Vens Ferel – Vakcina novi genocid?

Autor:Ivan Antić
Pandemija svinjske gripe – fakt ili fikcija?!
Znakovi pored puta
Skini knjigu:
Vens Ferel: VAKCINE
Vakcina – novi genocid? – osnovi biloškog ratovanja

Istraživanja, dokumenti, svedočanstva, dokazi…

Apsolutno sve što treba da znate pre vakcinacije. Posle je kasno.

Prvi deo
Decje vakcine

1. poglavlje – Sve obavezne decje vakcine i opasnosti od njih. Vama i vasim voljenima su potrebne ove informacije! Istina o SIDS-u, autizrnu, ostecenju mozga dece, paralizi i smrti.
2. poglavlje – Preostalih sest vakcina i problemi sa njima.
3. poglavlje – Poreklo vakcina. Sta je to sa njirna sto ih cini tako opasnim? Sta se desava kada udu u telo. One izazivaju degenerativne bolesti, dozivotne alergije, geneticke mutacije; i uticu na um. Takode, kako ishrana utice na decje bolesti.
4. poglavlje – Mogucnost izuzeca, Izvori informacija. Ako vas izvedu na sud. Savezni zakon koji treba znati. Kada putujete u inostranstvo ili idete u vojsku.
5. poglavlje – Spisak 22 knjige i 189 tstrazivackih clanaka.

Drugi deo
Masovne vakcine za odrasle
……….

Osnovna namena vakcina je da se oslabi imuni sistem deteta tako da čovek celog života bude slab i podložan uticajima.
Neka deca dobro podnesu vakcine, neka slabije sa lakšim ili težim posledicama, a neka umiru od njih.
Vakcine su dizajnirane tako da ne sadrži svako pakovanje jedne vakcine iste opasne materije. Pakovanja istih vakcina su različita. One deluju kao Ruski rulet: ne ubija svaka. Tek po neka. Često sa odloženim dejstvom. One namenjene Africi i drugim zemljama trećeg sveta imaju ‘jače’ pakovanje. Druge su slabije i ređe. Pri tome se skreće pažnja sa glavne opasnosti, a to nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz…). O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe.

Ako tvrdite da ste vi ili vaše dete vakcinisani a i dalje ste ‘zdravi’, to samo pokazuje da niste ni svesni da vam je imunitet oštećen. Zato imate povremene nazebe, temperature, manje ili veće, povremene ili stalne bolesti. Za sve to lekari su vas ubedili da je to normalno. Ali normalno je uvek biti zdrav sa zdravim imunitetom.

Vakcine nisu dizajnirane da pobiju sve ljude, već da ih oslabe i učine zavisnim, da nenormalno (slab imunitet i stalne bolesti) prihvate za normalno. To je sve učinjeno zato da ne budu otkrivene kao uzrok bolesti i smrti, i da ostane dovoljno potrošača i radne snage.

Oni koji ih proizvode smatraju da nas ima previše na ovoj planeti, da je jedna do dve milijarde dovoljno. Dok to ne postignu mogu malo i da zarade. A i sasvim zdravi ljudi su teški za kontrolu.

Ono što je najstrašnije nije to da vakcine uopšte ne deluju i da su štetne, nego to da one upravo izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče, ili druge teške poremećaje zdravlja kroz oslabljeni imunitet, a ljudima se i danas prikazuju kao lekovite i neophodne. Nameću se zakonom jer su ljudi odavno primetili da su štetne i izbegavali su vakcinisanje, lažiraju se statistike o dejstvima vakcina.

Apsolutno svuda gde su se javljale epidemije (difterije, velikih boginja, poliomijelitisa, velikog kašlja, rubeole…) deca i ljudi su masovno umirali ili ostajali invalidi upravo od vakcina ‘protiv’ tih bolesti. Vakcine su izazivale epidemije – kojih pre vakcinacija nije ni bilo.

Epidemije se, naravno, javljaju ali i brzo nestaju. Ljudski rod odavno bi izumro da su tako opasne i uporne. Ali priroda ne ide protiv sebe. Ona se svuda zasniva na principu održavanja života. Strah od epidemija katastrofalnih razmera se namerno proizvodi sa epidemijama koje su namerno izazvane iz raznih razloga, kao Velika kuga u srednjem veku i Španski grip za vreme I sv. rata, Ptičiji grip i HIV/AIDS, A(H1N1) ’svinjski grip’ danas i dr.

Države koje nisu uvodile vakcinaciju ne bi ni imale epidemije, dok bi druge, ponekad i susedne, sa uvođenjem vakcinacije dobile i epidemije (kao slučaj Nemačke i Francuske u vezi difterije sredinom XX veka). Svako može to da vidi – ako želi. Radi se o masovnim pojavama.

Cela stvarnost u vezi vakcina je okrenuta naopako, a prikazuje se kao ispravna.

Opasniji od vakcina su ljudi koji ovo ne vide.

„Besmisleno je smatrati da rnožete da ubrizgate gnoj … u malo dete i da na bilo koji načln poboljšate njegovo zdravlje … Imunizacija kao takva ne postoji, ali je mi prodajemo pod imenom ‘imunizacija’… Kada bismo na bilo koji način mogli da poboljšamo prirodnu otpornost na bolesti veštačkim načinima, ja bih to pozdravio – ali to je neizvodljivo. Telo ima sopstvene metode odbrane. Oni zavise od vitalnosti tela u to vreme. Ako je ono dovoljno vitalno, odupreće se infekciji; ako nije dovoljno vitalno onda neće i vi ne rnožete da promenite vitalnost tela na bolje unošenjern bilo kakvog otrova u njega.“

William Howard Hay, M.D., naveo ga Usher Burdick u Predstavničkom domu, 1937; odštempano u Congressional Record, December 21, 1937.

Imuni sistem se razvija i usavršava vremenom.
Ali na samom početku života i razvoja, iako je dete sasvim zdravo, daje mu se koktel od najtežih virusa i otrova samo na osnovu pretpostavke da će time razviti otpornost u budućnosti.
Imuni sistem se teško može izboriti sa tom novom, nepoznatom i neprirodnom opasnošču, unetom na neočekivan i neprirodan način, probijanjem kroz kožu.
U imuni sistem spada ceo probavni sistem i jetra, tu organizam prepoznaje opasnost da bi imunizacija mogla odgovarajuće delovati, a to je sve ovde zaobiđeno.
Na početku života imuni sistem je dovoljno jak da najčešće preživi.
Ali takvim šokom poremeti svoj razvoj i učenje od prirodnih opasnosti.

