Светозар Радишић о професионализацији војске, НАТО, медијском рату, борби за истину…

Пошаљите овај чланак пријатељима
Професор Др. Светозар Радишић био је гост телевизије „АС“ и ово његово излагање може се поделити у 4 сегментата.
То су све врло битне ствари за разумевању времена у коме живимо, за нас као народа сигурно најтежег у историји, јер против нас се већ дуже време води свеопшти рат, на више нивоа. Ратови се сада воде другачије… ако препарираш путем медија ментални склоп народа тако да он изгуби своју самосвесност и самобитност,  учинио си све…

1. Бар један српски ТВ канал у Србији
2. Препознавање истине
3. Борба за истину
4. Успешност медијског рата

( Налог професора Радишића са видео прилозима на You Tube )

Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог путем овог упутства.

Светозар Радишић: Професионализација војске, укидање служења војног рока, НАТО

Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог путем овог упутства.

Гости емисије „Стање нације“ на ТВ „Б92″ су генерал у пензији Слободан Косовац и пуковник у пензији Светозар Радишић. Тема емисије је била професионализација војске и укидање служења војног рока закључно са идућом годином. Да је професионализација српске војске нужна сложили су се и господин Косовац и господин Радишић, међутим оно што је најбитније, а што је рекао господин Радишић је то, да ми немамо пара за то, ту је срж свега, јер све то кошта. Наравно, професионалишација војске је нужно повезана са уласком у НАТО кад узмемо у обзир ко је спроводи.
Намеће се једноставно и суштинско питање:

Како је могуће да ДОС гарнитура која је разбила борбену моћ наше војске, сада треба поново да је повећа на већи борбени ниво путем професионализације?!

Подсетимо се чињенице да је за време док је садашњи Председник Србије, Борис Тадић био министар одбране, специјални саветник му је био генерал енглеске војне обавештајне службе Džon Mur Bik ( Један детаљ о томе можете погледати овде)!? Управо тада наша војска је највише упропашћена. Нека ми неко каже у којој је то земљи, сем Србије, саветник министру одбране генерал неке стране земље?
Осим тога, ови људи који данас воде и управљаљају војском Србије, не само да немају моралног кредибилитета јер су је уништили, већ немају ни знања о томе како треба управљати војском. Уништили су привреду, одакле им пара да ту професионалну војску наоружају најсавременијим и најскупљим наоружањем, кад све што дотакну обезвређују?

Нама требају креативни људи, нови људи, а не деструктивци…!

Резолуција о Сребреници: Александар Павић, Никола Јанић, др Љубиша Симић

Пошаљите овај чланак пријатељима

Пре него што погледате ова два врло значајна видео прилога желим да нагласим да ми данас као народ, нација, ми Срби и Српкиње у својој свеколикој историји, бијемо одлучну и највећу битку, судбинску, јер на сцени је рат за наше душе! Не смемо дозволити да се донесе нека пристрасна резолуција која се ма којом ублаженом речју може протумачити од стране светских моћника као наше признање било чега, јер то ће за њих значити признање геноцида у Сребреници, којег нема у реалности, већ само у њиховим злочиначким „кухињама“. Поготово упозоравам патриотске снаге које врше притисак на ове властодршце, да не наседну на било какве трикове са речима, јер зна се шта је неутрална резолуција којом се желе осудити сви злочини.

Међутим, једину резолуцију коју треба шибицари да донесу, да ин натерамо притисцима, је резолуција о потпуно новој и темељној истрази релевантних међународних институција око тога шта се заиста десило у Сребреници, и око ње, у периопду рата од 1992 до 1995.

Ако изгубимо ову битку, овај рат за наше душе, ова наша однарођена власт, ови сво-страначки шибицари, прогласиће нас геноцидним, и следећих 1000 година ћемо сањати робство под Турцима, јер и кад си роб, ти сањаш слободу, бориш се за њу, имаш слободарску самосвест! Али, ако нас прогласе геноцидним, бићемо само „биолошки отпад“ без права на живот достојног човека, без права на било шта.

Др. Љубиша Симић, форензичар,Сребреница, жртве, Хашки трибунал

Линк ка видео прилогу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог путем овог упутства.

Најбитније ствари из говора Др Симића које доказују да је све око Сребренице монтажа пропаганде лажи су ове:

• Хашки трибунал има 3600 форензичких извештаја.

• Један форензички извештај није једно тело.

• Српским форензничарима и антрополозима није био дозвољен приступ ископавањима.

• 1500 извештаја садржи свега неколико костију.

• Само се са сигурношћу за 442 извештаја може рећи да су жртве стрељана, јер су имале повез преко очију.

• На 650 извештаја могу се наћи трагови од гелера, неког другог пројектила, или металног фрагмента у телу, што јасно указује да те особе у тим извештајима нису страдале путем стрељања, већ су погинуле током повлачења муслиманске 28 дивизије ка Тузли.

• Известан број тела је је скоро комплетан са меким ткивима, где нама трагова никаквих повреда, што указује да су ти људи из Сребрнице умрли природном смрћу или од неке болести.

