Одговор Биљане Ђоровић Ђорђу Малавразићу: Укидање „Атлантиса“ без правих објашњења

Извор: НовиСтандард

Он неће да изађе у јавност са аргументима, већ смишља наступ који ће да омаловажи емисију, а ауторку да представи као теоретичара завере.

После саопштења председника ДСС Војислава Коштунице поводом укидања емисије „Атлантис“ на Другом програму Радио Београда, у јавности се по први пут након укидања те емисије огласио и Ђорђе Малавразић, главни и одговорни уредник Радио Београда 2. Иако се данима није одазивао на позиве новинара Балканмагазина, он је одлучио да разлоге за укидање емисије „Атлантис“ изнесе у дневном листу „Политика“. Изјавио је да „Атлантис“ већ дуже време не одговара концепту јавног сервиса и да су критике Програмског одбора РТС-а биле на месту.

„Морате да схватите како се сат времена у емисији „Атлантис“ говорило о томе да нас светски моћници свакога дана из авиона који лете над Србијом запрашују неком мистериозном материјом како би нас поразбољевали и уништили. Исто тако, треба тек тако поверовати „Атлантису“ да западни владари светом настоје да путем генетски модификоване хране смање светско становништво за 3,5 милијарде“, саопштио је Малавразић аргументе за укидање ове емисије.

Смишљено омаловажавање емисије и ауторке

Међутим, Биљана Ђоровић, ауторка „Атлантиса“ тврди да главни и одговорни уредник Радио Београда 2, Ђорђе Малавразић, настоји да за гаранта легитимности укидања „Атлантиса“ призове омиљену „бабарогу“ и успостављени синдром декаденције и помраченог ума: теорију завере. Он неће да изађе у јавност са аргументима, већ смишља наступ који ће да омаловажи емисију, а ауторку да представи као теоретичара завере.

„Довољно је пустити емисију у којој је спомињана појава Chemtrauilsa и схватити да то што је изречено не одговара истини: у емисији у којој је реч, само је пет последњих минута било посвећено тој теми, односно траговима које авиони остављају иза себе, која, међутим, већ око две деценије окупира пажњу истраживача, научника и новинара. Намера је била, иако нисам имала емисију о томе, да се и о овом феномену у Атлантису говори и у том циљу су уговорени интервјуи са Мајклом Марфијем, аутором филма „Чиме нас то запрашују“ и научницима из Европе и САД који би говорили о овој појави“, напомиње ауторка емисије „Атлантис“ и подсећа да је, на пример, на ХРТ у серијалу обрађена тема „Chemtrauils“. „Не знам у ком кодексу РТС-а пише да ми не треба тиме да се бавимо“, додаје она.

„Други пример који је навео уредник Малавразић је генетски модификована храна. Тема ГМО је била обрађивана у Атлантису у разговорима са Римом Лејбоу која је медицински директор Фондације “Natural Solutions” и борац против генетски модификоване хране, Вилијамом Енгдалом, Николом Алексићем, директором Еколошког покрета Новог Сада али и професором Владимиром Глишином који заступа сасвим супротно мишљење. ГМО и Codex Alimentsarius су веома важне теме о којима се слободно и критички говорило управо у овој емисји. Да ли је тема као што је генетски модификована храна у Србији, забрањена јер би могла да омете процес „хармонизације“ са WТО и ЕУ? Више од 800 најугледнијих научника из 84 земље потписало је упозорење о опасности од ГМО и послало владама свих европских земаља, па и нашој, али ми се додворавамо онима који су нас већ засули осиромашеним уранијумом, усвајајући те измене под изговором усклађивања нашег закона са европским нормама, јер Европа нема алтернативу! Седам савезних држава САД траже да се челницима „Монсантове“ компаније суди за злочине против човечности. Тема је свакако неисцрпна али је свака прича о њој забрањена“, објашњава Ђоровић и пита зар јавни сервис не треба да се бави тим темама?

Скривање правих разлога за укидање

„Сетимо се са којом су приљежношћу медији прошле године говорили о пошасти свињског грипа због које се морамо сви вакцинисати. Да ли је нека од емисија које су обмањивале јавност скинуте са програма? Не? Зашто? Зато што је најважније у медијима у Србији заступати угао који од вас очекује власт“, подсећа Ђоровић.

„О темама као што су био и геоинжењеринг расправљају све медисјке куће које држе до тога да је циљ њиховог делања разумевање кретања и тока цивилизације у условима биотехнолошког и научног екстремизма и биополитичких тоталитарних тенденција. Бацимо поглед на ХРТ. Култна телевизијска емисја „На рубу знаности“ бави се темама као што су ГМО, chemttrails-и и бројним другим, са великом свешћу о важности и значају покретања и проблематизовања ових питања“, наставља ауторка „Атлантиса“. Она каже и да јој је Малавразић, када је саопштио да укида “Атлантис”, понудио да ради нову емисију и чак дао предлог да се бави ГМO храном, али на њено питање зашто је онда укидао “Атлантис”, није дао одговор.

„Но, гео и био инжењеринг нису разлог хајке која се повела против Атлантиса. Тек неколицина емисија је била посвећена овим феноменима и занимљиво је да ми је на састанку, уприличеном ради саопштавања одлуке о укидању, сам господин Малавразић сугерисао да се емисија коју треба да предложим као замену за Атлантис управо бави проблемима ГМО, као и да он нема ништа против интервјуа са светским интелектуалцима. И… ни једна реч о теми Сребренице, забрани уласка Срђи Трифковићу у Канаду, додељивања почасног доктората Волцеру (о чему је Атлантис први говорио).

У емисији Атлантис су у разговорима са бројним интелектуалцима светског ранга и реномеа какви су Едвард Херман, Ноам Чомски, Мајкл Паренти, проблематизована питања везана са распад СФРЈ, Сребреничку трагедију, политику геноцида, улогу НАТО пакта као империјалног пит була, историјском ревизионизму. Пакистански аутор и историчар Тарик ?ли говорио је о колонизацији Ирака и „разговорима са историјом“. Виџеј Прашад и Хауард Зин говорили су о народним историјама. Говорило се о ендо и егзо колонизацији хумане суштине, историји манипулације и пропаганде…

Атлантис је ауторска емисија осмишљена као студија случаја реализације једне утопијске идеје у простору медија. Отворен за истину и људе моралних и интелектуалних квалитета, освајао је и слушаоце сличних квалитета, чиме је остварена једна чудесна веза која ће, верујем, ући у теоријски дискурс као драгоцен потенцијал медија који не би смео да буде заувек изгубљен у канджама системски генерисане беспоговорне оданости моћи и интересима“, закључује Ђоровић.

Одговор Мићуновићу на напад према „Атлантису“: Тадић крши Устав! Демократска странка влада неуставно и нелегитимно!

Мићуновић поново напада Атлантис, прочитајте то у најновијем чланку „Новог Стандарда“.

Како је угашен „АТЛАНТИС“: Мићуновић и Ивањи отерали Чомског:

http://bit.ly/gHrePJ

Између осталог Мићуновић каже:

.. Ја, као слушалац, имам право да кажем да ли ми се свиђа или не, посебно са становишта јавног сервиса“

рекао је Мићуновић.

