Скупштина невиђене срамоте, самопонижења и издаје Србије… али и видици пута прочишћења и указа ка Васкрсу!

Ово што су данас Србији учинили 127 посланика који су пали на невиђене гране људске нискости, прогласивши народ Србије геноцидним, што ће се тако тумачи од запада, је свесни и циљани духовни геноцид према сопственом народу, ма како нас они, третирајући нас ко ретарде, убеђивали да „скидају кривицу са народа“ признајући резолуцијом, у наше име, на државном нивоу, одговорност за непостојећи геноцид!

А нису нас ни питали за то….!
Нисмо им ни дали мандат за то…!

Знају они чињенице да није било геноцида у Сребреници, немојмо да се заваравамо да не знају. Први и основни злочин који су починили скупштински издајници над српским народом, је највећи злочин, злочин према истини! То су све изфрустриране интелектуалне личности које своје комплексе лече преко народа, народ им само служи ко терапија да на њему истресају своје интелектуалне ужасе ниподаштавајући суштину слободарског духа српског народа, да мокре по њему, да га понизе и да уживају у томе, то се лепо видело ко је гледао пренос!

Размишљао сам да ли да гледам пренос или не, знао сам да ћу да се нервирам ако гледам, но одлучио сам свесно да све то гледам и пратим само као сведок, да се ставим у улогу сведока који само будно прати, осећа и опажа оно што се дешава. Решио сам да прођем кроз то мучење не би ли до танчина сагледао колико су ти посланици владајуће коалицији пали ниско испод људског достојанства, ко још није пао до сада. Да зарад пролазне власти изврши злочин над истином, духовни геноцид над својим народом и морални масакр над српским идентитетним националним бићем!

То је било баш тако, кад су се пратиле дискусије од почетка па до краја, морални масакр и понижење над сваком људском вредношћу, вредношћу достијанства, истине, човечности, голих истинитих чињеница! Били су без милости, и на лицима им се видео тријумф самозадовољства за сво то понижавање Србије и српског народа. Чак су и цитирали разне велике филозофе представнике универзалне истине и моралних вредности, да тим универзалним високоморалним атрибутима и вредностима обавију пропагандну сребреничку лаж, представљајући је као неку планетарну истину, да се наводно боре за основне људске вредности, и да су тобоже они експоменти тога.

Која грозота…

Сви су се лепо нашнминкали, дотерали и изговорали унапред припремљене домаће задатке у виду патетично-моралних говора који подупиру сребреничку лаж представљајући је као „доказану истрину“ у коју не сме да се сумња, не би ли се тако што лепше и послушније показали у очима налогодавца за самопонижавање Србије.

Рекох… био сам потпуно миран у почетку, хтедох да се поставим као пажљиви и пасивни сведок, да будем неутралан, као да се не ради о мом српском народу, да чисто видим шта ће ми заиста излазити из психе и душе знајучи све откривене чињенице о сребреничком миту и лажима.

Одједном сам приметио да ми се рамена стежу све више и више, срце ми лупа брже, стомак се грчи, руке ми дрхте, усне подрхтавају, тело се тресе, и на крају сам почео да роним сузе и плачем ко мало дете, сливале су се саме од себе. За сваку емоцију знао сам чији је говор то произвео. Издвојићу два примера.

Не знам како се зове тај посланик, заборавио сам му име, али сам запамтио да је причао да је управо то, дељење и раздвајање жртве „права вредност“, да ако ми хоћемо да имамо „морално право“да тражимо правду за своје жртве, да се осуде злочинци над српским жртвама, ми претходно морамо да признамо злочин над муслиманима и тек кад на пиједестал жртви издвојимо муслиманске жртве као једине праве жртве, е тек онда ћемо имати право да тражимо правду за своје. То му је била јасне порука, све је уклопио у модел „добра и зла“ Великог Брата по коме су Срби већ унапред „злочиунци“. То им је „обавеза“ коју морају да испуне добровољно, и тек кад то ураде свесно, кад се самопонизе, е тек онда се може причати о њиховим жртвама и кажњавању злочинаца над њима. Ужас…!

Ни трепнуо није док је изговарао те монструозности, чак се човек уживео као да говори о најузвишенијим моралним вредностима. Наравно, то је било циљано, јер био је директан пренос седнице, требало је понизити српски народ и направити дубоки раскол у њему, у његовој души, понизити га.

Издвојио бих и говор Ненада Чанка, који се недвосмислено и отворено приказао у правом светлу, из чијег намрштеног погледа изашо сав нагомилани цинизам, бес и мржња док је подржавао ту исконструисану лаж да се у Сребреници десио геноцид. Чак човек даје предлог да се та лаж унесе у уџбенике као истина! Но, та мржња и бес ће уништити њега самог, већ је почео да се рони и копни. Чак и да се угура та монструозна лаж у уџбенике, то ће трајати привремено, али кад дође правдољубива власт то ће се избрисати, свет ће ионако кад тад под навалом доказа обелоданити истину о Сребреници, али ће се његово име трајно уписати на листи издаје Србије и истине о њој кад дође једна друга власт, то је сигурно.

Она Нада Колунџуја, кад год би неко од посланика реко чињеничне и аргументоване исказе о реалном броју сребреничких жртви којих ни случајно нема 8000, а изговорених од стране високих чиновника УН-а који су били на лицу мета у јулу 1995 у Сребреници… она се непрекидно позивала на осуду деведесетих година и идеји да су Срби желели да се национално окористе чинећи злочине према другој нацији, представљајући Србе као већ утврђене агресоре, а не да је то био братоубилачки рат који је испровоцирао запад у коме су се Срби само бранили.

Све у свему требамо бити свесни следећег, што је и пут ка нашем васкрсу као народа без обзира колико нас тек недаће чекају пре свега у додатној медијској сатанизацији да су Срби „геноцидан народ“, који нема право на будућност.

Циљ овог злочина према истини о Сребреници и понижења којег су нам као народу свесно нанели тих 127 посланика, је тај, да се издејствује највеће берзнађе,бол, патња и хаос у српској души, раскол и најгора подела међу Србима, где би подела на четнике и партизане била мачји кашаљ. Једни Срби, они мањински, били би „про евро-цивилизирани… узвишени“, а већина нас обичнх би за њих били стока, „биолошки отпад“ који они треба да „култивишу и цивилизурају“ уводећи нас у „рај“ Еврпске Уније.

