Светозар Радишић: “Амерички сан” се распршује на Косову и Метохији

Аутор: Светозар Радишић
Преузми текс са свим фус нотама:
Светозар Радишић: “Амерички сан” се распршује на Косову и Метохији
Објављено под насловом „Амерички сан“ се распршује на Космету, у општевојном теоријском часопису „Војно дело“ (ратно издање) у априлу 1999, на стр. 46– 63.

“АМЕРИЧКИ САН” СЕ РАСПРШУЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Др Светозар Радишић, пуковник

АМЕРИЧКА АДМИНИСТРАЦИЈА НАЧИНИЛА ЈЕ ПРЕВРЕМЕНУ И КОБНО ПОГРЕШНУ ПРОЦЕНУ УЛАСКОМ У РАТ ПРОТИВ СРБА. ИЗЛАЗ ИЗ “БАЛКАНСКОГ ГЕОСТРАТЕШКОГ ГЛИБА”, УЗ ОЧУВАЊЕ КОНЦЕПТА “НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА” И ОСТВАРЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ДО 2015. ГОДИНЕ, ГОТОВО СУ НЕМОГУЋИ. САМОЗВАНА ГЛОБАЛНА СИЛА У СВОЈИМ ПРОЦЕНАМА И ПРОГНОЗАМА НИЈЕ УЗЕЛА У ОБЗИР СВЕ ЧИНИОЦЕ КОЈИ РЕМЕТЕ ЊЕНЕ ПЛАНОВЕ ЗА БУДУЋНОСТ ПРЕПУНУ ИЗАЗОВА.

Дакле, вештина ратовања се, очигледно, уместо крају историје, приближава већ предвиђеном тоталном рату а потом и окончању свих ратова, након којег ће, вероватно, настати нова епоха, заснована на кроћењу интереса и домаћинском коришћењу материјалних ресурса.

Падови америчких борбених авиона Ф-117 симболичан су почетак распршивања илузија о америчкој технолошкој свемоћи, професионализму и војним могућностима, на којима је заснован чувени “амерички сан” према којем потомци Ујка Сема треба да доминирају планетом. Амерички проблем је тим већи јер ће препарирана и надобудна “америчка нација”, вероватно већ у следећој деценији, остати усамљена са својим илузијама. Наиме, ретко ко у свету не зна да су Сједињене Америчке Државе једина преостала супер сила, која је одлучила да освоји свет доларом и успостави непрестану и свестрану доминацију у свету. Свима у свету је јасно да је у Вашингтону установљен “фантом систем”, који функционише као монструозни механизам, јер има огромну моћ, а убрзо ће се показати недовољно ума за самосвест, самоконтролу и посебно за домаћинско уредовање света. Недовољно квалитативно припремљени за будућност, разумевајући свет из свог квантитативног лихварског угла, Американци су иницијатори и креатори тзв. новог светског поретка, иако су мондијалну причу дуго чували као тајну. Сада готово сви знају да су Уједињене нације, Савет безбедности, ОЕБС и НАТО инструменти за остварење америчких “виталних интереса” и, како је то први изјавио покојни Манфред Вернер “инструменти за увођење новог светског поретка”. У свему томе важно је да се схвати да СР Југославију није напао НАТО већ Сједињене Америчке Државе са својим послужиоцима Великом Британијом, Немачком, Француском, Канадом, Италијом и Шпанијом. Наравно, формирање наведене коалиција доказ је о суштини наднационалног светског поретка, о респекту српске сведиманзионалне моћи (моралне, културолошке, психолошке, па и војне) и потврда да САД нису довољно сигурне да ће њихов концепт успети уколико у планираном геноциду, са потпуно извесним крвављењем руку и губљењем образа, учествују самостално. После свега што се зна о досадашњим америчким злочинима и деструктивним идејама испољеним у организовању секти, тзв. невладиних организација, фондација, миротворачких покрета, њихове борбе за потирање историје и националне самосвести и након свега што се догодило од дизања “гвоздене завесе” и рушења Берлинског зида, све је очигледније да многе државе подржавају обезбожене САД због страха од њихове моћи, недоследности и бескрупулозности, а не због поштовања њихових врлина и вредности. Пошто снаге Сједињених Држава, према схватању њиховог естаблишмента, као једина светска суперсила имају значајне обавезе “које знатно превазилазе свако традиционално гледање на национални интерес, као што су: генерално штићење мира и стабилности на целој Земљи, олакшавање људских патњи ма где оне постојале, те промовисање бољег начина живота”, у многим државама створена је фама (ментална конструкција) о њиховој хуманости, свемоћи и непобедивости. Други део света, који размишља о будућности планете и замишља САД као господара, уплашен је због грамзивости и приступа освајањима који превазилази фашизам и све чешће подсећа на библијску владавину Антихриста. Уосталом, сви људи у свету који мисле на извеснију и успешнију будућност о Сједињеним Државама говоре и пишу готово исто што и коментатор кинеског листа “Синхуа”, који је својим чланком угостио Медлин Олбрајт приликом њене посете Пекингу. Тако размишљају и значајни државници и дипломате. На пример, Танг Ђијасуан, шеф кинеске дипломатије, је приликом исте посете, почетком марта 1999. године, изјавио да тема о људским правима, на којој стално инсистирају америчке дипломате, није оправдање за разуздано мешање САД у унутрашње послове других земаља.