Деда Мићуне, и ја сам слушалац, али нисам ко ти уједно и председник програмског одбора РТС-а, који може да утиче на програм, а да јесам члан тог одбора, одмах би те избацио, и то по основи закона наравно, закона о сукобу интереса, што ћу појаснити. Дабоме, ти ЈЕСИ „слушалац“, али нечијих налога, налога интереса страних налогодаваца у креирању медијског тоталитаризма по принципу:

„Наша ‘истина’ нема алтернативу“

Где друга страна, попут Атлантиса, не може ништа да каже, поготуво што је та емисија на веома стручан начин, уз обиље чињеница, доказа и аргумената, раскринкавала сребреничку пропагандну лаж, да су Срби починили геноцид у Сребреници. Дакле, ти не можеш да будеш само слушалац, кад си уједно предсдник програмскод одбора који утиче на програм, а и као посланикм ДС-а не можеш да будеш на тој функцији у РТС-у, јер то спада у „сукоб интереса“, по Уставу, будући да имаш могућност да јавни сервис прилагодиш информативним интересима своје странке и западне антисрпске пропагандне слике која каже да су „срби криви за све“… „срби су искључиво злочинци, они једу живу децу“, што ти и чиниш, и са тобом сада важи нови слоган ТВ куће РТС, а то је:

„Ваше је право да знате све, до прве цензуре“

И наравно, деда Мићун је ударио шаком о сто, јер је на бриљантан начин, чини ми се баш у задњој емисији Атлантиса, пре укидања , једним сјајним детаљем Стефан Каргановић раскринкао додатно сребреничку лаж! Он је заједно са Др Љубишом Симићем био недавно у Сарајеву, 14.03.2011. где је у једном сребреничком предмету пред државним судом БИХ био вештак. Описао је један детаљ, у случају „Јевић“, који је био везан за догађаје у Сребреници, прецизније… радило се о убијању затвореника у земљорадничкој задрузи у Кравици, у јулу 1995.

Ево те емисија, у њеном другом делу било је речи о Сребреници. Поставио сам то на брзину као аудио матерјал, а за 3,4 дана поставићу то и на Ју Тубе.
Атлантис: Стефан Каргановић и Др. Љубиша Симић – нови докази о сребреничкој лажи

скини аудио прилог

Тужилаштво БИХ је извело свог заштићеног сведока, он је почео да прича своју причу, међутим, у једном тренутку он је застао и рекао, обративши се председавајућој:

„Ја не могу даље“ и наставио:

„Да ли могу сада да почнем да причам истину?“

Наравно, одједном је настао шок, тајац, сви су били збуњени, но председавајућа није имал куд, па му је рекла:

„Па добро, реците шта имате.“

И заштићен сведок почео је да прича, а за то свакако треба храброст:

„Све што сам до сада причао је лаж. Ја сам био престрашен уценама и претњама истражитеља тужилаштва, који ми је предочио, да ако ја не дам изјаву која се уклапа у оптужницу, да ја могу сам да се нађем на оптуженичкој клупи, да они имају доказа против мене.“

Ето, то ЦЕНЗОР није могао да поднесе, лажи о Сребреници се распадају, а тек ће да се распадну!

Питање је сад, колико још има таквих уцењених сведока од стране тужилаштва.

Остарели Мићун хоће да нас све закопа, под старе дане, тај „дисидент“ је показао своје право репресивно лице, репресивно у односу на истину, жели да прикрије истину о Сребреници, зато забрањује Атлантис, али неће успети, овај прилог ће их разбити, истина се шири:

Истина о Сребреници! Алијине лажи о Сребреници!

Све је документовано, ту је и документарни видео прилог у трајању ос 1 сат и 26 минута.

http://bit.ly/dGSpah

Даћу и то на блог, као чланак, у рубрици о Сребреници, а сада би о нечему другом, јер тек припремам матерјал, где ће се видети право лице ДС-а, њихова противуставна и незаконита делатност, а за то су најодговорнији Тадић и деда Мићун!! Мићуновић је знао да Тадић крши Устав, и као високи функционер ДС-а сноси огромну одговорност за нелегитимно и неуставно владање ДС-а после ибора 2008-ме!!

Јер…

Тадић крши устав, будући да је на изборима 2008-ме био носилац предизборних листи („За европску Србију – Борис ТАДИЋ“) а то није мого да буде као председник Републике, јер је то противуставно, што се види из следећег:

********
Ево шта каже Члан 6 Устава Србије:

„Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима.
Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређују се Уставом и законом.“

Неспојивост функција

Члан 115.

Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

********

Тадић, као што је познато, као Председник Србије (поново је изабран на ту функцију фебруара 2008-ме), није дао оставку на место председника Демократске странке за време ванредних парламентарних избора који су се окончали маја 2008-ме. Будући да по Уставу Србије, Тадић не може истовремено да буде и Председник Републике и као страначки лидер своје партије носиоц изборне листе (био је носиоц листе „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“), тиме је он свесно злоупотребио функцију Председника Републике Србије ради политичке изборне користи, што значи да су све остале странке биле у неравноправном положају. Затим, у децембру 2010-те Тадић је поново био изабран за председника своје странке што нам говори да он скоро 3 године активно крши Устав! Самим тим, од 11-ог маја 2008-ме ДС спроводи власт неуставно и нелегитимно, и све одлуке у том периоду које је ДС донео у коалицији са СПС-ом су неуставне, незаконите, нелегитимне и противуставне!

То зна и Мићуновић, и као високи функционер ДС-а, заједно са Тадићем, сноси огромну одговорност за незаконито и неуставно владање његове странке!

О чему се ради…

Пошто је очито да је Тадић као председник Републике прекршио Устав Србије, ради политичке изборне користи, частан и стручан човек, професор Др. Љубомир Т. Грујић, потпунои сам, без ичије подршке, покренуо је поступак пред Уставним судом, да се суд изјасни, да ли Тадић крши устав или не, и поднео је с правом захтев да се забрани рад Демократској странци. Наравно, да се из авиона види да је Тадић прекршио Устав, али таква је уставна процедура, мора се затражити од Уставног суда „оцена уставности“. Међутим, уставни суд је одбио да се изјасни, опет противуставно, јер је наводно Др Грујић „неовлашћено лице“.

Професор Грујић је све то побио, дошао сам до тих матерјала. Мићуновићу и ДС-у треба да се забрани рад, јер сви знају да је Тадић кршећи устав, злоупотребио функцију Председника Републике, да би се ДС докопао власти. Сада вам дајем само један део од матерјала Професора Грујића, што је довољно да неко овде, ко ово види, предузме грађанску иницијативу да се забрани рад ДС-у, да се против Тадића покрене пред Усатавним судом кривична одговорност за свесно кршење устава!! Имамо ми довољно богатих и часних људи који би ову акцију могли да финансирају, акцију не треба да воде стртанке, ВЕЋ ГРАЂАНИ, да се оснује грађанска организација поводом тога, јер да су „опозиционе“ стрнке хтеле то да ураде, то би се одавно десило.

Затим, треба хитно кренути у КОНТРАОФАНЗИВУ, пронаћи др. Грујића да води ту акцију, јер све има у малом прсту, све је то већ прошао, што ћете видети из доле приложених докумената, да се покрене адекватна петиција целокупног грађанства у Србиј пред уставним судом Србије, да се тражи следеће:

*Да се уставни суд изјасни о уставности рада председника Тадића и ДС-а

И, наравно, пошто је и врапцима јасно да Тадић и ДС крше устав:

*Да се покрене забрана рада ДС-а и одговорност Тадића због злоупотребе своје председничке функције и кршење Устава!

Под хитно треба организовати грађанску иницијативу, да се формира група грађана са Др Грујићем на челу, треба позвати и Чавошког, све високоумне патриоте, да се покрене акција забране рада ДС-а, одговорност Тадића за кршење Устава, да се обезбеди петиција од 100 000 потписа минимум, колико је потребно, МА МИЛИОН!!!

