Велимир Абрамовић: Како је Теслина заоставштина стигла у Београд

Ево још једног текста Велимира Абрамовића о Тесли.
Преузмите текст:
Како је Теслина заоставштина стигла у Београд (Word 2003)
Аутор:Велимир Абрамовић

Још 80-тих година двадесетог века, читајући Теслу,  видео сам да у његовој заоставштини која је бројна, (десетине хиљада научних докумената у архиву Теслиног музеја у Београду),  постоји потенцијал једне потпуно нове науке, потпуно новог схватања простора, времена и   енергије, које је дубље и од релативистичког и од квантномеханичког, као и од оног космолошког које се данас у астрофизици развија као теорија ’великог праска’. Тада ме је изненадило сазнање, до данас непромењено, да се у Србији, земљи где се налази највећи део Теслине научне архиве, нико озбиљно не бави понављањем његових експеримената, чији резултати противрече веровањима у савременој науци.

1899. Тесла је извео низ експеримената и дошао до значајних открића и запажања који су остали у сенци рада на бежичном преносу. Утврдио је услове под којима при пражњењу његовог осцилатора настају ватрене лопте, у једном тренутку је у правилним временским размацима регистровао сигнале непознатог порекла за које је помислио да долазе од интелигентних бића са друге планете, створио је вештачку маглу у лабораторији и уверио се у техничку могућност вештачког произвођења кише. Пред сам одлазак из Колорада, Роберт Џонсон му је послао фотографа који је снимио најважније детаље експеримената.

У патенту “Техника преношења електричне енергије кроз природне средине” који је пријавио 16. маја 1900. изнео је податак да је најнижа резонатна фреквенција Земље 6 херца, што је потврђено тек мерењима које је 60-тих година  извео Schuman. И док му је овај податак обезбедио велико признање тадашње науке, један други податак је био узрок критике  и мишљења да је у својим мерењима и прорачунима негде погрешио. Наиме, он је тврдио да се, на у патенту описан начин произведени стационарни таласи, шире планетом средњом брзином већом од брзине светлости, тачније 471 240 километара у секунди.

Теслин експеримент и мерења изведена су шест година пре објављивања теорије релативности, чији постулат о константној брзини светлости у вакуму обара Општа теорија релативности, истог аутора. Светлост по овој теорији скреће у близини гравитационих маса, што значи да убрзава. Из тога њена брзина по Општој теорији релативности, као што знамо, није константна. Свој горе наведени реазултат, Тесла је пријавио као патент, тачно пет година пре објављивања Специјалне теорије релативности.

Све у свему, желео сам да сазнам зашто је научна заоставштина Теслина уопште дошла у Београд, како се то уопште десило?  Зашто је Тесла неприродно ишчупан из историје Америчке цивилизације, не само науке,  иако је био амерички научник читавог свог живота, као и холанђанин Едисон, и како је могуће да на пример у Смитсониан институцији Тесла готово да није заступљен, мада је он тај који је практично заслужан што је Америка постала супер сила. Без Теслине технологије, (науке+технике), организационе способности Ј. П. Моргана и Г. Westinghousa остали би на нивоу фармерско-трговачког пословања, парне машине и за индустријски развој непогодне једносмерне струје. Теслини изуми ту су били кључни, фундаментални, као на пример патент даљинског управљања из 1898. године, којим је омогућен развој телекомуникације, када је Америка била још чисто аграрна земља.

Пре свега, важно је схватити да Тесла није обичан технолог електротехнике, већ у суштини визионар и мислилац једне цивилизације, која још увек није остварена. Његове главне идеје за које је он већ тада имао прототехничка решења, и такође извео основне експерименте и мерења, заправо још увек припадају будућности.

У чланку „Повећање људске енергије“ Тесла експлицитно пише да је могуће материју, односно атоме и молекуле, синтетисати директно из светлости, луминоферозног етра, за који је по њему нека врста флуида који се разређује и згушњава. Он има мерења, конкретне мерне резултате суперлуминалних брзина, односно брзина већих од светлосне за нехерцијанске таласе који се распростиру кроз земљу или обухватају земљину површину.

кула Вандерклиф

Тесла је Земљу третирао као сферни кондензатор врло велике снаге који се сам електрише и набија потенцијалом. Зашто?

Сама планета Земља очигледно је ротор гигантског електричног генератора. Земља је заправо магнет који се обрће, и према томе Тесла је закључио да нема никакве потребе градити објекте који производе струју, јер Земља то већ и онако чини, него само антене којима би се то земљино огромно електрично поље једноставно употребило. Оно би у потпуности било и еколошки чисто, јер  енергија земљиног електрицитета која би дошла на апарат, извршила рад и вратила се у систем планете у истом електромагнетском облику, не би подлегла конверзији. Дакле, конверзија енергије, посебно преко фосилних горива, као главни загађивач наше средине, била би апсолутно избегнута.

Било ми је јасно да је Тесла несхваћен научник чија су највећа научна открића и даље непримењена. Он је ишао трећим путем у физици који је у двадесетом веку у потпуности занемарен. Развијале су се релативистика и квантна механика, идеје без најдубљег значаја, које су данас потпуно исцрпљене. Победила је технологија заснована на, у филозофском смислу, недовољно промишљеним фундаментима физике и математике, и застранила користећи земљине ресурсе на такав начин да то читаво човечанство данас доводи у опасност и угрожава му опстанак.

Руковођен овим чуђењем због непризнатих а у потпуности проверљивих Теслиних резултата, који би били у стању да разреше многе проблеме данашњице и вероватно да глобалну цивилизацију усмере на један хуманистички пут, који би водио у хармонију човека и космоса. Зауставио би се тренд људских покушаја да природу прилагоде себи на неадекватан начин, јер природа је бесконачни основни ентитет – увек је изнад човека, јер и само човечанство није људски производ. Значи, морамо имати у виду да је Космос оно што је у сваком погледу не само јаче од сваког људског физичког експерименталног напора, већ истинитије и дубље и од сваког људског мишљења.

Зато сам 1996. године отишао у Вашингтон и провео тамо три месеца покушавајући да одговорим на једно једино питање, а то је: „Зашто је Теслина заоставштина дошла у Београд, где се њом нико озбиљно не бави од 1953. године када је почела да стиже?“

У Америци сам био гост Симониде Перица и Роберта Јута, брачног пара који је са пола милиона долара капитала финансирао филм о Тесли у сопственој продукцији. Robert Uth, сценариста и редитељ филма, четири је године филмовао свакога до кога је успео да дође укључујући и Теслиног последњег  асистента, канадског инжењера Метјуса. Робертово истраживање показало је да се на бази Теслине науке, један број војних инжењера у Америци, углавном пензионисаних, у својим гаражама и кућним условима бави понављањем Теслиних кључних експеримената.

