Ово је Дуцијева нова књига на енглеском.
Ljubodrag Simonović Duci’s newest book:
Rise up, worker! Save the Planet!
This is how look’s like Duci’s newest book. You can buy it personally from Ljubodrag Duci Simonović by ordering it on his email:
Ово је Дуцијева нова књига на енглеском.
Ljubodrag Simonović Duci’s newest book:
Rise up, worker! Save the Planet!
This is how look’s like Duci’s newest book. You can buy it personally from Ljubodrag Duci Simonović by ordering it on his email:
Аутор: Љубодраг Симоновић
Београд 2009
Увод
Преузми текст:
Капиталистички крематоријум и генерација проклетих (Word 2003)
Капиталистички крематоријум и генерација проклетих (Word 2007)
Капиталистички крематоријум и генерација проклетих (Pdf)
Свет је постао капиталистички крематоријум. Најважнији задатак хуманистичке интелигенције је да изгради такву самосвест савременог човека која пружа могућност човечанству да опстане. Она треба да укаже на све драматичније последице развоја капитализма као деструктивног поретка и на постојеће објективне могућности за стварање новог света. Истовремено, она треба да изгради политичку стратегију која ће постати полазиште за стварање таквих глобалних облика политичке борбе који ће спречити уништење живота на земљи и створити нови свет. Истинска хуманистичка интелигенција треба да осветли пут који води у будућност. Она треба да постане светионик који ће светлити све јачим сјајем како мрак који ствара капитализам постаје све гушћи. Прометејски принцип постао је основни егзистенцијални принцип. Зато је од прворазредног значаја не правити компромисе и не прилагођавати се тренутној политичкој ситуацији. Компромис значи губитак способности стварања светлости – без које ће човечанство нестати у мраку деструктивног капиталистичког ништавила. Не ради се о стварању својеврсне интелектуалне „елите“ која ће прогласити себе за „савест“ човечанства и на тај начин постати од „обичних“ људи отуђена групација, већ о људима који су свесни деструктивне природе капитализма и који су спремни да свој живот посвете борби за очување живота на нашој планети и за слободу човечанства.
Капитализам се заснива на екоцидном тероризму. Све је мање живота и све је мање људског. Откуцавају последњи часови на еколошком часовнику. Није реч само о загревању планете, већ о систематском уништавању живог света и човека као биолошког и људског бића. Капитализам је истребио на десетине хиљада животињских врста. Зоолошки вртови, ти концентрациони логори за животиње, указују на однос капитализма према живом свету. На профиту заснована пољопривреда уништава земљиште све отровнијим хемикалијама, генетски изобличеним биљкама и монокултурама. Шуме умиру. У току је уништавање водних ресурса. На стотине хиљада контејнера пуних нуклеарног отпада бачено је у океанске дубине. Преко 90% мора и океана је загађено. Отопљавају јужни и северни пол. Расте ниво мора што ће довести до потапања приобалних градова и огромних делова копна. Смањивање салинитета у Северном мору довешће до заустављања Голфске струје и тиме до катастрофалних климатских промена не само у северној хемисфери, већ у целом свету. Уништавајући озонски омотач капитализам од сунца као извора живота ствара извор смрти. Човечанство се приближава нултој еколошкој тачки после које ће климатске промене саме по себи да производе све драматичније еколошке промене на које човек више неће моћи да утиче.