Ево вам сада део документације, ради дискусије у коментарима, јер треба разобличити то право штеточинско и безаконито лице ДС-а, као и Тадића који свесно крши устав. ДС влада неуставно и нелегитимно! Тадић често воли да каже да демократска странка, једина од свих странака, има „највећи демократски потенцијал“, међутим, све је супротно, имају заиста велики потенцијал, али за ћузу!

Скините ово, и ширите по интернету:
Грујић уставном суду, документ-1
http://bit.ly/ey5RHP

Тадић крши устав, докази:
http://bit.ly/ihFsxN

Закључак уставног суда, документ:
http://bit.ly/fvVQej

Грујић уставном суду документ-2
http://bit.ly/hr9Gk2

Кренимо већ једном у акцију, не дозволимо да нас ови безкичмењачки тирани униште, наше медије, истину, слободно новинарство, СРБИЈУ – АТЛАНТИС!!!
Ево неких исечака из тих докумената професора Грујића:

********

Господин Борис ТАДИЋ је као председник Демократске странке подчинио њеним интересима положај председника Републике тиме што је био носилац изборне листе коалиције „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“, чији је страначки носилац била Демократска странка. Устав не дозвољава лицу које је председник Републике да буде носилац предизборне листе (Члан 6, Члан 112, Члан 113 и Члан 115 Устава). Он је био носилац предизборних листи („За европску Србију – Борис ТАДИЋ“). Тиме су и он и Демократска странка изборе на свим нивоима, од општинских до парламентарних, учинили противуставним, о чему су и они и врховни судски органи били обавештавани, као и Народна скупштина, још у току изборног процеса, пре дана самих избора.

Председник ТАДИЋ, који је посебно обавезан Председничком заклетвом (4. став Члана 114 Устава) да поштује и штити Устав, чини супротно, да би подчињавао положај председника Републике интересима Демократске странке.

********

Тиме су Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ учинили изборе наравноправним и деловали против државног јединства кршећи Устав (Члан 111), против достојанства свих држављана који нису давали подршку њему и/или Демократској странци чији је он Председник, против остварења пуне слободе и једнакости сваког држављанина у праведном, отвореном и демократском друштву и изборном процесу чиме су кршили Устав (Члан 19 и Члан 23).

********

Противуставне и противзаконите изборне листе не могу да буду, те и нису, пуноважне. Њихово оглашавање за пуноважне је противуставно. Зато је ништавно. Зато су и све Збирне изборне листе у којима су изборне листе с Борисом ТАДИЋЕМ као носиоцем такође противуставне и ништавне.

На пример, прихватањем да у Збирној изборној листи буде изборна листа бр. 1 „За европску Србију – Борис Тадић“ с председником Републике као њеним носиоцем се крше и Чланови 111 и 114 Устава, као и Члан 42 (4. и 5. став) Закона о избору народних посланика којим се одобрава да носилац изборне листе може да буде кандидат за народног посланика или за други државни орган што је недозвољено председнику Републике (Чланови 112, 113 и 115 Устава). Закон, повезан с Уставом, такође не дозвољава председнику Републике да буде носилац изборне листе, те не дозвољава тиме да таква листа буде у Збирној изборној листи.

Таквим својим противуставним вођењем страначке кампање су Демократска странка и њен председник Борис ТАДИЋ учинили цео изборни процес неравноправним и противуставним (супротно 2. ставу Члана 52), те тиме и конституисање Народне скупштине и избор Владе такође противуставним. Демократска странка је то радила свесно, с предумишљајем и даље наставља да то користи.

********

Уверени у успешност, недодирљивост и неприкосновеност свог противуставног деловања, које је замагљено створеним утиском постигнутим представљањем себе као неоспорних демократа, Демократска странка и њен председник ТАДИЋ све чешће, практично непрекидно, преузимају да непосредно воде политику Р. Србије подчињавајући је себи. Устав им на то не даје никакво право (Последњи став Члана 5, Чланови 112 и 113 Устава о делатности председника Републике). То је искључиво право и обавеза Владе Р. Србије (Чланови 122 и 123 Устава). Шта више, добивши на противуставан начин велики број посланичких места, Демократска странка непрекидно непосредно подчињава себи и Народну скупштину и Владу пошто у њој има противуставно добијену већину и пошто је председник Владе њен члан. Демократска странка и њен председник ТАДИЋ су с тим добро упознати. Упркос томе, настављају.

********

Стефан Каргановић: Поносите се, будале! Али има ли неког паметног да се овога стиди?

Одбрана Атлантиса…

Извор: НовиСтандард
Аутор: Стефан Каргановић

Wоw! Драгољуб Мићуновић је заиста слушао „Атлантиду,“ а ми смо сви мислили да је гледао „Фарму„

У Америци постоји једна изрека: You can’t teach an old dog new tricks. У слободном преводу: не можете маторог кера научити да изводи нове циркуске трикове. Људождери кажу да, када једанпут пробате људско месо, заувек ћете чезнути за његовим укусом. Тоталитарни импулс слично је неодољив. Када цео свој живот проведете као идеолошки жандар једног тоталитарног режима, макар пропалог, тешко вам је да се научите етичким вредностима и правилима игре слободног друштва где норма није репресија према различитим ставовима и идејама већ њихова неометана конкуренција.

Није битно што сте шеф српске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе нити је битно што сте члан Програмског савета Радио-Телевизије Европске Србије. Наравно, Европа – то није само достојанство личности, слобода изражавања, разноврсност идеја и могућност јавне расправе по сваком питању, без табуа. И фашизам и комунизам такође су „Европа“ и то, у модерном периоду, њен проминентан део. Зато и јесте примерено да шеф делегације демократски обогаљене Србије у Парламентарној скупштини те Европе буде непоправљиви представник једне од те две савремене анти-Европе, једноставно да би били начисто са чињеницом да су, барем у Србији, светиљке слободе још увек безбедно угашене.

Читаоци вероватно већ подозревају о чему се ради. Да се нешто слично догодило у Мјанмару или Белорусији, медији у целом свету о томе би већ увелико брујали а борбени авиони, који се иначе налазе у комшилуку са задатком завођења демократије и људских права у једној оближној земљи, бар једним делом већ би били скренути према Србији да о истом трошку прошире и заокруже задату регионалну мисију. Али овде се ипак ради о нечем сасвим безначајном. Да вам објасним у чему је ствар. Без повода, најаве или оправдања укинут је култни радио програм који је субверзивно деловао ширећи хоризонте слушалаца, који је ометао евроатлантске интеграције Србије, а уз то још није шљивио табуе корумпираног система, чија је радиодифузна постројења безобзирно злоупотребљавао да људе подстакне на критичко размишљање. Можда је (ово је само пука хипотеза) Радио-телевизији Србије било припрећено да ће опет бити бомбардована ако ту опаку емисију не буде хитно скинула са свог програма.

СПИСАК ЗА ПОНОС Разлози за ужурбано прекомпоновање „програмске концепције“ Радио Београда 2 и за хитно укидање емисије „Атлантис“, коју води госпођа Биљана Ђоровић, биће јасни ако само летимично прегледамо списак њених еминентних гостију у последње време.

Професор Едвард Херман био је интервјуисан на теме као што су Сребреница, „политика геноцида“, разбијање Југославије, улога НАТО као империјалне ударне песнице, „нормализација незамисливог“, итд.

Професор Ноам Чомски, за кога кажу да је најистакнутији интелектуалац данашњице, био је гост три пута. Говорио је о НАТО бомбардовању Југославије и једностраној објави „независности“ Косова, а последњи пут о својој новој књизи „Наде и перспективе“.

Мајкл Паренти је два пута говорио, и то о распаду Југославије и о историјском ревизионизму.

