Помозимо Jane Burgermeister, јер је она помогла милионима откривши превару звану свињски грип!

Помозимо Jane Burgermeister тој храброј новинарки и жени која је упозорила цео свет о манипулацијама Светске Здравствене Организацијe (СЗО), компаније Baxter International и осталих водећих фармацеутских светских кућа у вези са птичјим и свињским грипом. Аустријска влада има намеру да је оптужи и изведе на суд под оптужбом да је Jane некакав теоретичар завере, мада је она све своје оптужбе против СЗО, УН-а и компаниије Baxter поткрепила доказима и то све послала америчкој FBI. Али корупција у одговарајућим институцијама је велика, најважнији људи су на платном списку великих фармацеутских кућа, а све то контролишу светски моћници, мега капиталисти. Но нико још не одговара, јер реалне пандемије свињског грипа није ни било, а најављивано је да ће све то бити „тако страшно“. Пошто сам о томе већ доста писао, о свему се можете још једном детаљније подсетити овде и овде, а сад бих желео да више времена посветим тој храброј жени.

Ево њене изјаве о кампањи аустријске владе која води против ње с намером да је судски гони, психички сломи, оптужи и ухапси:

Jane Burgermeister говори о намери аустријске владе да је оптуже и изведу пред суд, као и о позадини тог прљавог чина.

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com
Видео прилог можете преузети пратећи ово упутство.

Овде Jane помиње да је требала да се појави на суду 12-ог августа ове године, но нигде нисам нашао информацију да ли се то заиста десило, чини ми се да још није. Jane је под тешким психичким притиском и тортуром, на свом блогу је најавила и самомоубиство, рекавши да се не плаши смрти, већ да је боље убити се него да буде злостављена, да је ухапсе и изведена пред аустријски корумпираним судствоим. То сам прочитао на њеном блогу, на енглеском је и ко зна енглески може прочитати цео тај текст:   http://birdflu666.wordpress.com/2010/07/

Ова храбра жена, у горњем приложеном видео прилогу, објашњава зашто аустријска влада, а по мени и не само та влада већ и једна светка – иза сцене, жели да је се реши. Разлог је вема једноставан. Планира се још масовних вакцинација грађана широм света у блиској будућности, још „великих пандемија“ које ће људима донети само патњу, више болести од последица вакцинација, више разних отрова у организам, и вуше смрти!

И зато треба уклонити храбре особе попут Jane Burgermeister који јавно упозоравају људе од опасности разноразних вакцинација и вакцина пуних токсина и токсичних твари, јер вакцинација са свињским грипом је доживела светски фијаско. То све није по вољи владара планете и њихових фармацеутских кућа, они би желели послушне људе, робове, да би их мало проредили,  до њихове златне милијарде. Зато храбрим људима, садашњим и будућим, треба утерати страх на примеру Jane Burgermeister, да више не упозоравају људе на опасности које носе непроверене и лоше вакцине, а вероватно се и припремају разна законска акта за присилну вакцинацију приликом „опасних пандемија“.

Ова храбра жена, Jane Burgermeister, заслужила је да се барем помолимо за њу, да се спаси злотвора који желе да јој науде, да је психики униште, сломе и стрпају у затвор. Толико можемо! Она је помогла нама и милионима широм света да схватимо позадину око свињског грипа, и многи су се захваљујучи њој спасили и избегли вакцинацију.

Какву храну једемо у Србији?

Еколошки покрет из Новог Сада, на челу са храбрим Николом Алексићем, открио је и обелоданио 2004-те године монструозну ствар, да се у Србији из Украјине увезла радиоактивна пшеница!

Радиоактивна пшеница – Еколошки покрет Новог Сада

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Одмах је била поднета кривична пријава против увозника, обавестили су о томе царину, завод за заштиту биља, описали су шему тог незаконитог увоза путем лажних декларација о земљи порекла, обавештена је о томе министарка пољопривреде лично, и… ништа! Увоз радиоактивне пшенице био је прекинут, међутим, све се завршило на томе, кривични поступак овог криминалног дела против починиоца није покренут, нико није кажњен!

Ово нам све говори како о нашим животима и животима наше деце одлучују потпуно бескрупулозни политичари, без и трунке свести и савести. Знати да је пшеница радиоактивна, и увести је у земљу је монструозна ствар и указује нам да нас наши властодржачки политичари не трететирају као људе, већ понижавајуће као биолошки отпад над којим они треба да профитирају…!

Познато је да су данас код нас малигна обољења код људи и деце на другом месту по узроку смртности. Ко зна шта све ми једемо, све је по градским продавницама и пијацама натопљено хемикалијама, пестицидима и разним токсичним тварима, и само нам још треба радиоактивна пшеница. О свему томе се упорно ћути у јавности.

О томе шта све једемо писаћу у наредном чланку, а ради се о генетски модификованој храни (ГМО) и погубном Codexu Alimentariusu.

Докле год се као грађани, не преко странака већ попут организација као што је Еколошки Покрет из Новог Сада, организивано и системско-политички не побуниомо против ових ствари, једини отпор је индивидуалан, прећи живети у природу, основати еко-комуне и гајити здраву органску храну. Најбоље је радити све то упоредо, и системски и индивидуално, само тако можемо очувати земљу од затрованости, рекултивисати је и гајити органску храну.

Милан Видојевић открива ко је у ствари био Тито

Са Вимео видео сервиса скинуо сам видео прилог сајта „Српска Аналитика“ са темом:“Милан Видојевић:Езотерија и пракса завере“. Та тема је у ствари била емитована на телевизији „Јерина“ у оквиру емисије „Субјекат“ од 22.04.2008-ме године у којој је гостовао Милан Видојевић, публиициста и истраживач тајних друштава, као и паралелних историја, оне званичне и оне дубоко позадинске која и креира стварни ток догађаја људске цивилизације са тачно одређеним циљевима „заинтересованих страна“, маскирајући тај стварни ток догађаја фалсификатима и фабрикованим догађајима који су се тобоже догодили, с циљем да прикрију истину. У једноим делу те емисије било је речи о Титу и томе ко је у ствари био он, ко се крио иза имена Тито, која се то истина дуго скривала иза брижљиво чуване тајне. То сам извуко и направио овај прилог:

Милан Видојевић открива ко је у ствари био Тито

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Наравно, Тито је одрадио посао за ког је требало да одради, Југославију су с правне стране растурили светски моћници по његовом Уставу из 1974-те. Југославије више нема, циљеви су постигнути, што ће рећи – Срби су најгоре прошли, и слаба је утеха да сад знају ко је био Тито, осим ако најзад нешто не науче из историје која им се стално понавља. У кратким цртама подсетићу вас шта је Тито урадио на штету Србије и Срба током II светског рата и после, у ФНРЈ-СФРЈ, кажем Тито, јер је био неприкосновени диктатор.

За време II светског рата савезничко бомбардовање градова, само у Србији, није могло да прође без Титовг одобрења! Београд је, под паролом бомбардовања немачких положаја, бомбардован баш на Православни Ускрс 16-ог и 17-ог Априла 1944-те! Немци су имали незнатне губитке, док је истовремено погинуло око 2000 београдских цивила! Погођено је више цивилних објеката: Палата Албанија, технички и правни факултет, више болница и цркава, Пашино брдо, Бајлонова пијаца итд. То су „војни положаји“ Немаца? Бомбардовани су и други градови у Србији и Црној Гори. Ниш је бомбардован 15 пута. Бомбардовање српских градова започето је 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године.

„Испод „савезничке“ прашине остала је готово четвртина Лесковца. Од 28.000 становника „српског Манчестера“, живот губи више од 6.000 људи, жена и деце. Немачки губици у Лесковцу и околини били су 300 пута мањи од губитака невиног цивилног становништва“.

( Извор: http://www.srpsko-nasledje.co.rs/)

Велики део Срба из Хрватске ( Лика, Банија, Кордун) 1945-те пресељен је у Војводину, по тадашњем закону о аграрној реформи и колонизацији. Фактички то је било мирнодобско етничко чишћење Срба и то одмах после стравичног геноцида у Јасеновцу где је поклано 700.000 Срба од стране хрватских усташа! Затим ту је и економско оштећивање Србије путем пресељења индустријских објеката у Словенију и другим местима, под изговором да ти објекти не падну у руке „агресора“ односно, како је објашњавано, Совјетског Савеза.

Од 6 Република, само је у Србији створио аутономне покрајине, и то две, АП Војводину и АП Косово и Метохију, које су у колективном руковођењу СФРЈ имале право гласа као и Србија. Правни хаос. Тако се створио и правни оквир за будуће растурање Србије приликом растурања СФРЈ. По истом принципу, ако је игде било потребно направити аутономну покрајину у 6 Република бивше СФРЈ, то је требало направити за Србе у Хрватској, дати им тако и административно-правну заштиту у случају разбијања СФРЈ, јер су прошли кроз невиђени стравични злочин геноцида од Хрватских усташа у Хрватској! У Јасеновцу су поклали 700.000 Срба!! (Пропорционално, с обзиром на бројчано стање хрватског и немачког народа током другог светског рата које је било далеко на страни Немаца, Срби су током другог светског рата у „својој“ држави званој Краљевина Југославија, више страдали од своје „браће“ Хрвата него од непријатеља Немаца!). Ако је Тито био Хрват, зашто после II светског рата није отишо и клекнуо у Јасеновцу, да се тако у име хрвата и званично извини Србима за стравичан геноцид! Дакле, да поновим, да је у Републици Хрватској створена АП Крајина за Србе, тада би била друга прича приликом разбијања СФРЈ с почетком 90-сетих година прошлог века.

Тито је био главни „диригент“ приликом доношења УСТАВА СФРЈ из 1974-те који је омогућио народима бивше Југе самоопредељење до отцепљења. Тај УСТАВ је био двосмислен, с једне стране је омогућивао народима да се одцепе, а сдруге стране то није могло да се уради без сагласности осталих народа. Знамо да су административне границе коришћене од стране сепаратистичких народа као државне границе, али пошто су Срби као конститутивни народ били у приличном броју у Хрватској, они нису имали заштиту својих највиталнијих интереса у правним оквирима аутономне покрајине (као сад сецесионисти шиптари) која би се рецимо звала Крајина. Цела ствар је била у томе, приликом растурања СФРЈ, ко ће да буде медијатор и тумач Устава СФРЈ из 1974-те приликом разрешавања ситуације око распада СФРЈ. Наравно, били су то јако утицајни „фактори“ у тобожњој међународној заједници који никада нису били традиционално наклоњени Србима, па су стога УСТАВ из 1974-те тумачили како Србима не одговара, на њихову штету.

После другог светског рата, Тито је протераним србима од стране шиптара за време другог светског рата, забранио повратак на своја косовско-метохијска огњишта. Не знам само, кад је већ пресељавао Србе из Хрватске у Војводину, и истима забрањивао повратак на Косово, зашто није мало раселио и шиптаре са Косова и Метохије у Хрватској рецимо. Тито није никад као вођа партизана наредио напад на логор геноцида Јасеновац где су највише страдали СРби!

Наравно… не требамо кукати на Тита, јер за све што је он учинио лоше за Србе, највише су криви српски комунисти који су му то дозволили! Нису му се супроставили, нису штитили српске највиталније интересе!!

То нас много, много кошта! Ваљда је и слепцу јасно, да су нама Србима кроз историју највећи непријатељи били, и остли, наши политичари странчари разних боја и „интелектуалци“! Сви су они фолиранти и шибицари! Требамо збити редове, довести нове људе на власт, наше национално питање још није решено, а тек нам се спрема најгоре, потпуно разбијање Србије, осим ако се не пробудимо, јер је заиста крајње, крајње време за то!

Мало сам изашао из теме, али да завршим.

Право Титово име је: Франц Јозеф Хабзбург Унд Лорен. Датум рођења: 16.02.1892., Беч. Родио се у 08:48 ујутру. Он је ванбрачни син Фрање Јосифа Хабзбурга и пољсаке грофице Марије Собјеске. После рођења дат је на усвојење једној пољско-јеврејској породици. Умро је у фебруару 1980-те а не у мају и сахрањен је у Бечу. Послушајте како је Видојевић дошао до тог сазнања…

Светозар Радишић о магији и подсвести

На питање водитељице – да ли постоји магија – професор Радишић одговара да нема ништа логичније него да магија постоји, међутим она се код нас невероватно много мистификује. Многи мистични ритуали који се спроводе у свету попут масонских и сличних, укључујући чак и мање мистичне – црквене, су заправо магијски ритуали којима је циљ да изазову веру у човеку да је оно што се путем магијског ритуала жели остварити и могуће, да је то остварљиво, да је то стварно-постојеће. Кад то човек усвоји као могуће, кад створи унутар себе енергију вере да је то тако, могуће и остварљиво, његов психосоматски систем организма то усваја и путем механизма подсвести сам спроводи у дело магијски чин који постаје остварљив, догодљив и даје резултате. Тако се човек магијским путем може и сам излечити од неке болести, без учешћа званичне медицине.

Али исто тако, из незнања, човек се путем неког магијског чина може изманипулисати, да поверује у нешто што не постоји, па да се то касније истим механизмима оствари и догоди у његовом животу као нешто лоше, јер његова вера „да је то могуће“ је „окидач“ механизма остваривања магијског чина.

Пре него што погледате овај заиста интересантам прилог професора Радишића, морам да кажам да се овде у Србији људи држе доста у незнању путем флоскуле: „ма то су глупости“,  не само око магије, него и око разних других парапсихолопшких способности којим човек може да овлада, да их буде свестан. Али, у другим земљама то није тако, рецимо у Великој Британији. Као потврду тога Радишић износи чињеницу да је некадашњи чувени маг Алистер Кроули, радио магијске ритуале под окриљем државе које је чак и војска штитила за време бомбардовања Лондона и Велике Британије у другом светском рату.

Светозар Радишић:Постоји ли магија ?

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилоге скините по овом упутству.

Подсвест је веома моћна. Ако би неко желео да помогне самом себи он то може урадити путем подсвести, а не свести. Пут до подсвести и механизмима како она функционише и делује је тај да упознамо суштину деловања и значења наших мисли и осећања. Ако то појединац упозна, он путем мисли може сам себе да исцели, говори професор Радишић.

С друге стране када је човек у незнању око ових ствари, онај ко познаје моћ подсвести може да изманипулише човека и да му створи пакао од живота. Исто тако може то и сам себи човек да уради, ако се дубоко емотивно веже за лоше мисли нечега што му се лоше десило у прошлости, у детињству често. Ако то човек свесно не разреши, то преузима подсвест. То је онда неразмрсив чвор патње. Човек може да постане господар своје подсвести, а самим тим и свог живота…

Светозар Радишић:Пут до подсвести

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Вакцинисање нације – преведени документарац

Вакцинисање Нације

Линк ка видео прилогу на:http://vimeo.com/
Видео прилог преузмите преко овог упутства.
(да би гледали филм преко целог екрана, кликните на бели квадратић у облику детелине, на доњој командној линији плејера, одмах лево од натписа „vimeo„)

У овом потресном преведеном документарцу проћи ћете кроз причу американца Alana Yurka и његове жене. После вакцинације њихов десетомесечни син је умро. Алан је био оптужен да је он био крив за смрт свог сина, да га је несмотрено протресо што је наводно био узрок смрти његовог сина. Алан је упорно негирао да је на било који начин протресо свог сина, но суд је био неумољив и осудио га на доживотну робију. Нико од меродавних није узео у обзир да је можда узрок смерти Алановог сина сама вакцина, њен састав, конкретно „thimeresol“ који у себи има неуро-токсичну живу (49,6%), или неки други састојак вакцине.

По неким студијама, баш у Америци, показало се да неке бебице после вакцинације изненада умру, што се назива „синдром изненадне смрти дојенчади“. Половина од тих случајева  узроковано је вакцином. По једној од тих студија показало се да се највише тих изненадних смрти дојенчади у САД дешава у њиховој старосној доби од 2 до 4 месеца, у периоду када им се дају прве две рутинске вакцинације. На годишњем нивоу од синдрома изненадне смрти после вакцинације у САД умре 2500 – 5000 дојенчади.

Алан је данас на слободи, током робовања изборио се за поновни судски процес и доказао своју невиност…

Документарац вас води и кроз историјат вакцинације, а осим синдрома изненадне смрти дојенчади обрађује се и појава аутизма код деце, као и других нежељених дејстава после вакцинације.

Овај документарац је дат ради потпуне информисаности родитеља, јер на великим контролисаним електронским медијима слаба је шанса да ће тако нешто чути, међутим сваки родитељ преузима одговорност на себе у одлуци да ли ће дати своје дете на тзв. „обавезну вакцинацију“ или не…

Ошо: Чудо медитације – Пут ка самоме себи

Чудо медитације: Пут ка самоме себи (преведено)

Ошо одговара на питања ученика, говори о бекству човека од самога себе, бекству од суочавања са самим собом, као и о у начину како да човек свесно спозна самог себе, своје сопство, а то је пут Медитације.

Линк ка видео прилогу на:http://vimeo.com/
Видео прилог преузмите преко овог упутства.
(да би гледали филм преко целог екрана, кликните на бели квадратић у облику детелине, на доњој командној линији плејера, одмах лево од натписа „vimeo„)

Да видимо прво зашто човек бежи од самог себе и суочавања са самим собом?

Стално кроз живот, почевши од родитеља, стално нам се дубоко у подсвести урезују негативне представе о нама, разна осуђивања, обезвређивања и ниподаштавања. Наводно ми нисмо добри такви какви јесмо, оригинални, већ треба да будемо нешто друго, ово или оно. У нама се јавља тескоба, немир, осећај мање вредности, осећамо да смо нека „грешка“. Почевши од родитеља стално нам се говори:“па реко сам ти да то не радиш!“… „то не треба тако“…“опет почињеш!“…“ако урадиш ово, добићеш оно“ итд..

Стално нам се намеће стереотип „добар“, „лош“, једноставно нам се не дозвољава да будемо то што јесмо. Ни једна лепа реч да нам се каже, онако чисто, од срца! Људски је грешити, но не дозвољава нам се да прођемо кроз грешку и да тако сами дођемо до неког решења, до неке спознаје, да стекнемо сигурност у себе такви какви смо, какви НЕПОБИТНО ЈЕСМО. Људски је грешити, али и за најмању ситну погрешку нешто нам се замера, „да нисмо добри“… то нам се ради на груб и на суптилнији начин, софистициранији, „образованији“, „научнији“ кроз цео живот, а све стартује од родитеља и наставља су у социјално-друштвеној сфери, по школама од наставнима, професора, затим од пријатеља, рођака, мужа, жене, комшије, саговорника.

Зато и човек упорно покушава унутар себе да се доказује „у очима другог“, наших кудитеља који су овладали нама. Чекамо од њих признање да коначно кажу да смо „добри“, да су задовољни нама, да смо завредели њихову пажњу и љубав: отац, мајка, девојка, момак, муж, жена, тренер, лидер, шеф на послу, газда… понекад нам килаво удену неки комплиментић, али коначног признања и вредносне потврде нема па нема, јер промашени животи наших кудитеља, затим и „кројитеља“ који доминирају нама, заснива се на негирању нашег ЈА, они тако опстају и потврђују себе. Из генерације у генерацију игра се иста игра. Мене негирају и ниподаштавају моји родитељи, ја настављам исту игру са својом децом, она са својом.. и томе нема краја.

Временом… цело друштво постаје болесно.

Временом… цело човечанство постаје болесно, лудилу нема краја, јер као што видимо због пар идиота и монструма који владају светом, човечанство је на рубу пропасти.

Човек упорно покушава да буде неко други, али то је немогуће, такав си какав си и вредан си поштовања и љубави…!

У тој трци да у очима другој будемо „неко и нешто“, неко други, „успешни“, неко трчи за спортском славом, неко за политичком моћи, неко за новцем, неко постаје вођа, лидер, универзитетски професор, верски лидер и шта све не, и тако постају такозвани „успешни људи“. Међутим, највећи апсурд је тај да баш ти „најуспешнији“ на врхунцу славе и моћи, кад су све стекли и немају више шта да гомилају, материјална добра и паре, кад застану на трен и опусте се од те силне трке, они тек тада са великим изненађењем угледају лик од којег су целог живота бежали! Тада настаје шок, тескоба, јад и чемер, јер потрошили су узалуд сво време и животе бежећи и кријући се од самог себе, али то је немогуће, немогуће је побећи од самог себе.

Људи стављају разна маске на лицу, глуме, нема суочавања са самим собом, тако настаје лицемерје, хипокризија. Друге можеш преварити, то тако успешно радиш целог живота, али себе не можеш преварити, од себе не можеш побећи, носиш себе са собом ма где побего.

На свету има толико много религијских и верских праваца, сви проповедају да је њихов пут до Бога „једино исправан пут“ и по томе би требало да значи да је човечанство срећно, али све је обрнуто. Наша цивилизација је доживела фијаско и потпуни промашај на свим пољима, на ивице је несагледиве и неповратне провалије пропасти и самоуништења! Дошло је до грешке, то треба констатовати и признати, суочити се са тиме и кренути новим путем, потпуно новим. Само нови човек лишен прошлости, може донети срећу и себе и човечанству.

Ошо такође говори и о страху од самоће, јер у самоћи изађе тај лик од кога бежиш, и почињеш да се суочаваш са самим собом. Али не, ти бежиш… појави се нервоза, страх, и чим човек остане сам он мора да се преокупира нечим не би ли избего да се суочи са самим собом. Он тада укључи телевизор, зове телефоном пријатеља да попричају, почне да чита неку књигу, оде до комшије на кафу, оде у супермаркет да купи нешто…

Али у чему је проблем остати сам са собом, сести опуштено и склопити очи, бити будан и свестан унутрашњег „саобраћаја“, бити сведок свему? Тако почиње медитација или може се рећи тиховање, можда је то примеренија реч нашем поднебљу, јер доста се погрешно интерпретира реч медитација и сам процес.

Јесте, постоји наизглед „проблем“, јер кад седиш тако мирно и опуштено склопљених очију, будно и свесно… долазе мисли и осећања, оно с чим си стално избегавао да се суочиш, стално си то блокирао, долазе страхови, животне трауме, емотивни болови, „крвариш“, настаје прави хаос. Али ако то потиснеш у себи све дубље и дубље, то неће нестати. Потиснута енергија ће отићи у несвесно и наставити свој живот, а ти нећеш бити свестан тога, узрока свог јада и чемера, то остаје неосвешћено, енергија иде кривим путем, док не пукнеш на масу и шлогираш.

Али… ако у медитацији седећи опуштено само пропушташ тај саобраћај мирно и свесно, сведочећи свему, без умног уплитања и мисаоног коментарисања, временом ће тога бити све мање и мање, док потпуно не нестане. Тек тада, кад избациш сво то „ђубре“, почиње истинска медитација, пут ка самоме себи, ка свом сопству и јединству са Богом које је вечно…!

Глобална империја зла – Преломни догађаји XX-ог века

Наставак превода књиге: „Глобална Империја зла“, Светска превласт САД, и нова геополитичка прерасподела снага у свету. Аутори су: Лисичкин и Шељепин (Лисичкин, Шелепин).

Преузми текст:
Глобална империја зла – Преломни догађаји XX-ог века
Аутор:Пајо Илић

Поглавље 4.   Преломни догађаји XX-ог века
4.1.   Прелазак на нови поредак света – Рубикон

Глобална криза се надвила над човечанством, захватила је буквално све стране живота – еколошке, економске, социјалне и информационе. Свуда постоје њени критички параметри, уз које стоји визија катастрофе. Истина, остало је још резервног времена за анализу ситуације, научних и практичних припрема, да би предухитрили или одгодили настанак критичних појава. Међутим крајем XX века десили су се преломни догађаји, који су означили заоштравање ситуације у свету и приближавање рока тоталне катастрофе. То је формирање глобалне светске Империје под влашћу САД – Империја Зла.

Као што је познато, пре пола века били су положени темељи одрживог светског поретка, усмереног на ублажавање противуречја, усклађивање позиција различитих држава, постизањем консензуса. Они су издржали полувековни испит, спутавање два опозициона лагера, локалним ратовима, пријетњом тоталних атомских ратова, деградацијом животне средине. Треба приметити на да је важну улогу на том плану одиграла Организација Уједнињених Нација  (ОУН), у коју је ушло више од 150 држава. Свака оружана интервенција у ствари других држава могла се проводити само по одлуци Савета Безбедности, где су САД, Велика Британија, Француска, СССР (Русија), Кина (КНР), располагали правом вета.