Ти људи у Америци су у извесном смислу презрени и маргинализовани, као на пример Thomas Burden, иако имају одређене успехе у свом научном раду, зато што научна заједница званичне универзитетске науке Теслу сматра неким готово барбарогенијалним изумитељем, који никад није досегао ниво научне спознаје, дакле који никад није у строгом стручном смилу освестио сопствена сазнања.

Покушавајући да реконструишем Теслин друштвени живот, који је био врло богат, његове везе са утицајним људима тог времена, открио сам да су му лични пријатељи били из круга енглеских спиритуалиста, великих научника који су покушавали да научно докажу егзистенцију душе умрлих људи и после смрти,  егзистенцију душе ван тела. То су били Вилијем Крукс, човек који је 1915 – 1918. године вршио дужност председника Royal Society of  England, а још у XIX веку бавио се спиритуализмом као научно теоријским сазнањем и спиритизмом као техником одржавања контаката са умрлим особама.

Преко 40 година Крукс је експериментисао и неки од чувених медијума били су описани у његовим научним радовима, као што је то Даглас Хоум, човек који је био у стању да телекинетички свира хармонику, затим, да левитира и најзад, био је у могућности да смањује тежину тела, за шта постоје многи докази у Круксовим експериментима. Вилијам Крукс је био иначе експериментални физичар првог ранга, познате Круксове цеви заправо су прве катодне цеви, дакле пре Ленардових и Рендгенових цеви, затим изумитељ спинтарископа, справе за пребројавање радиоактивних честица у гасовима. Бавио се хемијом и пронашао елемент Талијум.

Други научник био је Оливер Лоџ, такође Теслин пријатељ из енглеског спиритуалистичког круга који је као ректор универзитета у Глазгову писао уџбенике из физике који се и данас сматрају најбољим средњошколским уџбеницима. Оливеру Лоџу син је погинуо у Првом светском рату и он је са њим по сопственим речима одржавао редовну комуникацију.

Трећи је био Лорд Келвин, који се бавио теозофијом и био уверен да етар постоји. Били су то Теслини лични пријатељи као и три америчка председника, Теодор Рузвелт, Вилијам Хардинг и Вудро Вилсон. У своје време Тесла је врло често излазио на насловним странама New York Times-a и ни најмање није био усамљен. Утолико је необичније што је данас у оваквој мери заборављен. У Србији Тесла такође није нарочито цењен од стручних људи. Електротехнички факултет у Београду није дао нити један докторат или магистратуру, па чак ни дипломски рад, на основу проучавања Теслиног дела.

Али, Теслине идеје буде машту на Истоку. Недавно је у емисији на државној руској телевизији, емитованој за свих петнаест часовних зона Русије,  један од највећих руских академика, Рибаков, говорио о томе како је искључиво објашњење за Тунгуску катастрофу 1908. године заправо тест Теслине куле Варденклиф изграђене на Лонг Ајленду, која је била у стању да целокупну планету земљу ухвати у резонантно коло, јер је тако била и конструисана. Руски научни новинар Правдивцев отишао је у конгресну бибилиотеку у

Вашингтон и пронашао податак да је Тесла послао у марту 1908. године свог асистента Шерфа у Конгресну библиотеку у Вашингтон да требује детаљне карте Сибира, посебно Тунгузије, а експлозија се догодила 30. јула у седам сати и седам минута и узрок је до данас остао непознат иако су Руси детаљно испитивали место наводног удара комете или леденог метеорита или како је то Пјотр Леонидевич Капица претпоставио врло малог парченцета анти-материје које је успело да прође кроз атмосферу.

Велимир Абрамовић: Миланковићев услов синхронизације светлости

Преносим један текст професора Велимира Абрамовића о нашем генијалном научнику Милутину Миланковићу. Самим тим је и отворена нова рубрика на сајту:
„Милутин Миланковић“
, о његовом генијалном научном делу.

Овде можете преузети цео текст:
Велимир Абрамовић: Миланковићев услов синхронизације светлости (Word 2003)
Велимир Абрамовић: Миланковићев услов синхронизације светлости (Pdf.)
Аутор: Велимир Абрамовић

У расправи  О другом постулату специјалне теорије релативитета, (1924.г.) Милутин Миланковић поставља теоријски захтев по коме светлост у распростирању мора бити синхрона сама себи, што је и нужан темпорални услов за сваки остварив догађај.

Портрет: Велимир Абрамовић

Да би људска спознаја кретања светлости кроз простор уопште имала смисла, Миланковић сматра да нису довољна само прецизна мерења или постулат, већ је неопходна и дубља, онтолошки непротивречна логичка база из које следе тачни закључци несумњиво сагласни са искуством. О чему се ради? Свако мерење је непоуздано јер има грешку, а други постулат Специјалне теорије релативности је проблематичан, јер се односи на непостојећи природни медијум – чисти ваkуум, тако да и сам Ајнштајн у Општој теорији релативности одустаје од концепције константног једноликог кретања светлости, и, уводећи закривљени простор, уводи убрзање и за светлост.

Миланковић настоји да избегне ове Ајнштајнове недоследности, нерешиве формалном двовалентном ‘да-не’ логиком, која је једина надлежна за утврђивање научне истине (напомињем да је и фази-логика, на основу које раде многи корисни апарати, већ у другом кораку сводива на формалну). Суштина моћи формалне логике је у темпоралном искључењу: у једном те истом садашњем тренутку ‘не’ и ‘да’ не могу да важе истовремено за исти ентитет. Услед овога, неједнаки интервали ординате, t = 0,1,2,3…n значе да је ордината Лајбницов “ поредак неједновремених догађаја” и да је истовремена себи само онда, ако је тачка. И наравно да се према томе временски интервал никако не може приказати просторно, геометријском линијом, јер је “простор поредак коегзистенција”, што интервал времена очито није, јер су његов почетак и крај различито темпорално координисани.Напросто, природна ордината није и не може бити Декартова дужина.

Да би уопштио концепцију кретања до степена да уједини Ајнштајнову “константну брзину светлости” из Специјалне релативности и “убрзано кретање светлости” из Опште релативности, Миланковић формулише временски захтев за кретање светлости кроз простор, који има превасходно физички карактер, и који је стога дубљи од оба Ајнштајнова, који су  спекулативно геометријски: по Ајнштајну, светлост се у вакууму креће праволинијски, али, будући да правог вакуума у ствари нема, светлост у међузвезданим пространствима ипак убрзава, јер је тај простор благо закривљен галактичким гравитационим масама. Другим речима, с обзиром да константна брзина светлости важи само у вакууму који не постоји у физичкој реалности, Други постулат СТР је физички постулат који, по самом аутору, не важи у физици.