Аутор и политички аналитичар Дајана Џонстон, чија је књига „Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO, and Western Delusions“ постала класика у свом жанру, гостовала је више пута на разне теме од текућег значаја.

Амерички историчар Дејвид Гибс представио је своју критичку студију „хуманитарног рата „First Do No Harm: Humanitarian Intervention and the Destruction of Yugoslavia“.

Филмски редитељ Роберт Кејн Папас говорио је о свом стваралаштву.

Пакистански аутор и историчар Тарик Али излагао је своја гледишта о колонизацији Ирака и о „разговору са историјом“.

Џудит Ризман је говорила о политици сексуалности а Рима Лејбоу о Кодексу Алиментаријусу.

Професор Мишел Џосудовски са економског факултета универзитета у Отави објаснио је појам „глобализације сиромаштва“.

Индус Виџај Прашад је расправљао о судбини „црнопутих народа“ и представио је своју „Народну историју Трећег света“.

Џон Штаубер је понудио слушаоцима фантастичну анализу делатности медија и њихових веза са центрима моћи, што је било предмет проучавања у његовим бројним књигама…

Треба ли да наставимо? У нормалном свету, са којим руководство Србије каже да се труди да своју земљу „интегрише,“ свака медијска кућа била би срећна и поносна да може да се похвали програмом који обухвата овакву ширину и дубину тема и са којим пристају да сарађују овако истакнути гости. Неко као госпођа Биљана Ђоровић био би похваљен и унапређен, али никада као кофер избачен.

Чињеница да се у Радио-телевизији Србије, Радио Београд 2, управо то догодило уједно служи и као лична карта и као морални и интелектуални портрет те жалосне установе и система којем она служи.

Али, ако размотримо ратио који је понуђен за укидање „Атлантиса“, онда је ствар још жалоснија. Како сазнајемо из недавног извештаја на интернет сајту „Новог Стандарда“, члан програмског одбора РТС Бранимир Ђокић овако је приказао ток те судбоносне седнице:

„Већина нас није знала о чему се уопште говори. Мићуновић (то је, ако се чудите, господин на кога смо алудирали на почетку – прим. аутора) је рекао како се емисија бави темама једнострано и да ауторка (алузија је несумњиво на проказану госпођу Ђоровић – прим. аутора) доводи саговорнике који заступају непримерене ставове“.

Хмммммм… „једнострано,“ „непримерено…“, да, да, а те су констатације са становишта које стране амбасаде у Београду?

ПРЕКРШЕНА ПРАВА Ево само неколико наговештаја ако погледамо на најаву гостију и тема за последња два месеца:

20. март 2011. У емисији „Атлантис“ говоримо о новим доказима у контексту дешавања у Сребреници у јулу 1995. године;

********

То је та емисија, у њеном другом делу било је речи о Сребреници. Поставио сам то на брзину као аудио матерјал, а за 3,4 дана поставићу то и на Ју Тубе.
Атлантис: Стефан Каргановић и Др. Љубиша Симић – нови докази о сребреничкој лажи

скини аудио прилог

********

13. март 2011. Гостује Мереседес Мартинез Валдез, амбасадорка Кубе у Србији;

20. фебруар 2011. У емисији „Атлантис“ представљамо најновију студију професора Едварда Хермана и Дејвида Петерсона: „Политика геноцида,“ која се недавно појавила у преводу на српски језик…;

13. фебруар 2011. Пукотина између реторике и акција у Тунису и Египту показује да је тенденција кретања у свету: стање полуконтролисаног хаоса и наставак дестабилизационих процеса;

23. јануар 2011. Гост емисије „Атлантис“ је Ноам Чомски, професор лингвистике на Институту за технологију државе Масачусетс.

На овом списку еминентних саговорника госпође Ђоровић упадљиво недостаје име извесног Драгољуба Мићуновића. Да ли то, барем делимично, објашњава фурију увређеног цензора?

„На Програмском одбору вођена је дебата о тој емисији,“ изјавио је изостављени господин ових дана, „али никакви захтеви нису поднети нити су се тражиле персоналне промене. Замерке на ову емисију су кршење елементарних права, ставови о дискриминацији, питање професора Трифковића, оцене Сребренице и холокауста.“

Хммм… да проверимо те „замерке“ једну по једну. Може ли господин навести макар једно прекршено право? О „дискриминацији“ кога или чега је ту реч? Питање професора Трифковића односи се на грубо кршење норми академске слободе утолико што су му канадске власти, нахушкане од бошњачког лобија, недавно забраниле улазак у земљу да одржи предавање на једном универтитету. Ако се добро сећамо, у једној од својих вишеструких инкарнација господин Мићуновић је играо улогу универзитетског професора, па је чак био и санкционисан од диктаторског режима коме је служио зато што је скренуо са неке од његових „линија“. Господин Мићуновић би као „децент“ особа требало да покаже мало емпатије и да буде на страни колеге Трифковића, а не против њега.

Оцене Сребренице? Шта господину конкретно у вези са тим оценама смета? Чињеница да се оне драстично разликују од „оцена“ полтрона који су у Скупштини Србије 31. марта 2010. године усвојили Резолуцију о Сребреници? Па шта? Оцене холокауста? Доушници су господина погрешно обавестили. То је тема о којој се на „Атлантиди“ никада није расправљало. Да се расправљало на увредљив начин, професори Чомски и Херман сигурно да не би пристали да учествовују у емисији зато што су они Јевреји. А Јеврејска заједница у Србији свакако да не би чекала да је Драгољуб Мићуновић узме у заштиту на састанку програмског савета РТС.

 

И за крај, дирљив пример невиности без заштите. „Као слушалац“, уздише јадни господин Мићуновић реагујући на злобне оптужбе да је организатор или бар егзекутор ове срамне медијске хајке, „имам право да кажем да ли ми се свиђа или не, посебно са становишта јавног сервиса“.

(Wоw! Он је заиста слушао „Атлантиду,“ а ми смо сви мислили да је гледао „Фарму“.)

ПИШИТЕ ИМ Тачно! То је право које му нико не пориче, али само под условом да га користи искључиво у личном својству или, ако инсистира да буде поштен, као портпарол неких структура, односно амбасада по чијим упутствима те структуре раде. Али га никако не може користити као представник јавности јер он никада у својој каријери и ни у једној од својих многобројних инкарнација тако нешто није био. Међутим, да баш будемо сигурни да је и у овом случају то заиста тако, сада је баш јавност на потезу. Чули смо мишљење једног „слушаоца“ емисије „Атлантида“ Драгољуба Мићуновића. Сада желимо да чујемо став јавности. Саопштите без страха или устезања шта о свему овоме мислите на следеће електронске адресе:

Ђорђе Малавразић, уредник Радио Београд 2:
glavniurednikrb2@rts.rs

Александар Тијанић, директор Радио-телевизије Србије:
office@rts.rs

Саша Јанковић – српски омбудсман:
zastitnik@zastitnik.gov.rs

Амбасадор Димитриос Кипреос – шеф Мисије ОЕБС у Србији:
dimitrios.kypreos@osce.org

Др Роланд Блес – директор одсека ОЕБС за слободу медија:
roland.bless@osce.org

Драгана Соломон – шеф Одсека за медије Мисије ОЕБС-а у Србији:
dragana.solomon@osce.org

Амбасада Холандије у Београду, његова екселенција амбасадор Лаурент Лоуис Стоквис:
bel@minbuza.nl

И најзад, last but not least, доставите своје мишљење једној дами која ће по службеној дужности морати њиме да се позабави, ма колико јој то идеолошки било мрско:

Хелсиншки одбор за људска права у Србији: „Соња Бисерко“:
biserkos@eunet.rs

Коштуница против укидања „Aтлантиса“: не треба чекати да почну да хапсе људе који другачије мисле

Не готивим Коштуницу, ни једног лидера позиционе нити „опозиционе“ владе. Коштуница је дошао на власт критикујући Ђинђићеву владу за пљачкашку приватизацију, обећао је када буде дошао на место премијера, да ће бити ревизије приватизације, међутим, ништа од тога није било, пљачкашка приватизација се наставила и са његовом владом, поготову ми борани то знамо, јер је управо Коштуничина влада, са бившим министром енергетике Наумовом и Предрагом Бубалом као министром привреде који су били из његове странке, покушала да на криминала и незаконит начин прода РТБ Бор буд зашто једној сумњивој приватној фирми „Купрум“. Осим тога, Коштуничина странка је прва у коалиционој влади шуровала са СПС-ом као коалиционим партнером, против којег се он „борио“ док је био опозиција у Слободановом режиму.