Teško je doći do pravih statistika o delovanju vakcina jer oni koji ih prave i zvanično objavljuju i priznaju kao validne su isti oni koji prodaju vakcine, i zato ih teško lažiranju a prave podatke kriju.
Lažiraju ih tako što prikažu opadanje neke epidemije kao rezultat vakcinacije, a epidemija je počela da opada već pre vakcinacije; epidemije koje uzrokuje sama vakcinacija ne prikazuju, ili ih iskoriste za pokretanje nove vakcinacije.
Dodatna teškoća je to što posledice vakcinacije nisu identične i ne mogu se lako ustanoviti, teško je ustanoviti uzročnu vezu između vakcina i bolesti koje one izazivaju, često jedna vakcina izazove različite reakcije koje nemaju veze sa bolešću protiv koje su date: alergije, autizam, hiperaktivnost, astma, visoka temperatura, fras, mentalna zaostalost, lako obolevanje od drugih bolesti kasnije u životu, gojaznost itd.
Zato što one generalno napadaju i slabe imuni sistem to se različito i odražava.
Osim toga, postavljen je rok od određenog broja dana za vreme koga se priznaje da je reakcija potekla od vakcine. Ako se detetu poremeti zdravlje posle tog roka, onda se ne smatra da je to od vakcine. A rokovi su svakako kratki (nekoliko dana) i proizvoljno doneti. Zato i te statistike koje pokazuju loše reakcije na vakcine zasnivaju se samo na tim rokovima i posledicama koje samo oni priznaju da su posledice vakcina. Ono što ne priznaju svakako je mnogo veće nego što se prikazuje.

Zato vakcinacija nema nikakvu drugu logiku nego izlaganje nasilnoj i neprirodnoj opasnosti da bi se poremetio i oslabio imuni sitem.

Svedočenje

Pod nekom drugom temom sam već pisao o mom ličnom slučaju, odnosno, izbjegavanju vakcinacije mog djeteta kome je sada skoro 1.5 godina i koje se bar do sada još nijednom nije razbolilo dok su djeca nekih poznanika koja su redovno cijepljena visila kod doktora u tom periodu.

U današnja vremena informacije o mogućem štetnom djelovanju vakcina su dostupne. Isto tako, prostom logikom se može vidjeti da su poremećaji koji mogu nastati od vakcina u mnogim slučajevima daleko opasniji od bolesti protiv kojih se djeca vakcinišu.

Činjenica jeste da je pritisak sistema ogroman ali je činjenica i to da se roditelji brane ignorantnošću. („Eto, obavezno je…pa sva djeca se cijepe,… pa nisam ja valjda jedini/a koja je pametna“…itd.). Međutim, kad se zakoni malo bolje prouče, primjetićemo da u mnogim slučajevima vakcinacija NIJE obavezna, odnosno, da postoje neke rupe ili izuzetci, ovisno o državi u kojoj čovjek živi. S obzirom da živim u Australiji, ja sam naravno proučio ovdašnje zakone i primjetio da vakcinacija NIJE obavezna ali se „strogo preporučuje“, mada, iz nekog razloga većina ljudi MISLI da ona jeste obavezna. (Između „misliti“ i „znati“, često je velika razlika!) S druge strane, ono „ljudi kažu“ roditeljima često dođe kao jedna prigodna isprika za laganje samih sebe što je opet posebna tema. Masovna hipnoza je čak i nauci poznat fenomen, tako da prilikom interakcije s drugima moramo imati na umu mogućnost da je većina populacije „hipnotisana“. Dakle, većina ne mora da bude u pravu!

Kad se zna da vakcinacija ipak NIJE obavezna, onda je već lako, bez obzira na pritisak kojem je čovjek izložen sa strane. Stvar postaje još lakša kad se čovjek naoruža znanjem.

Na primjer, ovdje odmah nakon što se dijete rodi ono dobija 2 injekcije, vitamin K i vakcinu hepatitisa B!? Vitamin K se zvanično opravdava time da ga novorođenčad nemaju u dovoljnim količinama u svom organizmu tako da ako dođe do nekog krvarenja (kao npr. u mozgu), onda će on pospješiti zgrušavanje krvi i tako spasiti život djeteta. Nekim „slučajem“, krvarenje u mozgu novorođenčadi može da bude i jedno od „sporednih dejstava“ nekih vakcina?! Dakle, ako su jedan i jedan – dva, možda se tu ipak radi o pokušaju „pokrivanja“ ili sanacije tih sporednih dejstava vakcina!? Ako poduzmemo jednu manju istragu o djelovanju vitamina K kod novorođenčadi, primjetićemo da je upravo u Australiji jedan doktor sproveo jedno nezavisno istraživanje čiji je rezultat bio da djeca koja dobiju vitamin K neposredno nakon rođenje imaju nekoliko puta veće šanse da obole od raka. Dakle, da im stvarno treba, rodili bi se s njim. (Ovdje treba napomenuti da su izmišljene i neke bolesti tipa „shaken baby syndrome“ kako bi se zataškalo krvarenje mozga usljed vakcinacije, pa je dosta roditelja završilo u zatvoru nakon što su im novorođenčad umrla od krvarenja u mozgu (od posljedica vakcinacije) a oni su bili optuženi da su ih „protresli“ i tako doveli do smrti djeteta.)

Što se tiče hepatitisa B, tu ne treba mnogo nekog proučavanja da bi se vidjelo da ta bolest nije relevantna kod male djece, nego kod odraslih i to nekih posebnih rizičnih skupina.

Naravno, u mom slučaju, nakon što se dijete tek rodilo, tu se odmah nacrtao jedan pametan pedijatar i objasnio mi sve prednosti vakcinacije i kako dijetetu treba odmah dati ove dvije injekcije, što sam ja glatko odbio pominjući mu onaj naučni rad. On je onda rekao kako je kasnije urađen jedan drugi, koji je opovrgao nalaze onog prvog, na što sam ju ja odgovorio, da u nalaze tog drugog ne vjerujem pošto ga je finansirala farmaceutska industrija dok je onaj prvi bio nezavisan. Onda mi je on rekao kako je vidjeo jedan slučaj kad je dijete umrlo od krvarenja u mozgu i kako njegovi roditelji nisu mogli oprostiti sebi što nisu dozvolili da mu se da vit K. Na to sam ga ja pitao da li je vidjeo neki od slučajeva one djece koja su umrla od raka kojeg su dobila kao posljedicu tretmana vitaminom K. Tu se otprilike i zvršila sva priča jer se ovaj kao uvrijedio i otišao.

Dok je dijete bilo u bolnici jasno sam naglasio sestrama i doktorima da mu se NIŠTA ne daje, mada oni to ni ne smiju bez saglasnosti roditelja. Majčino mlijeko i blizina je jedino što je djetetu potrebno. Kasnije je uslijedio pritisak prilikom redovnih pregleda djeteta koji su preporučljivi prvih par mjeseci. Nakon što nismo reagovali, zvali su nas iz neke zdravstvene službe da pred doktorom potpišemo izjavu da ne želimo vakcinisati dijete što takođe nije bio problem. Doktor tu treba da ti objasni sve prednosti vakcinacije prema uputstvima koje je dobio od farmakomafije, dok se moguće štetne posljedice obično prešute. Nakon što završi sa izlaganjem, eventualno mu se može predočiti određena literatura gdje je navedeno ono što ovaj nije pomenuo i reći mu da je njegovo nepoznavanje ili nepominjanje tih detalja još jedan od razloga zašto ga se ne može uzeti ozbiljno. Doktori koji ne ohrabruju vakcinaciju rizikuju da izgube radnu dozvolu a šta je istina, to određuje mahom farmakomafija.

Isto tako, od poznanika možemo čuti i to da obdaništa neće da prime nevacinisanu djecu, a neće ih primiti ni u škole, što u objektivnoj realnosti nije tačno. Radi se o glasinama koje se pronose više s ciljem psihološkog pritiska na roditelje.

To, da ti neko ovdje uzme dijete za ruku dok je ono u školu i odvede ga na vakcinaciju ili mu kaže da se „nacrta“ negdje je prosto nemoguće jer bi takav jedan akt ujedno podrazumijevao otpuštanje s posla te osobe a cijela stvar bi bila završena na sudu. To po zakonu niko nema pravo da učini. Ako se takve stvari negdje mogu dogoditi, onda djecu treba upozoriti da se u jednom takvom slučaju odmah „nacrtaju kod kuće“, pa ćemo stvar riješiti kasnije na sudu.

Što se pritiska od strane baba, djedova, rođaka, prijatelja i poznanika radi, njih jednostavno možemo smatrati nedovoljno informisanim, pa tako i njihove savijete („za dobro djeteta“) nerelevantnim, pa ko se ljuti, neka se ljuti, od volje mu.

Naravno, za nevakcinisanje djeteta preduslov je da su oba roditelja odlučna i složna u vezi s tim tj. da jedan od njih ne „koči“ jer to onda vodi do „nezdrave atmosfere“ u kući. Nadalje, zajedno s tim trebala bi da ide spremnost majke da doji dijete što duže može jer se imunitet djeteta prvenstveno gradi tim putem kao i sa pravilnom i zdravom ishranom (sa što manje kojekavih „prašaka“ i „formula“ koji mogu da sadrže dubiozne supstance).

Slika dole: Nikita – NEvakcinisano dijete a živo i zdravo!

Peuzeto sa: http://www.galaksija.info/
P.S. Putem E-maila, preuzmite ceo ovaj tekst i širite ga dalje…
Vakcina – novi genocid? Istraživanja, dokumenti, svedočanstva, dokazi…

Fluor – najveća naučna prevara 20-og veka !

Autor: Ivan Antić
http://www.ivantic.net/
Na kraju teksta moći ćete da preuzmete jedan ceo teks o opasnosti i štetnosti fluora…

http://www.holisticmed.com/fluoride
http://fluoride-journal.com/contents.htm
http://www.fluorideresearch.org

• Fluor su nacisti i staljinisti stavljali u vodu logorašima
  da budu pasivni i ravnodušni prema svemu.
• Danas vam (ovaj otrov za pacove i ljude) iz istih razloga
  stavljaju u paste za zube i vodovode.
• Fluor je glavno hemijsko sredstvo stvaranja
  mentalnih robova (poslušnih građana).

Fluor – naučna analiza

O fluoru

Priča o fluoru, kao i svaka priča, se mora posmatrati sa više strana, gledati iz više uglova. Da bi sagledali potpunu sliku o fluoru i fluoridima moramo da uzmemo u obzir SVE podatke koje imamo. Dugo vremena čovečanstvo gleda u jednu, namerno ili slučajno, postavljenu sliku – fluor je koristan i dobar za zube, a na tu frazu se i svodi znanje većine čovečanstva o fluoru. Od trudnica možete često čuti : ‘’meni je lekar prepisao tabletice fluora“, majke male dece su često savetovane od strane lekara/zubara da svojoj deci daju da grickaju tabletice fluora. I zbog bezrezervnog poverenja u zdravstveni sistem i autoritete sa polja zdravstva, mi nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje njihova ‘’kredibilna“ i ‘’legitimna“ znanja.

(Napomena: U tekstu će biti korišćeni termini fluor i fluoridi, označavajući pri tome istu stvar; fluor je element, fluoridi su jedinjenja sa fluorom. Mi svoje sledovanje fluora dobijamo putem fluorida, jer čist fluor je otrov, jači od arsenika, za nijansu slabiji od cijanida. )

I Istorijat

Za fluor se zna odavno, prvi put se spominje u spisima rimljana, kao fluorspar( kalcijum fluorid, CaF2). Terminom fluor se prvobitno označavala klasa minerala, korišćena za topljenje ruda i metala. Hronološki, istorijat fluora( sa čisto hemijskog i medicinskog stanovišta) bi izgledao ovako:
Francuski hemičar Edmond Fremi(1814-1894) je bio vrlo blizu toga da izoluje fluor, nikada nije uspeo, ali njegov student Henry Moissan je nastavio njegov rad i uspeo da izoluje čist fluor (cena toga je bila teško trovanje fluorom koje ga je umalo koštalo glave) …

1. 1886, Moissan: izolovanje fluora.
2. 1887, Davy: izolovan u čistom stanju.
3. 1928, Midgley: Freoni.
4. 1938, Plunkett: Teflon.
5. 1940, „Manhattan“ projekt.
6. 1943, Identifikovano prvo organofluorno jedinjenje: Fluoroacetat, u Dichapetalum cymosum (Južna Afrika), mimik sirćetne kiseline, blokira Krebs-ov ciklus.
7. 1947, Fowler: perfluorovanje sa CoF3( kobalt trifluorid).
8. 1949, Simon: elektrohemijsko fluorovanje.
9. 1954, Fried: početak medicinske hemije organofluornih jedinjenja.
10. 1957, Fried je objavio da različiti fluorovani steroidi imaju višu biološku aktivnost, u poređenju sa nefluorovanim derivatima.
11. 1970-tih, Organofluorna jedinjenja su retka u medicinskoj hemiji.
12. 1990, 220 fluorovanih lekova odgovara udelu na tržištu od 8% sintetisanih lekova;
    1996, U toku je razvoj 1500 lekova koji sadrže fluor;( fluor čini da lek 70 puta brže prodre kroz ćelijsku membranu).
13. 2002, Odobren je 31 novi lek, od kojih 9 sadrže fluor.
14. 2003, Od 18 lekova koji su u vrhu svetske prodaje, 7 sadrže fluor; Prozac, Cipro. Najprodavaniji: Lipitor (Pfizer), snižava nivo holesterola, zarada 10,3 milijardi USD.
15. 2004, 238 patenata u hemiji fluora, u poređenju sa 101 u 2001.
    Identifikovano je više od 3000 prirodnih proizvoda koji sadrže bar 1 halogen, od čega samo 6 sadrži fluor;
    Više vrsta lekova koji sadrže F: antidepresivi, anti-imflamatorni , antiviralni, antimalarici, antitumorski….

Fizičko hemijske karakteristike fluora:

• gas bledozelene boje, male gustine,
• visoka elektronegativnost,
• niska polarizabilnost,
• najreaktivniji element u periodnom sistemu, jedini se sa svim elementima osim sa helijumom, neonom i argonom,
• najjači oksidans (opasnost od požara i eksplozije),
• 13. po redu najzastupljeniji element u zemljinoj kori,
• izuzetno otrovan,
• pri radu sa fluorom su neophodne posebne mere predostrožnosti,
• tačka topljenja: -219,62 °C ; tačka ključanja: -188,14 °C.

Industrijska primena fluora i fluorida:

• od početka 1600-tih fluorovodonična kiselina je korišćena u industriji stakla, za pravljenje(urezivanje) šara, danas se takođe koristi u proizvodnji sijalica,
• u naftnoj industriji se koristi(fluorovodonična kiselina) kao katalizator(supstanca koja ubrzava hemijske reakcije) za dobijanje većeg broja oktana u benzinu (fluorokarbonati),
• za dobijanje nervnog otrova sarina,
• celokupna industrija aluminijuma je nezamisliva bez fluora i fluorida – bitno snižava tačku topljenja aluminjuma,kao i čelika i berilijuma (inače zbog svoje izuzetno visoke reaktivnosti fluor topi skoro sve organske matrerije pred sobom, kroz čelik prolazi kao kroz puter, pali azbest),
• u nuklearnoj industriji se koristi za obogaćivanje uranijuma,
• fluor i njegova jedinjenja deluju kao protoplazmatski otrovi, te se koriste za trovanje pacova i miševa,
• za proizvodnju freona i drugih gasova za rashlađivanje, fluorescentnog svetla, za proizvodnju sintetičkih tepiha, pesticida, voska za skije, vodootprone odeće, cigle i keramike, većine kompjuterskih komponenti.

