Драган Симовић: Поезија се мора живети!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

Сваки посвећени песник-вилењак, пре или доцније, дође до познања, суштог познања, да највише може да учини за себе и ближње своје, онда када се осами, када изиђе из света, и, када постане невидљив, непознат, скривен и тајинствен за свет.
Тим путем су, кроз векове и светове, ходили сви тајинствени песници и велики посвећеници стваралачког и градитељског духа.

Тим путем су, такође, ходили и сви тајинствени и посвећени ратници светлости; они посвећени ратници светлости који су ушли у бајке, у митове и легенде, у предања хиперборејских племена и народа.
Мој пут јесте пут есотерног тајинственог и оностраног паганства; есотерног оностраног хиперборејског, ведског, аријевског, прасрбског и галактичког паганства.

Ретки су они који могу, срцем и душом, да појме и схвате ово што сам овде и сада записао.
Зато о овоме, сем овога пута, нећу никада више да пишем.
Нећу више никада да пишем, стога, што бих у ближњих својих, што бих у саплеменика својих, могао да изазовем љутњу, бес, мржњу и прогон.

То не желим!

Живећу и понашати се одсада тако, као да сам сасма непознат у роду и племену својему; као да никада ништа добро и узвишено нисам учинио за племе и род свој.
Живећу и понашати се као непознати и незнани песник-вилењак; као песник-вилењак о којему се ништа неће знати у спољноме (егзотерном) свету.

Не желим да ме ико икада у школама проучава; да ме ико икада спомене у неким књижевним круговима, на неким књижевним трибинама и вечерима.
Никада ништа нисам ни чинио ни стварао зарад славе света, те се зато и повлачим из света.

Има међу вама – међу вама који читате ове моје лирске записе! – тако дивотних, племенитих и божанских душа које се ретко где у свету могу срести и препознати.
Ви сте ми несебично помагали свих ових минулих година; ви сте ме спасавали онда када ми је веома тешко бивало у овоме свету привида, варки и опсена.

Вама ћу, уистини, остати благодаран заувек!
Ја ћу, већ колико сутра, поћи некамо на село.
А то значи, да неко време (не знам које!), нећу ништа писати и, ништа, наравно, објављивати на овим страницама.

Желим, у осами, у тиховању, и насамо, да разговарам са својом душом.

Пре или доцније, песник-вилењак дође до онога места, на својему тајинственом духовном путу, када појми и схвати, када позна и спозна, да није довољно само писати и стварати поезију, већ да се поезија, већ да се све оно што је, годинама и вековима, писао и стварао, мора и живети, али истински – срцем и душом – живети!

Ако песник-вилењак не живи своју поезију, онда би боље и паметније било, да је никада ни стварао није!

5 реаговања to “Драган Симовић: Поезија се мора живети!”

  1. Jelena Protić Says:

    …Надо писать по – русски, надо стремиться к поддержке и упрочнению одного, владычного языка для всех родных нам племён.
    Доминантной для русских, чехов, украинцев и сербов должна быть единая святыня – язык Пушкина, какою является Евангелие для всех христиан, католиков, лютеран и герн – гутеров…
    Нам малороссам и русским, нужна одна поэзия, спокойная и сильная, нетлённая поэзия правды, добра и красоты.
    Русский и малоросс – это души близнецов, пополняющие одна другую, родные и одинаково сильные.
    Отдавать предпочтение одной в ущерб другой, невозможно.

    Н.В.Гоголь ( 1809 – 1852) великий русский писатель
    Украины, уроженец Полтавщины.

  2. IvanT Says:

    Желим ти све најлепше! Песниче!

  3. Корнелиjе Кодреану Says:

    Жив био песниче, твоjа поезиjа греjе срце и душу. Хвала ти!

  4. BUDA_LAMA mudrost prirode Says:

    ..dobro uvek pobeđuje..jer ima mnogo dobrih i bolje od boljih izbora za pobedu života nad smrti..zato je potrebno udaljiti se od dobrih i pronaći bolje..a zlo uvek gubi..jer ima samo jedan izbor, da pobedi sebe i postane dobro i pobedi smrt ili da umre.

  5. War Machine Says:


Затворено за коментаре.

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 1.353 других пратиоца

%d bloggers like this: