Извор: Двери – Покрет за живот Србије
********
Радио програм Двери
Милован Дрецун за Атлантис ултра и радио Двери.
Београд, 25.09.2011
Гост Атлантиса Ултра је Милован Дрецун, војно политички кометатор чије су извештавање и коментари синоним за истинито и објективно приказивање догађаја, чиме се придружио малобројној плејади документариста који су своје животе и дело ставили у службу истине, какви су Џон Пилџер и Роберт Фиск.
Атлантис Ултра: Милован Дрецун о Либији, Космету, о медијима и новинарима у служби лажи
Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Као војно-политички аналитичар на Радио-телевизији Србије извештавао је са ратних подручја у Хрватској, БиХ, Македонији, Косову, Грузији, Либији…
За извештавање са Косова и Метохије током НАТО бомбардовања, одликован је Орденом за храброст.
Дрецун је аутор више од 1.000 репортажа, емисија и документарних филмова, а објавио више од 1.000 чланака у домаћим и иностраним часописима.
Протеклих 11 година одлучио се за једини могући статус у условима нестанка независног информисања и истине у медијима: независног аналитичара, истраживача, а сарадник је и неколико приватних европских агенција које се баве безбедносним проблемима.
Дрецун је аутор неколико књига међу којима су „Рат за Косово“, „Србија између истока и запада“, „Брате, где је наша Србија“…
Циклус документарних филмова „Забрањена истина“ Милована Дрецуна, који се приказује на више десетина радио и ТВ станица у Србији, постаје јединствено, драматичмно и потресно сведочанство о претварању света у гигантски концентрациони логор.
Забрањена истина о рату за Либију и најновијим догађајима на северу Косова, јединствени су филмови у светским размерама и представљају повлашћен простор за истину порекнуту у маглама ратова и замењену измишљеном реалношћу произведном у филмској продукцији Новог светског поретка.
********
Атлантис Ултра води и уређује госпођа Биљана Ђоровић.
Из ове емисије издвојио бих 2 момента. Први је срозавање медија и новинара где су оба ова чиниоца само портпароли циљаних лажних извештаја са хаотичне глобалне позорнице “креатора рата и мира” тоталитарног фашистичког новог светског поретка (НСП). Поводом тога, Дрецун описује једну ужасну сцену из Либије, када је НАТО намерно гађао једну цивилну четврт са много цивила, где су страдала и невина дечица!
На лицу места, поред лешева дечице били су Дрецун и један “угледни новинар” још “угледије” ББЦ телевизије која наводно важи као светски узор “објективног информисања” иза чега у ствари стоји сурова лаж у служби фашистичког НСП. Овај “угледни” ББЦ новинар правдао је страдање дечице тиме да је “НАТО тражио у ствари пројектиле које је ту Гадафи сакрио”(?!), а није му ето био циљ да убија цивиле и дечицу!?
Заиста морбидно!
Када је Дрецун упитао тог новинара како се уопште у тим малим становима, са малим вратима, могу уопште унети и сакрити пројектили који су велики, “угледни новинар” није имао одговор. Наравно, сви овакви и слични новинари свесни су да су у служби лажи, неморала, неправде, а све то тобоже правдају:
“да имају кредите, да школују децу, и да ако они то не би радили, радио би већ неко други”.
Кој одвратни цинизам и проституисање у име лажи, а прави мотив оваквих “проститутки” је:
“Зашто да на лажима заради неко други, кад могу ја!“
Други моменат је охрабрујући, јер младе генерације Срба се не дају, не дају да им антисрпски Сорошеви и којекакви испиривачи мозгова избришу слободарску националну самосвест, родољубље и жељу за истином! Дрецун је изнео податак да је на захтев ученика Прве Београдске гимназије, одржао две трибине о одбрани отаџбине, а сале у којима је држао те трибине биле су препуне, чак су дошли и ученици из других школа. Ово је охрабрујуће за српску нацију, њен опстанак и идентитет, а тако поражавајуће за србомрзачке испириваче мозгова!
Треба истаћи и један застрашујући детаљ са становишта перфидног утицаја на млађе генерације. ЛДП има некакву испоставу у Првој Београдској Гимназији, где држе некакву “ванредну наставу” за ученике, зашта немају одобрење министарства одбране. И дешава се да се ученицима неки редован час откаже, да би испиривачи мозгова из ЛДП-а уместо редовног часа држали своја предавања у циљу “дизајнирања” умова младих људи.
Прву трибину о одбрани отаџбине Дрецун је одржао на дан бомбардовања злочиначког НАТО пакта. Дрецун је тражио да се трибина одржи у оквиру редовне наставе. Међутим, директор гимназије у први мах није пристао да да дозволу да се одржи трибина, али на захтев упорних српских гимназијалаца морао је да попусти! Међутим, није дозволио Дрецуну да се трибина одржи у окивиру редовне наставе, већ у 8 увече, рачунајући да ће трибина бити слабо посећена, јер ко ће сад да дође у 8 увече да слуша шта се дешавало тамо неке 1998.-1999. године. Али, на његово огромно разочарење сала је била препуна, није могло да се дише, говори Дрецун, певале су се песме, текле су сузе…!
Друга трибина је била реприза прве!
