Данас ћу вам представити једног слободног човека и његову јединствену еко-комуну, прву такву у Србији, комуну под називом:
“Породица Бистрих потока”
Божидар Мандић: бити свој, не припадати ником, а бити са свима
Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути следећи ово упутство.
У пролеће 1977. године, у селу Брезовица на подножју планине Рудник, Божидар Мандић из Новог Сада започео је са својом породицом, супругом Браилом и петомесечном ћерком Истом, живот у јединственој комуни на Балкану и Србији, назвавши је “Породица бистрих потока”, јер били су окружени са три поточића. Ту је било неколико обичних кућа. У том почетном саставу комуне било је још неколико млађих људи. Живели су природно, у загрљају са природом, здравим неотуђеним животом, животом обичних малих радости. Обрађивали су земљу и хранили се на вегетаријански здрав начин. У састав породице улазиле су и животиње: пас, мачка, кокошке, крава, затим пчеле, право једно мало животно и природно богатство свеколиког обликованог живота, на мајци Земљи.
Обрађујући земљу да би се хранили, бистропоточани нису загађивали земљу пестицидима, нити било којим другим хемијским средствима, већ су користили давно знане природне, органске и незагађујуће методе обраде земље. Дуго знам за ову комуну и Божу, али још нисам био да обићем то место и упознам га, али сам доста сазнавао о комуни из часописа, затим у новије време проналазећи чланке на интернету, и из радио емисије АТЛАНТИС коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић, код које је Божа Мандић био увек радо виђен гост. Када се чује Божа како прича и излаже своје идеје јасно се уочава да се основна идеја камуне може изрећи са:
- ЉУБАВ
- Емоција,
- Рад,
- Игра,
- Култура,
- Уметност,
- Духовност,
- Хуманизам.
У комуни су се развијали пре свега здрави међуљудски односи засновани на начелима искрености, зближавању,природности, разумевању и топлим искреним емоцијама, што се све може изрећи једном једином речју… ЉУБАВ.
Чини ми се да је до сада Божа Мандић написао око 15 књига, имао је доста самосталних изложби, а Породица бистрих потока има и своје властите представе и перформансе, што путем уличних извођења, што у реномираним позориштима. Комуна је била и остала отворени дом, спреман да угости многе госте, духовне самотражитеље, људе са проблемима, и подели са њима све што има, а међу гостима је поред обичних људи било и познатих личности из света културе, размењиване су идеје, гледишта и мисли, што се може видети на доњим фото-презентацијама.
У незаборавном сећању ми је остала сцена коју је Божа гостујући у Антлантису, једном приликом испричао у намери да само-отуђеном човеку кога тзв. “цивилизација” непрекидно и немилосрдно израбљује, троши и манипулише са њим;- пренесе позитивну енергију. То преносим по сећању.
Божа се нашо у Београду једном приликом и угледао је једну бакицу како са пуно неких кеса у руцу иде тротоаром, била је у куповини. На лицу бакице било је приметно неко незадовољство, разочарење. Божа јој приђе и почне да прича:
“Добар дан, како сте… хајде да мало попричамо, ево ја частим кафу, ево кафана је близу. Па хајде нало да попричамо, ево дајте ми те торбе, да то унесемо и попричамо мало…хајде…”
Нисам сигуран да сам баш верно пренео Божин монолог из Атлантиса, али то није ни битно, већ топлина и позитивна енергија којом је Божа, миц по миц, обасуо бакицу. И по Божиној причи, бакица је испочетка била изненађена и зачуђена, у смислу:” Ко је сад па овај чудак, шта хоће”…. то јој се очитавало на лицу, прича Божа, али није могла да одоли… отишли су у кафану, пили кафу, сокове и сити се наиспричали, и од једном се до тада бакино намргођено лице претворило у лице које је зрачило радошћу и животмном свежином.
Ову сцену сам намерно споменуо, јер ме је просто одушевило то Божино казивање, што само говори колико су се људи потпуно отуђили од самих себе и од других, од живота и међусобне комуникације. На улицама шетају само намргођена лица и одсутни људи, под непрекидним стресом. У породицама годинама живиш заједно с неким, и на крају болно закључиш да си са другим, живите зајдно 20 година, а опет си сам.