Уреду, изјаснио се у корист Атлантиса, и пошто је лично он својевремено поставио Тијанића на чело РТС-а, нека сада утиче на њега да врати Атлантис!
Извор: НовиСтандард»

Власт више не може да издржи да на јавном сервису постоји макар и једна једина емисија у којој се износе критички ставови према евроатлантској политици садашњег режима

Гашење емисије Атлантис на Другом програму Радио Београда представља отворену репресију режима и поновно увођење морално политичке подобности у јавни живот. Власт више не може да издржи да на јавном сервису постоји макар и једна једина емисија у којој се износе критички ставови према евроатлантској политици садашњег режима.

Тако се поново враћају стара времена једноумља и укидања сваког другачијег мишљења. Јавност треба најоштрије да осуди гашење емисије које већ годинама постоји, без обзира да ли се слажемо или не слажемо са идејама које се износе у тој емисији. Ово је питање елементарне медијске слободе и права на слободну јавну реч. Не треба чекати да се после затварања емисија почну затварати и људи који другачије мисле.

Биљана Ђоровић, аутор забрањеног „Атлантиса“: Данас исписујемо историју медија у Србији

Извор текста: НовиСтандард»
понедељак, 28 март 2011 12:35 Ана Радмиловић

Чак је било речи и да емисија угрожава мањине. Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву.

Биљана Ђоровић, аутор забрањеног „Атлантиса"

Са таласа Другог програма Радио-Београда у петак је муњевито укинут „Атлантис“, култна емисија Другог програма Радио-Београда. Ни то једно од последњих места у српским медијима – које је одисало духом слободе и где су се могли чути људи попут Едварда Хермана, Ноама Чомског или Мајкла Парентија – није преживело владу Бориса Тадића. Према расположивим информацијама, емисија је укинута истог дана пошто је на састанку Програмског савета РТС члан тог савета Драгољуб Мићуновић жестоко критиковао „Атлантис“. Како ствари стоје, уредник Другог програма Радио-Београда Ђорђе Малавразић био је слаб на критику „ветерана српске демократије“ и „борца за људска права и слободу изражавања“, па је емисију истог дана укинуо и она није емитована у свом редовном термину у недељу у 17 часова.

Већ у суботу вест је објавио интернет портал „Балканмагазин“. Вест је пренео „Нови Стандард“, после чега се догодила права побуна читалаца слободних интернет портала, који су жучно протестовали против забране. Истог дана покренута је петиција за одбрану „Атлантиса“ на адреси http://www.gopetition.com/petition/44202.html

Аутор Биљана Ђоровић може да буде поносна на своје слушаоце и поклонике емисије, који су показали велику иницијативу за одбрану „Атлантиса“. Ту „побуну слушалаца“ једне емисије, која је стајала као једна од последњих оаза медијске слободе и размишљања, Биљана Ђоровић описује овако:

„Данас исписујемо историју медија и новинарства у Србији на једном феноменолошки изузетно важном и значајном примеру какав је поновно потапање Атлантиде у једном виртуелном простору слободе под називом „Стандард“. И то ‘Нови Стандард’“.

Шта се тачно десило на том састанку Програмског савета и о чему се полемисало? Које је ваше дело, за шта сте криви?

- У петак ме позвао главни и одговорни уредник Радио Београда 2 Ђорђе Малавразић. Саопштио ми је да је заседао Програмски савет и да је његов председник Драгољуб Мићуновић изнео став о „Атлантису“ – да је емисија једнострана, гости заступају непримерене ставове, нема супростављених страна и сл. Малавразић је у разговору са мном инсистирао на озбиљности изречених критичких опаски и других говорника. Један је поменуо емисију у којој смо се у негативном контексту бавили забраном уласка др Срђи Трифковићу у Канаду. Чак је било речи и да емисија угрожава мањине. Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву.

Емисија је већ једном била забрањивана пре овог случаја. Шта се тада догодило?

- Да, емисија је требало да буде укинута 1. фебруара. Реаговала је НВО за медије Амицус Јурис и цео низ интелектуалаца из света, који су осудили најаву укидања емисије. Слушаоци су протестовали на сајту Радио-Београда и главни уредник Малавразић ми је рекао да емисија остаје на програму, да он није имао намеру да је укине, већ премести у термин петком. Тада је рекао и да ће се решити питање мог платног коефицијента, који је најнижи на програму, и поред тога што сам магистар и радим једну сложену емисију. Занимљиво је како је третиран мој рад и изузетан напор, који подразумева проучавања, преводе и истраживања. Као да нашој медијској кући ништа не значе гостовања свих тих људи, који чине част и људском роду и Србији, чијој су драми посветили своју истраживачку енергију. То је, међутим, сметало и то је довело до укидања емисије. Парадоксално!?

Каже се да је овај пут емисија укинута „незванично“. Шта значи незванично у овом случају?

- Новинар „Балканмагазина“ није могао да дође до поузданих информација ко је донео одлуку о укидању. Према писању овог магазина, то се није догодило на састанку Програмског савета, који такву ингеренцију нема.

Шта је „Атлантис". Осврћући се на улогу и значај „Атлантиса", Биљана Ђоровић каже да је њена емисија настала из једне идеје која у основи припада Бориславуи Пекићу и да „по правцима реализације, тока и судбине видимо да кореспондира са митом о Атлантису": - „Атлантис" није тек радијска емисија, као што није ни географски појам нити континент. „Атлантис" је испитивао потенцијале медија и представља студију случаја засновану на идеји отварања медијског простора за испитивање истине. „Атлантис" је постао могућност да медији реализују своје најбоље потенцијале: у њему су гостовали људи за које је карактеристично одсуство жудње за моћи или владањем; отворили смо неке од најзначајнијих феноменолошких, духовних и спиритуалних, културолошких и политичких тема. У „Атлантису" сте могли да слушате о питагорејској мистици бројева, концлогорологији, историји смртне казне, злу... Направљен је цео циклус о Шекспиру, преслушавани дневници Борислава Пекића и његов разговор са Драгим Стојадиновићем, братом Милана Стојадиновића, вођен у Лондону, 70-их година прошлог века, због чега је Пекић одложио свој одлазак у болницу. Говорили смо о јеретицима, алхемичарима, прогнаницима, мистицима, логици роботске цивилизације, одговорности, смислу и истини, Дишановом писоару. Природно, наставили смо истраживања о питањима симулакрумске природе цивилизације и токова у њој која су се веома неповољно реперкутовала на нашу садашњу ситуацију. А, ако једном кренете пекићевским трагом, отварају вам се чудесна врата и почињете да се дружите са најдивнијим савременицима - професорима Едвардом Херманом, Ноамом Чомским, Мајклом Парентијем, Дијаном Джонстон, Римом Лејбоу, Джудит Рисман, затим новинарима какав је Джон Пилджер, истраживачима попут Джона Стаубера. Од наших филозофа и теоретичара ту су били покојни Никола Милошевић, затим Милан Брдар, Дивна Вуксановић, Коста Чавошки, Ратко Божовић, Лјиљана Богоева-Седлар... И, наравно, госпођа Лјиљана Пекић, која је обележила „Атлантис" и омогућила да се реализује као простор у коме је наставио да живи величанствен пекићевски дух. Када кренете тим путем, у прилици сте да испитате и сагледате димензије ужаса које су империјална политика и политичка коректност произвели широм света у великом таласу деструктивности, која прети да земљу претвори у гигантски концлогор, што се управо ових дана догађа.