Америчко зло

Прича о америчкој администрацији и америчком систему је прича о деструкцији и похлепи којима је Запад пореметио природна људска схватања. Њихово креирање будућности (“нови светски поредак”) највише је изражено у тзв. негативним мегатрендовима којима се испољава однос према природној, сакралној, урбаној, технолошкој и људској матрици света, а посебно према истини и злоделима. На пример, Строуб Талбот, амерички државни подсекретар, упозоравајући Москву да не спречава улазак балтичких земаља (Литванија, Летонија и Естонија) у НАТО, изјавио је у Риги да ниједна земља, укључујући Русију, нема право да примењује тактику економског притиска. Међутим, сви знају да САД држе под економском блокадом око 35 земаља у свету. Амерички пословни људи сугеришу својој администрацији да, кад је зарада у питању, не треба да се цепидлачи у вези са проблемом људских права и пружањем подршке тероризму. Мада је познато челници САД на свим међудржавним скуповима инсистирају да се поштују људска права и тобоже предводе борбу против мафије и тероризма у свету. У истом смислу, тешко се може порећи тврдња Роберта Купермена, америчког стручњака за националну безбедност, да руска мафија има изузетан утицај на руску владу, што показује докле се може изродити једна од најзначајнијих држава света. Врхунац лицемерја и крунски доказ о погрешним потезима, у односу на зла чињења, представљало незаустављиво настојање Ватикана да Папа за блаженог (свеца) прогласи кардинала који је подржавао режим чувеног ратног злочинца, дучеа Независне Државе Хрватске (НДХ), усташу Анту Павелића. Невероватно звучи, мада читав свет зна за геноцид у Јасеновцу и 700.000 жртава, када су за Алојза Степинца, који је благословио крвнике, у Светој столици рекли да је “показао херојске теолошке вредности вере, наде и доброчинитељства, као и крунске врлине разборитости, правде, умерености и снаге”. Злочинац се претворио у свеца пред очима човечанства. На жалост, примера духовног суноврата има много, а исто тако и доказа да су деструктивци постигли највеће резултате утицајем на психолошком плану.

Ретко ко би имао разлога да посумња да најхуманија и најдемократскија земља света заиста тежи да употреби електромагнетно оружје за масовно уништење и да контролише мозгове противника на даљину, да Медлин Олбрајт, државни секретар САД, није изјавила 9. марта 1998. године, према коментару објављеном у лондонском листу „Times“, да САД више не признају поглавље Повеље УН о суверенитету држава. Зазирању међународне јавности од неомеђене моћи једине преостале суперсиле допринела је и одлука америчке администрације да од 6. септембра 1996. доноси једностране одлуке које не морају да буду у складу са међународним правом. Истина да је америчка администрација већ “затворила” бројне државе у технолошке, економске и информационе резервате, само потврђује да њихова доктринарна решења у вези са сведимензионалним операцијама и неокортикалним светским наступом нису само “мртва слова на папиру”.

Постоји основана сумња да амерички научници, у сагласју са државном администрацијом изводе и у сопственој земљи, на сопственом становништву, in vivo експерименте. Наиме, почетком октобра 1995. амерички председник Бил Клинтон затражио је да се преиспитају владини истраживачки пројекти који се обављају на људима. Том приликом понудио је накнаду лицима којима су без њиховог пристанка “научници” убризгали плутонијум. Наравно, то значи, уколико је информација истинита, да се председник Сједињених Америчких Држава не може сврстати у хуманисте и да се готово нимало не разликује од Адолфа Хитлера и његових монструозних расистичких in vivo истраживача. У децембру 1997. године обелодањено је да су амерички научници експериментисали на својим војницима у Персијском заливу. Новинари тврде да су им убризгавали ботулин и тако изазвали загонетну болест, која се пренела на децу војника, што је приморало америчког председника Била Клинтона да формира Одељење за испитивање “заливског синдрома”. Касније се показало да су у операцији “Пустињска олуја” авиони А-10 и тенкови користили муницију с осиромашеним уранијумом и да је на простору дејства повећан број оболелих од рака, леукемије, опадања косе и псоријазе. Међутим, постоје сумње да су Снаге за брзе интервенције и снаге НАТО у септембру 1995. и у Босни и Херцеговини користили осиромашени уранијум 238 и биолошко оружје у пуњењима вођених ракета „круиз”“ („Cruise“).