То не смемо да дозволимо, да виде на нашим лицима, у текстовима по сајтовима, без обзира на бол који нам наносе, јер то они и желе! Да нас ухвати потпуно безнађе, апатија и равнодучност према нашој нацији. Али то неће проћи!!

Нека свако нађе за себе начин да се емотивно прочисти у својој катарзи, да не западне у апатију, и тако ћемо сви показати борбани нови дух ка препороду! Не излазите на никакве изборе више, локалне, републичке, било које… покажите тако ваше легитимно право да изразите свој протест, јер упропастише све што су дотакли! Та шанса се не сме пропустити, ако већ овај режим не падне пре тога. Осим тога, ове „опозиционаре“ који су како-тако износили у Скупштини истините чињенице око Сребренице, све „опозиционе“ странке у начелу… избришите потпуно из свести! Наравно, властодржачке шибицаре да не спомињем! Та „опзиција“ је знала да ће све ово око резолуције о Сребреници да се деси, ово разапињање Србије и нас Срба на стуб понижења! Требали су да се удруже и изведу народ на улицу, на грађанске протесте! И сада не би имали ово што сад имамо, ово понижавање! Лако је бити на речима опозиционар, то свако може, али на делима и акцијама организовања народа на протест и бунт, показују се прави опозициони родољуби!

Препород народа !

Већ оформљеним патриотским организацијама би препоручио да се престроје, и да што пре почну да раде на организовању свеопштег бунта народа, јер следеће  што ће нам напаковати властодршци је имиџ нациста! Треба да се  прави стратергија у том суштинско важном правцу за промене, јер информисање добро функционише и порeд медијског мрака. Треба се повезивати, координирати рад, уводити и организовати нове људе, држатри трибине по градовима и непрекидно одржавати међу људима здраворазумско и логично размишљање, контра овим мас електонским медијима који само заглупљују људе сводећи их на зомбиране полуидиоте са којима је лако и једноставно манипулисати.

Можда једна од најбитнијих ствари за наше патриотске организације је повезати се са Русијом. Затим повезивати свој рад са дијаспоропм у пружање финансијске подршке, а њима бих саветовао да прекину сваку сарадњу и помагање било позицији, било „опозиције“, јер то су паре бачене у бунар.

Затим, у оквиру наших патриотских покрета треба наћи неки вид сарадње са значајним страним и угледним инителектуалцима, антиглобалистима, борацима за истину, и универзалну, и сребреничку. Њихово знање и подршка нам је преко потребна, јер нам омогућују везе на западу, нова сазнања, међународни углед и подршку у кругу неисквареног интелектуалног слоја.

Не дај мо се, не предајмо се, јер у огледалу ове Скупштинске срамоте и понижења, тачно смо видели ко је ко! Превазиђите бол овог понижавања, прочистите се, доћи ће тако нова зора у вашој души! Не дозволимо свађе, расколе и братоубилачки рат, јер то је оно што монструми који воде овај свет желе.

Присаберимо се, обновимо се, и кренимо пут Васкрса, ово је право време за то…!

Едвард Херман: „Политика Сребреничког масакра“ – предговор за књигу

Госпођа Биљана Ђоровић, аутор и водитељ емисије АТЛАНТИС на другом програму радио Београда, приредила је за вас превод предговора за најновију књигу Едварда Хермана која би требало да се појави и код нас:“Политика Сребреничког масакра“.

Аутор:Биљана Ђоровић

Предговор за књигу: „Политика Сребреничког масакра“ добијен љубазношћу аутора, Едварда Хермана.

„Политика Сребреничког масакра“ треба ускоро да се појави у САД а почетком априла из штампе ће изићи још једна студија Едварда Хермана: “Политика геноцида“, која садржи два поглавља посвећена Југославији.
Професор Едвард Херман, био је члан тима Истраживачка група за Сребреницу коју је сачињавала група академских страживача, Филип Корвин и Карлос Мартинс Бранко-бивши високи званичници УН и група новинара . Још 12. јула, 2005, овај независни истраживачки тим бацио је озбиљну сумњу на „изразито претеривање у броју жртава и лажан приказ догађаја од стране влада, невладиних организација и великих медијских кућа „у односу на догађаје који су уследили након освајања Сребренице 1995, од стране снага босанских Срба.

Након спроведеног истраживања група јесвоје закључке изнела у извештају под називом „Сребреница и политика ратних злочина“, у коме је нагласила да је америчка политика подривала УН и Европске мировне договоре који су могли да окончају рат 1992, или 1993.године, са циљем да наметне војно решење. Олакшавањем допремања илегалног оружја за муслиманске снаге, САД су помогле да се безбедне зоне претворе у простор за конфликте чиме су трасирале пут за НАТО интервенцију.

Предговор за књигу : “Политика Сребреничког масакра“

Сребреница се најбоље може разумети у контексту рата САД и НАТО-а против Србије и разбијања Југославије. У овом рату, који је уследио након распада совјетског блока и самог Совјетског Савеза (1989 – 1991), чиме је нестала и потреба за постојањем Социјалистичке Федеративне Републике Југославије као западног савезника, оне снаге које су тражиле да се сачува јединствена, савезна структура Југославије, биле су означене као непријатељи, док су они који су захтевали демонтажу: Словенци, Хрвати, босански Муслимани и косовски Албанци, сходно интересима западних сила, постали „борци за слободу.“ Уследили су грађански ратови, у које су у првој фази, најкасније до пролећа 1991 , били укључени и војска и пропагандне кампање. У другој фази, Република Србија, као главни заговорник очувања јединствене федералне државе, била је приказана у најмарчнијем светлу, са званичних позиција отцепљених република Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине, и њихових подржавалаца – великих Западних сила, што је некритички прихваћено од стране западних медија и хуманитарних невладиних организација и интелектуалаца.

У, на такав начин, веома оптерећеном политичком амбијенту, у јулу 1995, догодио се масакр у Сребреници, који је сместа описан као случај „геноцида“ и “ најгори масакр у Европи од Другог светског рата,“ са бројем убијених који се брзо фиксирао на 8.000 „мушкараца и дечака.“ Ову цифру је први пут изнео Црвени крст, али не као доказ о 8.000 убијених, па чак ни умрлих, већ је на основу броја босанских Муслимана процењено да је један број заробљен од стране Срба (3.000 ) и том броју је придодат број оних за које се у почетку тврдило да „су нестали“ (5.000). Иако Црвени крст није имао никакве доказе да је претпостављени број од 3.000 затвореника убијен, а ускоро је признао да су се многи од „несталих“ пробили кроз линије босанских Срба до безбедне територије, као и да су многи убијени у жестоким борбама током повлачења босанских Муслимана из Сребренице, број од 8.000 никада није био ревидиран наниже, већ је остао нетакнут до данас. Шта више, хитно је трансформисан у „погубљења“ и тако остао нетакнут у следећих 14 година.

