Трибина: Зашто је забрањен Атлантис

У Београду 26.04.2011. у Удружењу књижевника Србије (Француска 7) са почетком у 19 часова одржаће се трибина под насловом:

Зашто је забрањен „Атлантис“ култна емисија Радио Београда 2?

На трибини учествују: проф. др. Милан Брдар, проф. др. Мило Ломпар, Стефан Каргановић, оснивач и директор фонда „Историјски пројекат Сребреница“, Слободан Срећковић, и мр. Биљана Ђоровић, аутор емисије Атлантис.

Дођите у што већем броју, дајмо подршку Атлантису и Биљани Ђоровић, потребно је непрекидно одржавати тензију око Атлантиса и показати да се не слажемо са увођењем цензуре на Радiио Београду 2, изразимо поново на трибини захтев да се под хитно Атлантис врати на радио таласима Београда 2, јер као слушаоци који финансирају РТС имамо права да захтевамо да слушамо оно што желимо.

Саопштење за јавност поводом обесмишљавања излазака на протестне скупове

Једини прави протест, искрен протест без политичких манипулација и политичких игри је протест грађана Србије против ГМО, Кодекса Алиментаријуса и запрашивања отровним хемијским материјама који организује Еколошки Покрет Новог Сада са Николом Алексићем на челу, они су стали уз нас грађане када су сви ћутали о овоме због чега се протествује, све остало је игра разних интереса.

Извор: Еколошки Покрет Новог Сада

Однарођени режим заплашен нарастајућим незадовољством грађана Србије и најављеним општенародним протестним скупом за 5. јун, на Светски дан заштите животне средине, кренуо је испробаним рецептом ка обесмишљавању излазака на улицу и најавом нових излазака у својој режији.

Рецепт је успешно спроведен у Народној скупштини фингираним сукобима и међусобним пљувањем једне те исте интересне групе. Циљ је постигнут, народу се згадила политика (а не људи који је злоупотребљавају) и престао је да излази на изборе. Избори су претворени у пуко такмичење интересних група ради утврђивања која има више дисциплинованих чланова без присуства неопредељених бирача згађених моралним нивоом кандидата. Управо су то хтеле те интересне групе које су изводиле представу у Народној скупштини о наводним сукобима на политичкој сцени.

Најавом изласка грађана Србије на улице због јединог основаног разлога протеста, издаје националних интереса и продаје будућности Србије, режим је почео обесмишљавање протеста. За ту сврху му је послужио прикривени коалициони партнер са најавом митинга за 5. фебруар, на исти дан када су председник државе и Владе јавно оптужени за издају националних интереса и саучесништво у геноциду над Српским народом. Без осмишљеног разлога и циљева митинг је остао упамћен само по обећању деобе стиропора. Када је Еколошки покрет због издаје челника државе позвао грађане Србије на улицу 5. јуна пред Народну скупштину, прикривени коалициони партнер режима поново заказује митинг, овог пута за 16. април са још већим промашајем после чега ће грађани тек схватити колико су повучени за нос.

Најава Двери да ће и они организовати ,,протестни митинг у другој половини маја због угрожавања здравља“, само показује да режим има и друге прикривене коалиционе партнере које ће користити у обесмишљавању излазака грађана на протестне скупове.

Еколошки покрет зато позива грађане Србије да се не осврћу на подвале однарођеног издајничког режима коме је време орочено до 5. јуна, да се не осврћу на позиве за протесте било које странке или организације. У недељу 5. јуна, у Београду, на платоу испред Народне скупштине у минут до 12.00 часова почиње једини оправдани општенародни протест против однарођеног режима због велеиздаје сопственог народа, саучесништва у геноциду и продаје будућности Србије.

Директор
Никола Алексић, с.р.

Протест у Београду 5-ог јуна 2011-те, препорука за пут до успеха

Одлучио сам ради повећавања шанси за потпун успех нашег грађанскog протестa, који ће се одржати у Београду 5-ог јуна 2011-те, против Кодекса Алиментаријуса, Генетски Модификованих Организама и запрашивања са хемијским материјама из необележених авиона, да објавим једну МЕНТАЛНО-МИСАОНУ СУГЕСТИЈУ коју ће одређен број људи свакога дана да понавља у себи, у исто време, у истом временском интервалу, ТАДА ЋЕ СВИ ДА МИСЛЕ ИСТО, у томе је снага овог мисаоног креирања догађаја и реалности.