Није чудно што је идеја о тзв. неокортикалном рату, у којем се напада људски мозак, настала у Сједињеним Америчким Државама, јер је у тој, по мишљењу Американца Томаса Молнара, “фантом држави” становништво одавно идеолошки програмирано. Вашингтонски режим је: 1) прогласио комунизам за државног непријатеља број један, плашећи сопствени народ чувеним упозорењем “Руси долазе”; 2) створио “формула систем” према тзв. доктрини политички коректног изражавања, односно доктрини политичке коректности, у којем се зна које речи смеју а које не смеју да се користе, којим пилулама се достиже вечито здравље и колико је благотворан (о)смех; 3) створио хиљаде секти не би ли се распршиле енергије самосвесних народа; 4) сликовницама спустио интелектуални ниво сопственог становништва; 5) купио неопходну и послушну памет из иностранства у процесу “одлива мозгова”, чиме је створио “интелектуалне јањичаре” који у појединим ратним ситуацијама (не)знајући да су (зло)употребљени смишљају моделе за уништавање народа из којих су потекли; 6) понудио својој, још увек младој, нацији модел живљења који одвлачи мисли од основних људских врлина, не би ли предупредили схватање да трка за профитом угрожава преостало човечанство; 7) одвојио сопствени народ од истине, части и поштења, стварајући лажну слику сопствене вредности и туђе ништавности итд. Америчка администрација определила се да уреди и преостали свет према свом лику, не бирајући средства и верујући да је најлакши начин за то промена схватања, жеља и воље оних народа који им стоје на путу остварења “америчког сна”. Наиме, када су Американци 4. новембра 1992. године изабрали за свог 42. председника Била Клинтона (Вилијама Yонсона Клинтона) сва три кандидата за председника САД захтевала су од народа да се уједини у остварењу “америчког сна”, јер су по њиховим речима Американци највећи народ и обећали су свом народу да ће буквално променити свет.

Биће забележено да су помак рата из војних сфера у све друге иницирали русофоби попут Линдона Х. Лароче јуниора, који је бескомпромисно инсистирао: “Ако икада будемо приморани да се боримо у општем рату, постигнимо брзу победу уз што мање губитака живота међу становништвом. Уз то, ми морамо развити и задржати способност комбиновања одбране и напада за такву војну победу. Ми морамо постићи такву победу без испаљеног иједног метка. Исправан циљ ратовања по себи јесте коришћење војне силе да се изазову такви ефекти да се непријатељ присили да призна пораз уз нашу истовремену културну, економску и политичку офанзиву”.

Америчка опседнутост “московском” цивилизацијом изазива све погубније ефекте за Планету. Посебан проблем је што агресивни научници попут наведеног Ларочеа највише знају о новим оружјима. На конференцији у Паризу 26. новембра 1987. године он је, говорећи о оружју с нелинеарним електромагнетним зрачењем рекао:

“Суштински, савремена средства омогућавају нам да откријемо и меримо локализоване кохерентне импулсе у рангу кванта емисије, уводећи нас тако у нешто што се данас зове ’нелинеарна спектроскопија’ животних процеса. Поређење резултата постигнутих на тај начин у биолошким истраживањима, са наученим лекцијама из високоенергијске физике и слободне снаге плазма стања јесте кључ нацрта стратешког и тактичког антиперсоналног офанзивног оружја и његове примене”.

Познаваоци оружја знају да је реч о оружју које је, пре свега, усмерено на људски мозак, а потом и на друге виталне органе човека. Да у томе нема ничег мистичног може се схватити при проучавању физиологије човека.

Припрема за продор ка истоку

Суштина америчког приступа животу на “њиховој планети” најбоље је изражена у реферату Вилијама Коена, секретара одбране САД, у којем је говорио о развоју оружаних снага до 2015. године: “На темељима председникове Стратегије националне безбедности, одлучили смо да одбрамбена стратегија САД у скорој и даљој будућности мора да настави да обликује стратегијско окружење које одговара америчким интересима, сачува могућност да реагује на цео спектар претњи, те да се припреми данас за сутрашње и будуће претње и опасности. У основи те стратегије лежи императив да САД, као глобална сила која треба да штити глобалне интересе, морају остати дипломатски, економски и војно ангажоване у целом свету”. Свесни да су добили “хладни рат” Американци желе да експлоатишу постигнути успех без деобе стечене силе усмерене на освајање света. Да би успоставили светску доминацију, односно обликовали стратегијско окружење које одговара њиховим интересима, разбијају све федералне јединице у тзв. банана републике, успостављајући у њима марионетске режиме. Претходну Југославију разбили су на четири послушне државице Словенију, Хрватску, БиХ и Македонију, а сада покушавају да разбију преосталу СР Југославију на неколико нових република. Њихови аналитичари помно прате светске мегатрендове, маркирају евентуалне претње планираном концепту и предлажу мере за правовремено поништавање потенцијалних ривала. Витални интереси Сједињених Држава у вези са Косметом одређени су, пре свега, тежњом да се разбије СР Југославија на лако контролисане целине, а затим и фикс идејом да НАТО формира део базе и на Космету (на Балкану има елементе базе у Мађарској, Румунији, Бугарској, Грчкој, Албанији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Македонији). НАТО база на Балкану, најважнијој геостратешкој тачки света, била би најснажнија одскочна даска за даље ширење Атлантске алијансе ка истоку. Администрације Сједињених Држава сматрају да имају природно право на превласт над Балканом, после победе над СССР-ом и због расформирања Варшавског уговора. Припрема за савладавање сутрашњих и будућих претњи и опасности укомпонована је с освајањем света и ширењем НАТО-а, а надгледање тих процеса реализује се, као што је у стратегији националне безбедности САД наведено, непрестаним дипломатским, економским и војним ангажовањем у целом свету. Флоскула да СР Југославија нема прави однос према Шиптарима на Космету треба да послужи за долазак НАТО-а и његово стално присуство на Балкану (и на Космету) ради војне контроле Европе, Медитерана, Блиског истока и највећег дела територија бившег Совјетског савеза.