Ова стабилност броја је опстала, не зато што је било шта налик на 8000 тела ексхумирано и идентификовано као жртве Сребреничког масакра, упркос годинама претраживања и значајних форензичких напора, или зато што су докази сведока подржали такав број, као што смо описали у тексту ( Поглавља 4 и 5). То представља куриозитет, не само због недостатка доказа о броју, већ и зато што су у већини случајева почињених масакара, почетне процене о броју убијених биле претеране, да би се затим, на основу прецизног трагања за јаким доказима показало да је тај број далеко мањи, те се он и званично мењао у складу са доказима. На пример, на свом врхунцу, одмах након 9 / 11, процене о пострадалима у нападу на Светски трговински центар у Њујорку, попеле су се на 6,886, да би, на крају та цифра била смањена на 2.749; а број косовских Албанаца, мртвих или несталих у српским рукама током бомбардовања, који су наводили званичници НАТО-а у пролеће 1999. спао је од 100.000 или више, на мање од једне десетине тог броја. Тврдња о „геноциду“ у Босни, са наводних 200.000 (или више) цивила босанских Муслимана убијених од 1993, на крају је смањена на број од око шездесет хиљада, на основу истраживања два различита владина извора.

Ово сугерише да је Сребреница могла бити јединствено имунизирана против смањења броја страдалих из разлога који имају веома мало или ни мало тога у вези са доказима, а веома много тога у вези са политичким интересима. Ми смо свакако уверени да је извршен значајан број погубљења у Сребреници након евакуације „заштићене зоне“ Сребренице у јулу 1995. Али, ми такође верујемо да они не могу бити бројнији од српских цивила убијених у градовима у близини Сребренице од стране босанских Муслиманских снага које су деловале из те „заштићене зоне“ у претходне три године (далеко изнад 1000), или броја Срба убијених у етничком чишћењу извршеном од стране Хрвата у Западној Славонији и Крајини у мају и августу 1995 (2500 или више). Верујемо да инфлација бројева и велики публицитет дат масакру у Сребреници, као и избегавање контекста и не обраћање пажње на акције и убијања почињених од стране других учесника у босанском рату, почива на политичком интересу. Тај политички интерес је веома утицао на фокус Западних званичника, Западно-организованог Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), УН које су такође под доминацијом Запада и Западне медије.

Сврха овог рада је да постави питања и изнесе релевантне доказе о сада институционализованим тврдњама у погледу масакра у Сребреници и да преиспита шири наратив у коме овај догађај игра највећу улогу. Ово је важан задатак, јер је овај масакр постао кључни догађај и симбол српског зла, оправданости Западне интервенције на Балкану, укључујући ратове и криминална суђења и показатељ да су „хуманитарна интервенција“ – и заобилажење наводно застарелих правила против војних напада на суверене земље –понекад неопходна и добра. Ни једна једина велика дискусија која се залагала за „хуманитарни“ рат, и сродне појмове какви су „одговорност за заштиту“ и „право да интервенише,“ од догађаја из јула 1995, није пропустила да, у циљу подупирања про-интервенционистичких аргумената наведе наводне пропусте да се спречи било „Сребренички Масакр“ било босански „геноцид“. Ако се, међутим, покаже да су владајуће тврдње о масакру у Сребреници нетачне или озбиљно надуване – као што се то показало на примеру наводних претњи од стране ирачког „оружја за масовно уништење“ 2002-2003 – један од моралних и интелектуалних камена темељаца западног интервенционизма, у овој пост-совјетској ери брзе Америчке и НАТО-блоковске експанзије, биће озбиљно ослабљен.

Ми знамо да ће наш рад бити нападан као „историјски ревизионизам“, или, још горе, као „порицање геноцида „, али такве оптужбе су у основи политичке природе, и ми их сматрамо више него јефтиним методама чији је прави циљ да се спречи преиспитивање чврсто зацртане политике. Владајући налози за реализацију политички установљених циљева (party –line) се по правилу штите агресивним нападима на личности оних који их преиспитују уместо да аргументовано одговоре на доказе које они које грубо квалификују износе.
Они који чувају врата скорашње историје Балкана – особито они који их ревносно чувају, са циљем да задрже право на ову историју за себе, и да друге истерају из свог забрана – наоштрили су неколико оружја којим ове капије бране и којим држе противнике подаље од њега.Многи од њих верују да је најбољи начин контроле Истине, да портретишеш било кога ко угрожава та врата као неку врсту варварина – и ништа више. Јануара 2009, Европски парламент је прогласио сваки 11. јули „даном сећања на геноцид у Сребреници“ када је „више од 8000 муслиманских људи и дечака… било по кратком поступку убијено од снага босанских Срба … што представља највећи ратни злочин на тлу Европе од Другог светског рата“. У светлу такве сигурности, ко би, уколико је при здравој памети, смео да „пориче“ Сребренички масакр?

Ми се нећемо најежити од ових реторичких питања, дизајнираних да конструишу политички жељену, али еминентно шупљу „истину“. Ми не мислимо да смо овим рекли последњу реч, али, ми смо базирали аргументе на чињеницама које сматрамо релевантним а занемареним и позивамо вас да пажљиво погледате нашу презентацију ради даље дебате.

………..

[1] See, e.g., Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War (Washington, D.C.: Brookings Institution, 1995); Robert M. Hayden, Blueprints for a House Divided: The Constitutional Logic of the Yugoslav Conflicts (Ann Arbor, MI: University of Michigan Press, 1999); David Chandler, „Western Intervention and the Disintegration of Yugoslavia, 1989-1999,“ in Philip Hammond and Edward S. Herman, Degraded Capability: The Media and the Kosovo Crisis (Sterling, VA: Pluto Press, 2000), pp. 19-30; Diana Johnstone, Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (New York: Monthly Review Press, 2002); L.T.C. John E. Sray, „Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware,“ Foreign Military Studies Office, Department of the Army, October, 1995, <http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm>; and Edward S. Herman and David Peterson, „The Dismantling of Yugoslavia,“ Monthly Review, October, 2007, <http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php>.