Да не ширим причу око тога, зашто је то тако, они који ово разумеју схватиће све, а суштина је у томе да што више људи у истом временском периоду МИСЛЕ ИСТО, да би се мисаона сугестија у потпности остварила и изкреирала реалност какву ми желимо, а желимо да успемо у протесту!

Особе које прихвате овај мој предлог, свакога дана у периоду од 20:30 до 21:00 седећи са усправљеном кичмом и склопљених очију: сконцентрисано, опуштено и будно, понављаће ову мисаону сугестију, дакле сви у исто време мислимо исто, мислимо ово свакога дана закључно са 4-тим јуном:

„ПРОТЕСТ ГРАЂАНА СРБИЈЕ ПРОТИВ КОДЕКСА АЛИМЕНТАРИЈУСА И ЗАПРАШИВАЊА ХЕМИЈСКИМ МАТЕРИЈАМА, КОЈИ СЕ ОДРЖАВА У БЕОГРАДУ 5-ОГ ЈУНА 2011-ТЕ, РАСКРИНКАВА, ОБЕСХРАБРУЈЕ И УКЛАЊА ПОДАНИЧКУ ВЛАСТ, КОЈА НЕ ЧУВА И НЕ ШТИТИ СВОЈ НАРОД“.

Мисаона формулација је лака за памћење, а истовремено је јасна, конкретна и концизна.

Не би било лоше да 3,4 минута пре понављања ове сугестије испразните ум од разних свакодневних мисли и затми пола сата од 20:30 до 21:00 понављате у себи узастопно горњу мисаону сугестију како је речено.

Овакви мисаони експерименти су већ рађени, тако да је познат један случај из једног америчког града где је стопа криминалитета била велика. Одређена група људи је у одређеном временском интервалу мислила исто. Свакога дана је мисаоно понављала у себи и мислила мисаону сугестију за смањење стопе криминалитета, и она се и заиста смањила за време понављања ове мисаоне сугестије.

Ширите интернетом, преко разних форума, блогова, сајтова и фејсбука ову мисаону препоруку, и сваким даном број оних који МИСЛЕ ИСТО у тачно предвиђеном временском интервалу биће све већи и већи, и самим тим  повећаваће нам се шансе за потпун успех протеста.

Срећно…!

Нови докази о сребреничкој лажи!

Ово је снимак радио емисије „Атлантис„, коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић, која се некада емитовала на другом програму радио Београда 2. Гости емисије су Стефан Каргановић, директор НВО „Историјски пројекат Сребреница“ и др Љубиша Симић, вештак судске медицине.

Стефан Каргановић и др Љубиша Симић: Нови докази о сребреничкој лажи

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У предмету Душко Јевић и други, где се одређеним људима оптуженим за геноцид судило за убијање заробљеника у складишту земљорадничке задруге у Кравици у јулу 1995. године после пада Сребренице, тужилаштво БИХ (процес је одржан 14.03.2011.) је извело свог заштићеног сведока, он је почео да прича своју причу, међутим, у једном тренутку он је застао и рекао, обративши се председавајућој:

„Ја не могу даље“ и наставио:
„Да ли могу сада да почнем да причам истину?“

Наравно, одједном је настао шок, тајац, сви су били збуњени, но председавајућа није имал куд, па му је рекла:
„Па добро, реците шта имате.“

И заштићен сведок почео је да прича, а за то је свакако потребна храброст:

„Све што сам до сада причао је лаж. Ја сам био престрашен уценама и претњама истражитеља тужилаштва, који ми је предочио, да ако ја не дам изјаву која се уклапа у оптужницу, да ја могу сам да се нађем на оптуженичкој клупи, да они имају доказа против мене.“

Питање је сад, колико још има таквих уцењених сведока од стране тужилаштва? С друге стране, др Симић је доказао да се ДНК анализом добија само идентитет леша, не и да ли је страдао у Сребреници, или је можда умро од неке болести пре догађаја у Сребреници. Том ДНК-а анализом желела се избећи једино валидна форензичка анализа и аутопсија, јер рецимо када би се пронашо неки леш са траговима гелера, јасно је да та особа није стрељана или заклана, већ да је страдала у борби. Али, када би тај исти леш идентификовали ДНК анализом, добили би само идентитет леша, ту нема трагова гелера и доказа да је та особа страдала у борби. Форезничком анализом добија се реалан број настрадалих, и то се није уклапало у унапред пројектовану и лажну цифру од 8000 пострадали, док ДНК анализом можете лажно да дођете до те тобоже „валидне“ цифре пострадалих.
Исто тако др Љубиша Симић истако је једну битну чињеницу, ДНК лабораторија у Тузли која врши ДНК анализе, нема уопште сертификат и лиценцу за рад од више истанце, што би значило као кад би неко ко нема диплому доктора-хирурга вршио операцију. Зато и не чуди да муслимани када им се затраже на увид те анализе, они не дају то, тако да је научна проверљивист немогућа, што још додатно указује на игру скривалица.