• У неким примарним масовним гробноцама (нису прекопаване и премештане) које су одкопане 1996-те и 1997-ме, нађени су остаци који су потпуно огољени, значи били су лишени меких ткива. То значи да су ти лешеви морали остати у земљи више од једне, две или три године, што говори да ти људи чији су такви остаци ископани, нису сигурно страдали 1995-те, већ раније, ’92-ге, ’93-ће, јер да би дошло до дезинтеграције меких ткива наука каже потребно је од 5 до 10 година. Значи јасно је да те особе нису погинуле 1995-те!

• У свих трих 13 масовних гробница, по тим оригиналним форензичким извештајима које је Др Љубиша Симић имао на увид, нађено је 1919 левих и 1923 десних бутних кости, што јасно и прецизно показује да је у свим тим масовним гробницама сахрањено нешто мање од 2000 лешева. Међутим… када се погледају сви ови налази, види се да и од тих 2000 лешева, далеко је мање страдалих људи путем неког злочина, већ су погинули приликом борби, или су умрли од неке болести.

Разлика до пројектовании 8372 леша воде се као „нестали“ и никако не могу бити жртве геноцида, кад су већ нестали, јер треба наћи леш и доказати обдукцијом о чему се ради.

Резолуција о Сребреници: Александар Павић, Никола Јанић

Емисија је преузета са сајта „Корени“

Линк ка видео кипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог путем овог упутства.

Преузми транскрипт емисије:
Резолуција о Сребреници (Word 2003)
Резолуција о Сребреници (Pdf)

Александар Павић: Страно лице Сребренице

Пошаљите овај чланак пријатељима

Овај текст Александра Павића је један од најбољих и најсажетијих да се сагледа сва та пропагандна лаж о Сребреници. Текст је пун званичних изјава разних лица из мисије УН-а који су били на лицу места, изјава које бацају светло истине на тамну пропаганду Пентагонских лажи! Ту су и искази двојице значајних муслимана који сами говоре да је Сребреница само један сценарио, за нас Србе паклени сценарио, да нас лажно оптуже за геноцид, а да агресор НАТО предвођен Америком, добије нову улогу у покоравању света и непослушних:“мировни НАТО“.
Извор:
http://inicijativagis.wordpress.com/2010/02/12/strano-lice-srebrenice/

Под Uncategorized 12. фебруар 2010. у 9:57 PM
Александар Павић
Недељни Телеграф,
10. фебруар 2010. број 720.

Клинтон тражио 5.000 мртвих за НАТО интервенцију

Александар Павић

Стотинак интелектуалаца из САД, Европске уније, Израела и Русије упутило је прошле недеље апел парламенту и председнику Србије да не усвајају резолуцију о Сребреници којом би оптужили сопствени народ и “зацементирали пропагандну причу чије кључне компоненте немају упоришта у чињеницама”.

Потписници апела, међу којима су угледни европски и амерички професори, новинари, бивше дипломате, само су део великог круга људи који сумњају у “званичне” верзије догађаја које креирају моћне државе и институције, тврди политиколог Александар Павић, који годинама прати и анализира извештавање страних извора о ратовима на просторима бивше Југославије.

„Важност Сребренице је превазишла националне и регионалне границе, она се претворила у суштинско цивилизацијско питање: да ли пропаганда може да принуди један народ да призна злочин који није починио“

каже Павић.

„Критички интелектуалци на Западу кажу да је парола “Морамо спречити нову Сребреницу” постала стандардни увод у „хуманитарне” војне интервенције широм света, од Косова, преко Ирака до Конга“.

А пропагандни методи развијени у “случају Сребреница”, тврди он, употребљени су и за оправдавање тоталитарних, такозваних “антитерористичких” закона који постају повод за одузимање слободе и неограничено држање у притвору без пресуде, чак и без знања притвореног због чега је иза решетака.

Најжешћи момак Сребренице

Павић је дуго живео у САД где је и дипломирао на престижном Берклију, а деведесетих се вратио у домовину која је пуцала по шавовима. Захваљујући добрим контактима с обе стране океана, бавио се консултантским пословима, једно време био је саветник у кабинету Биљане Плавшић, а сарађује с угледним центрима за истраживање геополитике у САД.
Он наглашава да је манипулација информацијама о Сребреници започела истог тренутка када и рат у Босни.

„Југословенски амбасадор у УН, Ђокић, грубо је спречен 1993. да представи Генералној скупштини и Савету безбедности извештај о етничком чишћењу Срба у Сребреници и околним селима, с именима више од хиљаду убијених цивила. Те жртве за свет не постоје, иако је њихов коначан број већи од три хиљаде.

Али, кад је Војска РС прешла у контраофанзиву већина западних медија почела је да извештава о хуманитарној катастрофи цивила муслимана у Сребреници, која је убрзо проглашена за демилитаризовану зону под заштитом УН.

- Међутим, она је, као и остале заштићене зоне, постала упориште Армије БиХ, с прекаљеним борцима који нису разоружани“

каже Павић. О томе пише и репортер „Вашингтон поста“ у фебруару 1994:

„Ратни трофеји Насера Орића нису окачени о зид његовог удобног стана. Они су на видео-касетама: спаљене српске куће и безглави српски мушкарци, са њиховим патетично згрченим телима. ‘Морали смо да употребимо хладно оружје те ноћи’, објашњава Орић, док се сцене мртвих мушкараца искасапљених ножевима смењују на његовом ’сони’ телевизору. Обучен је од главе до пете у маскирну униформу, са грбом Армије САД поносно пришивеним преко срца. Командант Орић је најжешћи момак у овом муслиманском граду, Сребреници, коју је Савет безбедности УН прогласио заштићеном безбедном зоном.“

Павић истиче да овакве репортаже с терена нису изазвале значајнији утисак у јавности, јер их је било неупоредиво мање од редакцијских коментара о хуманитарној катастрофи, и подсећа:
- Незапажен је био и Бутрос Гали, тада генерални секретар УН, који је у извештају из маја 1995. упозорио:

“Последњих месеци, снаге (Изетбеговићеве) Владе су битно повисиле ниво војних активности у већини заштићених зона и њиховој околини, а многе од њих укључене су у шире војне кампање. Влада држи знатан број војника у Сребреници, што у овом случају представља кршење договора о демилитаризацији…”

То је 2002. потврдио и извештај Холандског института за ратну документацију, сачињен од сведочења војника Холандског батаљона, припадника УНПРОФОР у сребреничкој заштићеној зони.

„Извештај је открио и америчку улогу у снабдевању екстремних муслиманских снага и довео до пада холандске владе“

– каже Павић.

„У њему пише да је демилитаризација енклаве била је мртво слово на папиру и да се снаге Армије БиХ нису уздржавале од „кршења свих правила у окршајима с ВРС“.

У јулу 1995, дошло је до неочекиваног обрта: бројна и добро наоружана 28. дивизија повукла се из Сребренице, а за њом је кренула и колона цивила. У већини западних медија убрзо се појавила прича да су огромне снаге ВРС масакрирале цивиле у заштићеној зони Сребренице, а лицитирало се бројевима од 8.000 до 10.000 убијених.

Међутим, Павић подсећа да је Мајкл Еванс, искусни и цењени војни дописник лондонског “Тајмса”, демантовао ту причу:

“Постоје извештаји да је до 1.500 Срба учествовало у нападу на Сребреницу, али су обавештајни извори оценили да је главни напад извело око 200 људи, са пет тенкова. Била је то операција прилично ниског нивоа, али из неког неразумљивог разлога, војници Владе БиХ нису пружили превелики отпор”

Наш саговорник цитира и сведочење португалског официра Карлоса Мартинса Бранка, једног од главних посматрача УН у Сребреници:

”Муслиманске снаге нису чак ни покушале да искористе своју предност у тешкој артиљерији… У овој ситуацији, с обзиром на медијску пажњу војни отпор би довео у опасност слику ‘жртве’ која је тако пажљиво грађена.”

Што више мртвих, то боље

„Сами инсајдери из Сребренице дали су најбоља објашњења неочекиваног повлачења јаких снага 28. корпуса

– каже Павић.

„Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и посланик у скупштини Федерације БиХ, у интервјуу 1996. је рекао: “Сценарио за издају Сребренице је свесно припремљен. Нажалост, у тај посао су умешани босанско Председништво и команда Армије”. Он је нагласио да су напади из заштићене зоне били “свесно давање повода српским снагама да нападну”, а да су трагични сценарио направиле “личности које су у лето 1995. напустиле Сребреницу без огреботине”.

Због оваквих изјава на Мустафића је организовано неколико атентата, а још већи скандал је изазвало сведочење Хакије Мехољића, некадашњег шефа полиције у Сребреници.

„Он је открио да је циљ повлачења 28. дивизије био срачунат да доведе до што већег броја жртава, да би се добио повод за НАТО интервенцију

– каже Павић.

„Мехољић је открио да је Алија Изетбеговић делегацији из Сребренице рекао: “Клинтон ми је нудио и у априлу 1993. да четничке снаге уђу у Сребреницу, изврше покољ пет хиљада муслимана и тад ће бити војна нтервенција”.

Кад је Изетбеговић покушао да ово демантује, Мехољић је као сведоке позвао још седморицу људи који су присуствовали састанку.

О пометњи међу народом који се повлачио за 28. дивизијом Армије БиХ из Сребренице, писао је и Џонатан Рупер из ББЦ:

“И холандски мировни контингент и обавештајни официри британских специјалних јединица САС, који су се налазили у граду кад је пао, били су сведоци огорчених борби између самих муслимана у Сребреници кратко време пре него што су Срби ушли. Такође постоје извештаји да је знатан број погинуо прелазећи минска поља која је њихова страна поставила.”

Ко пита мора да се сели

Павић подсећа да је амерички новинар Џорџ Памфри одмах посумњао у “сателитске снимке масовних гробница” уврштене у документацију УН о Сребреници која ће бити под ембаргом следећих пола века:
- Памфри је открио да Медлин Олбрајт није Савету безбедности показала оригиналне снимке. Он је у чланку питао:

“Где је оригинална фотографија коју су снимили извиђачки авиони? Објављена фотографија носи накнадно придодату ознаку ‘Могуће масовне гробнице’. То значи да су подаци о времену и месту које је снимљено, које извиђачка камера аутоматски уноси, избрисани с фотографије, док су стрелице и друга тумачења тога шта је то што треба да се види, накнадно унесени на саму фотографију. Како ико може да зна да је фотографија снимљена близу Сребренице?”

Радознали новинар је скупо платио цех своје професионалности – морао је да се пресели у Европу јер више није могао да објављује нигде у Америци.

Очевицима зачепљена уста

Међутим, оваква сведочења потонула су у заборав, каже наш саговорник, за разлику од оптужби за никада доказано убиство 8.000 цивила.

„Одмах после пада Сребренице, у јулу 1995, наслутио сам да причу о њој неће креирати очевици с терена, већ ратни пропагандисти из кабинета – каже Павић. – С двојицом британских параламентараца и принцезом Линдом Карађорђевић, у тај градић сам стигао неколико дана пошто су га напустиле Орићеве снаге. Док смо се приближавали џамији коју је зарушила артиљерија, видело се да је она на парламентарце оставила јак утисак, на лицима им се читала осуда Срба који гађају верске објекте. Међутим, кад смо ушли у џамију, запрепастили су се кад су на зидовима видели ратне мапе, постере муџахедина и графите на арапском. Схватили су је богомоља била и војни објекат.

Британски парламентарце је још више изненадило кад су видели да су исту зграду делиле мировне снаге УН и Орићева 28. дивизија, а у Братунцу су им показани свежи гробови српских бораца погинулих у борби с том великом и добро наоружаном јединицом која се под борбом пробијала ка Тузли.

„О свему су одмах телефоном обавестили британске медије, али већ исте вечери позвани су из Лондона

– сећа се Павић.

“ После тог разговора потиштено су рекли: “Наређено нам је да више ништа не говоримо за медије”. Схватили смо да нешто врло лоше према.

И заиста, неколико дана по уласку ВРС у Сребреницу на Западу је започела медијска кампања у којој су српске снаге оптужене за масакр десетак хиљада цивила.

Сребреница – истине и заблуде, ово се мора знати…!

Пошаљите овај чланак пријатељима

Александар Павић и Стефан Каргановић саставили су текст и сиже најзначајних чињеница, аргумената и гоказа да је „геноцид“ у Сребреници чиста монтажа. Овај сиже, треба да нас удружи у спознаји и знању да нам се паклена игра спрема, и да резолуцији о Сребреници кажемо опшенародно не! Прочитајте текст, а ја ће га после мало прокоментарисати.
Извор: Политика
Аутори:Александар Павић и Стефан Каргановић

Сребреница – истине и заблуде
Чињенице са којима свако треба да буде упознат и питања која захтевају одговоре

1. Једини непосредни извршилац злочина у Сребреници у јулу 1995. који је осуђен од стране Хашког трибунала јесте Дражен Ердемовић, Хрват из околине Тузле. Склопио је договор са тужилаштвом и осуђен је на минималну казну, на основу сопственог признања, чији је садржај неколико пута мењао. Кључна тачка договора са тужилаштвом била је да мора сведочити против српских оптуженика. Зашто српска држава треба да преузме одговорност за злочине босанског Хрвата Ердемовића, и то на основу његовог контрадикторног и непоузданог сведочења?
2. Ердемовић је наводно припадао тзв. Десетом диверзантском одреду Војске Републике Српске, мултинационалној јединици састављеној од Срба, Хрвата, Словенаца и муслимана. Он је именовао још седам наводних саучесника у стрељањима – од којих су се неки борили у Африци као плаћеници западних војски. До дан-данас, ни Хашки трибунал, ни Србија, ни БиХ, ни било која друга држава нису подигли оптужнице против тих људи, иако су им доступни. Шта се жели сакрити?
3. На Меморијалу у Сребреници стоји број „8372…“ – али тај број укључује и оне који се још воде као „нестали“, а три тачке после овог броја значе да није коначан. Како се за нестале може тврдити да су „жртве геноцида“ ако на њима није извршена обдукција, нити се зна да ли су уопште мртви?
4. Према последњим форензичким анализама, укупан број тела ископаних из масовних гробница је испод 2000, од којих се за 442 може са сигурношћу тврдити да су жртве стрељања, јер су имала везане руке. То је скоро 8.000 мање од броја који се јавно доводи у везу са „геноцидом“ у Сребреници.
5. Највиши цивилни представник УН на терену у јулу 1995, Американац Филип Корвин, већ годинама тврди да је тада у Сребреници убијено „око 700“ босанских муслимана – и да је разлика између тог броја и броја од 8.000 који се стално пропагира – политичка. Није ли Сребреница, кроз лицитирање бројевима, очигледно исполитизована?
6. Комисија Владе Републике Српске никад није признала „геноцид“, већ је ту реч употребила само као цитат пресуде генералу ВРС Радиславу Крстићу. Комисија није усвојила ни број од „8.000 стрељаних“, иако је била подвргнута огромним западним притисцима; нити је изјавила да су сви на списку несталих убијени и мртви, већ да ту има и живих и оних који су страдали у борбама и пре 1995, као и оних који су касније умрли природном смрћу, док је за неке утврђено да су променили идентитет и да живе на другим местима, а за друге да су издржавали казну за кривична дела.
7. Према пресуди Међународног суда правде, Србија не сноси одговорност за „геноцид“, нити је учествовала у његовој припреми или извођењу. Самим тим, Србија нема никакву обавезу да усвоји било какву „декларацију о Сребреници“.
8. Ако Србија преузме одговорност за дешавања у Сребреници, она може бити изложена тужбама за баснословне одштете. Да ли је то рачун који можемо да платимо и да ли је то наслеђе које треба да оставимо потомству?
9. Усвајање ове резолуције мотивисано је и резолуцијом коју је у јануару 2009. изгласао Европски парламент. Унутрашња противуречност те резолуције огледа се у ставу „Е“, где јасно стоји да „упркос огромним напорима… досадашње истраге не дозвољавају потпуну реконструкцију догађаја у и око Сребренице“, што апсолутно искључује самоуверено доношење коначних закључака о том сложеном догађају, а посебно олако коришћење најтежих правних квалификација у односу на државу Србију и њене грађане. Ако права истина о Сребреници, која ће кад-тад бити установљена, буде демантовала садржај евентуалне резолуције Народне скупштине – како ће се народни посланици који буду гласали за њу искупити пред историјом и пред својим потомцима?