Светозар Радишић: Војска Југославије и медији

Аутор: Светозар Радишић
Преузми текст са свим фус нотама:
Светозар Радишић: Војска Југославије и медији

Овај стручни напис објављен је у војно-стручном часопису „Војни информатор“ бр. 1–2, јануар–април 2003, стр. 17–27.

ВОЈСКА ЈУГОСЛАВИЈЕ И МЕДИЈИ
(СТВАРАЊЕ ВИРТУЕЛНЕ СТВАРНОСТИ ПОСМАТРАНО СА ВОЈНОГ АСПЕКТА)

“Силна је реч, као гром. Она поражава грешника, мелем је болноме и потиштеноме, утук развратноме, а опомена богатоме”…

Владика Николај Велимировић

Увод

У једном од бројева листа “Војска” 1903. године изашао је напис “О слободи писања код официра” у којем су упоређене демократије Француске и Србије и исти проблем у обе земље: шта официр може да пише и о чему може да говори. Очигледно је да савремени демократски ниво у већини друштава не може да разреши исту дилему. Распон између уставног права свих грађана, а то значи и официра, на мишљење, говор и писану реч и могућности да се оружане снаге злоупотребе када се повуку у свој свет и херметички изолују од друштва, остао је недовољно дефинисан и (п)остао предмет спекулација. Уз све то непревазиђен је и грч који онемогућава демократску доследност у ставу да се допусти неистомишљеницима право на различитост. Намеће се питање шта се у свету медија променило од 14. марта 1835. када се кнез Милош Обреновић обратио Димитрију Давидовићу, првом уреднику “Новина сербских” речима: “Ја сам вам и пре казао, и сад вам опет кажем, не стављајте у Новине ни рјечице док вам ја на то дозволеније не дам”.
До 1989. године војне теме биле су под велом тајни и најчешће подвођене под табу теме. После скидања “гвоздене завесе” и рушења Берлинског зида о одбрани и војсци говоре цивили, што је заиста демократски, али при том нису искључени пропусти, који неминовно настају када се не уваже ставови експерата. Дакле, све се своди на питање: шта се у медијском амбијенту променило од 1835, преко 1903. и 1989. до 2001. године.

Савремени медијски амбијент

Сви који се одваже да живе у медијском простору и на медијској сцени знају да се налазе у медијском кошмару и да су учесници у медијском рату. Медијску слику овог времена склапају моћни Интернет, телевизијске компаније попут ЦНН-а, Холивудска индустрија филма и светска штампа. Све чешће уз наведене институције стоји оцена да су оне индустрија, механизми, инструменти… за утицај на инстинкт, интуицију, имагинацију и интелект људи.
Познато је да је идеја о Интернету потекла из Пентагона, још 1969. године. Намера је била да се олакша комуникација међу истраживачким центрима (који су увек под будним оком Пентагона). Сада се на Интернету води неколико теоријски познатих ратова као што су медијски, информатички, компјутерски, електронски, мрежни, хакерски и виртуелни рат.

Душан Ђурић је у књизи “Професија новинар забележио: “У медијском рату деведесетих година телевизијске камере ЦНН често су бивале на лицу места баш кад су се дешавале трагедије… ’Ексклузивни репортери’ и не крију своју сарадњу са војском, па на малим екранима видимо стварне слике режираних призора после којих ће уследити бомбе, осиромашени уран, санкције”. Када се говори о ЦНН не сме се заборавити да његов угледни и виспрени директор, Тед Тарнер, има функционалну сарадњу са Саветом за спољне послове, Трилатералном комисијом и групом “Билдерберг” и да је купио руску најзначајнију независну телевизију.

Слична ситуација је и са улогом Холивуда у медијском рату. Збигњев Бжежински је у Упсали 1978, приликом обраћања социолозима из целог света, у улози једног од главних идеолога мондијализма саопштио концепт “Омекшавање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије” и, при том, “сугерисао” снажан утицај на становништво СФРЈ преко америчких филмова, рачунајући на податке о гледаности тих филмова на просторима претходне Југославије. Познато је да се Холивудска индустрија филмова користи у психолошко-пропагандне сврхе на основу идеје Винстона Черчила, објављене 1943. године, да будуће империје треба да буду “империје ума”. Черчилове речи подстакле су Yона Роулинга Риса да у Војној управи за психолошко ратовање формира елитну групу психијатара из лондонске клинике Тејвисток. На “братској англо-америчкој бази” изграђена је мрежа истомишљеника у Сједињеним Државама по различитим универзитетским местима, у Институту за ратне информације и Одељењу стратешких служби. Тако се британски институт, специјализован за психолошки рат, укључио у мрежу института који раде за Савет за спољне односе Сједињених Држава. Једна од најдалекосежнијих и најмрачнијих студија коју су за “потребе Трилатерале” израдили “Тавистоцк Институте” и “Станфорд Ресеарцх” односи се на програмирање промена нација у негативном смислу, изменом начина живота и свесним одбацивањем истине. То је основни разлог што су британски научници из Тејвисток института успоставили мостобран у Холивуду, где је индустрија масмедија (радио, телевизија и филм) била у наглом успону. На најновију (зло)употребу Холивуда у психолошко-пропагандне, политичке сврхе указује податак да су у америчкој администрацији одлучили, у току новембра 2001. године, за време бомбардовања талибанских положаја у Авганистану, да се холивудски филмови преусмере према Авганистану.