У току је генетско изобличење човека и биолошко пропадање народа. Ваздух, вода, храна – све је затровано. У намирницама свакодневно се повећавају „дозвољене“ количине адитива. Њихово збирно дејство све погубније утиче на здравље човека и на његове генетске особености. Све већи број младих пати од тешких оболења. Све већи број људи је стерилно. На капиталистички начин дегенерисана медицина и фармација не настоје да се боре против болести, већ да створе што већи број профитабилних болесника и на тај начин прошире своје тржиште. Америчка лекарска комора донела је одлуку да лекари престану да се баве превентивном медицином јер се њеном применом смањује број болесних и тиме њихова зарада. Процењује се да се на Западу преко 70% операција врши због профита. Убијање људи, поготову деце и девојака, ради „добијања органа“ представља најмонструознију капиталистичку праксу. У Енглеској преко 40 000 девојчица и дечака годишње буде отето и искасапљено, у Француској преко 30 000, у САД преко 100 000… Најпознатије светске клинике „набављају“ органе на „црном тржишту“, што значи да непосредно сарађују са бандама професионалних убица које су се специјализовале за отимање и убијање младих. Будући да органе пресађују пре свега онима који имају новца и који спадају у владајућу класу, није случајно што капиталистичкој олигархији није стало да искорени ту злочиначку праксу. Убијање и касапљење деце „обичних“ грађана да би богаташка „елита“ могла да замењује органе на најубедљивији начин указује на злочиначку природу капитализма.
Интервју: Љубодраг – Дуци Симоновић, прослављени кошаркаш
24. Фебруар 2008
Чим су почела регуларна спортска такмичења, пре свега у фудбалу у Енглеској, створен је систем клађења који је условио намештање утакмица, што значи поткупљивање играча, судија и власника клубова. Будући да је спорт као институција ван правног система у такозваном „демократском свету“, створене су безграничне могућности за прљаве послове у спорту
Ако је пре сто година оснивач модерних Олимпијских игара Пјер де Кубертен изјавио „да је новац највећи непријатељ спорта“, онда се с правом питамо зашто је модерно друштво жртвовало најважнију споредну ствар у животу свакога човека на кугли земаљској.
Одговор на ово и на многа друга питања потпуног уништења менталне снаге и такмичарске воље непосредних актера спорта потражили смо од доктора правних наука Љубодрага – Дуција Симоновића, човека који је пре тридесетак година храбро стао у одбрану оних припадника људске расе којима је богом дата вештина спортског умећа и талента. И наравно, у тој неравноправној борби остао је све ове године усамљен, отуђен, деградиран, али не и сломљен…
нКада је по вашем мишљењу мафија почела да преузима кључну улогу у спорту уопште, посебно, у вероватно најпрофитабилнијој грани – фудбалу?
- Мафија је почела да се појављује у спорту када је новац почео да улази у спорт – тврди др права, бивши врхунски кошаркаш Љубодраг – Дуци Симоновић. – Почело је са фудбалом, као најпопуларнијим спортом, а онда са кошарком и другим спортовима. У кошарку новац је почео да долази после Светског првенства у Љубљани 1970. године, када смо освојили прво место. У фудбал десетак година раније.
нШта за вас значи спортски професионализам, односно да ли је он широм отворио врата уласку мафије…
КУБЕРТЕН ОДУШЕВЉЕН НАЦИСТИМА
Шта мислите, да ли се Кубертен преврће у гробу због тога што се тотално изгубио дух олимпизма, а Олимпијски покрет претворио у мафијашку организацију?
- Упркос томе што се то коси са његовом олимпијском филозофијом, Кубертен је при крају живота прихватио професионализам. Иначе, његови погледи о олимпизму и педагогији били су готово идентични са нацистичким погледима. У његовом писму Хитлеру од 17. марта 1937. године, Кубертен се захваљује Хитлеру не само на новцу који му је овај послао (10.000 рајхс марака), већ и на подршци коју су му нацисти дали за његову педагогију. Кубертен је у тој мери био одушевљен нацистичком Немачком и посебно Хитлером, да је све своје списе (60.000 писаних страна) поверио на чување нацистима. Он је нацистима поверио и испуњење његове последње жеље, да му се срце сахрани на Пелопонезу, у „Олимпијској долини“ (данас „Долина Пјера де Кубертена“). Нацисти га нису изневерили. Када је умро, извадили су срце и уградили га (1938.) у споменик дигнут на тлу античке Олимпије – каже Симоновић.