Свестан свега овога, Миланковић разликује:

а) фреквенцу или унутрашњи квоцијент простор-време у конституцији фотона (таласна дужина/време), и

б) брзину, која је спољашњи квоцијент простор-време, али важи за однос целог фотона и медијума кроз који он пролази (пут/време).

Да би се одржала фреквенција, односно да би се одржао идентитет самог фотона, његова брзина кроз разне природне медијуме мора бити променљива. И дакле, јасно је да конзервација светлосне фреквенце резултира варијацијама њене брзине. И, према Миланковићу:

“Приликом ширења светлост треба да задовољи услов ²синхронизације², тј. да се светлосне осцилације приликом распростирања шире на такав начин да у свакој тачки простора кроз коју пролазе наилазе на исту таласну дужину и фреквенцу коју извор у том тренутку ствара.”

Из овог услова непосредно следи противуречност приказивања кретања  светлости, па и кретања уопште, како у Декартовом систему, тако и у систему Минковског.

Онтолошки проблеми Декартовог координатног система

И Време и Простор Декарт је представио истим геометријским објектом – линијом: Време -  ординатом,  Простор -  апсцисом. Али, ако су и време и простор приказани линијама, односно временски интервали приказани просторним дужинама, а тренуци и позиције – тачкама, онда се у свету геометрије физичко време ни по чему не разликује од физичког простора. Ову Декартову непрецизност у геометријском диференцирању времена од простора, Ајнштајн  је у дефиницији симултаности (прва једначина Специјалне теорије релативности) довео до апсурда.

О чему се ради?

Једноставно о томе да физички простор нема особине тачке, (“тачка је оно што нема делове”), а физичко време нема особине линије (“линија је дужина без ширине”). Наравно, Х. Минковски упада у исту грешку, приказујући и време и простор само тачкама (простор не може бити тачка, јер тачка није распрострта).

И према томе, у свом координатном, систему, Декарт је извршио спатијализацију времена, приказујући временски интервал као линију, која је у суштини искључиво просторна, док је Х. Минковски само инвертовао Декартову грешку. Представљајући и простор тачкама, Минковски је извршио неадекватну темпорализацију простора, јер тачка нема делове, не распростире се, и због тога тачка никако не може бити одговарајући геометријски објект за физички простор.

Декарт је време прогласио за линију, док је Минковски простор прогласио за тачку. И једно и друго је неадекватно.

Формално геометријско решење је, као што знамо, врло једноставно, и овде ћу на њега само подсетити, јер се он детаљно онтолошки изводи на другом месту: геометријски модел физичког времена је тачка, а физичког простора – релација тачака (другим речима, границе простора су временске). Већ ова специфична разлика у представљању времена и простора довољна је да се обори Специјална теорија релативности, која ни по чему није разрешила унутрашње противуречности Декартове временске линије – ординате.

Пре него што пређемо на Ајнштајнову симултаност, анализирајмо основу Декартове геометрије времена.

Декартова ордината квантирана је јединицом и састоји се од неједнаких временских интервала са заједничким почетком у нули, то јест иста је као бројна оса. Недостатак оваквог начина бројног означавања времена је преклапања интервала на ординати, што сукцесију (0,1,2,3…) противуречно своди на симултаност (0), што даље узрокује несимултаност ординате самој себи. Ево о чему се ради:

0—–1—–2—–3—–t——-   Ордината

Координате саме ординате су:

Орд. (0;0) ‘вечна’ садашњост

Орд. (0;t) ‘било која’ садашњост

(0;0) < (0;t);

И према томе, ако еквиваленцију интервала узмемо као критеријум симултаности, Декартова ордината је очигледно несимултана самој себи, јер 1≠2≠3≠4….

Одавде следи још један проблем Декартовог линијског времена, непосредно повезаног са дефиницијом симултаности у Специјалној теорији релативности: сви интервали ординате почињу нулом и зато се преклапају.

Ако, на пример, основни интервал 1 почиње у нули ординате, а мора ту почињати, иначе не би био интервал 1, интервал 2 такође почиње у нули и завршава се у 2, исто тако интервал 3, итд., онда:

0—–1;

0—–0—–2;

0—–0—–0—–3,

што значи да између 0 и 2 имамо на декартовској ординати 3 јединична интервала, а не два, измедју 0 и 3 имамо 6 јединичних интервала, а не три, итд. Ако, на пример, разграничимо 2 и 1, преостаће нам један интервал вишка, јер 2-1=1. Ето како се у непокретним позицијама акумулира Ајнштајново време: крајева дужина има увек за један више од дужина и сваки спатијализовани временски интервал, који има два краја, у тим ће крајевима забележити вишак времена. Међутим, проблем Ајнштајнових “ стационарних сатова” је дубљи. У ком смислу су ти сатови стационарни, односно – непокретни? Математички гледано, непокретан је сат, а физички гледано, непокретно је само “круто тело”, док је сам сат покретан. Зашто? Као што сам већ раније јасно указао, “непокретни сат” уопште не може да мери временске интервале, односно не може да региструје “временски ток”, јер се при таквом мерењу и сам сат мора кретати. Али, иако је нужно да се сат који мери време – креће, није нужно да се креће и само време, као што ни закон гравитације не кружи око Сунца, него планете. Ако релацију двеју тачака не схватимо као  “временски интервал”, него као “простор”, а време схватимо искључиво као “тачку”, нема више никакве противуречности.

Неједнакост временских интервала који сачињавају ординату не смета нам, и поред тога што то имплицира неистовременост ординате самој себи. Зашто? Зато што се општи појам интервала заснива на погрешном људском утиску да време тече, да се креће.

Проблем Ајнштајновог модуларног израза Дефиниције симултаности

“Не можемо одредити заједничко “време” за A и B, јер оно уопште и не може бити одређено уколико то не учинимо дефиницијом по којој је “време” потребно светлости за путовање од A до B једнако “времену” потребном за путовање од B до А. Нека зрак светлости крене у “А време”  t_A из А према B, и нека у “B време” t_B буде рефлектован од B у правцу А и стигне поново у А у “А време” t’_A.

У сагласности са дефиницијом два сата се синхронизују ако

t_B – t_A = t’_A – t_{B  .}”

(Према Albert Einstein, The principle of Relativity, a collection of original papers on the special and general theory of relativity, Dover Publishing, 1952. Напомена: све математичке ознаке су латиничне, као у оригиналу.)

Дискусија:

t_A , t_B , t’_A су суследни бројеви a,b,c растављени модулом t = modul а сам Ајнштајнов израз за синхронизацију је модуларна једначина са константом 1, облика b-a/c-b = 1, то јест, t_B – t_A /t’_A – t_B = 1.