Да би се употпунила слика о медијском амбијенту у којем се покушава успоставити однос са јавношћу система одбране СРЈ и Војске Југославије потребно је да се узме у обзир место и улога штампе у наднационалној глобализацији. У тој сфери посебно је изражен проблем независности медија. Конгресна истраживачка служба у САД установила је, да су 1983. године штампане свега 531 дневне новине са независним власништвом, што је забрињавајуће мало, с обзиром на то да је таквих новина 1945. године било 1.381 и због чињенице да такве новине излазе, углавном, у мањим градовима. Занимљиво је да је, на пример, “Њујорк тајмс” под контролом Савета за иностране односе САД у којем Дејвид Рокфелер има главну улогу, а да је управо он обележио почетак “новог светског поретка”. Наиме, јавности је познато да је Дејвид Рокфелер руководио састанком Трилатералне комисије у Москви, 18. јануара 1989, којем је присуствовао и Михаил Горбачов, а на којем је одлучено да са светске политичке сцене нестану СССР и Варшавски уговор. Тако се “човек који контролише медије” и сам уписао у историју, јер је направио значајан политички рез и пресудно утицао на завршетак ере тзв. хладног рата.

О односу центара моћи и медија говори и информација агенције Ројтерс да је Џон Дојч, бивши директор ЦИА, у два наврата, 24. фебруара и 21. јула 1996. изјавио: “ЦИА има право да не узме у обзир забрану злоупотребе новинарске професије у изузетно осетљивим случајевима, па да ангажује професионалног новинара као агента, или да одобри професионалном обавештајцу да се званично представља као новинар. Исти принцип може се применити и на припаднике мировних мисија и – свештенство”.

Утицај електронских медија за успостављње мондијалистичког поретка најбоље се може проучити и схватити на примеру Босне и Херцеговине. Према ранијим одлукама из Женеве и Стокхолма, БиХ је у претходној Југославије имала четири радио и три ТВ канала док је електронске медије нижег спектра регулисала Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Сада је у БиХ регистровано 431 јавно гласило, у која нису урачунате мреже Радио-телевизије Републике Српске, РТВ Федерације БиХ, Радио ФЕРН, ТВ ОБН и радио станице СФОР-а, па је Босна и Херцеговина по броју медија по глави становника прва у свету. Појава толиког броја радио и ТВ станица, листова и часописа узрокована је доделом бројних страних донација заинтересованим активистима, како би се направила “плурална медијска сцена”.

Контрола над комуникацијским системима представља саставни део и основну полугу политичке и економске моћи Трилатералне комисије. У њихов систем повезани су штампа, телекомуникације и компјутерске индустрије преко транснационалних компанија. На пример, 60 одсто акција ИНТЕЛСАТ-а припада Сједињеним Државама; компанијама у Великој Британији, Француској и Немачкој припада 20 одсто и осталим индустријским земљама преосталих 20 одсто одсто интелсатових акција. Радио-мреже “Воице оф Америца”, “Фрее Еуропе” и “Радио Либертy” у целости су у рукама САД, а финансира их Централна обавештајна агенција.

Светозар Радишић: Улазак Црне Горе у НАТО

Прошле године 24.11.2011. професор Светозар Радишић гостовао је на Српској ТВ у Подгорици. У оквиру емисије “Истина и лаж” коју је водила госпођа Бранка Чуљић, тема емисије била је: “Улазак Црне Горе у НАТО”. Светозар Радишић је доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије.

Светозар Радишић: Улазак Црне Горе у НАТО

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Попут српске марионетске власти која је про-НАТО орјентисана и црногорска марионетска власт злочиначку НАТО алијансу, која је само оружани инструмент новог светског поретка (НСП), представља као “фактор мира и стабилности” у процесу светске тзв. “колективне безбедности”. После рушилачких похода НАТО алијанске у креирању светске сцене након пада берлинског зида (агресија на: Ирак, СФРЈ, Ирак, Авганистан, Либија…) чак и оним најпростијим људима је јасно да НАТО нема никакву светску “мировну мисију” у циљу светске колективне безбедности, већ да се иза свих тих еуфемизама попут “колективна безбедност”, “фактор стабилности” – крије освајачка злочиначка мисија, рушилачка, у име НСП. Међутим, то не спречава марионетске власти да без икаквих скрупула шире у медијима за здрав разум тако увредљиве неистине, у које ће тешко и деца поверовати, па тако начелник генерал штаба Црне Горе пропагирајући улазак Црне Горе у НАТО, медијима објашњава да је “питае НАТО-а – питање разума?!“. Ем вређа своју сттруку, ем здрав разум.