Ето то је једино објавио Атлантис, најпрофсионалније што се може. Сем Атлантиса, нико о овоме у осталим главним електронским медијима не прича, истина се прикрива!

На овом случају „Сребреница“ јасно се види да светски монструми који воде овај свет инсталирају у глобалном дискурсу и политичким односима норматив и превласт лажи над истином, јер сви фактори врло добро знају да се у Сребреници није десио геноцид: и светски моћници, муслимани, јер куд ћете боље раскринкавање лажи када то чине њихови сведоци оптужбе, знају то и водећи политичари у ЕУ, и ови наши квислинзи на власти. Такође су сви ови фактори свесни да и српски народ то зна, а опет се лаже. То је уједно и глобална психолошка операција да људи свесно пристану на лаж као „истину“, на закон лажи која се приказује као „борба за правду и истину“, а „праведници“ новог светског поретка цинично се позивају да је све у оквиру „међународног права и закона“, знајући да је то лаж, знајући да и ми обични људи знамо да је то лаж, но они то и желе, да ми сви свесно пристанемо на лаж, да је у својим главама уврстима као водећи норматив живљења.

У том контексту најтрагичније смо прошли ми Срби са овом издајничком влашћу и опозицијом, у наше име свесно су прихватили лаж као „истину“ и неправедно нам урезали печат геноцидности резолуцијом о сребреници. Ево сад Тома глуми „мученика“, штрајкује глађу да би натерао Тадића да одреди датум превремених избора.

А што Тома није гладовао када се доносила антисрпска резолуција о Сребреници у Народној Скупштини?

Зашто тај Тома пре доношења те антисрпске резолуције није изводио народ на улицу, да се протестима то спречи?

Зато што су сви лидери позиције и „опозиције“ из истог шињела, све су то бескрупулозни манипулатори који народ третирају као гласачку стоку. Зато сад и Тома гладује, што је чист маркетиншки потез за те будуће превремене изборе, не би ли добио имиџ „главног лидера опозиције“, да се избори за што бољу позицију за шишање оваца.

Док се не отарасимо свих тих странчара, и не доведемо истинску елиту на власт, Србији нема бољитка!

Ширите истину о Сребреници.

Помозимо да се Атлантис врати на таласима Радио Београда 2, потпишимо петицију против укидања Атлантиса.

Петиција против укидања радио емисије АТЛАНТИС:
http://www.gopetition.com/petition/44202.html

Стефан Kаргановић: Одговор Душану Радуловићу или исувише мало, исувише касно…

Извор: НовиСтандард

Мислим да је време да престанемо са фолирањем и позерством и да почнемо да ствари називамо њиховим правим именом. Да парафразирам Гертруду Штајн: цензура је цензура је цензура.

Али то није крај систематском кривотворењу садржаја те емисије о Сребреници у које се са своје катедре врхунског професионалца г. Радуловић лакомислено упушта. „Нема никог ко би, можда, аргументима усмерио расправу и на неку другу страну, чињеницама осветлио неки други аспект догађаја или појаве," каже он, надајући се да је „прошао воз" и да нико неће моћи да провери аудио запис и да разоткрије његову игру

Нестрпљиво очекивано реаговање руководства Радио Београда на узбуђење јавности у вези са укидањем култне емисије Атлантис са Другог програма ове куће најзад је стигло, али оно делује врло разочаравајуће. Реч је о (три недеље закаснелом) коментару г. Душана Радуловића на јавну дебату коју је ово питање изазвало.

Тезе г. Радуловића о професионализму и уравнотеженој презентацији гледишта у медијима веома су интересантне, поготово са становишта некога ко долази из другог амбијента, ван ових простора. Скоро увек када жаба, у покушају да опонаша коња, диже ногу да покаже да и она може да се поткива, резултат је комичан. Тако је било и овога пута.