С обзиром на то да СТР претендује да буде физичка теорија, следимо прво физички пример, па онда погледајмо одговарајућу математику. Пре свега, мора се одговорити на неколико питања:

У 1 сат после подне (t_A= 1) зрак светлости крене из позиције А и након једног сата путовања, (t =1), дође у позицију B. Колико је тада време t_B ?

По једначини, време t_B = t_A + t. И према томе, у тренутку рефлексије зрака у B, t_B = 2.

Ово отвара проблем истовремености А и В, односно бројне еквиваленције t_A и t_B. И ево, да учиним пример свакоме очигледним, заменићу зрак светлости самим експериментатором, или ако публика више воли, Ајнштајновим посматрачем:

Крећем из Београда у један сат после подне (t_A= 1) и стижем у Младеновац  у два сата после подне (t_B = 2). Колико је у том тренутку сати у Београду, то јест, колико је t_A у тренутку мог уласка у Младеновац, t_B = 2 ?

По Ајнштајну, док сам на путу, време у Београду је константно t_A = 1, и то је тако ма колики да је интервал мог путовања. Очигледно, услов t > 0 искључује могућност t_A= t_B, односно, ако је modul > 0, суследни бројеви a и b, растављени таквим модулом, такође нису једнаки

Да би важио Ајнштајнов израз за синхронизацију, t_B – t_A = t , то јест 2 – 1 = 1, мора се испунити претходни захтев t_A= t_B = 1 Const., што физички значи да за све време мог путовања из Београда (А) у Младеновац (В), време не сме протицати, ни у Београду (t_A), ни Младеновцу (t_B), макар то путовање трајало и више светлосних година. Другим речима, ако Београд емитује зрак светлости у правцу Младеновца, све док светлост путује, и Београд и Младеновац биће независни од времена, да би Ајнштајнова релација важила, то јест да би за t > 0 (што је услов да путовања уопште буде), t_A + t = t_B.

У модуларној математици наравно важи да се бројеви не мењају док им се не дода други број (неком операцијом), али да ли то важи и за физичко време, односно да ли време у Београду и Младеновцу стагнира, док светлост путује између ова два града? Ајнштајн се овим уоште не бави, а то је суштина математизације појма симултаности. Све ово је можда и тачно, али треба објаснити зашто у току путовања зрака светлости између А и В, у тим позицијама време не протиче? У А и В имамо „времестој“. Да и не спомињемо да је ова последица Ајнштајнове једначине директно противречна његовом чувеном „парадоксу близанаца“,  по коме је обрнуто, брже стари онај који не путује. Без озбиљног и детаљног одговора на ова питање, нема ни онтолошки засноване релативности времена у физици.

Логички скелет Специјалне теорије релативности, (СТР), или како Ајнштајн из једне исте формуле за једнолико кретање, s/t=v, изводи неједнакост дужина, брзина и времена

Ако се упореде обе трансформације формуле s=vt, tj. 0=vt-s i 0=s-vt, с обзиром да су антисиметричне, и ако се у оба случаја 0 замени општим бројем за простор s’, добија се оно што називамо ‘релативност’.

Ево из чега и како се у СТР “мисаоно” изводи контракција дужина, (асиметричност дужина), и дилатација времена, (асиметричност времена), – из особина саме формуле v=s/t, односно из њених антисиметријских трансформација:

0) s/t = v (физички систем у једноликом кретању; s,t,v > 0 )

1) vt = s (физички систем мирује; s – s = 0 )

2) s = vt (физички систем је једнолико покретан; st/st = 1= v Const.)

1) 0 = s – vt (одавде следе Галилејеве релативистичке трансформације за мировање)

2) 0 = vt – s (одавде следе Ајнштајнове релативистичке трансформације за кретање и релативно мировање)

Напомена: када се уместо 0 напише s’, што су учинили и Галилеј и Ајнштајн, онда из исте формуле v=s/t следе противречни резултати за исти догађај. У чему је грешка? У томе што је 0 садашњост у којој су и величине s,t,v, а s’ је будућност, (будућа садашњост), која се израчунава. У физичком тумачењу формула мора се у обзир узимати темпоралност саме математике, иначе се спонтано конструишу бесмислена решења, са онтолошким грешкама, које се лако превиђају. Али ту важи једно правило: ако уопште постоји онтолошка грешка, у пресликавању онтологије на математику, неминовно се појави и формална математичка грешка.

Изведимо даље последице:

Велимир Абрамовић: Данашња провера резултата Теслиних огледа изменила би науку

Објављујем једну изјаву господина Велимира Абрамовића:

Велимир Абрамовић:

Данашња провера резултата Теслиних огледа изменила би науку

• Неопходно је и хитно основати „ Експериментални институт за проучавање Теслиних идеја у физици и космологији“

• Теслин Институт био би одмах по оснивању и највазнија светска српска институција, изузетно цењена и на Истоку и на Западу

• Да ли Ђелић и Тадић знају да је 2006 године Коштуничина влада изгласала и у име Тесле протраћила два милиона евра у Теслиној години, не учинивши ништа озбиљно за Теслу и Србе?

• Да ли су председник Србије Тадић и министар за науку Ђелић уопште свесни ко је Тесла и да су лично и непосредно одговорни за занемаривање најважнијег човека савремене и будуће цивилизације?

У Теслиној научној заоставштини која је бројна, (око 60.000 научних докумената у архиву Теслиног музеја у Београду), постоји потенцијал једне потпуно нове науке, потпуно новог схватања времена, простора и енергије, које је дубље од свих познатих: релативистичког, квантномеханичког, као и од космолошких претпоставки теорије ’великог праска’.

Неопходно је поновити Теслине експерименте, чији резултати противрече многим веровањима у савременој науци, пре свега Теорији релативитета.

Тесла није обичан изумитељ у електротехници, већ у суштини визионар и мислилац једне цивилизације, која још увек није остварена. Његове главне идеје за које је као млад имао техничка решења, а у средњијим годинама извео основне експерименте и мерења, још увек припадају будућности.

На пример: планета Земља је џиновски магнет који ротира и производи огромне количине слободног електрицитета, који човечанство не уме да користи.Тесла је Земљу третирао као сферни кондензатор врло велике снаге који се сам електрише и набија потенцијалом. Из тога је закључио да нема никакве потребе градити објекте који производе струју, јер Земља то већ и онако чини, него само дизајнирати антене и конверторе којима би се то земљино огромно електрично поље једноставно употребило. У чланку „Повећање људске енергије“ Тесла експлицитно пише да је могуће материју, односно атоме и молекуле, синтетисати директно из светлости, луминоферозног етра, који је по њему нека врста флуида који се разређује и згушњава.