Ја не знам шта покреће марионетске режиме да овако дилетантски шире неистине мислећи да ће им неко поверовати, будући да се зна да је још 1993. Манфред Вернер, тадашњи генерални секретар НАТО пакта, рекао да је НАТО инструмент за стварање новог светског поретка.

Чак и по начину како се финансира, види се да је НАТО приватна војсака мега финансијера, односно великог брата, будући да се зна да се НАТО не финансира из буџета земаља чланица, већ из џепова најбогатијих капиталиста, мега финансијера који иза сцене управљају и владају Планетом.

Црногорске власти тврде да пошто су они сиромашна земља (А ко ју је осиромашио и опљачкао, народ?) НАТО ће да их брани, јер они немају пара за војску, то је скупо кажу  па ће “добри” НАТО да их брани.

Да, да, “браниће” их, исто као што их је бранио 1999. А и кад уђеш у НАТО све плаћаш сам: разне војне вежбе, куповину наоружања, и баш ме интересује чиме ће то сиромаси да плате, ххммм…

Ако се Црна Гора препусти НАТО-у, НАТО их може разбити кад год зажели по већ опробаној шеми инструментализације шиптара. Наравно, док је на власти црногорска марионетска власт то се неће десити, али… ако дође на власт народна власт, тај сценарио је итекако могућ.

Северна Косовска Митровица: Предавање Светозара Радишића и оца Николаја

Северна Косовска Митровица: Предавање Светозара Радишића и оца Николаја

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Гост наших храбрих Срба у северној Косовској Митровици био је Др Светозар Радишић, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије. Повод за ово гостовање и предавање била је промоција Радишићеве књиге “Или нас неће бити” и будућност Србије. Уводно излагање имао је сада бивши Игуман манастира “Црна Река” отац Николај, након чега је Радишић одржао своје предавање, после чега су обојица одговарали на постављена питања.

У овим најтежим моментима за српски народ Радишић се упутио најхрабријем изданку српског народа, косметским србима који су са свих страна окружени непријатељем, и спољним и домаћим у виду квислиншког режима. Овако тешку ситуацију није имао ни један народ, осим Срба. Радишић је дошао да својим огромним знањем ободри косметске Србе, да им укаже како ће по његовим предвиђањима тећи процеси на нашој Планети, будући да је он експерт за војне стратегије и доктрине и да су његова истртаживања усмерена ка свим процесима који су важни за ратове.

Предавање је почело анализом свеопштег стања човечанства у овим тешким моментима за људски род, да се јасно сагледа који се све процеси на Планети догађају, ко и како влада светом, или боље је рећи, ко и како покушава да влада светом. Радишић је говорио шта очекује да ће се догодити у будућности и сходно томе, где ја за све нас Србе излаз и спас, јер косметски Срби нису сами иако их је режим оставио на цедилу, судбина свих срба је заједничка, будући да је за даље одмотавање судбине Срба и Србије, Космет кључна тачка и да ће у зависности од будућих дешавања на Косову и Метохији, зависити судбина свих Срба.

Мање више свима је јасно да светом владају најимућнији мега-капиталиста који су опљачкали људски род и народе света. Њих је око 5% наводи Радишић, али у њиховим рукама се налази 95% светског капитала! Само 4 најбогатија човека имају више пара него 50 најбогатијих земаља?! Владари Планете били су и остали тако безобзирни у пљачкању и владању, у трци за профитом, тако да скоро нема кутка на Планети који није загађен: земља, вода, ваздух, једемо загађењу храну, нестају биљне врсте, животињске, опстанак људског рода је доведем у питање од стране ових монструма!

Ови монструми имају утабану шему владања људским родом, овом приликом издвојио бих једну битну компоненту, која се мало помиње, а Радишић говори о њој, то је веровали или не: “МАГИЈА”. Озбиљни проучаваоци су свесни овога, али када би ово чуле полуобразоване особе на власти са својим естаблишментом, грохотом би се смејали, зато их владари Планете и инсталирају на власт у разним земљама, јер не знају ништа, једино што они знају је да буду слепи послушници, да грабе за себе и распродају у безцење оно што су други стварали деценијама.

Још је Папа Александар 6, чувени Борџија, 1503. сарађивао са магијашима који се баве староегипатском магијом. Зато није ни чудно да је обелиск на Тргу Светог Петра у Риму, обелиск у Вашингтону, Паризу и Лондону, уствари обелиск из старог Египта.

“Па шта… рекли би смо, какве то везе има са владањем светом? Па има, зато што су све улице у Паризу око Јелисејских поља, и тог обелиска у Лондону и Вашингтону у облику староегипатског дрвета живота, о коме је Израел Регардије писао…”

, говори Радишић.

У тој магијској сфери Радишић помиње и масоне, који користе ритуале из староегипатске магије приликом иницијације. У Европској Унији народи ништа не одлучују преко Европског Парламента, будући да Европски Парламент усваја оно што одлучи Европска Комисија, којом владају 20 масона. Тако да фактички о судбини Европе одлучују 20 човека.

Постоји ли излаз за нас Србе?