[1] Both the Republic of Slovenia and Republic of Croatia formally declared independence from the Socialist Federal Republic of Yugoslavia on June 25, 1991; the Muslim – led Republic of Bosnia and Herzegovina declared the republic’s independence on April 6, 1992.  But all of these actions came on the heels of prolonged extreme tensions between the republican and the federal institutions of state, as well as the ethnic populations then living across each of the six republics.

[1] Although political figures and the news media began using the term “genocide” in relation to ethnic Serb practices in the former Yugoslavia as early as 1992, the earliest official usage of the charge „genocide“ in relation to Srebrenica is to be found in Counts 1 and 2 of the Indictment of Radovan Karadzic and Ratko Mladic for Srebrenica.  See Richard J. Goldstone,  The Prosecutor of the Tribunal Against Radovan Karadzic and Ratko Mladic (IT-95-18), November 14, 1995, para. 47-51, <http://www.un.org/icty/indictment/english/kar-ii951116e.htm>.

[1] David Rohde, “Serbia Held Responsible For Massacre Of Bosnians,” Christian Science Monitor, October 24, 1995—one of countless occasions on which this and very similar phrases (e.g., “worst mass murder in Europe since World War II”) have been used to describe the fate of the designated Srebrenica “Safe Area” population since the second-half of 1995.

[1] See, e.g., “8,000 missing, presumed dead, from fallen enclave,” Agence France Presse, September 14, 1995; Maud S. Beelman, “Red Cross Says 8,000 People from Fallen Safe Area Are Missing,” Associated Press, September 14, 1995; “8,000 Muslims Missing,” Associated Press, in the New York Times, September 15, 1995. For the Red Cross’s own documents, see „Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news,“ ICRC News, September 13, 1995, <http://www.icrc.org/Web/Eng/siteeng0.nsf/iwpList74/7609D560283849CFC1256B6600595006>; and “Bosnia and Herzegovina,” Annual Report 1995, ICRC, May 31, 1996, para. 16, <http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/htmlall/57jmz9?opendocument>.

[1] Ula Ilnytzky, “Report drops trade center death toll by three, to 2,749,” Associated Press, January 23, 2004.  Also see David Peterson, „Counting Bodies at the World Trade Center,“ ZNet, June 14, 2004, <http://web.archive.org/web/20041101065722/blog.zmag.org/rocinante/archives/000614.html>.

[1] U.S. Department of State estimates of possible Serb killings of Albanians in Kosovo reached 500,000 in April 1999.  One Weekly Report even stated that, „Disturbingly, some 150,000 to 500,000 military age men remain missing in Kosovo”—with grim implications that no one could miss.  See „Ethnic Cleansing in Kosovo,“ April 22, 1999, <http://www.state.gov/www/regions/eur/rpt_990422_ksvo_ethnic.html>.

[1] See Ewa Tabeau and Jakub Bijak, “War-related Deaths in the 1992 – 1995 Armed Conflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent Results,” European Journal of Population, Vol. 21, No. 2-3, June, 2005, pp. 187-215, <www.yugofile.co.uk/onlynow/EJP_all.zip>.  Also see Patrick Ball et al., Bosnian Book of the Dead: Assessment of the Database, Research and Documentation Center, Sarajevo, June, 2007 <http://www.idc.org.ba/presentation/content.htm>.  Ball et al. estimate a total of 64,036 Bosnian Muslim deaths during the wars, of whom 30,966 were combatants, and 33,070 were civilians.

[1] See, e.g., „We the Peoples“: The role of the United Nations in the 21st Century (The Millennium Report), UN Secretary-General (United Nations, 2000), esp. Ch. 4, „Freedom from Fear,“ pp. 42-53, <http://www.un.org/millennium/sg/report/full.htm>; The Responsibility to Protect, Report of the International Commission on Intervention and State Sovereignty (International Development Research Center, 2001), p. vii, p. 1., p. 2, p. 11, p. 66, <http://www.iciss.ca/report-en.asp>; A More Secure World: Our Shared Responsibility, Report of the High-level Panel on Threats, Challenges and Change (United Nations 2004), para. 199 – 203, <http://www.un.org/secureworld/>; In larger freedom: towards development, security, and human rights for all (A/59/2005), Report of the Secretary-General (United Nations, 2005), para. 122 – 139, <http://www.un.org/largerfreedom/>; and 2005 World Summit Outcome (A/RES/60/1), UN General Assembly, September 15, 2006, para. 138 – 140, <http://www.un.org/summit2005/documents.html >.

[1] For but one illustration of this kind of personalized, politically-motivated attack, with its characteristic lack of resort to evidence, that greets any challenge to the orthodox point of view that we contest here, we point to a letter by 25 signatories submitted to The Guardian newspaper  in December 2005, protesting the paper’s “correction” of a misleading report of an interview with Noam Chomsky that The Guardian later retracted: See Marko Attila Hoare et al., “Protest to The Guardian Over ‘Correction’ to Noam Chomsky Interview,” as posted to Balkan Insight No. 15 (Balkan Investigative Research Network), December 8, 2005, <http://www.birn.eu.com/insight_15_8_eng.php>; see also Marko Attila Hoare, “The Guardian, Noam Chomsky, and the Milosevic Lobby,” as posted to the website of The Henry Jackson Society, February 4, 2006, <http://zope06.v.servelocity.net/hjs/sections/greater_europe/document.2006-02-04.9587987965>.  The Hoare letter was in turn answered by James Bisset et al., “In response to: Protest to the Guardian Over ‘Correction’ to Noam Chomsky Interview,” Balkan Investigative Reporting Network, no date, <http://www.birn.eu.com/lte_chomsky.php>.

[1] European Parliament resolution of 15 January 2009 on Srebrenica“ (P6_TA-PROV(2009)0028), EurLex, January 15, 2009, para. 2, para. B, emphasis added, <http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//NONSGML+TA+20090115+SIT+DOC+WORD+V0//EN&language=EN>.  This resolution not only asserts, based on no known evidence, that “more than” 8,000 men and boys were slaughtered at Srebrenica, it even claims „the rape of a large number of women“ (para. D), something that even the standard  mainstream accounts of the July 1995 events have not put forward.  Politicization has made it possible to say anything about the massacre as long as this enlarges its scope of evil.

Београђани, данс 30.03.2010. у подне испред Скупштине рецимо НЕ резолуцији о Сребреници!