Јасно је да је Тесла несхваћен научник чија су највећа научна открића и даље непримењена. Победила је технологија заснована на недовољно промишљеним фундаментима физике и математике која земљине ресурсе користи на начин који почиње да угрожава опстанак људске врсте.

Масакр на Маркалама режирали муслимани – показни снимак!

Радован Караџић коме се суди у Хагу, у процесу своје одбране захтевао је да се пусти немонтиран снимак, за који Караџић сматра да га је снимила муслиманска војска па потом по његовој претпоставци највероватније продала:

Масакр на Маркалама режирали муслимани!

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/
Линк ка видео клипу са сајта телевизује Републике Српске:http://www.rtrs.tv

На снимку се јасно види припрема инцидента на сарајевској пијаци, на Маркалама! На самом почетку тог снимка, види се човек који узима вештачку ногу и носи је да је спусти поред тезге. На снимку ћете јасно видети да је то вештачка нога. То је део ноге од колена па на доле, и јасно се види да је тај део, наводне ноге, шупаљ, да је то од неке лутке.

Затим, отприлике на средини снимка неколико секунди задржан је кадар на наводно неко страдало лице, на неки наводни леш, који јасно личи на лутку. Караџић износи да је тражио од хашког тужилаштва идентитет те наводне жртве. Тражио је име и презиме, затим обдукциони налаз, али му из Хага то нису доставили! Наравно… како ће му доставити налаз када је то лутка, иначе то би му морали доставити у процесу суђења. Дакле, на овом се снимку јасно види да је цео инцидент монтиран од стране муслимана, да би се неправедно оптужили Срби!

Исто тако, на снимку се види да су тезге празне, да нема робе, што опет јасно указује да је инцидент припреман од стране муслимана, јер наводно, по њима, када је пала граната са српских положаја, било је 400-500 људи на пијаци. Али ако је то тако, зашто су тезге празне, нема робе? Шта по празним тезгама раде толики људи, шта купују, јер то је пијаца, зар не?

Заиста све ово је монструозно, на шта су све водећа светка политичка класа и муслимани спремни да ураде, само да би се неправедно оптужили други, Срби…!

Караџићев тим је дошао до снимка који јасно указује да су муслимани режирали инцидент на Маркалама. Тај снимак би, да хоће, рецимо могла да користи и ова Тадићева властодржачка структура у одбрани националног интереса, да покрену поступак доказивања лажног оптуживања Срба, да су одговорни за инцидент на Маркалама, да пред хагом затраже званично преиспитивање целог тог случаја на основу кога је НАТО и бомбардовао Србе.

Шта мислите, да ли би Тадићева властодржачка структура то покренула?
Зашто Тадић не да иницијативу за то?
Зашто га то не преокупира као та опсесивна резолуција о Сребреници?

О Марклама је исто говорио и Лорд Овен, својевремено представник Уједињених Нација и међународни преговареач у БИХ. Он је у својој књизи:“Балканска глувоћа“, на страни 652 написао да је НАТО знао да је то била муслиманска бомба и да Срби нису одговорни за инцидент на Маркалама!

О томре говори бриљантни амерички интелектуалац Мајкл Паренти при крају следећег видео прилога:

Мајл Паренти раскринкава лажи да су Срби одговорни за масакр на Сарајевској пијаци Маркале !

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

Наравно, нема шансе да Тадић или било ко из његовог тоталитарног режима покрене код међународне заједнице процес доказивања да Срби нису одговорни за Маркале, јер нису их светски моћници довели на власт да раде у корист своје нације, већ да разграђују и урушују Србију, да од ње направе амерички протекторат, да овај народ убију у појам, да му наметну комплекс кривице, да смо одговорни за сва зла овога света. И на крају су нас, на основу лажи да се у Сребреници десио геноцод, жигосали да смо геноцидан народ!

Све су обесмислили и обезвредили: живот, морал, етику, људскост, достојанство, све што су дотакли, сваку универзалну вредност!
Морамо се пробудити и покренути, јер Тадићев тоталитарни режим ће нас потпуно докрајчити, неће стати, јер немају милости за ништа…!

Још упечатљивији видео прилог…

Маркале: Масакр на Маркалама муслимански злочин

Борба за истину о Сребреници: На списку пострадалих у Сребреници и 500 живих сребреничана!

Када је руководство Републике Српске увидело да их Резолуцијом о Сребреници властодршци из Србије пуштају низ воду, да им забијају нож у леђа, што прети укидању Републике Српске, коначно су решили да покрену институционалну иницијативу за сазнавање пуне истине о догођајима у Сребреници, о манипулацији бројкама. О томе ћете нешто више сазнати у доњем чланку од премијера РС Додика. Ми слободни људи овде у Србији, дужни смо да у томе помогнемо нашој браћи у РС, тиме помажемо и самима себи овде у Србији, јер судбина нам је заједничка, једна смо нација, целина, опстанак нам је заједники, ма где живели.

Као допринос томе, после пренетог чланка са интернета, следе 2 прилога где лично муслиман Мирсад Токач, директор истраживачко документационог центра из Сарајева, потврђује да на списковима пострадалих у Сребреници има и 500 живих муслимана сребреничана!

Истина је на нашој страни, но то није довољно, за истину се треба борити у медијима, ту се добија битка за истину, није довољно само знати је, већ и борити се за њу, јер на светској сцени је монструозна идеологија лажи поремећених умова који воде овај свет. Ту идеологију лажи ти монструми баш и шире путем светских и многобројних „домаћих“ медија, које они стриктно контролишу. Лаж се више и не скрива, она нам се просто намеће да погорша наше животе, јер ти што лажу свесно то раде, и знају да ми то знамо, и да знамо да они знају да то знамо. Идеолози планетарног фашизма једноставно желе власт лажи…!

Пођимо редом…

Иувор:Vesti Online

Додик: Утврдити чињенице о Сребреници

19. 04. 2010. 15:09х 17:47часова |

Премијер Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да Влада РС не негира чињеницу да се у Сребреници десио злочин над Бошњацима, али изражава потребу да се утврди чињенично стање о броју страдалих у јулу 1995. године.

Да се утврди ко је настрадао у Сребреници, ко је жив, а ко мртав: Милорад Додик

После седнице владе, на којој је разматран извештај комисије о страдању Бошњака у Сребреници, Додик је рекао да је Влада РС констатовала да је ранија Комисија за Сребреницу радила под огромним притиском и претњама тадашњег високог представника у БиХ Педија Ешдауна због чега је, како је навео, изосталаобјективност у раду те комисије.

Он је казао да је влада задужила свој Центар за истраживање ратних злочина да утврди чињенично стање у вези с ратним дешавањима на подручју Сребренице и тачан списак погинулих и несталих у тим ратним операцијама.