Александар Павић*
Стефан Каргановић**
………….

Прво и основно што треба да се зна је да квалификација „геноцид“ за оно што се десило у Сребреници правно неутемељена по тртенутно важећем међународном праву и научно-стручној квалификацији геноцида. Да би се неки злочин квалификовали као „геноцид“ потребно је доказати план да је нека држава то плански спровела, што значи да је плански убијала све живо, цивиле,жене децу, а посебно најмађи репродуктивни део неког народа, најмлађу децу и бебе у колевци. Тога нема, јер је познато да је војска Републике Српске пустила цивиле да аутобусима оду на муслиманску территирију.

Велики Брат (САД) зна, да ми знамо, и да остатак света зна да је правно и чињенично гледано квалификација „геноцид“ монтажа у случају Сребренице, правно и законски није валидно и да се на базира на научним квалификацијама за геноци. Они знају, да ми знамо, и да свет зна, да су „кухињске“ квалификације за геноцид које су донете приликом пресуде нашем генералу Крстићу правно неодрђживе, бесмислене и ступидне, да ће то да траје док траје њихова сила (која је при крају) која подупре ту монструозну монтажу. А кад се кула од карата сруши, онда САД долазе на тапети многобројних оптужби од којих се неће моћи одбранити. Због свега тога њима треба наше признање за геноцид, да ми то кажемо и признамо, јер све док ми то не признамо они знају, да ми знамо, да свет зна, да је квалификација геноцида правно неодржива и да је то једенострани акт супроптан међународном праву!!!

Али… Али… ако ми допустимо да нас шачица шибицара увуче у све ово, и у име народа и наше деце призна геноцид који уопште није геноцид, ми смо готови! То ће бити наше колектовно самоуибиство и духовни геноцид над самим собом! После Великом Брату нити треба важност правне квалификације за геноцид, јер ако га ми у лудило и признамо, а знамо да то није акт стварног геноцида, онда нико неће ни марити више за правну и научну квалификацију геноцида, јер ако смо га ми признали онда је почињен:

„јер ми знамо да смо га починили… зато смо га и признали зар не?“

Онда ће то бити наша несагледива голгота, то ће бити тек почетак наших несагледивих мука понижавања и неуважавања да остваримо било које интересе, јер „ми смо геноцидан народ… ми смо то признали“. Тако тзв. „мешународна заједница“ пере своје злочине, злочин над миром, јер су растурили Југопславију, злочине бомбардовања Крајине од стране САД и НАТО, Републике Сржпске, Југославије, отимања Косова и Метохије… све ћемо то ми оправдати својим признањем геноцида, и преузећемо трајни и никад избрисиви печат геноцидности, бићемо нацисти 21-ог века, а прави монструми ће тако опрати руке са својих монструозних злочина геноцида.

И, пошто смо „геноцидан народ“ могу нам превентивно одузимати део по део територије, терен се већ припрема, јер не заборавите морбидне и монструозне тврдње два британска академика. Они су признали да је Насер Орић учинио монстрозне злочине над Србима, али је по њима, он то чинио превентивно (!??) јер је знао да смо ми геноцидан народ, па боље је да он превентивно покоље Србе колико може, да то Срби после не би чинили муслиманима!!?? Видите ли колико је то монстрзуозно, а све долази од академика!! Тај детаљ можете прочитати са странице Српских двери:

„МОНСТРУОЗНЕ ТВРДЊЕ Злочини над Србима у Сребреници и на њеним подручјима одвијали су се од 1992. до 1995. године. Злочине су вршили припадници Армије БиХ (муслиманске војске) стационирани у Сребреници, а под руководством Насера Орића. Тим поводом, два британска академика (Jan Willem и Norbert Both) изнијели су монструозну тврдњу. Они су признали да је Орић вршио злочине над Србима, али је он то, наводно, радио зато што је знао да су Срби геноцидан народ, па их је убијао како касније Срби не би вршили геноцид над Муслиманима!“

http://www.dverisrpske.com/tekst/1756201

А кој нас пакао чека само по себи не може се ни замислити. Рецимо… преправљаће се уџбеници из историје, то је више него сигурно, и ту ће наравно за српски народ стојати да је геноцидан! Тек то ће бити пакао самоуништења. Затим… апсолутно се може очекивати да ако се донесе резоуција о Сребреници, убрзо после тога шибицари ће донети закон о забрани негирања геноцида! Можете ви накнадно махати као појединац истражитељ доказима колико хоћете, можете имати сигурне доказе да то није геноцид, ви сте наравно у праву, имате доказе, али шибицари и светски монструми ће рећи:

„Шта!! Ви поричете генецид… геноцид!! Па зар га није наша/ваша влада признала!!“

… и наравно, заглавићете у затвор, више се нико неће усудити да покрене питање Сребренице, јер то ће бити забрањена и законом заштићена тема! Мрак!

Зато, време цури, али још није исцурело скроз и зато рецимо резолуцији о Сребреници једно велико општенародно НЕ!! Само шибицари и њихови полтрони то подржавају, а то је 5-6% становништва, недајмо да униште нас 95%!!

Решење

По мени постоје два решења, или да се не донесе ни једна резолуција, или да се донесе резолуција коју управо предлаже Александра Павић, да натерамо шибицаре да донесу резолуцију само о томе да се испита пуна чињенична истина о догађајима у Сребреници 11.07.1995 и непосредно после тога, као и пуна стручна истрага о злочинима муслимана над Србима у периоду 1992-1995 и да тако наступимо према свету!

То ће их шокирати, али то тако и треба, видеће да смо почели да се будимо и да смо народ који осећа дубоко самопоштовањее према себи, а стићи ће помоћ и подршка пријатеља, Кинеза, Руса, итд… јер зашто би се они борили за нас и подржавали ако то ми не чиномо, већ признамо геноцид, који и не постоји. Ми ћемо духовно да тонемо и пропадамо, генетика ће нам се мењати, постаћемо аморфни безидентитетни народ, једини идентитет ће нам бити „геноцид“, запамтите то!

Зашто ни једна резолуција о осуди геноцида, од понуђених…?

Прво и основно, то нико од нас званично и не тражи из међународне заједенице, па ни међународни суд у Хагу. Друго, то је већ продискутовано… ако једна резолуција буде о Сребреници, а друга буде осуђивала „све злочине“, ова друга биће заборављена брзо, остаће само о Сребреници. Ако опет једна буде о Сребреници, а друга буде осуђивала злочине над Србима, та варијанта је још гора, јер за Великог Брата Срби су само злочинци, и како злочинци могу да имају жртве, забога.. „геноцидни народ“.

И последње…

Највећа је замнка, по мени, када би се донела само једна резолуција, која би само осуђивала „све злочине“, само та, не о Сребреници.

Зашто…?

Наравно, нико нормалан не може да не осуди било који злочин, над било којим народом, па ни „све злочине“, али ми Срби имамо један проблем, и то велики проблем, монстроузни…! Нама је Велики Брат доделио улогу злочинаца, без обзира што и ми имамо жртве, тако да за Великог Брата и његове сателите тзв. „међународну заједницу“… „сви злочини“ су се десили само где (?), управо у Сребреници, јер сетите се само шта су рекла два британска акадермика:“… да, тачно је то, нас су клали, али превентивно, пошто се зна да смо ми геноцидни…. па да неби ми неког другог преклали, боље други нас… за сваки случај…“

И пошто су се „сви злочини“ десили само у Сребреници закачиће се за то, додуше индиректно, то није наше директно признање да смо ми починили геноцид, али рећи ће нам:

Па господо.. ваљда видите да су се „сви злочини“ десили у Сребреници, па Европски и Балкански парламенти имају само такве резолуције, нема других злочина геноцида до српских у Сребреници, какви сад злочини над Србима, јер да их је било… па побогу „цивилизована“ Европа би наравно донела такву резолуцију, па зар ви сумњате у то, па ви хоћете и тежите нама, Европској Унији, „европским стандардима“, зар не господо Срби.

Зато… или ниједна резолуција о осуди злочина, или само једна, о пуној, темељној, стручној, документованој студији и истрази шта се заправо догодило у Сребреници, као и пуној темељној истрази о злочинима над Србима у периоду 1992-1995! Па кад се види шта се заиста догодиоло, онда ћемо да осуђујемо…!

То би било једно велико НЕ Сребеници, а једно велико Космичко ДА Србији, нашем народу, нашим будућим покољењима! Шибицари су нам дали шансу да се коначно пробудимо из зимског сна, искористимо је, после ће бити касно!

Масакр муслимана над Србима 1992. – видео прилог направио амерички новинар Ричард Рос!