Primena organofluornih jedinjenja:

• polimeri: teflon, lubrikanti (Krytox), mikrolitografija, optički kablovi, jonomeri (Nafion),…
• sredstva za gašenje požara: haloni (CF3Br, CF2ClBr), heptafluoropropan (CF3CHFCF3),
• anestetici: halotan, sevofluoran ((CF3)2CHOCH2F), desfluoran (CF3CHFOCHF2),
• veštačka krv, tečno disanje,
• tečni kristali za kompjuterske monitore i video-ekrane.

Nakon ovog kratkog pregleda istorije i primene fluora i fluorida, može se lako doći do sledećeg zaključka:
istu hemikaliju/otrov, koju industrija koristi za obogaćivanje uranijuma, topljenje čelika i aluminijuma, mi dajemo našoj deci kao prvu stvar ujutru i poslednju pred spavanje, sve sa ukusom peperminta, jagode i žvake. A sve to radimo zato što nam tako poručuju zdravstveni autoriteti poslednjih 50 godina.

II Šta nauka ima da kaže po pitanju fluora?

Ne postoji nijedna bolest, oboljenje ili zdravstvena tegoba koja je izazvana nedostatkom fluora. Zvanična, “mainstream“ nauka, koja besomučno forsira fluor kao neophodan za zdravlje zuba, do sada pred javnost nije izašla sa bilo kakvim rezultatima( makar i neubedljivim) koji upućuju na to da je fluor koristan za naše zube. Kada se počinjalo sa masovnim fluorisanjem vode sredinom 40-tih godina prošlog veka, sva nauka o korisnosti fluora je bila bazirana na usmenim obrazloženjima. Blede statistike i usmena preporuka najviših zdravstvenih autoriteta su bile dovoljne da čovečanstvo više od 50 godina slepo sluša i prihvata fluorisanje kao jednu potpuno normalnu stvar. Sa druge strane tokom zadnjih 60 godina imali smo i priličan broj naučnika koji nisu slepo pratili mainstream, nisu gazili po prethodno utabanim putevima, nisu bili samo ponavljači naučenog, novac nije bio jedan jedini smisao u njihovim istraživanjima. Evo pregleda zaključaka, u kratkim crtama, do kojih su došli naučnici koji su se ozbiljno pozabavili ispitivanjem i istraživanjem fluora:

1. Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičavom tkivu, plućima, bubrezima i traheji.
   [A.K. Susheela and Mohan Jha, "Effects of Fluoride on Cortical and Cancellous Bone Composition," IRCS Medical Sciences: Library Compendium, Vol. 9, No.11, pp. 1021-1022 (1981); Y. D. Sharma, "Effect of Sodium Fluoride on Collagen Cross-Link Precursors," Toxicological Letters, Vol. 10, pp. 97-100 (1982); A. K. Susheela and D. Mukerjee, "Fluoride poisoning and the Effect of Collagen Biosynthesis of Osseous and Nonosseous Tissue," Toxicological European Research, Vol. 3, No.2, pp. 99-104 (1981); Y.D. Sharma, "Variations in the Metabolism and Maturation of Collagen after Fluoride Ingestion," Biochemica et Biophysica Acta, Vol. 715, pp. 137-141 (1982); Marian Drozdz et al., "Studies on the Influence of Fluoride Compounds upon Connective Tissue Metabolism in Growing Rats" and "Effect of Sodium Fluoride With and Without Simultaneous Exposure to Hydrogen Fluoride on Collagen Metabolism," Journal of Toxicological Medicine, Vol. 4, pp. 151-157 (1984).]
2. Fluoridi stimulišu stvaranje granula i potrošnju kiseonika u belim krvnim zrncima (BKZ), ali sprečavaju taj proces kada je BKZ izložena dejstvu neke strane supstance u krvi.
   [Robert A. Clark, "Neutrophil Iodintion Reaction Induced by Fluoride: Implications for Degranulation and Metabolic Activation," Blood, Vol. 57, pp. 913-921 (1981).]
3. Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost BKZ da uništavaju strane materije procesom fagocitoze. Čak i mikromolarne količine fluorida, ispod 1ppm (1 part-per-milion) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost belih BKZ da uništavaju patogene mikroorganizme.
   [John Curnette, et al, "Fluoride-mediated Activation of the Respiratory Burst in Human Neutrophils," Journal of Clinical Investigation, Vol. 63, pp. 637-647 (1979); W. L. Gabler and P. A. Leong, ., "Fluoride Inhibition of Polymorphonumclear Leukocytes," Journal of Dental Research, Vol. 48, No. 9, pp. 1933-1939 (1979); W. L. Gabler, et al., "Effect of Fluoride on the Kinetics of Superoxide Generation by Fluoride," Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 281 (1985); A. S. Kozlyuk, et al., "Immune Status of Children in Chemically Contaminated Environments," Zdravookhranenie, Issue 3, pp. 6-9 (1987)]
4. Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiču ga da napada tkiva svog tela i povećavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podložni raku.
   [Alfred Taylor and Nell C. Taylor, "Effect of Sodium Fluoride on Tumor Growth," Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine, Vol. 119, p. 252 (1965); Shiela Gibson, "Effects of Fluoride on Immune System Function," Complementary Medical Research, Vol. 6, pp. 111-113 (1992); Peter Wilkinson, "Inhibition of the Immune System With Low Levels of Fluorides," Testimony before the Scottish High Court in Edinburgh in the Case of McColl vs. Strathclyde Regional Council, pp. 17723-18150, 19328-19492, and Exhibit 636, (1982); D. W. Allman and M. Benac, "Effect of Inorganic Fluoride Salts on Urine and Cyclic AMP Concentration in Vivo," Journal of Dental Research, Vol. 55 (Supplement B), p. 523 (1976); S. Jaouni and D. W. Allman, "Effect of Sodium Fluoride and Aluminum on Adenylate Cyclase and Phosphodiesterase Activity," Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 201 (1985)]
5. Fluor sprečava stvaranje antitela u krvi.
   [S. K. Jain and A. K. Susheela, "Effect of Sodium Fluoride on Antibody Formation in Rabbits," Environmental Research, Vol. 44, pp. 117-125 (1987)]
6. Fluoridi ometaju rad štitne (tiroidne) žlezde.
   [Viktor Gorlitzer Von Mundy, "Influence of Fluorine and Iodine on the Metabolism, Particularly on the Thyroid Gland," Muenchener Medicische Wochenschrift, Vol. 105, pp. 182-186 (1963); A. Benagiano, "The Effect of Sodium Fluoride on Thyroid Enzymes and Basal Metabolism in the Rat," Annali Di Stomatologia, Vol. 14, pp. 601-619 (1965); Donald Hillman, et al., "Hypothyroidism and Anemia Related to Fluoride in Dairy Cattle," Journal of Dairy Science, Vol. 62, No.3, pp. .416-423 (1979); V. Stole and J. Podoba, "Effect of Fluoride on the Biogenesis of Thyroid Hormones," Nature, Vol. 188, No. 4753, pp. 855-856 (1960); Pierre Galleti and Gustave Joyet, "Effect of Fluorine on Thyroid Iodine Metabolism and Hyperthyroidism," Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, Vol. 18, pp. 1102-1110 (195]
7. Fluoridi ispoljavaju štetna dejstva na razna tkiva u telu čoveka.
   [T. Takamorim "The Heart Changes in Growing Albino Rats Fed on Varied Contents of Fluorine," The Toxicology of Fluorine Symposium, Bern, Switzerland, Oct 1962, pp. 125-129; Vilber A. O. Bello and Hillel J. Gitelman, "High Fluoride Exposure in Hemodialysis Patients," American Journal of Kidney Diseases, Vol. 15, pp. 320-324 (1990); Y. Yoshisa, "Experimental Studies on Chronic Fluorine Poisoning," Japanese Journal of Industrial Health, Vol. 1, pp. 683-690 (1959)]
8. Fluoridi podstiču i pospešuju razvoj raka kostiju.
   [J.K. Mauer, et al., "Two-Year Cacinogenicity Study Of Sodium Fluoride In Rats," Journal of the National Cancer Institute, Vol. 82, pp. 1118-1126 (1990); Proctor and Gamble "Carcinogenicity Studies with Sodium Fluoride in Rats" National Institute of Environmenrtal Health Sciences Presentation, July 27, 1985; S. E. Hrudley et al., "Drinking Water Fluoridation and Osteosarcoma," Canadian Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 415-416 (1990); P. D. Cohn, "A Brief Report on the Association of Drinking Water Fluoridation and Incidence of Osteosarcoma in Young Males," New Jersey Department of Health, Trenton, New Jersey, Nov. 1992; M. C. Mahoney et al., "Bone Cancer Incidence Rates in New York," American Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 81, 475 (1991); Irwin Herskowitz and Isabel Norton, "Increased Incidence of Melanotic Tumors Following Treatment with Sodium Fluoride," Genetics Vol. 48, pp. 307-310 (1963)]
9. Fluoridi izazivaju preuranjeno starenje kod ljudi.
   [Nicholas Leone, et al., "Medical Aspects of Excessive Fluoride in a Water Supply," Public Health Reports, Vol. 69, pp. 925-936 (1954); J. David Erikson, "Mortality of Selected Cities with Fluoridated and Non-Fluoridated Water Supplies," New England Journal of Medicine, Vol. 298, pp. 1112-1116 (197; "The Village Where People Are Old Before Their Time," Stern Magazine, Vol. 30, pp. 107-108, 111-112 (197]
10. Ingestija(gutanje) fluora preko paste za zube, sredstava za ispiranje usta i sprečavanje karijesa kod dece je veoma opasna za njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje.
    [Yngve Ericsson and Britta Forsman, "Fluoride Retained From Mouth Rinses and Dentifrices In Preschool Children," Caries Research, Vol. 3, pp. 290-299 (1969); W. L. Augenstein, et al., "Fluoride Ingestion In Children: A Review Of 87 Cases," Pediatrics, Vol. 88, pp. 907-912, (1991); Charles Wax, "Field Investigation Report," State of Maryland Department of Health and Mental Hygiene, March 19, 1980, 67 pages; George Waldbott, "Mass Intoxication from Over-Fluoridation in Drinking Water," Clinical Toxicology, Vol. 18, No.5, pp. 531-541 (1981)].