Управо сам добио информацију од другара да се у Београду од стране обичних људи упућују апели за ДАНАШЊЕ окупљање око Скупштине Србије у 12:00 да се одлучно и сложно каже НЕ резолуцији о Сребреници! То је зато, јер данас треба да се текст те погубне резолуције разматра у Скупштини и да се да на усвајање! Београђани, сви који чујете ову вест, дођите испред Скупштине и рецимо сложно НЕ резолуцији о Сребреници!

Дођимо у Београд сви, рецимо сложно испред Скупштине НЕ – резолуцији о Сребреници…!

Пошаљите овај чланак путем електронске поште рођацима, пријатељима, комшијама.
Преузмите позив, одштампајте га и дајте комшији, пријатељу који немају компјутер:
Позив на протест испред Народне Скупштине Србије
Ово је уједно и Апел српским патриотским организацијама попут „Српског Сабора Двери“ да нешто организују, јер неће се властодршци нешто забринури на текстове „Сребреница не сме проћи“, па да одустану од доношења резолуције, већ кад чују и глас народа.
…………….

Цело време чекам да нека од патриотских организација, попут: „Српског сабора Двери“ и сличних, упути ПОЗИВ преко интернета, мејлова и других доступним средстава информисања и обавештавања грађанства који су им доступни, да позову народ и грађане Србије на мирне грађанске протесте испред Народне Скупштине Србије, да кажу НЕ резолуцији о Сребреници! Међутим, све се своди на писање текстова по сајтовима и непрекидног понављања истих чињеница које су већ толико пута биле изречене на разним сајтовима, које доказују да у Сребреници није било геноцида. То већ и врапци знају, зна то и ова владајућа коалиција, прате они интернет и те како, тако да су упознати са свиме, са правом истином о догађајима у Сребреници, знају они то и без интернета врло добро!

Наравно да је владајућа коалиција обезбедила скупштинску већину која ће да изгласа ову погубну неистиниту резолуцију, да је Србија одговорна за злочине у Сребреници, јер у противном не би ни донела поменуту декларацију на усвајање у Скупштини Србије. Таква катастрофална резолуција омогућиће светским моћницима да прогласе то као признање Србије и њених грађана за геноцид, што ће бити незабележено у историји човечанства и цивилизације, да политичари одређене земље проглашавају своје грађане, бираче и народ геноцидним!!? А поготову у светлу чињенице, да сребренички мит почива на лажном исконструисаном пропагандном геноциду, путем сатанизације Срба од стране медија светских моћника, који у стварности није ни почињен над муслиманима у Сребреници!

Ако то учине ови властодржачки шибицари, то ће убедљиво бити највећи злочин над злочинима над српским народом, већи и од злочина геноцида који су Хрватске усташе починиле Србима у Јасеновцу! Већи, јер ће за сва времена избрисати слободарску историју српског народа, па и геноцид над Србима у Јасеновцу, који су невине жртве те борбе, и тиме, губећи право на историју и своје жртве, изгубићемо и право на будућност, као и на будућност Републике Српске којој ће се забити нож у леђа резолуцијом о сребреници, и тиме јој прети асимилација у унитарној БИХ, јер ће бити „геноцидна творевина“. Тим жигом геноцидности извршићемо колективно национално самоубиство, јер као „геноцидан народ“ нећемо имати право на ништа, нити на своју историју, на своје националне интересе, нити на своју будућност, на будућност своје деце, својих покољења, губећи тиме право на своју државу! Биће то „позив“ на даље расцепкавање Србије, а пошто Србија неће имати пара за репарације, властодршци ће намирити рачун отцепљењем Санџака, то је врло могућа опција која више одговара муслиманима у БИХ! Властодржачки режим је Косово и Метохију пустио низ воду, припремају то и са Војводином да учине, зашто то не би и са Санџаком?

Одавно ми немамо опозицију, а садашња је само про-форме, заснована на испразној патетичној реторици, да се испуни формална обавеза и привид постојања.

Србију не спашава њихово:

„Не, ми нећемо гласати за тај понуђени текст резолуције о Сребреници, нити за две резолуције посебно, које деле жртве“

већ акција у смеру организовања грађанства да у одлучном и мирном протесту испред Народне Скупштине Србије достојанствено спречимо доношење резолуције која је против највиталнијих интереса Србије, српског народа и свих грађана Србије! То су већ одавно требали да учине, кад су видели шта владајућа коалиција спрема и која је наравно обезбедила већинских 126 гласова за ту антисрпску резолуцију, сада само следи процедера одрађивања посла.

Мирни, одлучни и достојанствени протести испред Скупштине Србије су легитимно средство грађана Србије и народа српског да се бори за своје егзистенцијалне већинске интрересе, у односу на ову минорну мањинску владајућу страначку коалицију која не представља вољу целокупног народа Србије! Комплетна ДОС гарнитура дошла је на власт путем протеста грађана испред тадашње Савезне Скупштине, то је свима познато! С тога имамо исто то право да на такав начин протествујемо против њих.

Пошто нико од наших патриотских НВО организација не апелује да се народ окупи испред Народне Скупштине поводом сребреничке резолуције, у своје лично име и под пуном одговорношћу учиничу то ја, као слободан човек!

Нисам политичар, нисам лидер, нисам масон, нисам агент, нисам странка, нисам НВО, већ обичан слободан човек забринут за судбину Српског народа и свих грађана Србије, и стога преко онога што ми је доступно за информисање упућујем:

Позив свим грађанима Србије и Народу Српском!

Окупимо се у петак 02.04.2010. у 12:00 испред Народне Скупштине Србије да у мирном и ненасилном протесту извршимо одлучан притисак на владајућу коалицију да одустане од доношења посебне резолуције о Сребреници, што ће урезати трајни и неизбрисиви печат геноцидности српском народу на основу непостојећег геноцида!

Дошло је време да се коначно Срби сложе и обоже без лидера, без стртанака, без разних Тадића, Ђинђића, Драшковића, Коштуница, Шешеља, Николића, Вучића, Илића… јер ми смо сами по себи довољни, и лидери свако за себе, и колектив, заједница, јединствени и сложни Српски Народ!

Ми смо слободни грађани и људи! Слобода има своју цену, онолику колико си спреман да платиш! Не чекајте бесплатне страначке аутобусе, бесплатне сендвиче, киселе воде, већ платите цену аутобуске карте, горива за ауто и дођите у заказано време, одсуствујте с посла тог дана, београђани изађите раније.