Постоји, решење је Светосавље, слога, јединство, истрајност, упорност и адекватна свеукупна борба за избављење из тешкоћа на путу ка свеопштем препороду и бољитку!

ТВ Лав, Вршац: Светозар Радишић – Како мислити, шта чинити

ТВ Лав, Вршац: Светозар Радишић – Како мислити, шта чинити

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Господин Светозар Радишић је пуковник у пензији, доктор је наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије. Прошле године у новембру гостовао је на телевизији Лав из Вршца, то је град за кога га вежу лепе успомене, јер је једно време живео у њему.

У емисији је било речи о новом светском поретку, како се успоставља и како функционише, о Либији, о Гадафију, о Европској Унији из које моћна Велика Британија хоће да изађе, а гле парадокса, мала Србја да уђе, о томе како је на овим просторима вођен неокортикалан рат, о Србији, о Косову и Метохији, о предстојећем великом сукобу који се очигледно припрема, о сновима, о мислима и још много чему. Када је реч о изреченом “како мислити”, на први поглед то изгледа грубо, као да неко хоће неког да научи како да мисли, међутим није тако, већ је потребно бити свестан моћи мисли, које јако утичу на подсвест, а подсвст на човеково понашање, јер свака мисао носи своју информацију. Мисао може бити и исцељујућа, њоме можемо усавршавати сопствени организам, душу, да решимо сопствене проблеме.

Пошто је доктор теорије ратовања, професор Светозар Радишић је истраживао зашто је људски род у непресталном сукобу, из чега произилази да зна какви су ратови били у прошлости, какви су у садашњости, и какви ће бити у будућности, што је детаљније образложио у књизи “Рат свих против свих”.

Иако је човек сам крив јер је створио катастрофичну будућност, односно они који воде човечанство, Светозар Радишић је оптимиста, јер запад пред нашим очима пропада, а исток се буди, јачају Русија, Кина и Индија, предочава нам да се по његовом мишљењу Русија, заједно са Индијом и Кином припрема за коначан обрачун, јер је евидентно да се све креће у таквом расплету догађаја… после чега ће зло бити уништено, завладаће хиљадугодишњи мир.

Светозар Радишић: Савршен злочин на стратишту

Извор: Правда
колумна | 6. децембар 2011. | 16:29

Све изгледа нестварно. Српска влада се одрекла највернијих Срба, оних који деценијама опстају само захваљујући вери у Бога, својој честитости и јунаштву. Русија је у Савету безбедности једина заступала интересе Срба, бар на речима, иако је седници присуствовао и Вук Јеремић, који је заступао интересе глобалиста, на енглеском језику. Барикаде, које народ треба да напусти, налазе се на „линији лудих крава“. Реч је о линији где су 1998. године људе деконтаминирали, а која се поклапа са линијом на којој су данас барикаде. Тада је откупом и помором крава српско становништво остало без сточног фонда. Народ, за које сви знају да су Срби, званични Београд ословљава као „грађани“, а у заједници са „стразбуршким вавилонцима“ (друго име за европске службенике „Великог брата“) покушава да сврста свој народ под појам „удружени злочинци“. Неко контролише и брише пристигле вести.

Све се то догађа у време хемијског запрашивања Србије из ваздуха, о којем се изјаснио и хемичар др Владимир Зупковић, и после постављања дела система ХААРП у месту Бељина јужно од Београда, о којем се изјаснио и инжењер Горан Марјановић, неспорни познавалац дела Николе Тесле, а то значи и система лицемерно названог „Харпа“. Само они који мисле да су Срби напали НАТО 1999. године, а да је НАТО бомбардовао Србију с правом, ради боље будућности планете, не могу да схвате шта се догађа на „линији лудих крава“. Јужно од те линије глобалисти су уништили сточни фонд, одлуком да се феномен лудила британских крава пренесе волшебно баш на будуће европско сукобиште и баш непосредно пред агресију на непокорну, српску СР Југославију. Срби знају да иза свега стоје они који су сместили део система ХААРП (који може да помоћу електромагнетних импулса изазове „ефекат великог праска у мозгу“ човека).

Све се то догађа у време хемијског запрашивања Србије из ваздуха, о којем се изјаснио и хемичар др Владимир Зупковић, и после постављања дела система ХААРП у месту Бељина јужно од Београда, о којем се изјаснио и инжењер Горан Марјановић, неспорни познавалац дела Николе Тесле, а то значи и система лицемерно названог „Харпа“. Само они који мисле да су Срби напали НАТО 1999. године, а да је НАТО бомбардовао Србију с правом, ради боље будућности планете, не могу да схвате шта се догађа на „линији лудих крава“. Јужно од те линије глобалисти су уништили сточни фонд, одлуком да се феномен лудила британских крава пренесе волшебно баш на будуће европско сукобиште и баш непосредно пред агресију на непокорну, српску СР Југославију. Срби знају да иза свега стоје они који су сместили део система ХААРП (који може да помоћу електромагнетних импулса изазове „ефекат великог праска у мозгу“ човека). Они који су организовали купопродају српских органа и одредили да судски спор води један из система налогодаваца, они који су прогнали Србе из Хрватске и ракетирали Србе у Босни и Херцеговини и Србији, они који запрашују народе из ваздуха, они чији су „црни хеликоптери“…