Повратак себи, слободном и еротичном контакту са другим, повратак природи, здравом животу, искреној комуникацији, природном здраворазумском уму… то је једино решење повратку себи и другима, животу и љубави! На томе треба радити. О Породици бистрих потока, и Божи, можете више прочитати са овог линка. Нашао сам корисне контакт информације преко интернета. Сви оне који желе да посете ово јединствено место, еко комуну “Породицу бистрих потока” могу користити ове контакте:
Телефон: 032/720 566
E-mail: togm@ptt.rs
Контактирао сам овај мејл и добио ову поруку:
“… до “Породице бистрих потока” можете стићи када се из правца Београда пре успона на Рудник искључите са магистрале на леву страну, код табле за место Брезовица. Од тог искључења су удаљени негде око 2 км.”
А сада бих да мало изложим неку моју визију комуне, комуне која би била “фетус” у новом препорађању човечанства и рађању новог човека, хуманог бића, бића љубави и духовности.
У суштини идеја је иста Ко Божина, главна идеја комуне била би на развијању здравих међуљудских односа протканих љубављу, одуховљењу и обожењу, духовним радом на самом себи…раду, игри, плесу, уметности, истинском образовању, али би за разлику од Божине идеје, то била комуна са модернијим кућама, сасвим нормалних, али комотних, удобних и наравно користио би се само природан материјал. Користила би се и технологија, да се олакша и побољша живот у комуни, али на принципима једне потпуно нове иноваторске и изумитељске неконвенцијалне науке коју је зачео наш геније Никола Тесла. То значи да се не би загађивала природа, ваздух, воде, шуме. Користили би се изуми и направе на бази коришћења соларне енергије, енергије воде и ветра, тако да би у комуни било и струје, осветљења, грејања итд.
Наравно, користили би се и други извори енергије, мени непознати, али познати тим новим типовима научних умова, попут Тесле и Шаубергера, где је основна нит спој духовног и научног, ништа ту не би било противуречно, то нам је сам Тесла доказао. Сама Планета Земља је моћан генератор неисцрпиве енергије која се адекватним изумима и направама може користити бесплатно. То је могуће, не причам на празно, јер има и сада код нас одређен број Теслијанаца којих је геније инспирисао да крену његовим стопама, али на свој оригиналан и специфичан начин. Да не причам на празно говори следеће…
Пре једно 4-5 година био сам накратко путем мејла и телефона у контакту са професором Велимиром Абрамовићем, једним од најбољих познаваоца Николе Тесле, његовог ума и дела. Причао ми је како се тада сваког петка у Београду, у просторији коју је обезбедила Биљана Ђоровић (то сам касније сазнао), одржавали неофицијелни научни састанци присталица потпуно нове неконвенционалне физике и науке. Били су то обдарени људи, усамљеници тзв. “чудни људи” који нису били парајлије, али им то није сметало да самопрегорно и посвећено раде на новим научним открићима поткрепљених експерименталним демонстрацијама са адекватним апаратима и направама. Претходно се то теоретски образлагало и продискутовало. Сећам се да ми је проф. Абрамовић причао о једном обдареном младићу који је на бази звука измислио нешто, но сад не могу да се сетим шта је то било. О томе јавност Србије мало зна, и баш је штета да се то негде не објави, но покушаћу да поново контактирам професора Абрамовића, не би ли ми послао неки текст о томе, текстове учесника, све те експерименте и научне дискусије, а наравно имао је и он своја излагања на тим скуповима. То бих све поставио на сајт.
Дуг је наравно пут до таквих комуна, али је битно кренути, можда са неких 20 до 30 кућа присталица ове идеје, ту би за почетак живели једно стотинак људи, били би ко једна братска заједница која би лакше опстала, са различитим индивидуама и групацијама људи, породичних, усамљеничких, али идеја водиља новог хуманог и духовног човека била би им непресушан мотив да истрају у својим идејама и визијама, да премосте све тешкоће и иду само напред.