Додик је рекао да је и у ранијем извештају владине комисије за утврђивање истине о ратним дешавањи у Сребреници и око ње има разних нетачности, на основу којих се у јавности манипулише, те је позвао надлежне правосдуне институције да наставе са процесуирањем свих оптужених за ратне злочине.

Додик је навео и податке да је на подручју Сребренице сахрањено 75 Бошњака који уопште нису погинули на том подручју, те да се у Меморијални центар сахрањују и чланови породица страдалих који умиру природном смрћу.

„Наш примарни циљ јесте утврђивање чињеница, де се утврди ко је страдао у Сребреници, ко је умро, а ко је жив“, истакао је Додик.

„Нама у Влади РС треба истина о ратним дешавањима у Сребреници, која се неће моћи довести у питање и да се испитају услови под којим је радила раније владина комисија за Сребреницу“, рекао је Додик, позивајући органе БиХ да заједнички раде на утврђивању истине о томе.

У владином извештају о ратним дешавањима у Сребреници током јула 1995. године наведено је да је на том подручју, према прелиминарним подацима, нестало 7.800 Бошњака.

Он је казао да је таква одлука донета и за Федерацију БиХ у вези са страдањем Срба у Сарајеву, али тај посао до данас није урађен због опструкције тамошњих органа. Влада РС тражи да се спроведе и та одлука и да се истом методологијом утврди страдање људи у Сарајеву, нагласио је Додик.

Он је казао да Институт за нестала лица БиХ није установљен на легитиман начин и због тога тражи од Савета министара да разматра то питање и врати га у законске оквире функционисања.

Кошарац: Хоћем истину о Сребреници

Република Српска не жели да негира догађаје у Сребреници, већ жели да се дође до потпуне истине о тим догађајима, рекао је шеф владиног тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица Сташа Кошарац.

„Српска не негира догађаје у Сребреници, али морамо бити свесни чињенице да у јавности РС и БиХ у последње време има пуно података који доводе у сумњу све преводе извештаја Комисије за Сребреницу“, рекао је Кошарац на конференцији за новинаре после седнице Владе РС.

Он је навео да је у извештају Комисије за Сребреницу констатовано да је пријављен нестанак 7.806 лица, а да је касније, користећи се разном врстом превода, направљено да је то коначан број и да су то жртве догађаја у Сребреници у јулу 1995. године, истичући да све више информација у последње време указује да то није тачно.

Према његовим речима, Општински штаб Цивиле заштите Сребреница је у јануару 1995. године изнео податак да је тада у Сребреници живио 36.051 становник, од којих 19.566 мушкараца и 16.639 жена, да би приликом изласка у Тузлу рађена нека врста пописа где је приказано да је са 4. августом 1995. године из Сребренице изашло 35.362 становника.

„То говори о одређеним проблемима који се односе на манипулацију бројем жртава и догађајем у јулу 1995. године“, истакао је Кошарац.

Он је рекао да је Међународна комисија за нестала лица, која је суоснивач Института за нестала лица БиХ, извршила 13.000 идентификација, од чега се 6.414 односи на догађаје у јулу 1995. године.

„Од Истраживачко-документационог центра из Сарајева имамо информације да је страдало 8.460 Бошњака, од којих је 4.062 убијено, а 4.398 се воде као нестали, док је у информацији Међународног комитета црвеног крста који је достављен Институту за нестала лица БиХ наведено 3 .60 лица“, нагласио је Кошарац.

Он је рекао да ови различити подаци, дефинитивно, показују да постоји потреба да се отвори квалитетан процес истраживања и доказивања коначне истине о догађајима у Сребреници.

„Желимо да на бази аргумената утврдимо коначну истину о догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године, без обзира на етничку припадност жртава“, истакао је Кошарац.

Он је рекао да је у сребреничкој регији страдало 3.262 Срба, од чега су 73 одсто цивилне жртве рата, док је 800 српске деце остало без једног или оба родитеља.

„РС има националну и моралну одговорност да на основу свих доказа отворимо процес утврђивања коначне истине о страдању у и око Сребренице у овом периоду без обзира на етничку припадност“, нагласио је Кошарац.

Он је додао да на Спомен-зиду у Поточарима стоји да су у Сребреници страдала 8. 372 Бошњака, а до сада их је укопано 3.749.

„У БиХ смо сви суочени са проблемом да се тамо укопавају не само жртве из јула 1995. године, већ и бошњачке жртве из Сребренице, Власенице, Милића и других места, што довољно усложњава ситуацију у откривању истине о Сребреници“, истакао је Кошарац.

………………

Сад следе ове вести, овај други прилог је уствари аудио снимак, где ћете лично чути Токача како говори о лажним цифрама, не само о 500 живих сребреничана који су „пострадали у геноциду“, већ и о томе да су се на списку пострадалих сребреничана на меморијалном гробљу у поточарима који је посвећен пострадалима у Сребреници, нашли и муслимани из других места, из Власенице, Братунца, Зворника.

Наравно… Токач није открио врућу воду, све ово о лажним цихрама говоре десетак и више година уназад, многи страни интелектуалци којима је до истине, затим и неки наши, и наравно да нема говора сва та догађања назвати геноцид, то је увреда за људски ум, памет, морал… јер довољно је само и један жив муслиман да буде на списку пострадалих да би се цела лажна конструкција о геноциду аргументовано оборила!

Уосталом, како веровати у стручно и научно доказивања геноцида у Сребреници било коме, пре свега  Хашком трибуналу, ако има лажних спискова пострадалих на основу којих је и донета пресуда о геноциду, и ако те лажне спискове сами  муслимани потврђују ?

Ова Токачева презентација жртава догодила се крајем марта, у Бања Луци, и јасано је било да ће марионетски властодржачки режим у Србији донети декларацију на штету свог народа и истине, а у политичку корист муслимана, и лажи! Циљ светских моћника и муслимана је постигнут, Срби су сами признали да су починили оно што нису починили, оно што се није догодило, геноцид !! Могао је Токач да каже да су жртве нула, али ови наши властодржци су нас тотално понизили, у наше име!! Наметнули су нама и будућим генерацијама непостојећи печат геноцидности, и кога је сада брига што Токач износи истину, и шта се заиста догађало у Сребреници, јер рећи ће:

„… па ви Срби сте сами признали да се у Сребреници десио геноцид, какав Токач сад, ко ће други до вас знати шта се заиста догодило у Сребреници, јер ви сте чинили те злочине, не Токач…“

Наравно… од борбе за истину не треба одустати, заправо треба се захуктати у борби за њу, само сам хтео да се сада јасније види како би и ђаво могао да позавиди овим нашим однарођеним „демократама“ који воде Србију у безнађе и пропаст,  јер прешли су све границе етике и морала…!