Све је то исувише мала цена, насупрот оне коју ћемо плаћати СВИ МИ, наше породице, Српски Народ у Србији, у Републици Српској и наша будућа покољења стотинама будућих година, ако нам неразумни властодршци посебном резолуцијом о Сребреници урежу неизбрисиви печат геноцидности, печат „геноцидног народа“ без икаквих права, без права на будућност!

Ја ћу доћи макар тамо био сам…

ДОЂИТЕ И СРЕЋНО…!
Небојша Јовановић, Бор

Павле Аксентијевић – манастир Дечани

Василиса – Гора

Српска група Хексаграм – Икона и

Текст образца Стефана Каргановића за резолуцију о Сребреници као предлог Народној Скупштини Србије права је катастрофа и јабука раздора!

Ово ће бити мало подужа анализа и замолио бих вас да све прочитате пажљиво. На крају текста ћу дати свој закључак, има и један видео прилог, јер када се ради о судбини Српског народа која никада до сада није била драматичнија, без обзира што нисмо у војно-оружаном рату са никим. Међутим, оно што говори пуковник у пензији господин Светозар Радишић, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, а посебно за неоружане облике агресије. E… са овим неоружаним обликом агресије и немилосрдним психолошким ратом путем медија и осталих технолошких области које се користе, и те како смо суочени, и под дејством смо тога. Тај рат је још итекако у току! У завршној је фази, а апсурд је тај, да су главни невидљиви стратези тог рата предвидели да главни завршни ударац тоталног пада, треба Срби да задају самима себи! Да се путем резолуције о сребреници сами прогласе геноцидним и тако изврше колективно самоубиство, да урежу себи и будућим покољењима трајни печат геноцидности заснован на медијским лажима, а не истини и реалним чињеницама, што ће бити главно лудило незабележено до сада у историји неког народа! Посебно народа какав је српски, истинољубив и слободарски.

Да се разумемо, кад ово причам и кажем „слободарски“, „истинољубив“, причам о народу, обичном свету, не о псеудо елити из свих странака која се не скида са електронских медија, њиховом камарилом, њиховим лидерима, како позиционих тако и „опозиционих“. Наша квази интелигенција, режимски пајаци и шарлатани, из користољубља и повољног друштвеног статуса подржава овај властодржачки режим који сваким даном ствара и генерише све већу агонију и беду у животима нас обичних људи. Управо они намерно стварају у медијима слику да смо ми као народ „стока која је заслужила да има такву власт“.

Међутим, нема говора да је тачна та медијска слика коју нам намеће тај монденски свет. Обичан човек је другачији, жељан је нормалног и обичног живота, тежи истини и правди, да има породицу, неког ко ће да га воли, он само тражи и жели да му држава оногући да ради, да зарађује и живи од свог рада, он и његова породица, деца… да има социјалан и друштвен живот…

Но ови властодржци су се изкомплетирали, разврстали се у стрелце… удружише се сада из бившег режима и садашњи петооктобарци, фингирајући да постоји некаква опозиција која наводно брине о интересима народа. Но народ види да није тако, све упропастише, опљачкаше, али нема медија где то може да им каже у лице, осим интернета, на сајтовима попут овог и сличних, јер створен је невиђени тоталитарни и строго контролисани медијски мрак, те нема шансе да тај излуђени истинољубив и правдољубив човек чује нешто спасоносно. Нешто истинито и истиноносно, нешто што ће да му улије веру и наду да је ипак после мрака на видику нова зора, ново јутро, нови блистав и светлосни дан пун обичних и малих радости.

Српска нација напето ишчекује шта ће да ураде ови наши страначки шибицари, колико ће резолуција о Сребреници да донесу, да ли ће са речју „геноцид“ или без ње, да нас „за потребе“ новог светског империјалног поретка трајно и неизбрисиво жигошу печатом геноцидности, и тако почине невиђен злочин, духовни геноцид над Српским Народом! Идентитетни „масакр“ над сопстевеним народом и будућим покољењима, његовом слободарском самосвешћу и колективним духом!! Да је у питању могућа лоша варијанта без употребе речи „геноцид“, говори нам  ова кратка вест са „Дневник 2″ РТС-а од 19.03.2010. коју сам пренео и прокоментарисао.

Ако се то деси, то ће бити незабележено у историји човечанства и цивилизације, да политичари одређене земље проглашавају своје грађане, бираче и народ геноцидним!!? А поготову у светлу чињенице, да сребренички мит почива на лажном исконструисаном пропагандном геноциду, путем сатанизације Срба од стране медија светских моћника, који у стварности није ни почињен над муслиманима у Сребреници!!

Ако то учине ови властодржачки шибицари, то ће убедљиво бити највећи злочин над злочинима над српским народом, већи и од злочина геноцида који су Хрватске усташе починиле Србима у Јасеновцу! Већи, јер ће за сва времена избрисати слободарску историју српског народа, па и тај геноцид над Србима у Јасеновцу који су невине жртве те борбе, и тиме, губећи право на историју и своје жртве, изгубићемо и право на будућност! Тим жигом геноцидности извршићемо колективно самоубиство, јер као „геноцидан народ“ нећемо имати право на ништа, нити на своју историју, нити на своју будућност, па тиме ни право на своју државу!

И док тако грађани од властодржаца и њихових „опозиционих“ сателита ишчекују да се објави најављењни текст резолуције (већ је објављен у преамбули Декларације о Сребреници) на усвајање у Народној Скупштини Србије (НСС), потпуно незапажено је промакла чињеница, да један такав текст у виду образца за резолуцију о Сребреници као препорука НСС већ постоји, и то од  председника једне патриотске НВО организације под називом: „Историјски пројекат Сребреница„, американца српског порекла господина  Стефана Каргановића.

Но баш због тога уследиће шок кад прочитате текст тог образца који не осуђује све злочине подједнако у, и око Сребренице, за време рата у БИХ од 1992 – 1995., већ даје нагласак на жртве муслимана и тако делећи жртве по етничкој основи, српске жртве муслиманских злочина тиме се релативизују и обезвређују, а имплицитно се текстом признаје српска кривица за злочине над муслиманима, што ће наравно, ако се овај образац усвоји у НСС, наши међународни непријатељи тзв. „међународна заједница“ искористити да прогласе да су Срби признали кривицу и одговорност за геноциод у Сребреници! О свему овоме већ сам нешто реко у овом тексту, но сада ћу се детаљније бавити архитектуром којом сам Каргановић обавија свој погубан образац, настојећи да нам укаже како је то тобоже добро за нас, неутрално кажае. Кад сам реко да ће уследити шок кад прочитате катастрофалан текст тог обрасца, мислио сам на то да то нисте очекивали од господина Каргановића који у својим текстовима одлично раскринкава хашке лажи и конструкције о „геноциду“, већ од квислиншког властодржачког режима који непрекидно лаже народ третирајући га ко незрелу децу, да ће се резолуцијом о сребреници „скинути одговорност са народа“ што је нетачно, јер на тако високом државном нивоу се истичу заправо ставови народа који је и бирао те политичаре да у његово име говори и води бругу о интересима народа. Све то уводи хаос у главама људи, јер господина Каргановића због његових евидентно одличних текстова, затим одличног сајта „Историјски пројекат сребреница“ Срби с правом доживљавају као борца за правду и истину о српском народу.

