Извор: НовиСтандард
Он неће да изађе у јавност са аргументима, већ смишља наступ који ће да омаловажи емисију, а ауторку да представи као теоретичара завере.
После саопштења председника ДСС Војислава Коштунице поводом укидања емисије „Атлантис“ на Другом програму Радио Београда, у јавности се по први пут након укидања те емисије огласио и Ђорђе Малавразић, главни и одговорни уредник Радио Београда 2. Иако се данима није одазивао на позиве новинара Балканмагазина, он је одлучио да разлоге за укидање емисије „Атлантис“ изнесе у дневном листу „Политика“. Изјавио је да „Атлантис“ већ дуже време не одговара концепту јавног сервиса и да су критике Програмског одбора РТС-а биле на месту.
„Морате да схватите како се сат времена у емисији „Атлантис“ говорило о томе да нас светски моћници свакога дана из авиона који лете над Србијом запрашују неком мистериозном материјом како би нас поразбољевали и уништили. Исто тако, треба тек тако поверовати „Атлантису“ да западни владари светом настоје да путем генетски модификоване хране смање светско становништво за 3,5 милијарде“, саопштио је Малавразић аргументе за укидање ове емисије.
Смишљено омаловажавање емисије и ауторке
Међутим, Биљана Ђоровић, ауторка „Атлантиса“ тврди да главни и одговорни уредник Радио Београда 2, Ђорђе Малавразић, настоји да за гаранта легитимности укидања „Атлантиса“ призове омиљену „бабарогу“ и успостављени синдром декаденције и помраченог ума: теорију завере. Он неће да изађе у јавност са аргументима, већ смишља наступ који ће да омаловажи емисију, а ауторку да представи као теоретичара завере.
„Довољно је пустити емисију у којој је спомињана појава Chemtrauilsa и схватити да то што је изречено не одговара истини: у емисији у којој је реч, само је пет последњих минута било посвећено тој теми, односно траговима које авиони остављају иза себе, која, међутим, већ око две деценије окупира пажњу истраживача, научника и новинара. Намера је била, иако нисам имала емисију о томе, да се и о овом феномену у Атлантису говори и у том циљу су уговорени интервјуи са Мајклом Марфијем, аутором филма „Чиме нас то запрашују“ и научницима из Европе и САД који би говорили о овој појави“, напомиње ауторка емисије „Атлантис“ и подсећа да је, на пример, на ХРТ у серијалу обрађена тема „Chemtrauils“. „Не знам у ком кодексу РТС-а пише да ми не треба тиме да се бавимо“, додаје она.
„Други пример који је навео уредник Малавразић је генетски модификована храна. Тема ГМО је била обрађивана у Атлантису у разговорима са Римом Лејбоу која је медицински директор Фондације “Natural Solutions” и борац против генетски модификоване хране, Вилијамом Енгдалом, Николом Алексићем, директором Еколошког покрета Новог Сада али и професором Владимиром Глишином који заступа сасвим супротно мишљење. ГМО и Codex Alimentsarius су веома важне теме о којима се слободно и критички говорило управо у овој емисји. Да ли је тема као што је генетски модификована храна у Србији, забрањена јер би могла да омете процес „хармонизације“ са WТО и ЕУ? Више од 800 најугледнијих научника из 84 земље потписало је упозорење о опасности од ГМО и послало владама свих европских земаља, па и нашој, али ми се додворавамо онима који су нас већ засули осиромашеним уранијумом, усвајајући те измене под изговором усклађивања нашег закона са европским нормама, јер Европа нема алтернативу! Седам савезних држава САД траже да се челницима „Монсантове“ компаније суди за злочине против човечности. Тема је свакако неисцрпна али је свака прича о њој забрањена“, објашњава Ђоровић и пита зар јавни сервис не треба да се бави тим темама?
Скривање правих разлога за укидање
„Сетимо се са којом су приљежношћу медији прошле године говорили о пошасти свињског грипа због које се морамо сви вакцинисати. Да ли је нека од емисија које су обмањивале јавност скинуте са програма? Не? Зашто? Зато што је најважније у медијима у Србији заступати угао који од вас очекује власт“, подсећа Ђоровић.
„О темама као што су био и геоинжењеринг расправљају све медисјке куће које држе до тога да је циљ њиховог делања разумевање кретања и тока цивилизације у условима биотехнолошког и научног екстремизма и биополитичких тоталитарних тенденција. Бацимо поглед на ХРТ. Култна телевизијска емисја „На рубу знаности“ бави се темама као што су ГМО, chemttrails-и и бројним другим, са великом свешћу о важности и значају покретања и проблематизовања ових питања“, наставља ауторка „Атлантиса“. Она каже и да јој је Малавразић, када је саопштио да укида “Атлантис”, понудио да ради нову емисију и чак дао предлог да се бави ГМO храном, али на њено питање зашто је онда укидао “Атлантис”, није дао одговор.
„Но, гео и био инжењеринг нису разлог хајке која се повела против Атлантиса. Тек неколицина емисија је била посвећена овим феноменима и занимљиво је да ми је на састанку, уприличеном ради саопштавања одлуке о укидању, сам господин Малавразић сугерисао да се емисија коју треба да предложим као замену за Атлантис управо бави проблемима ГМО, као и да он нема ништа против интервјуа са светским интелектуалцима. И… ни једна реч о теми Сребренице, забрани уласка Срђи Трифковићу у Канаду, додељивања почасног доктората Волцеру (о чему је Атлантис први говорио).
У емисији Атлантис су у разговорима са бројним интелектуалцима светског ранга и реномеа какви су Едвард Херман, Ноам Чомски, Мајкл Паренти, проблематизована питања везана са распад СФРЈ, Сребреничку трагедију, политику геноцида, улогу НАТО пакта као империјалног пит була, историјском ревизионизму. Пакистански аутор и историчар Тарик ?ли говорио је о колонизацији Ирака и „разговорима са историјом“. Виџеј Прашад и Хауард Зин говорили су о народним историјама. Говорило се о ендо и егзо колонизацији хумане суштине, историји манипулације и пропаганде…
Атлантис је ауторска емисија осмишљена као студија случаја реализације једне утопијске идеје у простору медија. Отворен за истину и људе моралних и интелектуалних квалитета, освајао је и слушаоце сличних квалитета, чиме је остварена једна чудесна веза која ће, верујем, ући у теоријски дискурс као драгоцен потенцијал медија који не би смео да буде заувек изгубљен у канджама системски генерисане беспоговорне оданости моћи и интересима“, закључује Ђоровић.







