Пошаљите овај чланак пријатељима

Не може више то тако, Срби, Срби, па Срби…! Погледајте прилог америчког новинара, било је и одсецања Српских глава и тела! Некима су вађене очи, неке фамилије покланих Срба нису могле ни да препознају своје најмилије, јер су им тела била спаљена, изобличена! Па зар то није масакр и геноцид над Србима господине Тадићу! На крају прилога крвник муслиман прича како је и кога клао. Зашто ће држава да повуче тужбу против Хрвата за геноцид над Србима у периоду 1991.-1995. ако и они повучу своју!! Зар је протеривање 400.000 Срба од стране Хрватске геноцид против Хрвата? А шта је онда Јасеновац? Нећемо ли се извињавати једнога дана и за Јасеновац кад га прогласе „радним логором“, а сад су стигли до цифре од само 30.000 покланих у односу на 700.000 покланих Срба што је реална цифра. О тој цифри говорили су и немачки SS генерали! Ако је геноцид над Србима од стране Хрвата у периоду 1991-1995, зашто онда то више није геноцид, ако они повучу тужбу за непостојећи геноцид над „тим Србима“ !

Како вас није срамота да причате о „моралном искораку“, а Српске жртве вам служе за политичку трговину…! Да ли ви тако саосећате са Српским жртвама масакра?
Докле бре да нас понижавате! Има ли граница томе?

Злочини муслимана, прилог направио амерички новинар Ричард Рос. Сребреница- Власеница 1992 (Преведено)

Линк ка видео клипу на:
http://www.youtube.com/

Скини видео прилог путем овог упутства.

ББЦ:Хришћанска Србија одржава своју веру у фолклору

Аутор:Валентина Шекарић

Британски репортер Марк Лоуен (Mark Lowen) посетио је недавно Београд и (како сам каже) остао запањен количином сујеверја и традиције која постоји у нашој земљи. У свом тексту „Хришћанска Србија одржава своју веру у фолклору“ (Оригинални наслов:“Christian Serbia maintains its faith in folklore“) који је недавно емитован на енглеском ББЦ радију, Лоуен описује српски народ као дубоко религиозан и сујеверан народ који верује у митове и бапске приче. Своју репортажу из Србије заочео је посетом Саборној цркви и устоличењем патријарха Иринеја, али су му пажњу далеко више привукла српска фолклорна обележја. Пишући о веровањима у нашем народу, овај британац каже да су средњовековне војне победе део живота сваког Србина и да је на овим просторима одувек било јасно да „ако си Србин, онда си православац, а ако си Хрват, онда си католик“.

Репортер британске националне телевизије напоменуо је Британцима и то да се нарочито пазе промаје када ступе на српско тле, јер се код нас верује да жене које имају го стомак током хладнијих дана неће моћи да роде, а онај који буде стално седео поред отвореног прозора имаће вечно укочен врат. По њему, чак и лети Срби држе затворене прозоре, јер кажу да су многи умрли од промаје, али нико није скончао због смрада. Још нека од наведених српских сујеверја, по Марку Лоуену, јесу управо неки од савета које смо сви ми као деца слушали од својих бака и мајки. Никада се нећете венчати ако седите на ћошку стола; За новорођенче обавезно кажите да је ружно да га не би пратио баксуз; Добићете запаљење мозга ако изађете напоље с мокром косом и жене које с откривеним стомацима шетају по хладном времену зарадиће упалу јајника и неће моћи да имају деце. Британски репортер није пропустио ни прилику да обавести своје суграђане да ће бити без пребијене паре ако торбу остављају на поду и да ће их пратити баксуз ако некоме поклоне празан новчаник. Каква год била, ниједна прича из Србије не може се завршити без чувеног приповедања о томе како се још у 12. веку у Европи јело масним прстима, док се на српском двору месо набадано виљушком. Свој прилог о Србији овај новинар води и кроз владавину Слободана Милошевића и његово евоцирање митова и легенди везаних за Косовски бој. „Чак и данас, опсесија легендама и митовима значи да се они често окрећу прошлости, радије него будућности, тражећи изгубљену моћ и престиж“, закључује Лоуен и додаје да сујеверна веровања, митови и легенде у Србији представљају „утеху за овај поносни народ“. Он, такође, тврди и то да су се Срби по избијању епидемије свињског грипа окренули традиционалном народном леку – белом луку, што објашњава укорењеним српским легендама о вампирима. „Можда је зато и лако разумети зашто се хорде Срба окрећу ТВ екранима када на њима наступа бизарни трансвестит Клеопатра, која је постала позната предвиђајући све, од развода до НАТО бомбардовања и рата на Косову.“ - каже у свом прилогу британски репортер Марк Лоуен. С обзиром на све изнете чињенице, уопште не би било претерано рећи да је у овом тексту ББЦ-ја српски народ представљен као дивље племе које живи ван свих токова цивилизације у „цивилизованој“ Европи. Иако Марк Лоуен наводи да му „није била намера да увреди српски народ“ (?!?), просечан читалац који нема представу о Србији из овог текста лако може стећи врло погрешну слику о Србима. Текст „Хришћанска Србија одржава своју веру у фолклору„ би можда могао бити и позитиван и духовит само да је Марк Лоуен на крају написао: „Упркос свему, Срби су забаван народ, а Србија атрактивна дестинација са добрим проводом“. Иако је већина ових традиционалних сујеверја тачна, британски репортер је заборавио да подсети јавност на чињеницу да би и даље седели у мраку у „цивилизованој“ Европи будући да је и струју измислио Србин Никола Тесла. Споменути Нађу Хигл, Милорада Чавића или Новака Ђоковића очигледно је било превише за овог репортера чији је основни радни задатак да едукује Британце који још увек тврде да су лазање њихово национално јело и верују да сир праве патке.