Има ли шансе да емисија буде враћена у програм?

- „Атлантис“ је неуништив будући да се ради о утопијској идеји, која се и овог пута показала као веома значајан и важан корективни механизам. Ово што се са емисијом догодило утицаће и на теоријски дикурс и на ревитализацију идеала новинарства, које је нестало као мисија и претворило се у неподношљиво ништавну професију произвођача симулакрума. Ми смо на крају једног цивилизацијског циклуса обележеног деструкцијом и да ли ћемо то као врста преживети, велико је питање. „Атлантис“ ће и као емисија и као мисија наставити да постоји, и не могу је укинути никакви декрети, захтеви за политичком коректношћу и слични опскурантизми. Новинар не сме да буде слуга система, партијских интереса и произвођача бешчашћа. Верујем да је Пилджер у праву када захтева од новинара да говоре истину и када их сматра одговорним за процесе који човечанство претварају у хуманитарни отпад. Од нас новинара зависи да ли ћемо у томе учествовати или ћемо своју енергију и знање употребити како би разоткрили механизме и супротставили се злу. То је мисија „Атлантиса“.

Откуд Мићуновић у целој причи?

- Он је члан Програмског одбора, који, како можемо прочитати на сајту РТС, заступа интересе гледалаца и слушалаца у целини; разматра остваривање програмске концепције Радиодифузне установе Србије и упућује препоруке и сугестије генералном директору и Управном одбору.

Да ли сте контактирали с њим после тога што је направио инсистирајући да емисија буде забрањена?

- Не, састанак је одржан 25. марта и мене је главни уредник позвао да одмах дођем, чак су и аутомобил послали по мене. Мом састанку са Малавразићем присуствовала је уредница редакције којој припадам. Осуда емисије није трпела никаква одлагања извршења. Морала је бити укинута. Квари омладину а и остале.

Да ли сте контактирали с неким из Управог одбора или од присутних на том мрачном састанку?

- Нисам. За сада контактирам само са слушаоцима, којима није дато никакво обавештење о укидању емисије нити образложење због чега. Дугачки прсти цензуре раде у тишини и мраку. Неко је те емисије пажљиво одвајао, сатима преслушавао и смешкао се: „Ово ће бити довољно; ово ће показати да је ‘Атлантис’ опскурна десничарска емисија; ево, и ово је доказ, и ово, и ово…“ Ко је то урадио? Не смемо бити наивни па поверовати да је Мићуновић слушао сваке недеље „Атлантис“. Али има их који јесу. Један од њих је чак јавно рекао после једне позоришне представе: „‘Атлантис’, то ми нећемо трпети. Ми ћемо ту емисију укинути“. Тај исти колега је изјавио да се он лично залагао за бомбардовање Југославије 1999.

Каква је реакција колега из Радија? Јесу ли људи уплашени?

- Да, кад сам напустила просторије главног уредника, прилазиле су ми колеге којима се та ујудурма у вези са „Атлантисом“, која траје дуго, уопште не допада. Уплашени? Од кога, чега? Плате на Радио-Београду су испод републичког просека. Сада се спрема нова систематизација, нова пензионисања и отпуштања. Систем нас деценијама навикава на живот по логици – нико нам од вас није потребан. Довољни смо ми који управљамо. Ви остали сте потрошна роба и, ако неки коњ цркне, има други. Увек ће се наћи онај који ће да ради без поговора.

Да ли на Радио-Београду раде уплашени људи и шта мислите, докле ће тај страх још трајати?

- Радио Београд још увек чува своју специфичност. Већина новинара ангажована је на одбрани вредности, смисла и значаја културе и морала у култури, политици, образовању… Урушавање свих вредности, што представља водећи цивилизацијски модус операнди, чини да су људи незадовољни, резигнирани и утучени. Много је људи са нашег програма умрло током неколико последњих година.

Постоји ли слободно новинарство у Србији?

- Будући да сам теоретичар медија, могу рећи да су моја истраживања показала да слободно новинарство не постоји нигде у свету, сем у случају малог броја алтернативних медија. Медији су системски увезани са моћи и интересима, и по својој структурној позицији представљају орвелијанска министарства истине, која имају задатак да рат представе као мир, ропство као слободу, лаж као истину. Тако је и у Србији. Срећом, постоје алтернативни медији и морамо створити системска решења која ће тим медијима омогућити егзистенцијални опстанак. У Србији је много веома добрих новинара који су то на светском нивоу, али кога то занима. Колико имамо правих документарних филмова о догађајима везаних за распад Југославије? Немамо дописнике из света. Зашто смо дозволили да наш медијски простор запоседну стране корпорације. Како је Слободан Рељић отишао из НИН-а? НИН се није смео продати и предати. На срећу, одлазак НИН-а пратио је успон магазина „Печат“, „Геополитика“ и целог низа часописа у електронској форми који су окренути бескомпромисним трагањима за истином.

Шта је слободно новинарство?

- Новинарство и новинари не смеју да буду послушници система и продужене руке политике. Улога новинара и њихова одговорност је огромна будући да медији имају пресудан утицај на људе. Одговорност је на сваком појединцу. У време када медији производе логистику перцепције и чине могућим сваки рат, новинари су у великој мери одговорни за свет који настаје након интервенција и окупација. Свако ко је гледао документарне филмове Джона Пилджера разумеће о чему говорим. Пилджер је парадигма онога какав би новинар требало да буде.

Да ли ми, поред цензуре споља, трпимо и ону још гору аутоцензуру и да ли је то можда слика наших медија током последње деценије?

- Управо тако. Аутоцензура је водећи феномен: новинари често ослушкују политичке ветрове и калкулишу, прилагођавају се променама пре него што су се догодиле под паролом да имају кредите, породице, и да лако могу бити замењени неким ко је добро слушао ветар. Временом је то ослушкивање постало условни рефлекс, па новинари, уместо да ослушкују догађаје и истражују њихов контекст и суштину, заузимају „без поговора“ (драма Харолда Пинтера) угао гледања који од њих захтевају власт или интереси. То је довело до тога да се стварност и њена слика у медијима неповратно одвоје и удаље на штету сваке логике и вероватности. Међутим, упркос свему, мислим да је неопходно разумети да од самих новинара зависи. Новинари морају да буду препрека да власт и политика раде оно што није у општем интересу. Новинари морају да свет учине бољим местом, а не да сведу своју улогу на то да допринесу да нас симулакруми и спектакли забављају до свеопште катаклизме. Слобода и одговорност су нераскидиво повезани и чине саму суштину човека. Без слободе човек престаје да буде човек и постаје робот који омогућава тријумф сабласти.