Na našu sreću, Majka Priroda drži fluor pod katancem – jako retko u prirodi nalazimo elementarni fluor, u najvećem broju slučajeva on je vezan za druge elemente, gradeći na taj način fluoride, koje nama stavljaju u paste za zube. Fluoridi ne ispoljavaju ekstremnu toksičnost kao elementarni fluor, ali to nikako ne sme da zavarava, jer je 2 g fluorida dovoljno da ubije odraslog čoveka. Majka Priroda se takođe pobrinula i da naše male bebe ne dolaze u kontakt sa otrovom – stvorila je savršen odbrambeni mehanizam koji ne dozvoljava da fluor iz krvi dojilje prodre u mleko, bez obzira na količinu unetog fluora putem vode (opet, sve zavisi od jedinke do jedinke, u par slučajeva su pronađene nanogramske(0.01 ppm) količine fluora u majčinom mleku).

Dalje, što se naučnih činjenica vezanih za fluor tiče, treba znati sledeće:
Fluor je kumulativni otrov. 50% fluora koji unosimo u sebe svakog dana se isfiltrira u bubrezima i izbaci kroz mokraću, a drugih 50% se zadržava u našem telu, u kostima, epifizi i jos nekim tkivima. Ukoliko su nam bubrezi oštećeni, akumulacija fluora će biti još veća.

Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, među kojima su i oni koji su neophodni organizmu (kalcijum, magnezijum) i oni koji su štetni po nas, ali ih imamo u sebi i bliskom okruženju(olovo i aluminijum). Zbog gradnje tih kompleksa javljaju se razni problemi, recimo, fluor utiče na neke enzime kod kojih je magnezijum važan ko-faktor, a takođe olakšava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum inače teško dopire. Kalcijum fosfat je normalni sastojak naše pljuvačke. Dokazano je da kalcijum fosfat dosta pomaže kod remineralizacije zuba. Unosom fluora, stvara se beskorisni i toksični nus produkt, kalcijum fluorid, kojim se zubi mineralizuju, što zube čini slabijim i podložnijim propadanju što je umnogome ubrzano unosom procesirane hrane, hrane sa veštačkim dodacima.
50-tih i 60-tih godina prošlog veka veliki broj lekara je prepisivao fluor za smanjenje aktivnosti tiroidne žlezde kod onih koji su patili od hipertireoze. Znači, pijenjem fluorisane vode mi u sebe unosimo sredstvo koje koči normalan rad tiroidne žlezde, tako da pored onih koji pate od hipertireoze imamo i one koji pate od hipotireoze, čije su uobičajene posledice umor, depresija, gojenje, bolovi u mišićima i zglobovima, povećan nivo holesterola, povećana mogućnost za sticanje neke od raznih srčanih oboljenja.

Treba spomenuti i to da je u USA, kako tvrdi njihov Department of Health and Human Services, ustanovljeno da se u fluorisanim društvima izloženost fluoridima krece od 1,58mg-6,60mg/na dan, što je raspon koji prevazilazi dokazano štetne doze (2,3-4,5mg/na dan) fluora za funkciju tiroidne zlezde. I tako lepo, uništiš ljudima tiroideu, a zatim im nudiš sintetičke zamene hormona(Synthroid) za tretman hipoaktivne tiroidne žlezde.

U nekim eksperimentima gde je fluor korišćen u tretiranju osteoporoze, sa ciljem da kosti očvrsnu i tako se smanji broj fraktura, desilo se suprotno, broj fraktura, posebno kuka, je znatno povećan. Neki rani simptomi skeletne fluoroze (bolest kostiju i zglobova izazvana fluorom) jako podsećaju na simptome artritisa, te se često dešavaju pogrešne dijagnoze. Inače od skeletne fluoroze pate milioni ljudi u Kini, Africi i Indiji.
Dentalna fluoroza je dečja bolest izazvana prevelikim dozama fluora. Pošto za sada ne postoji precizno objašnjen mehanizam oštećivanja zubne gleđi, biće da je fluoroza posledica inhibiranih enzima u rastu zuba ili uticaja fluora na tiroidnu žlezdu.