Комуна би бринула и о деци и васпитавала би их у духу хуманости, креативности, радости игре и плеса, а као што рекох, технички образовани, али обдарени продуховљени иноватори, који црпе своја знања из свезнајућег Космичког језгра, побринули би се да се свакодневни живот олакша, да би у комуни било што више слободног времена за дружење и развијања позитивних међуљудских односа где је човек човеку, човек, а не “противник”, непријатељ
Ово је само почетна идеја водиља која би се надограђивала и ширила, не може један да види све, а имала би и мисионарску улогу, јер би се користио и интернет од људи који живе у градовима, али поштоваоца те идеје, нашо би се већ неки начин да се на алтернативним медијима попут интернета и малих ТВ станица шири мисонарска идеја комуне, у задобијању све нових и нових присталица, који би на другим локацијама започињали исто.
То ми је идеја, шта ће бити не знам, али знам сигурно да је овај садашњи човек огризо у насиљу, манипулацијама, користољубљу и чистом матерјализму. Довео је и себе и Планету Земљу на рубу пропасти.
Долази Доба новог човека…
Слајд шоу породице бистрих потока:
Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.
Фото албум породице бистрих потока. Кликните на слику да видите цео албум:





































април 24, 2010 у 11:35
Predivno… kada sam prvi put čitala o njima, rekla sam da ako odem do njih, postoji velika verovatnoća da ću ostati… ako me prime! Još uvek nisam probala…
април 24, 2010 у 14:30
Небојша, бви сте фантастични. Човак визионар, са правим идејама. Решење је напустити ову смртоносну цивилизацију и направити центар за духовни раст и развој.
Божа Мандић је направио крупан корак и поставио модел који треба следити. Хајде да почнемо са оснивањем центра.
април 24, 2010 у 15:36
Маки,
Па примили би те, што да те не приме, комуна је отворен дом за све добронамернике. Останеш, дан, два, три… па после можеш и да се вратиш, или како већ одлучиш и нашта те живот наведе.
април 24, 2010 у 16:21
Биљана,
Ја ћу да се растопим, сталнио ме хвалите…
Шалим се, хвала вам на комплиментима, али стварно је преко потребна нека комуна где ће људи живети здравим животом и здравим међуљудским односима, јер док чекамо да нам политичарска багра “спрводе комунизме”, има да поцркамо. Боље је нешто предузети.
Да, Божа Мандић је направио крупан корак, треба следити тај пример али ићи и даље, правити еко насеља са више људи, тако се лакше опстаје, заједно смо јачи.
Комуна се шири… идеја се остварује… рађају се нове комуне…
Ја бих одмах пристао да живим у некој таквој комуни по идеји коју сам образложио, ако би се нашли једно 50-60 одлучних људи да идеју спроведу у дело, а то значи да заиста знамо шта хоћемо, и да можемо то да остваримо, спроведемо. Да нађемо неку повољну локацију у природи, можда неко напуштено село… и да комуна хуманих људи почне да живи.
април 24, 2010 у 19:52
Ево на овом видео прилогу можете погледати нешто и о пламими Рудник, на чијем подножју се налази комуна Породица бистрих потока. При крају прилога има неких секвенци из комуне и са Божом Мандићем.
3 part: Rudnik, mountain 125 km from Beograd, Serbia
април 24, 2010 у 23:47
Porodica bistrih potoka je fenomen koji opstaje tridesetak godina, uzmimo u obzir kakve su te godine bile na ovim prostorima. Mnogo toga se srušilo i nestalo bez traga, oni su opstali. Uprkos nerazumevanju, uprkos vlasniku kamenoloma koji im je prosekao put po sred imanja, uprkos ambisu koji je u međuvremenu pojeo dobar deo ovog društva. A sve u prilog onoj tezi Viktora Igoa da …ništa nije snažno kao ideja za koju je došlo vreme. Vreme za ovakav otklon od besmisla i bekstvo u realnost tek dolazi. Vreme je da čovek ponovo postane ..ostrvo, sam za sebe … pa iz početka da traga za mogućnostima stvaranja neke nove drugačije zajednice.