Установљени поредак је сачувао стабилност и обезбедио јасне правне односе међу државама, а после пораза СССР у информационом рату и формирања униполарног света постао препрека на путу ка неограниченој светској хегемонији владајућој врхушки САД. И ево, на самом крају века десила се квалитативна промена успостављеног светског поретка – руководство САД је „прешло Рубикон“, Рубикон је река у северној Италији. Средином И века п.н.е она је била граница између Италије и римске провинције Цазилпинска Галија. 49 г п.н.е Цезар је донео неопозиву одлуку. Из Галије је војском прешао Рубикон и, нарушивши закон, почео грађански рат. У суштини то је био прелазак ка новом поретку света – стварању Римске Империје. Израз „прећи Рубикон“ постао је заједнички после два миленијума почетком 1999 г. била је извршена агресија против Југославије, започета блоком НАТО на челу са САД Савета Безбедности, ОУН. САД је себи присвојила право да самостално доноси одлуке, кога кажњавати а коме опраштати. Судбина Југославије може задесити сваку земљу. Наступио је преломни моменат у савременој историји. Слично  Гај Јулију Цезару,  председник САД  Бил Клинтон је прешао критичну границу, иза које судбине људи и држава решава владајућа врхушка глобалне светске империје – САД.  Као резултат тога је био разорен пола века опстали одрживи светски поредак, и проведен је прелазак ка моделу устројства света који се теоретски разрадио и почео релизовати А. Хитлер. Југославија је требала постати полигоном у разради методика успостављања и подршке неограничене светске хегемоније САД.

Југославија као полигон технологија новог светског поретка

Догађаји у  Југославији имају битан значај за разумевање стратегије и тактике САД у успостављању светске хегемоније. Баш на Југославији је проведено испробавање технологије, припремане да се у будућности разори Русију, Индију и Кину. Југославија  је по становништву неједнонародна земља у којој постоји цео низ потенцијалних тенденција ломова. Југославија се састојала од 6 република: Србија, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Макединија, Црна Гора и две аутономне покрајине Војводина и Косово, са три матерња језика српскохрватски, словеначки и македонски. Главнина становништва говори на српскохрватском језику. По конфесионалном опредељењу становништво Југославије се дели на православце (Србија и Црна Гора, БиХ), католике (Хрватска, БиХ) и Муслимане (БиХ). Релегиозне различитости унутар Срба вуку своје порекло од покушаја освајања Европе од стране муслиманске Османлијске Империје тада је освојена Црна Гора остала православна. У Југославији такође живе релативно компактне групе албанаца (Косово) и мађара (Војводина). Језгро Југославије су чинили православни срби, који поседују менталитет отпора. Баш срби су у своје време спасли Европу, зауставивши најезду Османске Империје. У Првом светском рату срби су дали достојан отпор надмоћнијим снагама Аустро-Угарске и Немачке. Срби су се херојски борили против Хитлера у Другом светском рату, без обзира на страшне репресије хитлероваца којим су се на њих обрушили. Као такви су представљали препреку глобалној америчкој Империји, и њихова држава је требала бити уништена. У годинама два супротстављена лагера Југославија није припадала, Југославија није улазила, ни у западни ни у источни блок, нашавши се међу несврстаним земљама.

Тих истих година на зараду у Западну Европу је отпутовало око 1 милион људи, од којих је део, изгубио национални менталитет,  давши предност вредностима потрошачког друштва. Као резултат тога се формирао значајан проамерички друштвени слој, који је на изборима за председника  Југославије подржао кандидатуру америчког милионера Панића.

Постојала је потенцијално и спољна линија раскола између Југославије и суседа, пре свега с Албанијом. После краха СССР у Албанији су на власт дошли „демократи“ на челу са Беришом. Они су помоћу целокупности лоповских метода, нарочито финансијске пирамиде, реализовали пљачку народа. Запад је подржао „демократу“  Беришу – ватреног борца против тоталитаризма. Али је народ, доведен до потпуног осиромашења и очајања, устао, и режим демократског тирана срушио.

У Југославији су албанци, живели у компактној групи на Косову, где су се они први населили после рата по наређењу Јосипа Броза Тита, који су бројали 70 хиљада људи.

Међутим крајем XX века, њихов број почиње преовладавати, што је условљено високим наталитетом, а такође емиграцијом (великим делом нелегалном) на Косово, пошто је животни стандард у Југославији знатно више него у Албанији. Већ 90-их година на Косову је настањено око 300 хиљада илегалаца. Сва та противуречија су у коначном резултату прерасла у конфликтне ситуације. У складу са принципом Ле Шатлеа, истовремено са интеграционим процесима уједињења људи у регионе крупних размера иду и споредни процеси диференцијације, повезани са продубљивањем националних и религиозних противуречија. Овладавање методиком управљања тим процесима открило је пред Америком нове могућности за тлачење других држава.

Конкретни циљеви САД

Агресија САД против Југославије има у себи неколико узрока. Први узрок је условљен задатком ојачавања хегемонистичког положаја САД над целим светом. После разбијања СССР  Сједињене Државе су по свим показатељима добиле претежно преимућство, укључујући ту и нове врсте наоружања. Пре свега то је оружје прецизног навођења и тачкастог дејства, уништење маркираних објеката може се остварити некажњено за агресора.

Други узрок је везан са испробавањем нових видова утицаја (информационих, еколошких, финансијских)  за ликвидацију потенцијалних претњи за позицију САД. То је претња стабилности светске валуте – долару, његова необезбеђеност и појава нове валуте – евра. То је такође нагли пораст улоге земаља Источне Азије у производњи високих технологија и још бржим растом продуктивности у Јапану и Западној Европи. После ликвидације претње комунизма коју су САД надувавала у свакој групи земаља у први план излазе сопствени интереси. У целини могуће је говорити и о нарастању тенденција слабљења улоге САД на светској арени. Стога је настала потреба да се испроба стратегија и конкретан метод поткопавања противника изнутра.

Трећи узрок је условљен тиме, да је унутрашњи положај владајуће групације САД захтевао „хлеба и спектакла“ – подржавања високог нивоа потрошње и демонстрације америчке могућности.

Сви ти узроци (постојећа надмоћност, потенцијалне опасности, унутрашња ситуација) условљавају следеће конкретне циљеве агресије:

1. Уништити земљу са менталитетом супротстављања, испробати то провођењем на Југославији.

2. Засвагда завршити са Европом као са конкурентом и, пре свега, с Немачком, ликвидирати претњу од стране евра.

3. Испитати нове врсте наоружања прецизног дејства у бојевим ситуацијама, непосредно на људима.