Količina od 1ppm fluora (uobičajena količina za fluorisanje vode) je 100 puta veća od najveće količine nađene u majčinom mleku(0,01 ppm), što upućuje da je fluor potpuno nepotreban ljudskom biću, pogotovo u tako ranom stadijumu, jer malo dete može imati samo štete, i apsolutno nikakve koristi, od unosa fluora u svoj organizam.

1991.g u Akronu, Ohajo Regional Toxicology Center je prijavio smrt deteta kao posledicu ingestije (gutanja) 16mg/kg fluorida (dete je pojelo celu tubu paste).
U USA, na svakoj pasti za zube koja sadrži fluor stoji sledeće (zakonski obavezno):
Warning: Keep out of reach of children under 6 years of age! If you accidentally swallow more than used for brushing, get medical help or contact a Poison Control Center right away!
Nekoliko studija je pokazalo da se u epifizi fluor akumulira u većim kolicinama, kao i da redukuje normalnu proizvodnju melantonina i vodi ka ranijem početku puberteta.
U septembarskom izdanju Žurnala Americke Medicinske Asocijacije (Journal of the American Medical Association) iz 1943.g,tvrdi se: “ Fluoridi su generalni protoplazmatički otrovi koji menjaju propustljivost ćelijske membrane inhibicijom određenih enzima.Tačan mehanizam ovakvog njihovog dejstva je još uvek nepoznat.“

1975.g Dr.John Yiamouyiannis je objavio preliminarne rezultate naučnog istrazivanja koji su pokazali da ljudi koji žive u područjima fluoridizacije vode imaju veću stopu smrtnosti od raka u odnosu na ljude koji žive u područjima gde se voda ne fluoriše. Američki nacionalni Institut za rak (National Cancer Institute-NCI) je odmah pokušao da odbaci ovaj naučni rad, međutim dr-u Yiamouyiannisu se odmah priključio Din Burk (Dean Burk), do tog trenutka glavni hemičar u NCI. Njih dvojica zajedno vrše dodatna istraživanja i studije, i 1977 objavljuju nalaze glavnog istraživanja, da najmanje 10 000 ljudi godišnje u SAD umre od raka izazvanog fluorom, njihovi rezultati su uvršćeni u kongresni izveštaj kongresmena Dilejnija (Delaney) koji između ostalog govori i o vezi između fluora i raka. Dilejni potom kreira tzv. Dilejnijev Amandman kojim se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku ishranu. Sprovedeno je nekoliko istraživanja vezanih za uticaj fluora na zube, ali je svakako najobuhvatnije bilo istraživanje dr. Džona Kolkhuna(John Colquhoun) koji je 1990.g. napravio eksperiment na Novom Zelandu u kojem je učestvovalo 60.000 dece školskog uzrasta(30 000 iz područja gde se fluorise voda, 30 000 iz područja gde se voda ne fluoriše). Nakon godinu dana, dokazano je da nema nikakve razlike u kvalitetu zuba dece koja koriste fluorisanu vodu u odnosu na onu koja je ne koriste, osim što kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj slučajeva dentalne fluoroze ( tamne mrlje na zubima).

1990 g. rađena je studija na životinjama (National Toxicology Program), koja je pokazala da se u zavisnosti od doze povećava i osteosarkom(rak kostiju) kod mužjaka pacova. Inicijalni zaključak ove studije je bio: očigledan dokaz karcinogenosti fluora, ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u – dvosmisleni dokaz karcinogenosti.
Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je praktično nemoguće kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a) zato što neki (npr .atletičari, fizički radnici, dijabetičari) uzimaju više vode od ostalih, i b)svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora(hrana i pića spremana sa fluorisanom vodom, paste za zube, ostaci pesticida na hrani…).

Ako postoje oni kojima ovo nije dovoljno razloga da dobro razmisle pre nego sto ponovo stave pastu na četkicu, ako traže još dokaza i studija, to je sasvim OK. Ali ipak prvo da se oslobodimo fluora iz voda i iz pasta za zube, pa onda da dokazujemo i studiramo, do besvesti ako treba.

Da ne zaboravim, evo spiska od 14 nobelovaca koji su bili protivnici fluorisanja vode:

1. Adolf Butenandt (hemija,1939).
2. Arvid Carlsson (medicina,2000).
3. Hans von Euler-Chelpin (hemija,1929).
4. Walter Rudolf Hess (medicina,1949)
5. Corneille Jean-François Heymans (medicina,1938).
6. Sir Cyril Norman Hinshelwood (hemija,1956).
7. Joshua Lederberg (medicina,1958).
8. William P. Murphy (medicina,1934).
9. Giulio Natta (hemija,1963).
10. Sir Robert Robinson (hemija,1947).
11. Nikolai Semenov (hemija,1956).
12. James B. Sumner (hemija,1946).
13. Hugo Theorell (medicina,1955).
14. Artturi Virtanen (hemija,1945).

III Uvođenju fluora u organizam čovečanstva

Kako je sve počelo? Od početka 20-tog veka skoro cela američka industrija je bila bazirana na upotrebi fluora, i zbog toga je skoro sav industrijski otpad sadržavao fluor. Taj otpad je odbacivan u prirodu, pri tome izazivajući ozbiljne probleme zagađenja, kako voda i tla, tako i biljnog i životinjskog sveta. Fluorovodonik i silikon tetrafluorid su fluoridi koje u prirodu emituju fabrike fosfatnih đubriva(fosfatne stene obično sadrže oko 3 % fluorida), fabrike čelika, fabrike aluminijuma. Fluoridi ispušteni u prirodu izazivaju ozbiljna oštećenja i promene u biljnim listovima( čak i u koncentracijama od 1 ppb(parts per billion), fluoridi izazivaju ozbiljne smetnje u razvoju i rastu biljaka).

Dvadesetih i tidesetih godina prošlog veka, Aluminium Corporation of America(ALCOA) je bila suočena sa masom tužbi radnika, zbog, blago rečeno, zdravstvenih užasa koje je izazivao industrijski fluor. 1933. godine US Public Health Service (PHS) se konkretno zainteresovala za otrovne efekte fluora, pri tome zaključujući da se dentalna fluoroza pojavila kod 25-30% dece, pri koncentraciji od samo 1 ppm fluora u vodi. 29. oktobra 1939. godine Džerald Koks(Gerald Cox), istraživač na Mellon Institute, je objavio svoj najradikalniji predlog na sastanku sa American Water Works Association u Džonstonu, Pensilvanija. Predlog je bio da bi Amerika najozbiljnije trebala da razmotri dodavanje fluorida u pijaću vodu.