Сребреница: На списку пострадалих у „геноциду“ има и 500 живих Сребреничана!

Аудио снимак где Мирсад Токач потврђује да на списку пострадалих у Сренбреници има 500 живих муслимана

П.С. Искористићу ова два снимка да направим један у спрези са текстом. То ћу поставизи на Ју Тубе, па на сајт.

Др Водарг: Не вакцинисати децу и труднице

Преносим један чланак где је др Волфганг Водарг одлазећи председник Комитета за здравство Парламентарне Скупштине Савета Европе, указао на одговорност Светске Здравствене Организације (СЗО), која је потпуно неаргументовано прогласила пандемију свињског грипа, јер нису дали ни једну научну аргументацију као потврду, а поред тога, пре проглашења пандемије, у СЗО су седели представници утицајних фармацеутских компанија. Поврх тога, пре проглашења пандемије промењена је и њена дефиниција, спуштена је на нижи ниво, где по речима др Водарга та дефиниција је бесмислена, јер одговара сваком грипу сваке године.
И поред тога што су грађани Србије добро реаговали и схватили манипулације, не треба се задовољавати са:“опасност је прошла“, јер сваке године може се понављати исто. Треба се организовати, али не на нивоу страначких кланова (они држе све, цео државни управљачки апарат) већ на нивоу нестраначких грађанских организација, и тако организовани захтевати од државних органа да се покрећу одговарајући судски процеси, да се врши константан притисак.

Како се да приметити, како на нивоу СЗО, тако и на нивоу појединачних држава, још нико за ништа не одговара, нити се покрећу одговарајући судски процеси против манипулатора, све се своди на испразну реторику:“одговорни треба да одговарају“ , али све је без икакве акције и подршке у пракси од стране релевантних државних судских органа, који не раде оно што треба да раде.

Извор: Глас Јавности

Др Водарг Не вакцинисати децу и труднице
Вест- Свет|Танјуг, 31 јануар 2010.

Одлазећи председник Комитета за здравство Парламентарне скупштине Савета Европе, др Волфганг Водарг, на чији је захтев покренуто испитивање одговорности Светске здравствене организације (СЗО) о оправданости одлуке о проглашењу пандемије новог грипа, изјавио да се извештај о расправи пред ПС СЕ може очекивати половином године или на јесен.

Др Волфганг Водарг

„Ове године ће бити покренут низ нових истрага и научних дебата и надам се да ћемо извештај имати у јуну или најкасније у октобру“, казао је Водарг у интервјуу за „Блиц“.

Наводећи да Савет Европе није суд, већ скупштина парламентараца, који припадају националним делегацијама, Водараг је рекао да „и сам Савет Европе са скупштином представља платформу за размену националног искуства и даје могућност парламентарцима да у име својих демократских парламената постављају питања“.

„Како је СЗО организација коју воде владе, а не парламенти, ово је једини начин да упитамо наше владе зашто нису боље контролисали читаву ствар, зашто су дозволиле да се ово догоди и шта је са већом контролом и транспарентношћу у раду СЗО“, истакао је Водарг.

Он је казао да када је проглашена пандемија грипа АХ1Н1, за столом у СЗО су седели и представници фармацеутских компанија и да се морамо запитати да ли је ту постојао непрописни утицај на СЗО да се прогласи пандемија грипа за који се већ тада знало је по свим својим карактеристикама слабији и безопаснији од сезонског.

„Индикативно је и да је СЗО у мају 2009, непосредно пре него што ће прогласити пандемију, променила дефиницију пандемије. Тиме су критеријуми по којима је пандемија била нешто веома специфично, што су морали да прате веома озбиљни и тешки случајеве болести, велики број оболелих и висока смртност, смањени на обичну болест која има моћ да се брзо шири светом. „, рекао је Водарг.

Према његовим речима, та дефиниција је бесмислена јер одговара сваком грипу, сваке године.

„Тада су десетине држава тражиле да се СЗО врати старој дефиницији, али иако су рекли да су аргументи добри и да ће размотрити сугестије, СЗО је једноставно наставила по свом и прогласила пандемију. Више није било повратка, јер су владе већ потписале уговоре са фармацеутским кућама, у којима је писало да ако СЗО прогласи пандемију уговори ступају на снагу, а тржишне обавезе морају бити испуњене“, казао је Водарг.

На питање како су представници СЗО одговорили на сумње које су против њих изнете на заседању, Водараг је казао да је „Комитет могао да види и да осети током расправе да СЗО није располагала никаквим научним доказима“.

„Њихова одбрана се заснивала на томе да су у одлучивању сарадјивали с висококотираним научницима, али нису дали нити један научни податак у прилог њиховој тези о оправданости проглашења пандемије. То, медјутим, није довољно уколико сте научник“, казао је Водараг.

На питање да ли су политика и националне владе помогле у ширењу паније, Водараг сматра да су владе, министри и финансијски сектор сигурно одговорни, јер су само они донели одлуку где ће се усмерити средства намењена за здравство. „Будући да политичари не знају много о епидемиологији, они морају да се ослањају на своје саветнике, националне и интернационалне. Ако је СЗО у нечему погрешила, национални саветници који су искусни по питањима јавног здравља морали су да саветују владу да ли треба да прихвати одлуке СЗО или не.“, казао је он.

Када је у питању вакцинација, Водараг сматра да људи који раде у здравственим институцијама и старији хронични болесници треба да се вакцинишу. Националне институције треба да се концентришу на ризичне групе, а не да вакцинишу целу популацију, рекао је он. „Младе људе не треба вацинисати, а ја не бих никада вакцинисао трудну жену или децу новом пандемисјком вакцином. Никаква клиничка испитивања нису учињена по питању вакцинације деце“, рекао је Водараг.

………………

Епидемиолог Тиодоровић о набавци вакцине
члан радне групе за праћење пандемије

Др Бане Нестопровић о вакцинама, аутизму, вакцинацији деце, о трудницама
(Др. Бане Несторовић – шеф одељења за плућне болести на дечијој киници у Тиршовој)

Преузми аудио запис (13 мб.)

То је његов пун говор извучен са прве јавне трибина у Србији о свињском грипу и вакцинама. Погледати овде.

Др Несторовић, цитат:

„… према томе, најстрашније део, је део, када препоручујемо вакцину трудницама. Значи…ја морам да кажем ту реченицу по цену да ме министар сутра опет поново позове, да ме зове телефоном. А та реченица гласи:»Вакцина за грип је увек била забрањена за труднице, и увек ће бити забрањена за труднице! То се зове… велико слово „Ц“. Ц слово значи „забрањено у било ком периоду трудноће. Немамо даље шта да причамо, не знам шта би даље причали после тога. Вакцина је забрањена за труднице!… Ја сам слушао на телевизији, каже… ‘али може у последња 3 месеца трудноће’?! Па то ти својој ћерки, мислим… свом детету.«…“

Упоредите сад поново причу др Водарга и нашег Др Банета Несторовића, са причом епидемиолога Тиодоровића, који у ствари прича причу најодговорнијег човека, министра здравља Томице Милосављевића. Др Водарг и Др Несторовић нису за вакцинацију деце и трудница (ово за труднице је још и противзаконито), а наш епидемиолог јесте?!