За разлику од других апологета цензуре, г. Радуловић је бар поштено отворио карте и био је изричит о нечему што је код његових истомишљеника, који су се такође оглашавали о овом догађају, само мање или више дискретно провејавало. Захваљујући њему, сада знамо да је главни разлог за укидање Атлантиса Сребреница. Да се подсетимо, Атлантис се емитује већ осам година на Другом програму Радио Београда. Може се претпоставити да су и друге емисије Атлантиса током тог периода изазивале недоумице и мрштење „надлежних.“ Али ипак цензор је маказе извадио тек недавно, од емисија емитованих 31. октобра и 7. новембра 2010. године, када је била изречена прва јеретичка реч на тему Сребренице.

Господин Радуловић у прилог забрани тврди да је „као професионалац“ лично слушао неке од емисија Атлантиса и да му је засметао недостатак „аналитичког приступа… јер једноставно – анализе нема!“ Па наставља: „Нема никог ко би, можда, аргументима усмерио расправу и на неку другу страну, чињеницама осветлио неки други аспект догађаја или појаве. Али зато, на пример, има релативизације броја жртава у Сребреници (у једној емисији гости у студију рекоше да их је ‘само 442 стрељаних,’ а за остале ‘нема доказа’).“

ШТА РАДУЛОВИЋ КРИВОТВОРИ Јасно је да г. Радуловић циља на емисију у којој смо учествовали колега др Љубиша Симић и ја (и не само ми, као што ће се ускоро видети, али то је појединост коју је он прећутао), па ћу се фокусирати на тај део његовог коментара.

Пошто прецизно наводи једну цифру која је у емисији била поменута, могло би се закључити да је бар ту емисију г. Радуловић заиста слушао или је накнадно преслушао, што је небитно. Али ако је чуо цифру „442″, морао је чути и све остало о чему је било говора у вези са том цифром. А то нимало не личи на оно што г. Радуловић тенденциозно преноси читаоцима.

Било је речено да масовне гробнице садрже 442 леша (без „само“) са везаним рукама и повезима преко очију и да у односу на њих нема сумње да су били погубљени. Дакле, не ради се ни о каквој „релативизацији“ (шта год то значило), него о емпиричком утврђивању минималног броја погубљених особа. То је стандардна методологија у оваквим ситуацијама коју користи и Хашки трибунал. У продужетку разговора који је г. Радуловић очигледно слушао, али нетачно тумачи јер мисли да широкој јавности више није доступан па да садржај може да кривотвори без да од икога буде позван на моралну одговорност, догодило се управо супротно од онога шта у својој зазорној апологији цензуре г. Радуловић тврди. Наиме, не само да је анализе било, и то подробне и опширне, већ је то била баш она врста анализе која целокупну конструкцију званичног наратива о Сребреници на најрадикалнији начин доводи у питање.

Колега Симић је дао аналитички пресек садржаја масовних гробница које су везане за Сребреницу. Нјегова база података је најсавршенија која се може замислити: 3.568 аутопсијских извештаја које су припремили форензичари Хашког трибунала који су обавили процес ексхумација сребреничких гробница између 1996. и 2001. године. Др Симић је анализирао и класификовао све те извештаје, од првог до последњег, а то представља укупно око 30.000 страница. За ову реплику битне су само две димензије његове анализе: по образцу рањавања и по броју бутних костију, што је битно да би се са највећим могућим степеном вероватноће утврдио број особа у наведеним масовним гробницама.

Таквим аналитичким приступом он је дошао до закључка да се у 505 случајева очитује образац рањавања од метка који је конзистентан са хипотезом о стрељању, а да су у 627 случајева присутни трагови гелера и металних фрагмената који нису пушчаног порекла и који се не уклапају у теорију о стрељању. Што се тиче бутних костију, што представља врло веродостојан показатељ укупног броја сахрањених лица, таквих је било 1.919 десних и 1.923 левих. То указује на присуство испод 2.000 лица у сребреничким масовним гробницама и гледано из аспекта образца рањавања сугерише да су та лица настрадала од разних узрока. Очигледно је да су ове две емпирички (али ако г. Радуловић свој израз воли више, аналитички) утврђене чињенице сасвим довољне да целокупну званичну конструкцију о Сребреници доведу у најдубљу сумњу.

Али то није крај систематском кривотворењу садржаја те емисије о Сребреници у које се са своје катедре врхунског професионалца г. Радуловић лакомислено упушта. „Нема никог ко би, можда, аргументима усмерио расправу и на неку другу страну, чињеницама осветлио неки други аспект догађаја или појаве,“ каже он, надајући се да је „прошао воз“ и да нико неће моћи да провери аудио запис и да разоткрије његову игру.