1942. godine PHS, pod vođstvom dr. H. Trendley Dean-a, je zaključila da je voda sa 1 ppm fluora potpuno prihvatljiva. U to vreme PHS se nije bavila uvođenjem fluorisanja, već je težila da definiše maksimalnu dozvoljenu koncentraciju, tačnije da definiše tačku izvan koje je fluor štetan po zdravlje javnosti. Iako su istraživanja dr. Dean-a pokazivala da fluor u koncentraciji od 1 ppm izaziva dentalnu fluorozu kod određenog procenta dece, ona su takođe pokazala da 1 ppm fluora delimično smanjuje truljenje zuba, a da koncentracija od već 2 ppm predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje javnosti, izazivajući masovnu dentalnu fluorozu.

Dok se u javnosti,s jedne strane vodila kampanja uvođenja fluora u redovnu ishranu stanovništva, sa druge strane u najvećoj tajnosti, 1940. godine je započet projekat Menhetn, odnosno započeto je pravljenje nuklearne bombe koja će 5 godina kasnije biti bačena na Hirošimu. Naravno, par godina je trebalo samo da bi se izgradila infrastruktura za proizvodnju nuklearne bombe. Glavni čovek Menhetn projekta je bio general Leslie C. Groves. Pored svih problema koje je general imao, u vezi sa nuklearnim postrojenjima, jednog decembarskog jutra 1943. godine, suočio se sa još jednim problemom, i to velikim. U potpunoj tajnosti, general Groves i vojni inženjeri su nadgledali rad desetine hiljada radnika, naučnika, inženjera, koji su za 3 godine izgradili fabrike i laboratorije koje su po veličini parirale celokupnoj industriji automobila.
General Groves je tokom celog projekta bio vođen iluzijom da i Nemačka pravi svoju atomsku bombu, da je to trka – ko će pre da napravi nuklearno oružje. Međutim, isto tako je i znao činjenice da su do tog trenutka ključni industrijski procesi, neophodni za kreiranje nuklearnog oružja, bili tek u početnoj fazi, a veći deo atomskog programa je i dalje bio na laboratorijskom nivou. Novi problem, koji se pojavio tog decembarskog jutra, u vidu uznemirujućih izveštaja o povredama radnika i naučnika u fabrikama i laboratorijama, nastalim od udisanja gasova i opekotina. Pukovnik Stafford L. Warren, vodeći u medicinskom odeljenju Menhetn projekta je zamolio generala Groves-a da pokuša da sazna šta imaju da kažu vojni stručnjaci za bojne otrove, po pitanju toksičnosti fluora. Kada je sproveo istraživanje general Groves je shvatio da fluor igra veliku ulogu u Menhetn projektu. Naučnici na projektu su planirali da koriste tehnologiju gasne difuzije za rafinisanje uranijuma. U tom procesu se uranijum meša sa elementarnim fluorom, pri čemu nastaje isparljivi gas uranijum heksafluorid. Potom se gas propušta kroz finu membranu i tada lakši molekuli koji sadrže razgradljivi uranijum prolaze brže kroz membranu i hvataju se sa druge strane. Pošto se u ovom procesu dobije relativno mala količina obogaćenog uranijuma, stotine tona fluora i hiljade nivoa progresivnog obogaćivanja su bile potrebne da se dobije količina uranijuma dovoljna za atomsku bombu. Potreba za fluorom i potrošene količine su bile jedne od najstrože čuvanih vojnih tajni za vreme II svetskog rata. Ovde u priču ulazi najznačajnija figura u priči u fluoru, Harold Carpenter Hodge. On je bio biohemičatr i toksikolog Univerziteta Ročester, proučavao je fluor i fluoride za potrebe Menhetn projekta. U proleće 1943. godine postavljen je za rukovodećeg u odseku za farmakologiju i toksikologiju, i data mu je potpuna kontrola nad timom naučnika koji su radili na tajnom projektu pod imenom ‘Program F’, gde su izučavali toksičnost fluora. U okviru projekta, Harold Hodge je nadgledao i eksperimente u kojima su, nasumice izabranim bolesnicima, ubrizgavali inekcije uranijuma i plutonijuma. Posle rata, Harold Hodge je bio predsedavajući u National Research Council’s Committee on Toxicology i vodeći naučni promoter fluorisanja pijaće vode. On je izuzetno dobro znao šta fluor i fluoridi čine ljudskom organizmu, ali je o svemu tome do kraja svog života ćutao.

Za potrebe rata, gomile naučnika i istraživača su vredno radile u prepunim laboratorijama, trudeći se da označe fluor kao sredstvo za borbu protiv fašizma. Naučnici sa Columbia, Princeton, Johns Hopkins, Purdue, Ohio State, Penn State, Duke, the University of Virginia, MIT, Cornell, and Iowa State su proučavali fluor, zajedno sa inženjerima najvećih industrijskih kompanija – DuPont, Chrysler, Allis-Chalmers, Westinghouse, Standard Oil, American Telephone and Telegraph Company (AT&T), Mallinckrodt, Eastman Kodak, Electro Metallurgical Company, Linde Air Products, Hooker Chemical, Union Carbide i Harshaw Chemical.

Kompanija DuPont, zahvaljujući svojoj predratnoj ekspertizi sa fluorom, u vidu proizvođenja freona, je imala veliki udeo u US nuklearnom programu. U laboratorijama DuPont-a je 1938. godine proizveden teflon, na bazi fluora.

Da ne ulazim dublje u dogodovštine iz II svetskog rata, svi znamo da je atomska bomba bačena, o posledicama ne vredi raspravljati bilo šta.
Posle drugog svetskog rata, krajem oktobra 1948. godine u mestu Donora u Pensilvaniji, došlo je do jednog od najvećih zagađenja vazduha, iz dimnjaka lokalnih fabrika, čiji je ishod bio 19 umrlih i nekoliko stotina povređenih. Punih pet dana Donora i mesto pored, Webster, su bili pod oblakom dima od fabrika za topljenje metala. U sledećih nekoliko dana od 13 500 stanovnika Donore, njih 6 000, i muškarci i žene i deca, se ozbiljno razbolelo.

Philip Sadtler, hemičar i borac protiv zagađivanja je odmah otišao u Donoru i vršio ispitivanja, koja su pokazala da je u vazduhu bila izuzetno velika količina jako otrovnog gasa fluorvodonika. On je uradio izveštaj, u kojem je kao razlog katastrofe naveo prisustvo fluorida u okruženju. Međutim, njegov izveštaj je izmenjen od strane Public Health Service, koja je posle svoje istrage kao razloge katastrofe navela inverziju temperature i mešavinu industrijskih zagađivača u vidu dima. Posle katastrofe, protiv velikih industrijskih korporacija DuPont, U.S. Steel, ALCOA, su počele da pljušte tužbe za zagađivanje okoline industrijskim fluorom. Te korporacije su imale svoje advokate pod imenom Fluorine Lawyers Comitee, koji su za potrebe promovisanja i odbrane fluora angažovali čoveka pod imenom Robert Kehoe, direktora Kettering Laboratory of Applied Physiology na Sinsinati Univerzitetu. On je inače bio glavni promoter i branilac bezbednosti olovnog benzina u SAD, a sa istim žarom je branio i fluor.