Зашто?

Тиодоровић причао о пандемији, и покушава да нам сугерише опасност од пандемије, „јер су умрлаа 68 лица“ од тзв. „свињског грипа“. Ценим сваки живот, драгоцем је и један једини, али каква је то пандемија у Сбији конкретно, где умиру само 68 људи !? Зар у пандемијама не умиру на хиљаде и хиљаде људи?
Познато је и то, што потврђује и пољска министарка здравља Др Ewy Kopacz , да од сезонског грипа на годишњем нивоу умиру више људи, него оболели од свињског, па се никада годинама уназад није проглашавала пандемија сезонског грипа и сејала паника од њега.

Очито је да је у овој напаћеној Србији од „демократије“, на сцени пандемија излуђивања, глупости и манипузлације са људима…!

Сви се сећамо приче епидемиолога Кона који је још у јулу прошле године најављивао и до 2,5 милиона оболелих до јесени и зиме, од „опасног“ свињског грипа. И… где су ти милиони оболелих ?

Ево, сада из ове јануарске овогодишње вести видимо и чујемо од др Тиодоровића да ће пандемија потрајати целе ове године и како каже:

„највероватније до половине следеће године“

Жалосно је и неподношљиво да смо таоци једног оваквог бескрупулозно- манипулативног режима који ни нешто није вешт кад манипулише, али брига њих и за то, јер заокружили су се у свим институцијама и све држе под контролом са својим страначким пирамидалним клановима!

Савест, морал, етика, одговорност, законитост… шта то беше…?

Поред неопходног грађанског бунта и акције, једини системски излаз је, по мени, више не излазити на никакве изборе, локалне … републичке (ишчлањивати се из странака), јер то је наше грађанско право. Требамо самостално правити разна грађанска удружења и размим петицијама се борити против овог криминалног властодржачког система, њиховог шибицарења и манипулација са нашим животима…!

Вакцинисали децу без знања родитеља!

Ова вест је од 20-ог Фебруара 2010-те. Прво кликом на доњи наслов:“Вакцинисали децу без знања родитеља“ погледајте видео прилог са РТС-а где деца изјављују да су их наставници јурили да их вакцинишу, а неким вакцинама је и рок био истеко.

Вакцинисали децу без знања родитеља!

Извор: Глас Јавности

Седамнаесторо ученика ош „светитељ сава“ из друговца пелцовано без знања родитеља

Деци дали бајате вакцине

Без икаквог обавештавања родитеља, деца су вакцинисана у школи. Мајка једног ученика, после жучне расправе са лекарима, узела три празне ампуле на којима је рок трајања истекао још у новембру прошле године

СМЕДЕРЕВО – Седамнаесторо ученика петог разреда Основне школе „Светитељ Сава“ из Друговца код Смедерева примило је вакцине против малих богиња, заушки и рубеола, без знања родитеља. Такође, најмање три вакцине су биле са истеклим роком трајања, каже за Глас Драган Пантић, отац једног ученика.

Врло је вероватно да родитељи не би ни сазнали да су им деца вакцинисана да се син нашег саговорника није телефоном чуо са родитељима.

- Син нас је звао и рекао нам да је примио вакцину. Премда нисмо били обавештени да се спрема вакцинација, моја супруга одмах је отишла до школе. Ту је затекла докторку смедеревског Дома здравља „Свети Лука“ и две сестре, које су упорно одбијале да јој дају празне ампуле како би проверила шта је дато деци. Ипак, на њено инсистирање узела је три празне бочице. Била је шокирана када је видела да је на све три истекао рок трајања у новембру прошле године – прича наш саговорник.

Додаје да су медицинари били одлучни у намери да им не дозволе да узму остале празне ампуле.

- Три празне вакцине биле су са истеклим роком. Остале нисмо добили, а могу да претпоставим зашто су били одлучни да нам не дају. Да је моја супруга дошла три минута касније, не би се знало ни за једну ампулу са истеклим роком – огорчен је Драган Пантић.

Он додаје да су потом позвали директора, који им је, после краћег убеђивања, спустио слушалицу. На школски телефон и данас се нико није јављао, а директор Милосав Илић је јуче рекао за РТС да су га о вакцинацији обавестили из Дома здравља телефоном, али не и писмено.

- Они су рекли да су послали допис још прошлог четвртка. Рекао сам да га нисмо добили, можда због празника, али да га за сваки случај пошаљу факсом да би смо могли свој део посла да обавимо – тврди Милосав Илић.

У Дому здравља уверавају да вакцина није штетна, али не знају која су деца примила вакцину са истеклим роком трајања и како су се ти медикаменти појавили.

- То је наш промашај – признаје директорка Дома здравља у Смедереву Анђелка Арсенијевић.

Спорне вакцине биће упућене на анализу, а против одговорних ће бити покренута процедура одговорности.

………………

Шта рећи више него да живимо у болесном и аморалном друштву, где се у властодржачкој структури, како републичкој тако и локалној, изгубио сваки вредносни критеријум шта је морално, а шта неморално, шта је нормално, а шта је ненормално. Углавном све што је неморално, ненормално, незаконито… то је постало „нормално“, јер нико не покреће судске процесе против најодговорнијих политичара који све то генеришу!

у ствари покрећу се само судски прекршајни поступци против излуђених грађана који ни не знајући где иду пређу улицу ван пешачког прелаза, па пошто немају 3000 динара да плате казну, пише им се прекршајна пријава. Док с друге стране против овако безкрупулозног кршења закона и моралних норми, нико не покреће кривичне процесе против одговорних здравствених радника који су све ово допустили да се деси! А посебна су прича наставници који би требало својим позитивним примером васпитно да делују на децу, а не да их ко зечеве јуре да би их вакцинисали, и то без знања родитеља, јер само родитељ има права да одлучи да ли ће му се дете вакцинисати или не.

Ако се не организујемо као грађани, јуриће све нас по улици да нас вакцинишу, не би ли неко оправдао своје промашене „инвестиције“ за већ унапред купљених три милиона доза вакцина, не би ли од грађана направио „одбрамбени бедем“ против „опасног вируса“ који непрекидно мутира, али никако да коначно измутира у нешто јаче, снажније, и почне да нас тамани.