Др. Слађана Велков: Гледање у Сунце, заблуде о исхрани, храна будућности

Ово је снимак са бесплатног предавања и трибине коју је докторка Слађана Велков приредила крајем јануара 2011-те у Београду за све заинтересоване, био сам присутан и ја. После предавања докторка је одговарала на питања. Било је речи о разним заблудама у исхрани, о томе да је природа створила човека да једе биљну храну, не месо. Посебно обратите пажњу на детаље и објашњења једне дуго прикриване и природне методе за здрав и дуг живот, а то је директно гледање у Сунце, популарно назване „сангејзинг“. Било је речи и о пресној исхрани као најбољем и најздравијем начину храњења. Оно што прича, Слађана и примењује, укључујући и целу њену породицу, значи то се односи и на праксу директног гледања у Сунце коју је докторка одрадила до краја.

Др. Слађана Велков: Гледање у Сунце, заблуде о исхрани, храна будућности

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете преузети пратећи ово упутство.

Терапија гледања у Сунце може нас ослободити свих болести! Цела терапија траје 45 минута непрекидног гледања у Сунце, када је то безбедно да се примењује, а то је у првом сату зоре, и задњем сату сутона, када није штетно за човека да директно гледа у Сунце. Наравно, та пракса гледања у Сунце првог дана почиње са 10 секунди гледања, и сваким наредним даном додаје се по 10 секунди, док се не испуни квота од 45 минута.

Питања присутних била су врло интересантна и квалитетна, тако да се што шта сазнало и кроз дискусију. Одгледајте ово, биће вам врло, врло корисно с обзиром на то да се човеку по разним продавницама и супермаркетима сервира само „мртва“ токсична и штетна за здравље храна, зато и траје дуго у тим конзервама. Међутим, посебна опасност долази од паклених пројеката, од стране светских моћника, са генетски модификованом храном, погубним стандардима Codex Alimentarius, запрашивањем са неба отровним хемијским материјама (Chemtrailsi) из необележених авиона.

Др. Слађана Велков: Храна будућности

Сва храна на планети Земљи је дериват Сунца. Зрно пшенице је храна захваљујући Сунчевој енергији учвршћеној у њему. Месо животиња су такође носачи Сунчеве енергије. Уништимо Сунчеву енергију и уништићемо храну иако материја остаје.

Фармер сади семе у земљу, сунце га проклијава, храни растућу биљку и током сезоне закључава се у њеном ткиву, повезујући иначе мртву материју заједно у организовану структуру. Животиње или људи једу ту структуру и разлажу је до мањих честица, и на тај начин живе од акумулиране сунчеве енергије, а избацују материјалне остатке хране. Ти остаци постају отров, и ако нису добро елиминисани из човека или животиње, изазваће болест. У сваком молекулу воде се налази рудник сунчеве енергије. Вода за коју кажемо да је неопходна за живот човека је вода, захваљујући том истом сунцу, јер без топлоте сунца, вода би била лед. Храна и пиће су само носиоци благотворне сунчеве енергије. Храна човека и органског живота на земљи је сунце. Када нам ово постане јасно, и када почнемо да користимо директно сунчеву енергију, гледањем у сунце у сигурним сатима, као и узимањем живе, сирове хране (кувањем се сунчева енергија уништава), онда ће се наше потребе за храном смањити и највећи део телесне енергије, која се иначе користи у варењу хране, ће бити искоришћена у очување здравља и интегритета ћелија, тако да ће наше тело постати здраво и дуговечно.

Кувањем се Сунчева енергија уништава и оно што остане је мртва материја која оптерећује наш организам и одузима му драгоцену животну енергију у процесу елиминације из тела.

Осврнула бих се на то да се углавном хранимо храном која није дизајнирана за нас људе. Наиме, хранимо се месом које наше тело не може варити, млеком за које од своје пете године немамо ензиме да дигестирамо, индустријском храном која је толико нехранљива да чак ни бактерије ни инсекти не желе да је једу.

Сунце је примарни извор енергије на земљи и сва храна коју једемо је дериват Сунца. Сунчева енергија се трансформише фотосинтезом у биљкама и тако добијамо секундарни извор енергије. Када једемо месо, ми такође узимамо сунчеву енергију али трећеразредну, трансформисану кроз биљке и животиње. Из овога можемо видети да је месо сиромашан извор енергије, док су сунце и биљке чишћи и богатији извори енергије. Постоји и четврта трансформација, а то су звери, животиње које које једу месо. Месо тих животиња је јако кисело и није прикладно за људску употребу.

Пета трансформација је код лешинара који једу мртво месо. Сетите се само како болесно изгледају лешинари. Интересантно је да када једемо месо, и ми људи спадамо у ту групу, јер месо којим се хранимо није свеже. Приметите такође генералну агресивност месождера које ми називамо зверима. Звери чине зверства, а и ми када једемо месо делујемо слично зверима, за разлику од мирољубивих биљоједа.

Нама је природно да уберемо и поједемо јабуку или неки други плод, а природа је обдарила лава да стигне брзу антилопу, убије, прождере је и свари њено месо и то без икаквих помагала. Пробајте ви да оним чиме нас је природа обдарила, без оружја, стигнете антилопу или ето и краву. Чак и да успете да је некако убијете како ћете јести њено месо без сечења, кувања… а ми нисмо дизајнирани са шерпама и лонцима. Пробајте само да одгризете зубима део меса са краве попут лава. Такође, наш систем за варење није прилагођен варењу меса. Звери имају кратка црева и јаку киселину тако да се месо код њих брзо свари и избаци док ми имамо слабу киселину и дуга црева као код свих биљоједа. Када једемо месо оно остаје у нашем систему за варење и до 3 дана и практично се распада са свим несагледивим последицама. Видели смо да је за нас људе сасвим неприродно да једемо месо. Та неприродност нам се и свети јер се код нас у Србији, например 60% смртности приписује срчано васкуларним болестима! А од осталих 40% добар део отпада на злочине и афектне ситуације директно изазване месном исхраном која у људима изазива агресивност. Када једемо месо и друге животињске продукте, животињске масти из меса и млека, за које наш организам није створен, таложе се у крвним судовима, смањујући њихов пречник и проток крви што узрокује висок крвни притисак и долази до њиховог запушења што је уствари инфаркт или мождани удар зависно од тога да ли крвни суд води према срцу, мозгу или неком другом делу тела. Веровали или не, томе се приписује 60% укупне смртности.

Наши преци су устајали са Сунцем, напајали се његовим зрацима по цео дан И враћали се у своје куће тек онда када би сунце зашло. Данас, нажалост то више није тако. Људи се плаше Сунца, затварају се по мрачним кућама, раде по целе дане по мрачним зградама, мажу штетне креме на кожу које изазивају рак и блокирају да здрави сунчеви зраци дођу до коже, носе наочаре за Сунце и спавају када је Богом дано Сунце високо на небу. Да би се напајали сунцем, треба прво дозволити сунцу да уђе у наше очи и активира жлезде, хипофизу и епифизу, које се налазе иза очију.

Треба проводити дане на сунцу, не носити наочаре за сунце и излагати се сунчевим зрацима што више у јутарњим и вечерњим сатима. Такође је битан проток електрона у телу и контакт са земљом – ми смо као проводници електричне енергије између Сунца и Земље. Наши преци су ишли боси док ми гуменим ђоновима блокирамо природни ток благотворне енергије. После сунца, следећи чист извор енергије су живе некуване биљке, јер се кувањем храна убија и животна снага нестаје.