4. Показати моћ САД, њихову беспрекорност и некажњивост, што има битан значај за предизборну кампању.

5. Супротставити Православље и Ислам.

6. Испитати еколошко оружје. Ово је по свој прилици, један од главних момената до сада који није добио довољно тумачења.

7. Испробати информационо оружје.

8. Ставити под контролу САД богата налазишта мангана на Косову.

9. Разорити инфраструктуру Југославије и паралисати економски живот, пошто је чак у условима сурових ограничења и притисака од стране САД њена привреда  продужила да се развија, пружајући опасан пример другим земљама.

10. Испробати конкретне методике стварања и распиривања конфликта и разбијања земаља изнутра.

На тај начин, агресија против Југославије је омогућила да се једним пуцњем убије десет зецова, због тога би се она извршила под свим условима, независно од позиције југословенског руководства. У датим околностима акција југословенске владе и председника Милошевоћа у суштини није играла никакву улогу.

4.2. Агресија – Прелиминарна етапа

Да би реализовали предвиђање у односима у Југославији у целини, САД је провела велики прелиминарни посао који се састојао из неколико етапа. Пре свега, решили су задатак поделе Југославије. Још на граници 90-их Запад је био инспирисан да подели земљу, са формирањем пет малих држава: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Савезна Република Југославија (која је укључивала Србију и Црну Гору). При том православни срби практично испали бесправна мањина у новоствореним државама. Са одређеним циљем је био организован отпор различитих друштвених сила, пре свега по конфесионалном опредељењу. Нарочито су се супротстављали једни другима католици, православци и муслимани иако су по пореклу и историји они сачињавали један народ.

Крајем 80-их година са активним учешћем Запада почели су братоубилачки конфликти, хајка на србе, гушење покушаја њиховог отпора, а после распада Југославије – масован излазак избеглица у Србију са територије, на којим су они и њихови преци живели вековима. Унесрећен  истеривањем из родних места, народ подвргнут дискредитацији у СМИ Запада.

И више од тога, дешава се са одређеним циљем кампања демонизације срба, која је умногоме подсећала на пропагандну кампању Хитлера против јевреја. Први акт те трагедије одиграо се у Српској Крајини насељеној у претежној већини србима, али остали у саставни део  Хрватске.  Конфликт је оставио за собом разорене градове, од којих је нарочито страшан утисак оставио Вуковар.

Други акт супротстављања Западу су догађаји у Босни и Херцеговини, где је за 4 године рата било убијено и рањено 200 хиљада људи и око 3 милиона претворено у избеглице, разорено или озбиљно оштећено две трећине кућа.

САД, која је истински виновник за створену ситуацију, сву одговорност приписала унесрећеним србима. До крајњих граница одсечена Савезна Република Југославија је средином 90-их подвргнута суровој економској и политичкој блокади.

„С мора је земља била блокирана флотама САД и НАТО. Пресечена је била свака испорука нафте, бензина, гаса и медикамената. Забрањен је био сав ваздушни, жељезнички и копнени саобраћај. Прекинуте су биле све политичке, трговачке и културне везе са спољним светом. Небо република је контролисала Сједињена Америчка авијација. Глад, хладноћа, недостатак елементарних медикамената, освајање туђег неба, освајање Јадрана, непрекидна претња бомбардовањем – то су полуге „миротвораца“ Клинтона и компаније. И при свему томе толико брбљања о америчком хуманизму, правима човека! Прикривено под неизрецивим лажним брбљаријама они су вршили своја мрачна дела стварајући једано за другим жариште крвавих сукоба, нових бомбардовања, језивих страдања избеглица, колона настрадале деце, мајки, стараца“. И све се то дешавало у центру „цивилизоване“ Европе, разбијајући Југославију.

После завршене босанске операције руководство САД је почело реализацију трећег чина југословенске трагедије. Сада је реч била о древној српској области Косову, на земљи на којој се одиграла битка срба са турском армијом, да се заустави напредовање Османске Империје у Европу. 90-их година већину становништва Косова су чинили албанци, чије су се општине непрекидно шириле на рачун вишег наталитета и емиграције ових људи из Албаније. Конфликтну ситуацију је створио Запад, при чему су је испробавали на два правца.

Као прво, на територији Косова је такозвана Ослободилачка Војска Косова (ОВК) створена средствима САД, интензивно изводила диверзантске акције. Као друго, у свим СМИ Запада су надувавала пропагантске измишљотине о етничком чишћењу, које су проводили срби, о кршењу људских права, и „зверствима“ на Косову. Наводили су језиве цифре ликвидираних албанаца – 100 хиљада. (Касније је било доказано да је то злочиначка дезинформација, која је организована под енглеским и америчким руководством с циљем да припреме агресију против Југославије и оставивиши далеко иза себе министарство Гебелса).

У истом том периоду САД води свестрану припрему за војно разарање Југославије, испробавши на Ираку оружје за прецизне ударе у реалној ситуацији на живим људима, који се користе као циљеви.

Рат НАТО  у Југославији

На почетку рата у Југославији у потпуности су огољени агресорски циљеви САД и комплетног НАТО блока у целини. У ноћи 24 на 25 марта 1999 године око сто борбених авиона САД и НАТО подигли су у ваздух, да би нанели ударе бомбама по 40 циљева у Југославији. У првој етапи блок НАТО је у акцију укључио 400 авиона, од њих 250 америчких, међу којима бомбардера Б-52 и невидљиве, које немогу забележити радиолокациона постројења авиони Ф-117. Флота НАТО је у Јадранском мору бројала пет крстарећих ракета, две подморнице са ракетним наоружањем, два разарача, два транспортна брода, носаче авиона који су укључивали и хеликоптере. Укупно у сили је било постројено 30 хиљада војника и официра који су учествовали у дејствима. Амерички генерал Кларк, који је командовао снагама НАТО у Европи, је поставио пред војскама следећи комплекс задатака: разорити, уништити, на све могуће начине ослабити војни силу Београда, док срби не прихвате услове међународне заједнице. Већ у прве две недеље рата моћ нанесених ракетно-бомбардерских напада снага НАТО по Југославији је била еквивалентна двема атомским бомбама, баченим на Хирошиму. При том је САД искорисила најварварскије методе рата, које се могу квалификовати као злочин против мира и човечанства. По целом свету се шире иступи против америчке агресије. Авион челника владе Русије Е.М. Примакова, се вратио са официјелне посете САД, пошто  се налазио за време почетка рата у ваздуху. Будући већ у обалском појасу САД, он се окренуо и полетео директно за Москву. Демонстрације протеста против агресије НАТО су се дешавали у свим градовима света. Прављене су паралеле са временом Хитлерове најезде на Југославију. У свом чланку О. Степаненко пише: „Потпуна сличност данашњих натовских неофашиста са њиховим претходницима се потврђује и документовао. Бјелоруска телевизија је навела текст две директиве, усмерене на решавање једног те истог задатка. Директива Хитлера (27.марта 1941 године): „Провести операцију војног разбијања Југославије… Удар по Југославији треба да буде нанесен са беспоштедном суровошћу. Главни задатак авијације је да што је могуће брже приступи уништавању аеродрома војно-ваздушних снага и престонице  Југославије Београда.“