април 25, 2010 у 01:09
Да, у праву сте. Зато и мислим да када се започиње живот у некој новој еко-комуни, потребно је да ту буде нешто више кућа и људи, јер тако би се лакше све издржало, један другог би подржавали, а и водио би се неки друштвени живот, међусобни разговори различитих људи, дружење, помагање око савладавања потешкоћа, нови видици, нови односи, искреност, емоција, разумевање. Минимум би по мени требало да буде барем 50-десетак људи у таквој комуни: жене, мушкарци, деца, старији људи, усамљеници…
јануар 25, 2011 у 13:44
Postovani Nebojsa,
Nedavno sam otkrila Vas Blog. Fantastican je! Puno vam hvala za sve informacije.
U ovom clanku citam zainteresovanost za Eko-zajenice, komune i pisete “Да нађемо неку повољну локацију у природи, можда неко напуштено село… и да комуна хуманих људи почне да живи.”
Takvih lokacija ima, moje rodno selo je takva lokacija. Moj brat zivi u nasem rodnom selu i veoma je zainteresovan za eko selo.
Predlazem da stupimo u kontakt i zamolila bih vas da se javite na emajl: ceca8@hotmail.com
Unapred zahvalna
јануар 25, 2011 у 18:49
Поштована Мила,
Хвала и Вама на лепим речима и одушевљености са еко селима, еко комунама. Јавићу Вам се касније на мејл, сад имам неке госте.
Поздрав!
јануар 27, 2011 у 17:29
Мила,
Јуче сам Вам послао мејл, погледајте да ли сте га примили. Можете да ми се јавите на мој мејл.
јануар 30, 2011 у 10:34
ZAJEDNICA
skup pojedinaca, muškaraca i žena, koji ujedinjujući se u zajedničku porodicu, obitelj ( O bilje ) žive u skladu duha i materije na planeti Zemlji.
Dobrodošla – dobrodošao si
фебруар 15, 2011 у 14:43
Volim da postoji zajednica, koja se na pravi način vratila prirodi i postojanju!
фебруар 15, 2011 у 22:41
Еко заједнице, насеља, села… тога ће нам бити све потребнје и нужније…
јул 22, 2011 у 13:03
Породица на Фацебуку»
септембар 10, 2011 у 19:35
Predivno je sve to ste napisali, iskreno se nadamo da ce se pokrenuti i ovde kod nas grupa zpremna za povratak prirodi.
септембар 15, 2011 у 13:04
sumes 2011
http://www.vimeo.com/28830723
септембар 15, 2011 у 13:31
Ево Боже и на Агапе…
Агапе: Божидар Мандић
Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com
октобар 12, 2011 у 20:54
Божидар Мандић: Породица бистрих Потока
Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Божидар Мандић, и поред свих јаких ветрова живота, већ 35 година истрајава живљењем своје филозофије живота у својој еко-комуни “Породица Бистрих Потока”, која се налази на обронцима планине Рудник, 95 км. јужно од Београда.
новембар 3, 2011 у 21:42
Pozdrav svima, Nikola (55) Zemun, Turisticki vodic. Vec par godina razmisljam o projektu Eko Sela. Imam gomilu korisnih materijala sa svih strana sveta ali su mi nedostajali istomisljenici u Srbiji za zajednicki projekat. Predlazem da nam drugarica ceca8@hotmail.com kaze u kom selu zivi njen brat i da li tamo ima napustenih kuca/imanja koja bismo mogli da recikliramo (iznajmimo, eventualno otkupimo). Nebojsa, veoma postujem Tvoje misljenje ali iz iskustva znam da je jako tesko skupiti vise od 5-6-10 ljudi, narocito na samom pocetku nekog zajednickog rada. Siguran sam da ima puno ljudi kojima se ideja stvarno dopada ali je retko ko zaista spreman da vec na Prolece napusti grad i ode da zivi na selu. To je veoma ozbiljna odluka za svakoga od nas ali ako se pazljivo i promisljeno organizujemo i isplaniramo, stvar moze da uspe i preko nasih ocekivanja. Zato mislim da je vazno znati o kakvom selu se radi i sta i ko nas tamo ceka. Drugo, svako od osnivaca bi trebao da ima nesto novca barem za pocetak. Ekonomika samoodrzivog Eko Sela je od najvece vaznosti za opstanak zajednice, narocito na samom pocetku! Sada Vam se javljam samo na kratko, da bismo uspostavili kontakt i sa nestrpljenjem ocekujem Vase komentare. Pozz, Nikola Stojkovic