj Gori poništeni kao konstitutivni narod. Nemaju čak ni osnovna manjinska prava kao što su jezik, pismo i obrazovanje i potpuno su marginalizovani. O Hrvatskoj da ne govorimo; tamo im se ne vraća čak ni oteta imovina. Ipak je položaj Srba u Srbiji najsimptomatičniji, gde i pored sopstvene države i formalne slobode, žive u kompilaciji između klasične vojne okupacije (Srbi na Kosmetu) i moderne, “meke okupacije” pod kojom živi sve preostalo stanovništvo u zemlji.

Na unutrašnjem, psihološkom planu, ona se ogleda u inferiornom odnosu prema svemu što dolazi sa Zapada, što za posledicu ima da je Evropska unija postala novi apsolut. Sve je podložno sumnji sem nužnosti što bržeg ulaska u ovu evropsku familiju. Generacije klinaca koje su se u mekom komunizmu klele Brozu da nikada neće skrenuti sa njegovoga puta, danas su u srednjim godinama pronašle novi, zavetni put koji vodi do žutih evropskih zvezdica. Umesto da se na Zapad gleda antropološki i da se istraživanjem istorijske vertikale prihvata njegov vrednosni sistem, stvorena je infantilna klima u kojoj uspevaju površne političke predstave o Zapadu kao o carstvu dobrih namera ili tržišne predstave kao o velikom šljaštećem megamarketu. Ovakvo nekritičko i besadržajno poimanje Zapada prirodno je od Kamerona Mantera napravilo medijsku zvezdu. Umesto da se proglasi nepoželjnom osobom (što bi uradila svaka evropska država), on otvara festivale i daje savete o idejnim arhitektonskim rešenjima! Još samo da ga u rezidenciji posećuju pioniri sa žutim maramama!
Na spoljašnjem, javnom planu, “meka okupacija” se ogleda u medijskoj atmosferi u kojoj se perfidno guraju na marginu sve identitetske teme, a forsiraju banalni pojedinci koji nameću banalne rasprave da bi se oblikovale banalne vrednosti. U isto vreme, takvi sadržaji, za koje je najočigledniji primer “Veliki brat”, dobijaju epitet “urbani” da bi se tako unapred zaštitili od opasnosti da budu proglašeni kičom. Ozbiljni i misleći ljudi se ne cenzurišu brutalno kao u komunističkom dobu, oni su prirodno upućeni na samoizolaciju u carstvu banalnosti. Da bi se održavao simulakrum slobode, u medijima se brižno neguju kozmetički proizvodi od kojih je najbolji “Utisak nedelje”, jer gost koji zastupa tradicionalnost (i koji je uvek u manjini!) bar ima neokrnjeni monolog od pet minuta. Na drugim nacionalnim frekvencijama ni to: čim krene sa ozbiljnim argumentima, biva prekinut uz čuveno “vratićemo se na to kasnije”. Kasnije je- nikad.

“Meka okupacija” je porodila prvu generaciju Srba u istoriji koja će se zalagati za manje suvereniteta, manje države i manje identiteta: dakle, manje slobode. Rođeni u “mekom titoizmu” i već odgajani u duhu poništavanja sopstvenog identiteta zarad utapanja u novi i veštački, samo će konvertovati boju na petokraki sa crvene na žutu. U oba slučaja korumpirani od strane sistema obećanjima o boljem životu i bledim, delimičnim ispunjenjima tog života, ova generacija evropazdarana će lako žrtvovati sopstvo. Zato je dugoročno “meki titoizam” štetniji od drugih totalitarnih režima: kod njih su nakon decenija tamničenja tela sačuvani slobodni ljudi, dok je Brozov hedonizam gajio slobodno telo, ali je zagadio duh. A čovek je istinski slobodan samo dok mu ne slome duh.
Zato je Brozov režim najbrutalnije udario na seljake, zanatlije, trgovce i fabrikante, na sve nezavisne ljude koji su imali porodične firme. To isto, samo na mnogo suptilniji i podmukliji način uz političku podršku u našim uslovima čini neoglobalizam, gušeći sve male firme zarad interesa velikih korporacija. Tako se uz vatrenu podršku medija i masivnu marketinšku silu polako gase potencijalna područja otpora neobuzdanom, mesožderskom liberalizmu. Jer su upravo ti nezavisni, žilavi ljudi koji mogu vratiti ugled zemlji i proizvodnji, najveći prirodni protivnici mekoj okupaciji. I zato takvu klimu koja vlada našim javnim životom i sistem koji je podržava, najpreciznije možemo definisati kao neotitoizam.
Konzervativna ideologija i njen vrednosni sistem su brutalno gušeni u komunističko vreme. Obnovom moralnih temelja na kojima ona počiva, kao što su vera, porodica, čast i red, i vraćanjem svih identitetskih vrednosti u žižu, stvaraju se uslovi za ponovno napredovanje suštinske slobode u Srbiji.

Ovaj proces, koji bismo mogli nazvati nekom vrstom konzervativnog ustanka, vratio bi i ideji slobodne države nužno poštovanje i nesebično je tretirao kao zajednicu onih koji su je gradili, nas koji u njoj živimo i naše dece kojima je ostavljamo. Samo izvorne konzervativne vrednosti mogu biti brana banalnom neotitoizmu i mekoj okupaciji.”