Реч је о још једном „савршеном злочину“ система „Великог брата“. Стечени капитал у легалној капиталистичкој пљачки усмерили су на куповину и помор крава јужно од садашњих српских барикада. Тај капитал и бесмислено доштампавање новца без покрића искористили су за убијање људи широм планете, купопродају наоружања, изазивање ратова, финансирање НАТО алијансе, „стварање светске владе“. Једном, речју, опљачканим новцем свих народа уређују по планети убијајући сваку самобитност народа, сваки траг самосвести, семе порекла и традиције. Убијају човека и Бога у њему. Срби су главна мета на стратишту, а сви који немо посматрају или подстичу савремену српску голготу саучесници су у још једном савршеном злочину „Великог брата“.

********

ХААРП антене су распоређене у целом свету, сем у Русији. Кликните на доњи линк да погледате светску мапу ХААРП антена. Иначе, ту мапу је открио један мој друг са Фејсбука, још у априлу и проследио ми је, па је сад користим у склопу овог текста.

Светска мапа ХААРП антена
http://vlf-engineering.stanford.edu/map/public_map.php

Ово доле је скица ХААРП антене у Бељини код Београда, о којој је причао професор Радишић.

ХААРП антена код Бељине

Кликните на приказ ХААРП антене да га видите у већој резолуцији, са објашњењем

Светозар Радишић: Распад система великог брата

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Светозар Радишић: Светосављем против окупације

Аутор: Светозар Радишић
Извор: Правда
КОЛУМНА | 4. ОКТОБАР 2011. | 17:25

Није важно што се зна да су Шћипетари стигли у Србију са Сицилије 1043. године на непријатељским бродовима, и то да им је краљ Војислав уделио делић српског простора, када после пораза нису имали чиме да се врате својим домовима. Истина је, да су у међувремену набујали и постали једна од инструментализованих опасности по опстанак Срба, који узмичу ка „Београдском пашалуку“.

Истина је да историја постаје бесмислена у времену којим владају антиисторијске снаге. Уосталом, системци „великог брата“ свуда по свету, у намерно изазваним ратовима, уништавају слободарске народе и тековине, споменике и симболе људске цивилизације. Срби кроз историју нису учинили ниједан пресудан потез да се не нађу у садашњем стању, које по свему личи на безнађе. Једноставно, нису оптимално (ис)коришћени умови организације, уколико су уопште постојали. КиМ су Срби, пре и више од свих других, стварали вековима такво какво је сада. Ово је време у којем се огледају народи и покушавају да схвате на шта личе, после свега у чему су учествовали.

Никад не треба ни помислити да ће све убудуће бити као до сада. Потпуно је извесно да је могуће вратити КиМ у српско окриље, али то свакако не треба чинити на садашњи начин. Срби имају срећу да су их скоро сви на планети кармички задужили. Оног момента када прогледају и освесте се распоредиће своје потенцијале онако како је једино могуће. Треба ли да подсећати на „феномен Израела“. Њихов модел је заиста поучан. Израелци ништа не пропуштају случају. Створили су кибернетске моделе за контролу свих својих поступака. Они све време раде на самоусавршаванњу система и свих појединаца у њему. Зар неко сумња да то Срби не могу да ураде, поред свих умова којим располажу?

Кликните да карту да је видите увећано. Ово је карта Европе из 814-те године на којој се види где се заиста налазила Албанија. Пратите црвену стрелицу десно, и видећете да се АЛБАНИЈА НАЛАЗИЛА У АЗИЈИ НА КАКВКАЗУ.

Наравно да могу. За то је потребно да схвате да не треба да буду болећиви према мамонизованим марионетама, које су тренутно, а и више деценија уназад, уништавале српско национално биће. Када се Срби освесте, схватиће да постоје разрађене методе за усавршавање и самоусавршавање. Треба их само применити. Последица би била повратак простора и свих разграбљених тековина. При томе, треба да се схвати у којој мери је простор превазиђен у 21. веку, а исто тако да се не смеју и не могу примењивати методе које су свет довеле до ивице амбиса.

Да Срби не би остваривали своје циљеве на исти начин којим су сваковрсни злочинци довели Србе пред егзистенцијални понор, потребно је да схвате да су светосавци и шта то значи. Само одржавањем дуга према Србима могу се постизати резултати недостижни за све дужнике. Уосталом, окупатори КиМ су поклоници система који се самоурушава. Многи то још нису схватили. Ако ни Срби не схвате како нестаје кабализам и мамонизам, биће и даље само посматрачи своје судбине, а неће (у)чинити ништа да се избегне нестајање Срба и распарчавање Србије, што је тренутни балкански процес. Пристајањем на регионализацију, програмирану кабалистичким Протоколима крајем 19. века, Срби заједно са осталим народима учествују у свом самоуништењу.

Излази су увек настајали у „мозгу организације“ (то свакако није вавилонски парламент). Док се „мозак“ не укључи, неће бити оптималних решења. КиМ су изазов, искушење и дипломски испит у промишљању српске будућности.

Аутор је публициста и доктор наука из области теорије ратовања