Архитектуа Каргановићевог образца за резолуцију о Сребреници

Послужимо се речником господина Каргановића, јер је и он у једном свом тексту речју „архитектура“ тако бриљнтно раскринкао сребренички мит. Но хајде да видио сад архитектуру његовог погубном образца за сребреничку резолуцију, јер у његовом предтексту из брошуре све врви од патриотизма и борбe за правду и истину, али кад прочиташ сам текст образца, човек се просто шлогира, јер је текст катастрофалан и дели жртве по етничкој основи, у корист муслимана, а на штету Срба!

Све цитате из брошуре „Истина о Сребреници“ можете видети у оригиналном тексту кога можете скинути са овога линка:Шта се стварно догодило у Сребреници (цитати су од 10 стране, па на даље, из ове скинуте бтошуре), а можете и овде на мом сајту.

Пре него што почнемо, да још једном мало детаљније изпроанализирамо тај фамозни текст закључака са VIII седнице општине Сребреница за који Каргановић тврди да је „неутрална резолуција“, што је потпуно нетачно, а то сам објаснио баш у скенираном материјалу тог оригиналног документа који је понуђен од стране ГИС-а на увид. Кликните на доњу слику да тај приказ увећате преко целог екрана и погледате га. Ево тог дотичног текста:

„1. Скупштина општине Сребреница осуђује све злочине који су се десили над свим грађанима општине Сребреница, а посебно злочине који су се десили у периоду од 10. до 19. јула 1995. године.

„2. Скупштина општине Сребреница тражи од надлежних органа РС и БиХ и међународних институција да се злочинци што прије приведу суду како би осуда била правда и како би се скинула колективна одговорност народа, а ради боље будућности и суживота на овим просторима.

„3. Скупштина општине Сребреница апелује на све своје грађане да осуде све злочине из периода 1992 – 1995 године и да истрају у свом захтјеву да сви злочини буду санкционисани да би садашње и будуће генерације сребреничког краја заједнички изграђивале услове за своју бољу будућност са јасном поруком: да се сребреничка трагедија никад више не понови.“

Другим речима, ако би га господин Каргановић састављао по свом образцу, иначе зашто би га предлагао, текст резолуције у НСС могао би да изгледа као на овој веб страници, погледајте то.

Погледајмо сад детаљно сву погубност дотичног текста. У тачки „1″ прво се осуђују наводно сви злочини, а после се одмах каже:

„а посебно злочине који су се десили у периоду од 10. до 19. јула 1995. године.“

Што значи да се жртве деле по етничкој основи, обезвређују се Српске на рачун Муслиманских, јер добро знамо да светски моћници који контролишу хашки трибунал, само брује да су се једини злочини, заправо геноцид по њима, десили у том јулском периоду 1995. у Сребреници. Тим делом текста се тако неодговорно даје прилика да светски моћници то прогласе не само за признање и одговорност Срба и Србије за злочине, што се имплицитно јасно у тексту уочава, већ и за геноцид, јер и по хашком трибуналу, и по Међународном суду правде, и по Резолуцији ЕУ Парламента, у Сребреници се десио геноцид.

У случају да неко можда не зна шта значи реч „имплицитно“, то заправо значи да је нешто садржано у нечему, и да се подрзумева да је ту, оно је ту, али није речено, јер је прећутно и дискретно. Што значи, да кад неком нећеш нешто да кажеш и признаш отворено, већ прећутно, само му ставиш до знања, да је ТО прећутно ТУ, то се подразумева. То прећутно признато, а неизречено, су „муслиманске жртве“ и „догађаји у сребреници“.

Исто тако, имплицитно, када се говори за српске жртве од муслиманске руке, наши аналитичари користе термин „злочини из периода 1992 – 1995.“ што се подразумева да су то српске жртве, јер су ти злочини од стране муслимана вршени у том датом временском периоду.

Али… у ставу „3″, сада се термин „сви злочини“, и њихова осуда имплицитно везује за злочине над Србима, али они се НЕ ОСУЂУЈУ, као што се то имплицитно говори у тачки „1″ за злочине над муслиманима, већ се злочини над Србима релативизују, јер се АПЕЛУЈЕ на све грађане општине Сребреница да то осуде, да то тек осуде, јар апел је апел, није директна осуда. Што значи да о томе тек треба да се расправља и да се можда донесе нова резолуција, или да то можда људи осуђују по кућама кроз искрене комшијске резговоре, али то нема правни значај. Но грађани Сребренице муслиманске националности не морају да прихвате овај апел, да осуде своје злочине над Србима у периоду 1992 – 1995. ( а и зашто би, с обзиром на дугогодишњу и присутну пропаганду „истину“ светских и њихових медија да су срби злочинци), кад им Срби сервирају ко на тацни своју одговопрност за злочине над њима, сами обезвређују своје жртве као жртве другог реда, и зашто да то не искористе да Републику Српску прогласе за сва времена „геноцидном творевином“. Срби им то омогућују, мислим тих 10 одборника СО Сребреница.

Тако се српске жртве на два начина деградирају и релативизују, у тачки „1″ се речју „посебно“ даје примат муслиманским жртвама, док се у тачки „3″ речју „апел“ и ономо што она значи и упућује, по други пут релативизују српске жртве, и сада се имплицитно појачава тачка „1″ у којој се пиједестал даје злочинима над муслиманима!

Браво господине Каргановићу какав фантастичан „неутралан“ предлог, и политички и етнички, јер у предтексту кажете ово:

Резолуција Скупштине општине Сребреница – образац за резолуцију Народне Скупштине Србије.