Директива Солане (27.марта 1999 године). „Други део операције “Одлучујућа снага“ намерава нанети широких размера и продужене ракетно-бомбардерске нападе по целој територији Југославије укључујући и ону преко граница Косовске аутономије“. Као да су говорили један другоме. Замало реч у реч. Зар да Солана „осваја“ шире него Хитлер – не престонице у него целу територију Југославије. И средства за уништавање назива савременије – не напади авијације, него ракетно-бомбардерски удари. Уосталом, сматрају потпуно идентичним: замени у потпису Хитлера уместо Солане и Солану уместо Хитлера – никаква разлика. И чак, као што сте приметили, подудара се датум. Сама судбина, слично се насмејала над натовским генералним секретаром: не другачије него као сатана вођен његовом руком, приморао је да се потпише преступна директива баш исти дан када је и Хитлер потписао своју – 27 март. И равно кроз 58 година поновити канибалски акт умоболног фирера. Поновити, извршити наредбу и остварити планове руководства САД.“

Антијугословенска операција је дуго и брижљиво спремана. Против Југославије су дејствовале снаге најмоћнијих држава које су потчиниле себи сву Европу, окупљених у невиђену армаду против мале европске државе. О припреми и току рата подробно говори В.Шуригин:

„Приликом припреме агресије против Југославије НАТО је рачунао пре свега на ваздушну офанзивну акцију, сконцентрисавши у кругу око Југославије групацију од скоро седамсто најновијих борбених авиона. По оценама америчке команде на уништење српске ПВО и освајање потпуне превласти у ваздуху одвојено је пет до седам дана. Укупно сву војну операцију су планирали завршити за четрнаест до осамнаест дана. Главно тежиште је стављено на концентрацију примене најновијег високопрецизног наоружања – крстарећих ракета различите класе, управљаних бомби и бомби новог типа. НАТО је планирао да за четрнаест дана активне фазе рата нанесе Србији губитке. До 80% авијације, 60-70% средстава ПВО, 30-40% тенкова и артиљерије, 80% командних пунктова и станица везе, до 15%  персоналног састава. За седамдесет девет дана рата у строју код срба је остало 50% борбене авијације, 75% средстава ПВО, 90% тенкова и артиљерије, 80% командних пунктова и станица везе. Губици армије и полиције су износили петсто седамдесет људи. За седамдесет шест дана рата натовска авијација је покренула више од тридесет три борбена хеликоптера. Груписање авиона је достигло цифру од 1200 борбених машина. На Србију је било бачено више од стопедесет хиљада тона бомби и око хиљаду и по крстарећих ракета различитих калибара. Укупни трошкови НАТО на тај рат су изосили више од педесет милијарди америчких долара. Само је у једном Београду 273 пута свирала сирена за ваздушну узбуну. Нападима су изложени више хиљада објеката на територији Србије, који немају никакавог војног значаја. Око Србије је била концентрисана групација од 60 хиљада војника НАТО, која је укључивала у себе више хиљада тенкова и артиљеријских оруђа, двеста хеликоптера различите намене, педесет бродова, укључујући и три носача авиона. Без обзира на потпуно војну и техничку надмоћност, НАТО се тако није одлучио за провођење копнене операције, и само кроз преговоре и дипломатске притиске добио од Србије повлачење војске са Косова. Никакву војну победу у последњем рату миленија НАТО није постигао. Акција САД је не само грубо кршење свих норми међународног права, него се одликовала беспримерном суровошћу према људима, тровањем животне средине, што води тешким последицама како за становништво Југославије, тако и за њене суседе.“

Авиоудари НАТО нанели су озбиљну еколошку штету неким рејонима Србије, подвлачи се у извештају комисије ОУН за Балкан. У документу се указује на ниво загађености у четири рејона, која су изложени бомбардовању, и представљају озбиљну опасност по здравље становништва. Напади на резервоаре нафте у Панчеву и граду Новом Саду, а такође и авиоудари по фабрици аутомобила Застава и руднику бакра Бор довели су излива отровних материја и реке и атмосферу. О тим и другим проблемима говорило се на међународно симпозијуму, који се одржао у Новом Саду.  Нарочито се указало на то да су бомбардери у Југославији означили „масовно кршење међународног права“. Реч је у појединости, о Женевској конвенцији од 1949 г. и Протоколу N₀ I у њој. Активно се примењују забрањене врсте оружја, укључујући касетне бомбе и гранате са осиромашеним уранијумом. Масовно се крше права грађанског становништва, ударима су изложени чак и аутобуси са избеглицама. Акција НАТО се може оквалификовати као злочин против мира и хуманости. Укупна материјална штета нанесена  Југославији износи не мање од 100 милијарди долара. Погинуло је више од 2500 мирних житеља, око 10000 је рањено. Разорено је више од 40 хиљада кућа, десетине цркава и историјских споменика. У Југославији су са одређеним циљем створили атмосферу страха, када је свако знао, да натовци могу уништити зграде, фабрике, институције, људе по свом избору, али нико није знао, кога ће сутра убити. Понекад  су Југославију у периоду рата поредили са концентрационим логором, у којима су Хитлерови џелати могли убијати просто из хира. Например, као резултат бомбардовања кинеске амбасаде убијено је четворо њених сарадника – САД су демонстрирале  своју неограничену власт. Без обзира на огромне снаге и средства, која су бачена на Југославију у војном погледу НАТО пакту није успело да постигне постављене циљеве. НАТО није могао за време рата нанети битније губитке југословенској армији. За седамдесет шест дана рата југословенска противавионска артиљерија је оборила више од четрдесет авиона и хеликоптера НАТО пакта. А такође више од тристо крстарећих ракета и беспилотних летелица. ПВО Србије је принудила НАТО да одустане од кориштења најефикасније за бомбардовање средњих и малих висина. Седамдесет посто напада натовци су извели без уласка у зону дејства ПВО са максималне удаљености, што је снизило ефикасност напада на 20-25%. По критерију „ефикасност плус цена“ натовска авијација је била потиснута на ниво вијетнамске кампање. На погођени један циљ натовци су били принуђени извести од десет до осамдесет летова авиона. У борби са авијацијом НАТО погинуло је више од сто четрдесет бораца и официра ПВО.