Е, сад, како не би било неке замерке на овај текст, додаћу још само то да и ја волим Лондон и Енглеску, једнако као што Марк Лоуен воли Београд и Србију. И уколико некоме смета чињеница да су лазање национално јело Италије и да се сир добија од млека краве, козе или овце, у том случају, немојте се бунити, јер (како рече Лоуен) све је ово један велики неспоразум.

(Текст је објављен и на матичном блогу „Приче из недођије„)

Србијо, Срби, кажимо сложно резолуцији о Сребреници НЕ… или нас неће бити!!

Пошаљите овај чланак пријатељима

Због велике презаузетости и премора, за дан-два написаћу и свој текст поводом гостовања професора Милана Брдара у емисији АТЛАНТИС коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић на другом програму радио Београда. Господин Милан Брдар је професор социологије и теорије медија на Мегатренд универзитету, а повод његовог гостовања у Атлантису је ова погубна резолуција о Сребреници коју наши сво-страначки шибицари желе да донесу са катастрофалним последицама,и по Србију и за сав Српски народ у целини, не само у Србији! Ово су убедљиво најтежи момемти у читавој нашој историји, јер само једним потезом, једним јединим потезом доношења резолуције о Сребреници, поништићемо све што смо као слободарски народ до сада урадили, а у питању су генерације које су пролиле крв борећи се за слободу!! Ако се донесе резолуција, пљунућемо на све то, и бићемо проклет народ који ће заслужити сву голготу коју ће доживети и живети, ако дозволи да му шачица шибицара упропасти све, прошлост, садашњост, будућност!

Сами ћемо себе прогласити за геноцидан народ, а заправо шибицари врше геноцид над нама, слепо извршавајући планове светских моћника. То је духовни геноцид, без њих, без шибицара, ми би се са патриотама на власти одупрели свету, јер би нас подржали и Руси и Кинези који врло добро знају да је Сребреница једна велика монтажа, монтажа да се оперу руке разних злолинаца, НАТО, САД, Муслимани, преко Српске муке и грбаче, преко грбаче народа који је страдао у најмонструознијем злочину геноцида, у Јасеновцу! Ако пружимо корак ка себи, ако кажемо једно велико ДА себи, Србији, нашој дечици, нашим будућим покољењима, дакле једно велико НЕ резолуцији о Сребреници, тада ће нам дати подршку и Руси, Кинези, јер да сам ја утицајан Кинез или Рус, и да гледам како Срби анемично гледају како им њихови однарођени политичати „копају гробницу,“, како не пружају никакав отпор, зашто би им ја онда помагао ако они све то гледају као једну холивудску сапуницу?!

Али, ако би се Срби покренули, е то је већ друга прича, подршка би следила…

На чему се све базира ова резолуицја о Сребреници, која ће бити колективно самоубиство и еутаназуја наше самосвести и идентитета ако се донесе?

Базира се на „силовању“ истине! Базира се на злочину према истини! Базирае се на најмонструознијој лажи овог започетог века и злочина према Српском народу; да је починио геноцид у Сребреници над Муслиманима што је гнусна лаж!! Овом резолуцијом жели се да нам се наметне улога нациста у 21-ом веку, да би прави нацисти амнестирали своје злочине! А што је најгоре, можеш да капираш да то жели страни фактор да нам наметне, али како да с капираш да су се на то намерачили веома озбиљно да ураде ови домаћих шибицари! Има ли неки народ гору политичку елиту од Српског народа? Наравно да НЕ!! Уз помоћ „опозиције“ методом „куване жабе“, довели су над до фазе кључања, близу смо до 100 степени, а да нисмо ни трепнули! Још само један корак, још само један степен, и готово је са нама, испарићемо, нестаћемо као самосвесни народ који ће изгубити и наду за бољи живот! И зато вас молим да пажљиво послушате патриотски, мудар и чист говор професора Брдара, и ширите линкове пријатрељима. Зато сам све ово и поставио на Ју Тубе, а на крају текста имате и линк, да цео професоров говор скинете у аудуио mp3 формату, док на аудио плејеру можете и да га слушате.

Србијо, Срби, кажимо сложно резолуцији о Сребреници НЕ… или нас неће бити!! 1/3

Линк ка видео клипу на: http://www.youtube.com/

Србијо, Срби, кажимо сложно резолуцији о Сребреници НЕ… или нас неће бити!! 2/3

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

Србијо, Срби, кажимо сложно резолуцији о Сребреници НЕ… или нас неће бити!! 3/3

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

Атлантис: гост проф. Милан Брдар поводом резолуције о Сребреници

Преузми емисију (11 мб.)