Међутим, на тој емисији Атлантиса, коју Радуловић истиче као парадигму једностраности госпође Ђоровић, поред др Симића и мене гостовао је и г. Мирсад Токача, директор сарајевског Истраживачко-документационог центра. Додуше, г. Токача се испрва нећкао да учествује у дискусији на тему Сребренице када је сазнао да се у студију налазимо и ми. Прихватио је разговор тек после премишљања и колебања. Али битно је да је свештено начело audiatur et altera pars, за које се г. Радуловић тако јуначки и професионално залаже, у овом случају било беспрекорно и у потпуности испоштовано. Ја не могу да коментаришем све емисије Атлантиса за последњих осам година, али сигурно могу да се изјасним о емисији у којој сам учествовао. Јадна и бедна апологиа тyраннис, коју г. Радуловић нуди, недостојна је једне одговорне јавне личности, а посебно некога ко себе замишља као делатника на пољу културе.

ДОСТА ФОЛИРАЊА Сада ћемо г. Радуловићу морати да приредимо једно огромно разочарење: we got you! Све што смо навели читаоци могу лако да провере са неколико кликова на свом компјутеру. Емисија Атлтантис посвећена Сребреници у целости је доступна на интернету, било на нашем сајту», било на ЈУТубе:

Дебата о Сребреници 1/8

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

и читаоце подстичемо да је преслушају и да сами провере ко је у праву.

Као што сам поменуо, крајем марта гостовали смо по други пут на Атлантису у вези са Сребреницом. Повод је био наше сведочење у својству вештака пред Судом за ратне злочине Босне и Херцеговине у фебруару и у марту 2011. Морам признати да том приликом у студију заиста није било никога ко би „чињеницама осветлио неки други аспект догађаја или појаве“ и на тај начин непосредно задовољио високе професионалне критеријуме директора Радио Београда. Али сматрам да то ипак није трагично зато што у судници јесте била управо таква особа у лицу тужиоца Ерика Ларсона, који је и мене и др Симића подвргао темељном унакрсном испитивању као што судска пракса налаже. Надам се да ће г. Радуловић то прихватити као адекватну замену и да госпођи Биљани Ђоровић, водитељки Атлантиса, неће уписати још један професионални пропуст само зато што г. Ларсона није позвала у свој студио да тамо наставимо започету дебату.

********

Ево те емисије о којој говори господин Каргановић, а које нема у овом пренетом тексту са Стандарда, ја (Небојша Јовановић) сам је поставио 16.04.2011. на интеренету:

Стефан Каргановић и др Љубиша Симић: Нови докази о сребреничкој лажи

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

********

Мислим да је време да престанемо са фолирањем и позерством и да почнемо да ствари називамо њиховим правим именом. Да парафразирам Гертруду Штајн: цензура је цензура је цензура. Апологија цензуре је нечасно правдање насиља. Зар и г. Радуловић то индиректно не признаје када каже да је после политкомесарске критике емисије Атлантис у петак 25. марта уреднику Малавразићу предложио да „о детаљима разговарамо у понедељак“ и да није био „баш одушевљен“ што је Малавразић пожурио па је „свој потез“ повукао већ следећи дан, чим је стигао сигнал из ЦК. Јасно је, зар не, да је директорова нелагодност прагматичне а не принципијелне природе.Њему не смета насиље, већ динамика његовог провођења. Смета му једино то што је његов роботоидни уредник Другог програма муњевитом брзином учинио оно што су сви они желели и само су вребали погодан тренутак да ураде, само што је Малавразић то извео на скандалозно трапав начин. Захваљујући томе, сада је свакоме јасна узрочно-последична веза између бахатог наређења и понизног извршења, па се ‘нако пред свијетом руже…

Љубодраг Симоновић: Докле ћемо да будемо овце, докле ћемо да будемо пасивни идиоти?

Овај кратак и упечатљив исечак је са Дуцијеве трибине у Црвенки која се одржала 24.03.2011.

Љубодраг Симоновић: Докле ћемо да будемо овце, докле ћемо да будемо пасивни идиоти?

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Љубодраг Симоновић: Докле бре ти идиотизми човече, слобода је могућа, могућа!

Овај кратак и упечатљив исечак је са Дуцијеве трибине у Црвенки која се одржала 24.03.2011.

Љубодраг Симоновић: Докле бре ти идиотизми човече, слобода је могућа, могућа!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете  скините пратећи ово упутство.