Sa druge strane, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, vodeći centar za proučavanje fluora je bio Univerzitet Ročester, čiji su mnogi diplomci preuzeli vodeće uloge u zubarskim školama i istraživačkim centrima širom SAD. 1958. godine Colgate izbacuje propagandni spot za pastu sa fluorom, u kome devojčica dolazi kući od zubara,sva srećna, sa izveštajem u ruci i radosno govori majci : Look Ma!, no cavities. U to vreme počinje sve intenzivnija kampanja za fluorisanje pijaće vode. Danas, samo jedna trećina SAD nije fluorisana. U Evropi je situacija prividno bolja, većina Evrope nije fluorisana, ali zato većina Evrope pije flaširanu vodu koja je najčešće fluorisana. Većina Evrope koristi fluorisane paste za zube, kao i razna sredstva za ispiranje usta.

Jedan od većih problema vezanih za fluorisanje je sledeći – kada se fluor jednom unese u organizam, nemoguće je pratiti koliko osoba dnevno unese fluora u sebe, jer svi pijemo različite količine vode, različitom količinom paste peremo zube, jedemo različite količine hrane spremane u fluorisanoj vodi, pijemo različite količine pića pravljenih sa fluorisanom vodom, tu su i ostaci pesticida na voću i povrću – zaključak se sam nameće, nemoguće je, osim u jednom slučaju, 100% precizno odrediti koja koncentracija fluora nije štetna za ljudski organizam. Taj jedan slučaj je kada je koncentracija fluora nula (0), ta koncentracija pouzdano nije štetna po ljudski organizam.

Bezbednost upotrebe fluora je postala čvrsto utemeljena paradigma bazirana na nepotpunom ili pogrešnom znanju. Prava pitanja se retko postavljaju,a kada se postave, konkretnih odgovora nema, što omogućava stvaranje pogrešnih pretpostavki da je fluor koristan za zube i bezbedan za organizam.
Još o fluoru
Ivonin tekst o fluoru
Preuzmitre ovaj dole tekst:
Fluor – najveća naučna prevara 20-og veka! (55KB.)

Besplatna Energija

Autor: Ivan Antić

http://www.ivantic.net/

Sve je energija.
Ne treba da je skupo plaćate,već samo da je koristite.
Oni koji vas kontrolišu znaju da vi ne umete ni energiju svoga tela racionalno da koristite,niti ste je svesni.

Ivan Antić

Zato s razlogom smatraju da ne zaslužujete ni besplatnu energiju u svakodnevnom životu i radu.
Skupo plaćate struju i gorivo da biste često otišli u štetu,jer ne znate šta radite.Šta biste tek radili kada biste besplatno mogli sve što poželite!?
Nesvesnim ljudima je potrebna kontrola,prisila i prinuda.Ne možemo ovladati spoljnim svetom dok ne ovladamo sobom.
koliko upravljamo sobom,toliko ćemo upravljati svetom.
To je zakon.
Morate prvo da osvestite sebe i svoju životnu energiju.
Tada ćete biti dostojni da se besplatno vozite.
Dotle…
Pogledajte kako bi to izgledalo u praksi.
…….
Kliknite dole na link da pročitate sve:
http://www.ivantic.net/Energija.htm

Највећа тајна – Dejvid Ajk

Аутор: Иван Антић

http://www.ivantic.net/

Преузми књигу.
David Icke: Највећа тајна (27 мб.)
Преузми текст:
Највећа тајна – интервју (150 кб.)
Преузми текстове:
1. Историја масона
Права историја темплара и масона, какву ниједан масон не жели да призна нити да зна.

2. сатанизам
Све о сатанистичким ритуалима жртвовања људи и деце који се масовно одигравају свуда у свету, од најраније историје до данас, врло детаљно, са свим именима људи и места, теоријом и праксом.

3. Где нестају сва та деца?

Једно од најшокантнијих поглавља „Највеће тајне“ Дејвида Ајка. Одговор на питање где нетрагом нестају сва та деца у свету.
Методи контроле ума од стране CIA и водећих људи Америке и Европе, темплара и масона. Сведочанство Кети О’Брајен, бившег роба (‘председничког модела’) која сведочи о сатанизму Буша и многих моћника (све сами масони и њихови господари). Имена, сведочанства и детаљи о пакленом наличју многих познатих личности. Логори за програмирање деце. Права природа тероризма.

Сведочанство жртве контроле ума Кети О’Брајен

Сатанистички ритуали под контролом CIA и FBI

Пред смрт, Гери Карадори је своју истрагу водио на два нивоа – вези са Вашингтоном и сатанизму. Сатанске активности нису биле новост у Небраски и околним државама Средњег запада. Још 1974 године нашироко се писало о сатанском култу чији су Чланови хватали стоку на испаши и вадили јој крв, коју су користили у сатанским ритуалима. Према сведочењу Пола Боначија, Лери Кинг је приступио сатанистичком култу крајем 1980 године. Боначи сведочи да га је Кинг одвео на састанак сатаниста и да је том приликом у ритуалу жртвован један дечак. Пошто су искасапили дечака, сви присутни (и Боначи с њима) су пили крв жртве помешану са урином и рецитовали:
„Сатана је наш бог и краљ. Царство мрака је дошло и даје снагу нама, твојим робовима.“
Да ово није плод Боначијеве маште, потврђује и интервју Кетлин Соренсен на „Хришћанској ТВ“, 1989 године. Њена сазнања су резултат разговора са девојчицама Нели и Кимберли Веб, које је преузела после хапшења Вебових због сексуалних злоупотреба усвојених девојчица. Из интервјуа је јасно да, сем сексуалних злоупотреба од најранијег детињства. паралелно иде и увођење деце у крваве сатанске ритуале. Све је повезано са претњама да ако икоме кажу нешто о ономе што су видели, биће следеће жртве ритуала! Ово има разорни утицај на дечију психу. Њихов живот се претвара у кошмар, већина њих завршавају на клиникама као психички оболеле личности. Како и да остану нормална када учествују у ритуалима где убадају жртве ножевима и у којима има канибализма, или се жртве поливају бензином, па их деца са свећама запале, а оно што преостане од скелета се самеље и разбаца како не би било физичких трагова убиства!

У октобру 1989 године, Кетлин Соренсен је погинула у саобраћајној несрећи. Бивши функционер FBI, Тед Гандерсон, који је истраживао околности ове несреће, тврди да је несрећа намерно изазвана и да је реч о убиству Соренсенове. Доктор Денсен Гербер, која је као психијатар испитала Пола Боначија, изјавила је пред истражним сенатским комитетом Небраске да Боначи има изузетну меморију, да не лаже и да је са изузетно много детаља описао сатанске ритуале, које иначе не би могао да измисли, већ је јасно да им је присуствовао. Ова тврдња угледне докторке, специјалисте за насиље над децом, имала је посебну тежину, јер је Боначи значајан део свог сведочења посветио пројекту Монарх.

Роботизовање деце

Боначи је испричао да је више пута воден у Вашингтон, једном чак и у Белу Кућу, где је лобиста по имену Крејг Спенс организовао забаве са малолетним мушким проституткама. Такође, споменуо је Мајкла Аквина и свог „командира“ Била Племонса из војне ваздухопловне базе „Ofut“, где се одвијао програм контроле ума који је имао разрађену методику и подпрограме (Master Programmer и Black master). Ови програми користили су ликове из дечије књиге „Чаробњак из Оза“, или Мики Мауса и бића из свемира, у која су се програмери прерушавали како би изазвали потпуну збрку у дечијој психи и осигурали програме од „проваљивања“, јер ко ће веровати деци да су их сексуално злоупотребљавали Мики Маус и ванземаљци.“