О реалним достигнућима армије НАТО пакта у војним односима пише Мајкл Еванс у листу Тајм од 24. јуна 1999 :

„Дакле, НАТО је бацио хијаде бомби на манекене, лажне путеве и мостове, оштетивши при том само 13 српских тенкова. НАТО је бомбардовао Југославију у трајању 79 дана, у току кампање је био изведено хиљаде летова авиона, примењено је најсавременије високопрецизно оружје, било је објављено да је скоро у потпуности уништена оклопно-тенковска техника срба, али, како се сада испоставило стварност се чини сасвим другачијом. Од 300 југословенских тенкова, смештених на Косову, погођено је свега 13… “

Данас су косовске снаге НАТО (КФОР) расејане по свим ћошковима те провинције, усиљено тражи трагове уништених или оштећених тенкова и артиљеријских оруђа. Успело им је само да нађу три разорена тенка. У току ваздушне кампање ми смо слушали од натовских представника мноштво изјава о уништењу стотина српских тенкова, топова, и минобацача, оклопних транспортера. Сматрало се чак да је баш то принудило Милошевића да се преда и сагласи да се на Косову разместе међународне моротворачке снаге. Сада неки натовски функционери не могу схватити, зашто се он предао. Копнена операција могла је довесто до небројених жртава у натовској армији, због тога се центар тежишта акција НАТО пакта преноси у информациону сферу.

Испитивања информационог оружја

Једна од главних улога у камапањи НАТО у Југославији припада пропагандним акцијама. Практично сва главна СМИ западног света су водила љуту антијугословенску кампању, у чијој су основи лежале лажне, практично ни на чему засноване оптужбе (узгред, касније оповргнуте).

У публикацији Козловског из Цириха, говори се о томе, да је по наредби Клинтона бомбама прецизног навођења уништена државна телевизија у Београду, погинули су не само они, који су окривљени за вођење пропаганде, него и технички персонал, обична грађанска лица која су зарађивала себи за живот. „Клинтон није хтео да искористи могућност да одустане од намера својих акција. Дешавали су се и код њега ретки наступи честитости али, он се одлучивао по примеру његових криминалних поглавица, који су  учврстили своју власт, показујући и пријатељима и непријатељима да се његов режим неће зауставити ни пред каквом суровошћу? У интервјуу насловљеном „Клинтон је изјавио да НАТО може интервенисати и у областима изван својих граница“ (Информациона агенција САД, 25 априла 1999) датом непосредно после догађаја. Клинтон је отворено признао, да су телевизију бомбардовали намерно. У преводу намерно сам сачувао черномирдински стил речи Клинтона. Председник: На основу својих сопствених запажања и информација од спољних експерата наши ратни лидери у НАТО  су дошли до закључка, да је српска телевизија битан елемент командних и контролних структура Милошевића. Он је користи да би обасипао мржњом и, тако рећи, ширио дезинформације. Он је није користио да би приказао сва села на Косову, које је он спалио, показане су масовне гробнице, показана су деца, које су војници силовали које је он ту послао“. Због тога та (телевизијска станица) није у уобичајеном смислу информациона организација. То је била одлука, они (генерали НАТО) су је донели, и нисам је укинуо сматрао сам, да сам поступио правилно, не одбацивши ту одлуку. Следећи логику Клинтона, свака грађанска активност може бити квалификована као не, у „уобичајеном смислу“, грађанска. Приметите, да чак ако су и прихватили све оптужбе за ширење дезинформација за готово, у Југославији државна средства масовног информисања нису располагала реалним монополом. Становништво може неометано пратити западне радио и телевизију. Доступност алтернативних извора информација требала би задовољити и таквог ентузијасту идеје слободе информација и „тржишта идеја“, као Клинтона. Сваки, који би хтео сазнати клинтоновску верзију истине, био је у стању набавити краткоталасни пријемник и подесити га на једну од мноштва западних радиостаница.

Што се тиче лажи и пропаганде, то их није обишло ни у том кратком одломку из говора Клинтона тврдње о силовању деце од стране југословенских војника немају основа чак ни у пропагандним саопштењима западне штампе. И ако вођење пропаганде оправдава бомбардовање, то као да смо се ми сами убедили. „Њујорк Тајмс“ заслужује бомбе ништа мање него београдске телевизија“. Бомбардовање ТВ станице у Београду је показало сво лицемерје америчке администрације и целе америчке пропаганде односно слободе ширења информација. У условима југословенског рата одлучујућу је улогу играо информациони утицај на становништво Европе и САД. Баш је масовна дезинформација, организована под руководством Запада, омогућила вођење злочиначког рата против југословенског народа. Зато је уништавање београдске ТВ станице и убиство њених службеника било једна од централних акција у том рату. Веома је занимљив садржај говора Клинтона. Посебна пажња се жели обратити на централну тачку оптужбе поднесену против Милошевића: „показивати децу, коју су силовали војници, које је он тамо послао“. Овде није само ствар у недостатку доказа и лицемерју. Изјава Клинтона, који се прославио оралним сексом на радном месту у Белој кући и подршком содомитима, по мишљењу психоаналитичара може сведочити о његовим педофилским склоностима.

У информационим ратовима САД направљено је низ стандардних метода. Можемо истаћи у појединости, кампању демонизације руководилаца тих земаља, које су изложене нападу САД, например Садама Хусеина и Милошевића.

4.3. Последице рата. Окупација Косова
Окупација Косова. Етничко чишћење срба

После потписивања споразума о Косову у земљу је уведена окупациона војска НАТО. Резултати делатности тих војски су довели до правог етничког чишћења срба. То што се чини на Косову, можемо назвати катастрофом /7/ :