- Спорт је од самог свог настанка као институције, крајем 19. века, постао део капиталистичког поретка, што значи средство за стварање профита. Чим су почела регуларна спортска такмичења, пре свега у фудбалу у Енглеској, створен је систем клађења који је условио намештање утакмица, што значи поткупљивање играча, судија и власника клубова. Спортски професионализам је неминовна последица развоја спорта као шоу бизниса. Званични, оснивач модерних олимпијских игара Пјер де Кубертен рекао је, још крајем 19. века, да је „новац највећи непријатељ спорта“ и да су професионални спортисти „циркуски гладијатори“.
нКолико је светска политика имала утицаја у развоју спортске мафије у свету и код нас?
- Спорт је постао најважније средство капиталиста и бирократије за држање радних „маса“ у покорности. Кубертен је, после Руске и Минхенске револуције, рекао да је спорт „најјефтинија духовна храна која држи раднике у покорности“. Истовремено, спорт је, као отелотворење владајућих вредности капитализма, постао најзначајније средство за духовну колонизацију света, што значи за увлачење „нижих раса“ у капиталистичку орбиту. Спорт је постао прва мондијалистичка идеологија и Кубертен није крио да је главни циљ ширења спорта (олимпизма) у свету обрачун с културним и слободарским наслеђем колонијализованих народа. Све већи значај спорта као средства за деполитизацију потлачених радних слојева и колонијализованих народа отворила је простор мафијашким бандама да преузму спорт у своје руке и да за то не сносе никакве последице.
нКако функционише мафија у спорту? Колико је спортиста појединац у могућности да се свему томе супротстави?
- Будући да је спорт као институција ван правног система у такозваном „демократском свету“, створене су безграничне могућности за прљаве послове у спорту. Узмите такозвану продају играча. Одакле право клубовима да продају играче? Спортисти професионалци би требало да буду „слободна“ радна снага на тржишту, као и друга радна снага, а они су, фактички, својина клубова. Заправо, продаја играча је само начин да власници клубова „перу новац“. Зато постоје „дупли уговори“. Највеће паре „перу“ се у спорту. Према грубим проценама, капиталисти у свету годишње „оперу“ преко спорта 1.500 милијарди долара. Не би ме изненадило да је та сума далеко већа. Наши клубови су само део светског спорта и да би опстали у њему морају да прихвате владајућа правила. Корупција у спорту није анахронизам, већ је темељ на коме светски спорт функционише. Спорт се налази тамо где и проституција, коцка, продаја дроге…
нКолико је свему томе допринела она чувена крилатица „да су некада играли сиромашни, а богати гледали, док данас играју богати, а сиромашни гледају“?
- Спорт је „привилегија“ сиротиње. Тренери не иду на Дедиње да траже таленте, већ у сеоске и приградске средине где живи сиротиња. Исто је у Европи и другим деловима света. У САД деца из црначких гета чине ударну снагу спорта. Није случајно легендарни борац за људска и грађанска права Афроамериканаца Мартин Лутер Кинг, кога је убио ФБИ, говорио је да су црни професионални спортисти „срамота за црну расу“ јер их „бели господари користе да би прикрили прави положај црначке популације у САД“. Милиони младих широм света губе здравље и могућност да стекну образовање у настојању да путем спорта побегну из сиротињског гета и домогну се пара и „славе“. Само мали број успе – остали пропадају. У спорту одавно важи максима да је спорт „руски рулет за светску сиротињу“ – закључује Симоновић.
Аутор: Предраг Јеремић
Филм који ћете сада гледати режирао је Дуци заједно са својим старијим сином Игором Симоновићем.
Глас који чита текст је глас Срђана Кнежевића који данaс није међу нама. Скрећем пажњу да у филму има и потресних сцена, нарочито при крају филма.
Линк за филм на google видео сервису
Видео прилог можете скинути пратечи ово упутство.