„Таква, политички и етнички неутрална резолуција, којом би се ставила тачка на циклус мржње и освете, који помиње генерал Моријон, и којом се све жртве ратног безумља жале без разлике, не само да је могућа, она је на вероватно изненађење председника Тадића – већ била донета. Њу су 29 јуна 2005. године изгласали они који су најкомпетентнији да се баве тим питањем, одборници Скупштине општине Сребреница, међу њима 17 муслимана и 10 Срба. То су људи који о Сребреници и о злочинима почињеним у сребреничком крају знају најмање хиљаду пута више од председника Тадића и српских политичара“.

Шта вам господине Каргановићу значи да ових 10 српских одборника и укљулујући тог несретног председника СО Сребреница др Радомира Павловића:

„знају најмање хиљаду пута више од председника Тадића и српских политичара“?

Резолуција о Сребреници у Скупштини Србије на помолу до краја марта?

После дужег времена злослутне ћутње о томе када ће, и да ли ће се донети некаква резолуција о Сребреници у Народној Скупштини Србире, нешто се ипак опипљиво чуло на Дневнику 2 РТС-а од 19.03.2010-те:

Вест око доношења резолуцији

Линк ка РТС дневнику са њиховог сјта. Вест је објављена на самом почертку, око друге, треће минуте.

Транскрипт вести:

„Још нема коначног текста резолуције о Сребреници. Председница Скупштине, Славица Ђукић Дејановић, очекује да ће тај документ бити усвојен у марту. Како сазнајемо, декларација констатује пресуду Међународног Суда Правде, али не помиње реч геноцид“.

Цела ова ствар око ове резолуције властодржаца одвија се полутајно и у некој злослутној тишини, не објављују текст резолуције који би се дао у Скупштини на дебату и усвајање, јер вероватно то што се тамо договарају иза кулиса, око текста, није повољно за Србију, за све њене грађане и Српски народ ма где био, у Србији, Републици Српској, свуда…!

И сама ова вест да се у тексту констатује пресуда Међународног Суда у Хагу (МСХ), али се не помиње реч „геноцид“, говори нам да се спрема нешто лоше по српски народ! Нико од грађана није баш тако глуп, као што шибицари мисле, да не схвати да иако се избегне реч: „геноцид“, да то не значи да таква донешена резолуција неће значити и имплицитно (прећутно) признавање Србије и њених грађана као одговорност за злочине у Сребреници, јер и у самој вести се каже да текст констатује пресуду МСХ, а сви ми знамо да они констатују да се тамо и десио геноцид. Све ће то послужити нашим непријатељима у тзв. „Међународној заједници“ да прогласе да је Србија признала одговорност за геноцид, и тиме ће трајно урезати српском народу печат геноцидности који ће у потпуности уништити српски народ, његов колективни идентитетни дух и слободарску самосвест! Цела наша слободарска историја биће избрисана из уџбеника… и будуће генерације на Балкану, Европи и свету, за једно 20-так година „медијског прања мозга“ знаће само једно о нама Србима, највећу лаж 21-ог века:

„Срби су геноцидан народ“

Но кажем… народ памти и сви ти страначки шибицари треба да знају једно, и позиција, и „опозиција“ и њихове помешане коалиције, том резолуцијом пишу на неки начин пресуду себи, јер и њихово катастрофално владање Србијом кад тад ће престати, урушиће се само од себе без обзира на апатију народа. Хтео не хтео, због немаштине, због психолошке кризе, народ ће пробити на масу, доћи ће до промена, доћи ће прави људи да владају Србијом, права и некорумпирана елита, тако да ће и сва та лидерска имена свих странака, који би евентуално „аминовали“ ту погубну резолуцију, бити уписани у историји српског народа као најгори издајници, јер су прогласили српски народ да је геноцидан, на непостојећем геноциду кога није ни било! Знају то и они, као што то зна и више од пола света да се у Сребреници није десио геноцид! А кад „чувари сребреничке лажи“ у кругу светских моћника пукну, а и то ће се десити, јер свему дође крај, тада ће се и у светским медијима обзнанити права истина, а у Србији ће бити покренути одређени кривични судски процеси.

Узгред буди речено… не знам како шибицари „опозиције“ и позиције планирају било које будуће изборе, да им „геноцидни народ“ излази на те изборе и поново их бира, без обзира на сву страначку „машинерију“ са којом мисле да ће то успети?

Но добро, хајде да видимо шта ће урадити шибицари…

П.С. Међународни Суд у Хагу није донео никакву пресуду да ли се у Сребреници десио геноцид, или не, о томе није одлучивано, већ је само усвојена већ исконструисана одлука нелегитимног хашког трибунала да се у Сребреници десио геноцид. Чисто да се и то зна…

Мој блог рођендан, трећи по реду – живели…!

Драги посетиоци,

На данашњи дан, пре три године 20.03.2007-ме у 14:18 часова…заживео је овај блог(сајт). Ево већ три године траје задржавајући неопходну динамику коју није баш лако одржавати (то само блогери знају), али кад имаш испред себе идеју водиљу, занос, вољу и снагу, онда се све недаће савладају и поред разних кризних момената. Свему томе сте највише допринели ви, моји драги посетиоци, који сте ми давали снаге да издржим, истајем, јер вас је долазило све више и више у потрази са информацијама које тражите. Закључно са данашњим даном у 14:20 има 326.435 посета што је сасвим задовољавајуће за сајт какав је мој, с обзиром на тематику коју обрађује. На блогу је до сада написано 356 чланака, а број коментара је 1582.

Не могу да вас частим ређенданском тортом, али музиком могу, тако да ћете моћи да преслушате неке од мојих омиљених музичких нумера и да их скинете. Желим вам све најлепше у животу, а пре свега здравље, јер неко рече:

„Док живот тече… здравље је најпрече“

Куц-куц… глу-глу… ЖИВЕЛИ…!
Небојша – Бор

Глас нашег духовног колективитета, духовног кода:

Павле Аксентијевић: Дечани

Преузми аудио снимак

Василиса:Гора

Преузми аудио снимак

Музичке нумере легендарног боранина:Владана Вучковића – Паје:

Ила-Ила

Преузмите аудио снимак

Београд

Преузми аудио снимак

Марс

Преузми аудио снимак

Наша изванредна рок група:Хексаграм и њихова песма

Вук самотњак

(Буди свој…
буди бунтован…
буди оригиналан…
буди оно што јеси…
слободан човек…)

Преузми аудио снимак

Група Галија и:

Ти можеш све

Преузми аудио снимак

Музички геније: Волфанг Амадеус Моцарт

Mozart: Piano Sonata, K. 545

Преузмите Моцартову сонату за клавир