Ако посадимо печену јабуку, из ње ништа неће израсти, јер у њој нема живота, али ако посадимо сирову јабуку, из ње ће израсти прелепо дрво које ће родити хиљаде других плодова. Тако и код нас људи, ми нашу животну снагу поспешујемо само храном која има животну снагу. Нешто што је мртво ће нам само одузети животну снагу и наше тело ће почети да стари и умире. Уморни смо и поспани када једемо кувану – мртву храну. Насупрот томе, када једемо живу – сирову биљну храну, осећамо се освежени и одморни. Само живот може дати живот! Сетите се поређења лава и хијене, оба су месождери, али је између њих огромна разлика у изгледу и животној енергији.

Кувањем се уништавају ензими у храни и одузима јој се живот. Кувана храна краде метаболичке ензиме ћелијама, који су гориво за ћелију, и тако умањује ефикасност телесних органа. То је и разлог поспаности после конзумирања куване хране. Лоша исхрана, недостатак Сунца и свеже воде је један од главних узрока многих болести. Правилна исхрана, детоксикација и Сунце могу лечити хроничне болести чак и терминалне попут рака.

Лечење рака је слично лечењу других болести, а ја чврсто верујем да можемо готово елиминисати ризик од рака и радикално побољшати своје шансе за потпуни опоравак пратећи природне токове регенеративних моћи тела.

Сирова биљна храна и излагање Сунцу дословно ће вас подмладити!

Хранећи се Сунчевом енергијом директно из Сунца као и Сунчевом енергијом из живе биљне хране, знатно ћемо умањити потребу за храном. Знајући да се код нас например 60-70 % месечног прихода, просечно троши на храну, лако можемо увидети да је начином исхране који вам топло препоручујем, потребно много мање новца а и постајемо независни од хране. Наше здравље ће се такође побољшати па нећемо бити болесни те тако додатно смањити трошкове. 40 година одвајамо за пензију надајући се да ћемо ето бар добар део тих година провести у здрављу као пензионери. Али када погледате данашње статистике, видећете да врло мало људи заиста ужива те заслужене плодове свог радног века. Правилном исхраном ћемо и дочекати пензију здрави, а и заиста проживети заслужени пензијски век.

Петиција против поновног укидања радио емисије Атлантис

Мада сам у претходном тексту о укидања радио емисије Атлантис дао петицију за потписивање против укидања Атлантиса, дајем је поново, јер битно је да се у наслову чланка види да је то петиција, јер тако ће грађани брже сазнати за њу и почети да је потписују. Поред доле наведених детаља одмах сада дајем још један предлог. Морамо вршити притисак на радио Београд 2 и РТС. Зовите данас, баш на дан емитовања Атлантиса, радио Београд 2, телефон за емитовање емисија је овај: 011 3229 653 и питајте зашто нема Атлантиса, тражите званично објашњење од Малавразића, да се свим слушаоцима званично обрати и образложи зашто је укинут Атлантис.

Грађани Србије,
На сцени је брутална медијска одмазда!

Главни и одговорни уредник Радио Београда 2, поново је својом самовољом укинуо нашу омиљену емисију АТЛАНТИС, по други пут. Молим вас све да му и овога пута то никако не допустимо!!!

Одбранимо својим потписима бриљантну водитељицу Атлантиса, Биљану Ђоровић, одбранимо Атлантис, одбранимо слободу истраживачког новинарства и медија!

Натерајмо јавни сервис, РТС, да поштује свој главни слоган у информисању, којег поново тако бескрупулозно крши главни и одговорни уредник Радио Београда 2, Ђорђе Малавразић, а то је:

„ваше је право да знате све“

********

Петиција против укидања Атлантиса
Линк ка сајту за потписивање петиције:
http://www.gopetition.com/petition/44202.html

Поштовани господине Тијанићу,

Ми грађани Србије, који смо потписници ове петиције, обавештавамо Вас о поновном нападу на изванредну радио емисију другог програма Радио Београда 2, АТЛАНТИС, која је поново укинута, чистом самовољом главног и одговорног уредника радио Београда 2, Ђорђа Малавразића.

Ово је страшно!!! Све је попримило политичко-стаљинистичке моделе диктатуре! Нема слободе информисања!!
Сада је јасно да је све ово замислио главни и одговорни уредник Малавразић. Приликом првог покушаја да укине Атлантис, био је спречен, побуном слушаоца Атлантиса путем тадашње петиције, путем коментара на сајту радио Београда 2 и апелима Стефана Каргановића код челника РТС-а. Малавразић је морао то да прихвати, али изгледа да је сада нахушкао Драгољуба Мићуновића, да би остварио свој план.

На фејсбуку је пуштена вест о укидању Атлантиса:

„Danas je saopšteno da emisija Atlantis neće više postojati. Da bi to bilo realizovano ovoga puta su aktivirani mehanizmi sistema pa je tako na sednici upravnog odbora RTS-a Dragoljub Mićunović izgovorio, po rečima Đorđa Malavrazića, nepreglednu paljbu po Atlantisu u smislu da ne odgovara koncepciji javnog servisa, nema zastupljenu drugu stranu, predstavlja smetnju dobrom informisanju javnosti, ugrožava manjine itd, itsl.“

Каква друга страна се помиње?! Цео медијски простор у Србији, је управо ЈЕДНОУМНА ИНФОРМАТИВНА СТРАНА, без те друге стране, која МИСЛИ ДРУГАЧИЈЕ. То је једно такво неподношљиво ментално загађење, за нас грађане!!! Та ЈЕДНОУМНА страна не допушта другачија размишања, ту другу страну, коју свима нама грађанима пружа АТЛАНТИС!!

Овим се види МОЋ ИСТИНЕ коју је презентовао Атлантис, са бриљантном водитељицом Биљаном Ђоровић!! Ово је атак и на њену личност!! На њен независтан истраживачки рад, на слободно истраживачко новинарство!! То је недопустиво!!!

Једна једина емисија на радију, АТЛАНТИС, и поред свих софистицираних метода испирања мозгова и дезинформисања, скидала је паучину са медијсог мрака у Србији, где друга страна уоште нема приступа, СЕМ У АТЛАНТИСУ!!!

Ово је медијски гиљотинизам, разних самовољника, попут Малавразића!!

Радио емисијаје АТЛАНТИС, заправо је једина била та друга страна, страна СВЕТЛОСТИ ИСТИНЕ, наспрам комплетне медијска сфере у Србији, која нам без Атлантиса нуди – ПОТПУНИ МЕДИЈСКИ МРАК, НИШТАВИЛО!!! Тај мрак је нестајао после сваке емисије Атлантиса, и Малавразић, уместо да буде поносан на Биљану Ђоровић и њен Атлантис, он га самовољно, попут неког диктатора, укида!!!

Ко је тај господин Малавразић, кога он представља???
Нас грађане Србије, сигурно НЕ!!!
Он директно угрожава главни мото РТС-а:

„ваше је право да знате све“

Господине Тијанићу, ми грађани Србије, који редовно слушамо слободоумни АТЛАНТИС, имамо право на увид са стенограма тог састанке где се одлучивало о укидању Атлантиса. А руководство РТС-а, на челу са Вама господине Тијанићу, ако хоће да нам обезбеди свој главни слоган:

„ваше је право да знате све“

Нека поново укине Малавразићеву самовољу, ако хоће да буде доследно свом слогану.

********

Веома је битно, поред ове петиције, да своје протестне коментаре напишете на сајту РТС-а за други програм Радио Београда 2, у рубрици:

Данас на програму:
http://bit.ly/g9yiSi

Ка о и на тексту који је о укидању Атлантиса већ објавио магазин Стандард:

Цензура: после напада Драгољуба Мићуновића, укинут „атлантис“, култна емисија радио београда 2:
http://bit.ly/gMzb9y

Спасимо АТЛАНТИС поново, ако не желимо да нас прогута медијски мрак у Србији!!!